Угледна физичарка др Босиљка Тадић са Одељења за теоријску физику Института Јожеф Стефан у Љубљани одржала је предавање у оквиру SCL семинара. На овом традиционалном семинару у петак 20. октобра у читаоници „Др Драган Поповић“ окупила се група заинтересованих физичара. Др Тадић представила је узбудљива истраживања која повезују статистичку физику и неурологију на предавању под називом: SOCIAL BRAIN – Manifestation of a high-dimensional structure.
СЕМИНАР: Босиљка Тадић са Института Јожеф Штефан
ЛИЧНИ СТАВ: Пример који треба следити
Председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић, у ауторском тексту “Србија – херој промена” који је написала за дневни лист „Блиц“ (Субота, 16. септембар 2017.) још једном се осврће на рад Института за физуку у Београду. Она наводи већи број “хероја промена” у Србији чије примере треба следити, називајући их лидерима “који су се својим знањем, вештинама и креативношћу изборили за своје место на светској дигиталној и пословној сцени”.
“Србија има Институт за физику који успешно већ привлачи назад наше фантастичне људе из иностранства, каква је, на пример, др Магдалена Ђорђевић, која се вратила након завршених докторских студија на престижном Колумбија универзитету у Њујорку и последокторских студија у Охају и за врхунске резултате добила низ признања”, наводи премијерка.
Др Магдалена Ђорђевић са Института за физику је добитница гранта Европског истраживачког савета (ERC). Ово је други ERC грант који је икада стигао у Србију и то у вредности од 1.356.000 евра. Реч је о престижном признању за др Ђорђевић која је захваљујући њему наставити проучавање новог стања материје – кварк-глуонске плазме.
Уз др Ђорђевић, у нашу кућу се последњих година вратио већи број изузетно успешних истраживача из бројних светских лабораторија. Иначе, поред Института за физику у Београду, председница Владе се осврнула и на успехе домаћих институција које показују да је “њена визија боље Србије могућа” као што су Биосенс институт из Новог Сада, Електронски факултет из Ниша, Научно-технолошки парк из Београда и Стартит центри.
И пре овог ауторског осврта, у експозеу премијерке, али и у бројним другим приликама, Влада Републике Србије издваја ове установе као примере пројеката од којих се очекује да ће унапредити прилике у Србији.
МЕМОРИЈАЛНИ СКУП: У част Валерија Бочварског
Скуп у част нашег колеге, физичара Валерија Бочварског, који је преминуо 2016. године, одржан је 13. и 14. октобра 2017. у Институту за физику.
Професор Бочварски био је посвећен истраживању и предавању како у области физике, тако и филозофије. У сећање на изузетног колегу, истраживачи, професори и студенти на чији је рад и живот Бочварски имао важан утицај, окупили су се на Институту како би разговарали о разноврсним питањима физике и филозофије, као и везе ове две науке.
Професор Бочварски рођен је у Београду 1949. године. Високо образовање је стекао на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, тадашњем одсеку за физику, а већ по завршетку основних студија запослио се на Институту за физику, у групи Милана Курепе, где је истраживао атомске и молекуларне сударе. Докторску дисертацију ради у Француској, на Универзитету Париз 13 под руководством професора Жака Бодона, а брани је на Универзитету у Београду. Као истраживач и професор радио је у Србији и у Француској, на Универзитету Париз 13, као и у тамошњој највећој државној истраживачкој организацији, Француском националном центру за научна истраживања (ЦНРС). Цео живот, међутим, био је везан за Крагујевац где је важио за угледног и омиљеног професора. Његова истраживања највише су се тицала електрон-атом судара и атомске интерферометрије.
Директор Института за физику др Александар Богојевић, обраћајући се окупљенима на колоквијуму, подсетио је на плодну сарадњу коју је Институт имао са проф. Бочварским. ”Било да је живео у Србији или Француској, он је редовно долазио на Институт и расправљао са нама о питањима физике и филозофије. Верујем да је значајно утицао на нашу институцију и да је повезивао и привлачио истраживаче из различитих делова света. Међутим, мислим да је управо подељеност између Србије и Француске била оно што је заправо дефинисало њега и његов допринос”, навео је др Богојевић.
О професору Бочварском и богатом наслеђу које иза њега остаје на овом скупу говориле су бројне његове блиске колеге, између осталих и професор Жак Бодон са Универзитета Париз 13 који је био ментор Бочварском током израде докторске дисертације “Еластични и нееластични колизиони процеси H2 – Ne* на термалним енергијама”. Професор Бодон је духовито подсетио на ”низ Ваљиних предавања посвећених уметности, посебно еволуцији скулптуре у Египту и Старој Грчкој”, али је говорио и о томе како је добар део њихових приватних ратговора био посвећен филозофским питањима, укључујући и разговоре о концепту морфологије који је Бочварског изузетно занимао.
Током два дана посвећених Бочварском гости из Србије и иностранства говорили су о многим темама из физике којима се бавио, као и о сарадњи институција које је он повезивао.
Истовремено, у част професора Бочварског и Француски институт у Србији на иницијативу његовог француског колеге и сарадника, професора Жака Бодона, са Универзитета Париз 13, организовао је скуп којим је Француски институт желео да ода почаст непрекидном залагању професора Бочварског за промоцију и развој сарадње између Француске и Србије.
КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Институт за физику домаћин партнерима Vi-SEEM пројекта
Састанак чланова пројекта Vi-SEEM одржан је на Институту за физику од 9. до 13. октобра. Прва два дана била су резервисана за састанак Управног одбора пројекта, док је остатак недеље искоришћен за регионални климатски тренинг на ком су учествовали истраживачи и развојни тимови из научних заједница које је Vi-SEEM окупио – око 50 учесника из југоисточне Европе и источног Медитерана.
Vi-SEEM пројекат ствара јединствену виртуалну истраживачку средину у овој широкој регији како би оснажио научну сарадњу са фокусом на био науке, климатологију и дигитално културно наслеђе. Ове три области науке чврсто повезују људе југоисточне Европе и источног Медитерана.
Више о Vi-SEEM пројекту: www.vi-seem.eu
ПРИЗНАЊА: ERC грант за кварк-глуонску плазму
Новооткривено екстремно стање материје, настало при сударима масивних језгара у сударачима у ЦЕРН-у, такозвана кварк-глуонска плазма, настала је – претпоставља се – одмах након Великог праска. Откривање особина овог новог стања материје помоћи ће нам да боље разумемо порекло и настанак универзума.
Постојање кварк-глуонске плазме доказано је пре десетак година у експериментима на акцелератору у Брукхејвену у САД и Великом сударачу хадрона у ЦЕРН-у код Женеве.
Овим питањима на Институту за физику бави се др Магдалена Ђорђевић, која је добила је престижни грант Европског истраживачког савета (ERC) како би трагала за одговорима. То је други по реду ERC грант у Србији. Њиме се награђују изврсност, а пре свега идеје које би могле да промене ток светске науке.
„Наш тим развија теоријске и нумеричке моделе који ће омогућити да се из података са великих сударача честица одреде особине кварк-глуонске плазме“, објашњава др Ђорђевић. „Да би се тачно проучиле особине овог новог стања материје, неопходно је да се експериментални подаци упореде са теоријским предвиђањима, односно математичким моделима. То је и основна сврха мог пројекта“, објашњава Ђорђевић.
Кварк-глуонска плазма је стање материје на тако екстремно високим температурама и притисцима да су у њој кваркови слободни. „Материја се састоји од атома, атоми од језгра и електрона. Језгра се пак састоје од протона и неутрона, који се састоје од још ситнијих честица који се називају кваркови и глуони, а који су у језгру везани изузетно јаким интеракцијама”, подсећа Ђорђевић, објашњавајући да је густина енергије у кварк-глуонској плазми толико висока да се кваркови и глуони налазе у слободном стању и нису више везани јаким интеракцијама.
Плазма у којој су кваркови и глуони били слободни природно је постојала само у раној фази развоја Универзума. У експериментима кварк-глуонска плазма настаје при сударима изузетно брзих тешких јона, при чему остварена температура износи невероватних 5 трилиона Келвина, која је скоро милион пута виша од температуре у центру Сунца.
Др Магдалена Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету у Београду, а докторирала је на Универзитету Колумбија у Њујорку. Своја истраживања у области нуклеарне физике затим наставља у Охају. Међутим, упркос бројним признањима и успешној каријери у Америци, одазива се на позив Института за физику и 2010. године се враћа у Србију.
Своје истраживање наставила је на Институту за физику, за који каже да је „најелитнија истраживачка институција у Србији, која запошљава 1 одсто истраживача, а производи 10 одсто свих научних радова објављених из Србије”. Тим који ће радити на овом пројекту броји више старијих и млађих истраживача, докторанада и три страна сарадника.
bilinmeyen numara sorgulama pre workout elektronik nargile elektronik sigara 245 45 r18 lastik fiyatları casinoslot kolaybet giriş Deneme bonusu veren siteler Deneme bonusu veren siteler Deneme bonusu veren siteler güvenilir bahis siteleri dictate.ms casino siteleri canlı casino betsat giriş deneme bonusu deneme bonusu veren siteler bonus veren siteler deneme bonusu bonus veren siteler amqsports.com bettingforward.com bithewaymovie.com deneme bonusu veren siteler deneme bonusu casino siteleri türk porno gaziantep rus escort https://www.fapjunk.com istanbul escort mecidiyeköy escort şişli escort Gaziantep Escort Gaziantep Escort