Почетна

АКТУЕЛНО: Институт освојио пројекат иновационог инкубатора

11/30/2023

Научно-истраживачким организацијама у Србији које су учествовале у јавном позиву за финансирање пројекта у оквиру Програма формирања и развоја иновационих инкубатора, у среду, 29. новембра 2023. године додељени су уговори у Влади Републике Србије.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић, доделила је 14 уговора научно-истраживачком организацијама међу којима је и Институт за физику у Београду.

Међу установама које су добиле уговоре, њих осам је из Београда, и по једна из Новог Сада, Лесковца, Краљева, Ниша, Чачка и Крагујевца.

Како је у свом обраћању рекла министарка др Беговић, нов програм има за циљ формирање иновационих инкубатора у оквиру научно-истраживачких организација које треба да буду спона између стартап екосистема и академије.

Иновациони инкубатор Института за физику у Београду реализује се средствима из Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Пројекат којим руководи Драгана Перовић развија механизме подршке да иновације из научних лабораторија успешно генеришу нове технике, производе и процесе.

Вести

ПРОЈЕКТИ: Ана Милосављевић освојила ПРОМИС Фонда за науку

11/30/2023

Један од укупно 30 пројеката новог позива ПРОМИС Фонда за науку који су намењени младим истраживачима у Србији, освојила је др Ана Милосављевић са Института за физику у Београду.

Пројекат др Милосављевић под називом Dynamics of CDW transition in strained quasi-1D systems (DYNAMIQS) био је један од укупно 313 предлога пројеката који су поднети Фонду у оквиру овог позива.

Истраживање др Милосављевић је у области квази-ниско-димензионалних материјала у којима се испољавају суперпроводна и стања таласа густине наелектрисања, и представљају јединствену платформу за истраживање њихових квантних својстава као и међусобне интеракције ова два феномена. Такви материјали пружају могућности за развој уређаја нове генерације са вишеструким функционалностима, на основу контроле и подешавања суперпроводног и стања таласа густине наелектрисања. Анализа утицаја механичке деформације на ова стања омогућава дубље проучавање њиховог спрезања, и пружа прилику за прилагођавање њихових особина, што би допринело развоју у пољима (опто)електронике, сензорских технологија, система за конверзију енергије, као и квантног рачунарства.

Примарни циљ овог пројекта ће бити подешавање особина које утичу на нестабилност Ферми површи у трихалкогенидима прелазних метала применом једноосног напрезања. Увођење напрезања ће кроз детаљнији увид у међусобну интеракцију кристалне решетке, спинских ексцитација и ексцитација наелектрисања, омогућити оптимизацију адекватних физичких својстава. Са тим циљем, применом експерименталне технике нееластичног расејања светлости, истовремено ће кроз истраживање бити праћене ове ексцитације у зависности од температуре и напрезања.

ПРОМИС 2023 је, иначе, програм Фонда за науку Републике Србије намењен изврсним пројектима младих истраживача и научника у раној фази каријере. Пројектима руководе доктори наука које су то звање стекли пре највише 7 година. Тридесет младих истраживача и научника ће кроз овај програм имати прилику да постану самостални у истраживачком раду, граде и управљају сопственим тимовима, јачају капацитете за конкурисање на европском и светском нивоу и развијају нове идеје кроз реализацију основних и примењених истраживања у свим научним областима, наводе у Фонду за науку.

Др Ана Милосављевић је докторске студије физике уписала на Физичком факултету Универзитета у Београду 2013. године, а од 2015. године је запослена на Институту за физику у Центру за физику чврстог стања и нове материјале.

Докторску дисертацију под називом „Електрон-фонон и спин-фонон интеракција у суперпроводницима на бази гвожђа и квази-2D материјалима изучавана методом Раманове спектроскопије“ одбранила је у пролеће 2021. године под менторством др Ненада Лазаревића.

Следеће године на Институту за физику у Београду додељена јој је студентска награда за најбољу докторску досертацију одбрањену у претходној години. Ова студентска награда додељује се истовремено са Годишњом наградом, једном годишње у оквиру обележавања дана Института за физику.

Др Јакша Вучичевић и др Ана Милосављевић, добитници годишње и студентске награде 2022. године (Фото: Бојан Џодан)

Др Милосављевић се током израде дисертације бавила испитивањем вибрационих особина материјала са јаким електронским корелацијама. Жири у саставу др Игор Франовић, др Бранислав Цветковић и др Ненад Врањеш јој је награду доделио, како се у саопштењу наводи, узимајући у обзир квалитет дисертације и објављених радова и њихов утицај на проблематику којој припадају, стваралачки удео кандидаткиње, дужину трајања студија и удео Института у оствареним резлутатима.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Андреа Ришо

11/24/2023

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института а физику у Београду, у четвртак, 30. новембра 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Андреа Ришо (Департман за физику, Политехнички универзитет Каталоније, Барселона, Шпанија) одржаће предавање:

Massive vortices in superfluids

САЖЕТАК:

In quantum matter, vortices are topological excitations characterized by quantized circulation of the velocity field. They are often modeled as funnel-like holes around which the quantum fluid exhibits a swirling ﬂow. In this perspective, vortex cores are nothing more than empty regions where the superfluid density goes to zero. In the last few years, this simple view has been challenged and it is now increasingly clear that, in many real systems, vortex cores are not that empty. In these cases, the hole in the superfluid is filled by particles or excitations which thus dress the vortices and provide them with an effective inertial mass.

In this talk, we will discuss the dynamics of two-dimensional point vortices of one species that have small cores of a different species. We will show how to derive the relevant Lagrangian itself, based on the time-dependent variational method with a two-component Gross-Pitaevskii trial function. The resulting Lagrangian resembles that of charged particles in a static electromagnetic field, where the canonical momentum includes an electromagnetic term. We will also show some interesting dynamical regimes. The simplest example is a single vortex within a rigid circular boundary, where a massless vortex can only precess uniformly. In contrast, the presence of a small core mass can lead to small radial oscillations, which are, in turn, clear signatures of the associated inertial effect. Eventually, we will show that the non-zero effective mass of the vortex core can give place to two-vortex collisions leading to vortex/antivortex annihilation processes or to the stabilization of doubly charged vortices.

[1] A. Richaud, V. Penna, R. Mayol, and M. Guilleumas, Phys. Rev. A 101, 013630 (2020).
[2] A. Richaud, V. Penna, and A. L. Fetter, Phys. Rev. A 103, 023311 (2021).
[3] A. Richaud, G. Lamporesi, M. Capone, and A. Recati, Phys. Rev. A 107, 053317 (2023).

Приступите предавању
Meeting ID: 813 4872 4254
Passcode: 734607

Вести, Новости

IN MEMORIAM: др Вељко Дмитрашиновић (1960-2023)

11/23/2023

Др Вељко Дмитрашиновић, научни саветник Института за физику у Београду, преминуо је 21. новембра 2023. године.

Вест о смрти др Дмитрашиновића затекла је све запослене у Институту за физику који ће га памтити као дивног колегу и важног сарадника у истраживањима.

Др Вељко Дмитрашиновић је рођен у Црвенки 1960. године. Детињство је провео у Сарајеву, где је дипломирао физику на Природно-математичком факултету. Након дипломирања добија стипендију одлази на докторске студије на College of William & Mary у Вирџинију, у САД. Радио је у САД, Јужноафричкој републици, Јапану и Србији.

По повратку у Србију, др Дмитрашиновић се запошљава у Институту за нуклеарне науке „Винча“, а 2010. године трајно прелази у Институт за физику, у Центар за неравнотежне процесе, односно у Лабораторију за неравнотежне процесе и примену плазме.

Током своје каријере остварио је значајне резултате у више области физике. Његово примарно интересовање било је везано за хадронску физику, а посебно су значајни његови доприноси развоју ефективне теорије нуклеона и мезона, као и разумевању феноменологије тетракваркова.

Кроз физику бариона заинтересовао се и за проблем три тела. Његов рад на класичном проблему три тела довео је до открића великог броја нових периодичних орбита, што је, својевремено, привукло велику пажњу шире јавности и медија. Такође, бавио се и квантним аспектом овог проблема, где је значајно допринео класификацији и изналажењу трочестичних хипер-сферних хармоника, као и њиховој примени у хадронској физици.

Испраћај колеге Дмитрашиновића је у суботу, 25. новембра, у 11:15 у капели за кремацију на Новом гробљу у Београду.

Комеморативни скуп поводом смрти др Дмитрашиновића биће одржан у среду, 29. новембра 2023. године у 12 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ на Институту за физику у Београду.

Вести

ДОГАЂАЈИ: Признање Коларца за Институт за физику

11/22/2023

Задужбина Илије Милосављевића Kоларца обележила је у уторак, 21. новембра, значајну годишњицу – 145 година постојања. Том приликом, ова београдска установа доделила је плакете и захвалница истакнутим уметницима и сарадницима.

Два најважнија признања ове године, плакете Одбора за изузетан допринос програмској делатности Задужбине Илије М. Kоларца уручене су фестивалу Београдске музичке свечаности (БЕМУС) и Институту за физику у Београду.

У саопштењу одбора наведено је да Институт, као институт од националног значаја за Републику Србију и успешна истраживачка институција, активно ради и на популаризацији науке кроз организацију јавних предавања.

Коларчев народни универзитет посебно истиче дугогодишњу сарадњу са Институтом на овом плану и бројне заједнички организоване активности. У последњих пар сезона сарадња је посебно развијена са истраживачима из Групе за гравитацију, честице и поља Института који су држали предавања о општој теорији релативитета, интерпретацијама квантне механике, симетријама у физици, квантизацији гравитације и другим темама.

Признање је у име директора Института за физику, др Александра Богојевића, примио руководилац Одељења комуникација, Слободан Бубњевић. Признање се састоји од плакете и медаље.

Поред Института, на овој свечаности, додељена је и Годишња награда Галерије за најбољу самосталну изложбу у сезони 2022/2023 коју је добила Марија Ћалић за изложбу „Црно срце“, а додељен је и низ захвалница институцијама као што су Београдска филхармонија, Радио-телевизија Србије и многа друга предузећа и поједнци.

Коларчев народни универзитет је задужбина Илије Милосављевића Коларца који је својим тестаментом 1878. године сву имовину оставио „српском народу у циљу ширења културе и науке“. У њему се већ деценијама одржава богат уметнички програм, али и научна и стручна предавања која су отворена за најширу публику.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Дмитри Трунин

11/15/2023

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института а физику у Београду, у четвртак, 23. новембра 2023. године у 16 часова путем Zoom платформе, Дмитри Трунин (Принстон универзитет, САД) одржаће предавање:

True quantum chaos from replica OTOCs

САЖЕТАК:

Out-of-time-order correlator (OTOC) is widely used as an indicator of quantum chaos and has many applications both in high-energy and condensed matter physics. Unfortunately, OTOC fails to distinguish between truly chaotic systems and integrable systems with isolated saddle points. In this talk we will propose to fix this drawback by generalizing the definition of OTOC. We will show that such a generalized OTOC correctly determines the average Lyapunov exponent and the Ehrenfest time in the semiclassical limit, can be calculated analytically using a replica trick, and satisfies the famous bound on chaos. For clarity, we will illustrate the key observations on particular examples, including the SYK and O(N) models.

Приступите предавању
Meeting ID: 818 1726 1047
Passcode: 042962

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

11/15/2023

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 24. новембра 2023. године у 11 часова, на Институту за физику, у сали 360, Душан Ђорђевић (Физички факултет, Универзитет у Београду) одржаће предавање:

Boundary terms and branes in the first-order gravity

САЖЕТАК:

The story of boundary terms in a gravity action dates back to the seventies, yet there are still important questions that need to be fully understood. In this talk, we will revisit the role of the Gibbons-Hawking York boundary term in the Einstein-Hilbert gravity, with a clear motivation to address the issue of bottom up AdS/BCFT duality in a case where bulk geometry is Riemann-Cartan. We will comment on different approaches to GHY-like boundary terms in this scenario and then use our knowledge to understand the issue of end-of-the-world branes with (traditional) Neumann boundary conditions in the first-order gravity, which is a necessary step to address the AdS/BCFT duality adequately. Our analysis will be based on a simple set of gravity theories in different dimensions. Apart from this, we will also touch upon the issue of black hole thermodynamics.

Инкубатор, Новости

ГОСТИ: Проф. др Сајмон Стокли

11/14/2023

Гост Института за физику 14. новембра 2023. године био је проф. др Сајмон Стокли са Кембриџ универзитета.

Професор Стокли се бави комерцијализацијом технологија и предузетничким образовањем и суоснивач је компаније Accelerate Cambridge, која подржава технолошке стартапове.

Приликом посете Институту одржао је семинар у оквиру циклуса семинара Иновационог центра. Тема предавања била је „Cambridge Innovation and Enterprise Ecosystem“, а говорио је о наставном плану и програму предузетништва на Кембриџу и Империјал колеџу у Лондону, као и о могућностима у домену иновација и предузетништва у Србији.

Вести, Новости

СЕМИНАРИ: Обновљен епистемолошки семинар

11/14/2023

Један од најстаријих семинара Института за физику у Београду, посвећен историји науке и теорији сазнања, обновљен је 14. новембра 2023. године.

Семинар је основао проф. др Петар Грујић 1995. године, који је током две деценије организовао више стотина састанака. Вођење семинара од 2017. године наставили су др Ненад Симоновић (Институт за физику), др Милан Ћирковић (Астрономска опсерваторија) и др Александар Белић (Институт за физику).

Семинар се традиционално одржава уторком од 13 часова, а на њему су гостовали угледни филозофи, историчари, астрофизичари, инжењери и бројни други интелектуалци са Универзитета и ван њега.

Обновљени семинар је окупио велики број посетилаца, а предавање је држао Слободан Бубњевић из Одељења комуникација Института за физику у Београду, аутор књиге „Алхемија бомбе“. Бубњевић је на семинару говорио о историји и последицама развоја нуклеарне технологије.

Званична страница Семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања

Вести, Новости

АКТУЕЛНО: Промовисани доктори наука

11/14/2023

У Ректорату Универзитета у Београду у понедељак, 13. новембра 2023. године, одржана је промоција нових доктора наука са пет факултета и Студија при Универзитету. Међу њима је и четворо истраживача Института за физику у Београду. Докторске дипломе су добили др Душан Вудраговић, др Јелена Марјановић, др Ненад Селаковић и др Сања Ђурђић Мијин.

На свечаној церемонији промовисано је 38 докотра наука са Физичког, Хемијског, Фармацеутског, Рударско-геолошког факултета у Београду и Техничког факултета у Бору.