АКТУЕЛНО: Стратешка сарадња Института са ПМФ у Новом Саду

У просторијама Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду у петак, 24. марта 2023. године, Институт за физику у Београд и Природно-математички факултет потписали су Споразум о стратешкој сарадњи.

Споразум су потписали директор Института, др Александар Богојевић, и декан ПМФ-а, др Милица Павков Хрвојевић. Поред њих, потписивању су присуствовали и заменици директора Института, др Антун Балаж и др Саша Лазовић, као и др Душан Мрђа, директор Департмана за физику Природно-математичког факултета и др Игор Савић, помоћник директора Департмана за физику Природно-математичког факултета.

Током сусрета разговарало се о проблему мањка студената заинтересованих за наставничке смерове, као и о значају школовања наставника физике и других природних наука. Договорен је низ заједничких корака, а пре свих, сарадња на пољу стручних обука за студенте Природно-математичког факултета у Институту за физику.

Потписани споразум има за циљ да побољша и прошири досадашњу сарадњу ове две институције са посебним фокусом на сарадњу у узајамном оснаживању научног рада, јачању капацитета за развој иновација и унапређењу образовања.

Формализовање сарадње са одабраним институтцијама кроз стратешка партнерства Институт за физику је започео 2022. године када је потписан Споразом о стратешком партнерству са Машинским факултетом Универзитета у Београду.

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 24. марта 2023. године у 11 часова на Физичком факултету у Београду, у сали 665, др Воја Радовановић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Batalin-Vilkovisky formalism and quantization of gauge field theories

САЖЕТАК:

In these series of lectures we will review the Batalin-Vilkovisky (BV) formalism and its applications. This formalism is a generalization of the BRST quantization and it is frequently used in field theory and quantum mechanics. One of the advantages of the BV formalism is that it provides a well defined quantization for theories that cannot be quanized by the Faddev-Popov path integral approach. In particular, gauge field theories with complicated gauge symmetries (reducible and/or with an open algebra) are quantized using the BV formalism.

In the first lecture we will describe the standard field theory approach to the BV quantization. To start with, we will introduce notions of antifields, antibracket and BV laplacian and derive their properties.
Then we will discuss the classic and the quantum master equations and their solutions.  Finally, we will present few relevant examples: Yang-Mills theory, toplogical Yang-Mills theory and the antisymmetric
tensor field theory.

СЕМИНАР: др Петар Тадић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. марта 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Петар Тадић (Департман за физику, Јејл Универзитет, САД), одржаће предавање:

Conformal bootstrap of the five-point correlators

САЖЕТАК:

In this talk we will review the five-point correlation function of external scalar operators in the conformal field theory. We will show how one can compute the five-point conformal blocks for arbitrary spin of exchanged operators in any spacetime dimension using only two quadratic Casimir differential equations and the appropriate ansatz of the conformal blocks. We will then consider the five-point correlators in the free theory and the critical Ising model in three-dimensional spacetime. We will truncate the operator product expansions (OPE) in the correlators to include just a finite number of exchanged operators and use the crossing symmetry to numerically compute the OPE coefficients of two spinning and one scalar operator. These OPE coefficients were not previously known in the critical Ising model.

Приступите предавању
Meeting ID: 894 7002 7847
Passcode: 528426

ФОТО/ВИДЕО: Додела награде „Марко Јарић“

Институт за физику у Београду организовао је у петак, 17. марта, у Свечаној сали САНУ, доделу престижне награде „Марко Јарић“ коју већ 25 година додељује фондација „Проф. др Марко В. Јарић“.

Награду, која се у медијима понекад назива и „Српски Нобел за физику“, ове године Фондација је доделила др Милораду Милошевићу, редовном професору Универзитета у Антверпену у Белгији.

Током свечаности у организацији Института за физику који финансијски подржава награду, госте је, у име домаћина, поздравио академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ.

Публици се обратила др Марина Соковић из Министарства науке, технолошког развоја и иновација, која је поздравила скуп и исказала подршку Министарства традицији коју представља ова награда.

Проф. др Петар Аџић, управитељ Фондације, подсетио је на физичара Марка Јарића, да би након њега, др Александар Белић, председник Управног одбора Фондације, поздравио скуп и објаснио процедуру доделе награде, као и због чега се она сматра „српским Нобелом за физику“.

Председник овогодишњег жирија за доделу награде, проф. др Милан Тадић, представио је биографију лауреата и разлога због којих је жири одлучио да му додели награду за 2022. годину.

Награду је доделио директор Института за физику, др Александар Богојевић који је подсетио зашто је једна оваква „еснафска“ награда важна за неговање изврсности у физици и њену друштвену релевантност.

Награда се састоји од дипломе и новчаног дела. Након свечаног проглашења, овогодишњи добитник др Милорад Милошевић је најавио да ће финансијски део награде поклонити фонду за талентоване ђаке из његовог родног града, Смедерева.

По традицији, лауреат је после доделе награде одржао популарно предавање – у врло занимљивом осврту, Милошевић је представио публици не само своје резултате, него и шири контекст физичких истраживања суперпроводности.

Водитељ програма био је Слободан Бубњевић.

КОЛОКВИЈУМ: Проф. др Милорад Милошевић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 20. марта 2023. године у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Advances in Ginzburg-Landau simulations of superconductivity

одржаће добитник награде „Марко Јарић“ за 2022. годину, проф. др Милорад Милошевић (Департман за физику, Универзитет у Антверпену, Белгија).

САЖЕТАК:

While modern experimental techniques are enabling increasingly multifold studies of superconductivity, from in-situ synthesis to transport and scanning-probe measurements, the community has witnessed an increasing gap between the ab initio calculations and those on mean-field levels, and even more to the desired device modeling. At present, the only tool able to address the needed multi-scale modelling of superconductors, nano-patterned into electronic circuitry, are the advanced Ginzburg-Landau simulations. We have recently developed a multiscale approach where first information about fermiology, vibrational modes, and electron-phonon coupling are obtained from first principles for the materials of interest, to be subsequently translated into (anisotropic) superconducting properties, that can further serve to properly parametrize mean-field models to capture the behavior of that superconductor in applied magnetic field and electric current.

In this talk, we will review our recent breakthroughs in that respect, and show some realized numerical experimentation on circuits of arbitrary shape (at advanced size and time scales), variable thickness, inhomogeneous parameters, with self-consistent account for magnetic field distribution, the electric field generated under applied current, incorporated heating effects, thus fully characterizing behavior of the superconducting condensate in nonequilibrium conditions that reveals physics behind improved or worsened performance of various realistic transport devices.

ИЗ МЕДИЈА: Добитник награде Марко Јарић на РТС-у

Престижну награду „Марко Јарић“, која се у медијима понекад назива и „Српски Нобел за физику“, ове године Фондација „Проф Марко Јарић“ доделила је др Милораду Милошевићу, редовном професору Универзитета у Антверпену у Белгији.

Тим поводом, Институт за физику који финансијски подржава награду, организовао је 17. марта 2023. доделу у Свечаној сали САНУ, која је по обичају изазвала интересовање медија.

Истог дана, уочи доделе, овогодишњи лауреат дао је интервју Радио-телевизији Србије. Гостујући у Јутарњем програму ове телевизије, др Милошевић је говорио о награди, својим истраживањима, раду у иностранству и порукама за нове генерације.

ИЗ МЕДИЈА: Дневни лист Политика о награди „Марко Јарић“

Дневни лист Политика извештава о овогодишњем лауреату награде „Марко Јарић“, др Милораду Милошевићу са Универзитета у Антврепену у Белгији који је награду добио за „изузетне доприносе проучавању квантних функционалних материјала и хибридних хетероструктура и пројектовању њихових суперпроводних и магнетских својстава помоћу рачунарских симулација на микро, нано и атомској скали”.

Како пише Политика, Награда „Марко Јарић”, која се у медијима понекад назива и „српски Нобел за физику”, додељује се 25 година за изузетне резултате у физици, а награду су добили наши најугледнији истраживачи од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Подсећамо да ће у петак, 17. марта 2023. године у 12 часова у Свечаној сали САНУ бити организована додела награде, а том приликом ће лауреат одржати и краће предавање.

ГОСТИ: Канадска физичарка др Полин Гањон у посети Институту

Физичарка др Полин Гањон, која је у посети Србији, боравила је у четвртак, 16. марта 2023. године у Институту за физику у Београду. Током боравка срела се и разговарала са истраживачима из АТЛАС групе и Групе за гравитацију, честице и поља. 

Др Гањон је дошла у Србију у оквиру Месеца франкофоније у сарадњи са Амбасадом Канаде, да би током претходне недеље обишла већи број институција у Србији и одржала више предавања. 

Као истраживач у ЦЕРН-у, др Гањон се интензивно бавила и комуникацијом науке, а поред тога је истраживала живот и судбину Милеве Марић Ајнштајн. Уз то, др Гањон активно промовише интензивнију улогу жена у науци.

АКТУЕЛНО: др Милорад Милошевић добитник награде „Марко Јарић“ за 2022.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ доделиће престижну награду „Марко Јарић“ за 2022. годину др Милораду Милошевићу, редовном професору Универзитета у Антверпену у Белгији. Свечаност поводом проглашења овогодишњег добитника организује Институт за физику у Београду (који финансијски подржава награду) у петак, 17. марта 2023. године, у 12 часова у Свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ).

Награда „Марко Јарић“, која се у медијима понекад назива и „српски Нобел за физику“, додељује се пуних 25 година за изузетне резултате у физици, а награду су добили наши најугледнији истраживачи од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Ове године, како је наведено у одлуци жирија, награда је припала др Милошевићу „за изузетне доприносе проучавњу квантних функционалних материјала и хибридних хетероструктура и пројектовању њихових суперпроводних и магнетских својстава помоћу рачунарских симулација на микро, нано и атомској скали“. Жири награде, који су чинили научни саветници др Милан Тадић, др Ненад Вукмировић и др Владимир Ђоковић, одлуку је донео једногласно.

Др Милорад Милошевић завршио је основне студије на Електротехничком факултету у Београду, а докторирао је на Факултету за науке Универзитета у Антверпену где је одбранио дисертацију на тему хибридних уређаја на бази суперпроводника и феромагнета. Усавршавање је наставио у Великој Британији и САД, а 2008. године се вратио у Белгију где ради на Универзитет у Антверпену. Данас у својим истраживањима, Милошевић сарађује и са научним установама из Србије, а нарочито Институтом за физику у Београду, Електротехничким факултетом у Београду и Институтом за нуклеарне науке „Винча“.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је пре четврт века, 1998. године, са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997), а њена најпознатија активност је истоимена награда, која се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

Током овогодишње свечаности у Свечаној сали САНУ, 17. марта, на рођендан Марка Јарића, публици и гостима ће се обратити председник Управног одбора, др Александар Белић, управитељ Фондације, проф. др Петар Аџић, директор Института за физику, др Александар Богојевић, председник овогодишњег жирија за доделу награде, проф. др Милан Тадић, после чега ће награда бити додељена. Након свечане доделе, по традицији, лауреат ће одржати популарно предавање и представити публици своја истраживања.

Сајт Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“
Најава доделе награде „Марко Јарић“
Из медија

СЕМИНАР: др Марија Митровић Данкулов

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 16. марта 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Митровић Данкулов (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Structure and dynamics of socio-economic systems

САЖЕТАК:

Socio-economic systems are a broad class of complex systems that includes social, economic, education, scientific, technological, and ecological systems. While they differ in type and function, a common property of all of them is that they consist of a large number of interacting units with people at their core. This fact and the abundance of data about socio-economic systems has led to the development of a subfield of statistical physics, sociophysics, that studies the structure and dynamics of these systems. Sociophysics combines tools, methods, and paradigms from statistical physics and complex networks theory to uncover the mechanisms underlying the evolution of constantly changing socio-economic systems, the emergence of collective behavior, and the connection between their structure and dynamics.

In this talk, we will present our contribution to the development of this field [1-7]. Models of complex networks are an essential tool for understanding the mechanisms that drive the evolution and dynamics of complex systems. We will examine how different elements [2] and properties of growth signals influence the structural properties of evolving complex networks. We will use empirical analysis and theoretical modeling to study the emergence of different types of collective phenomena in knowledge-based communities [3, 4] and to understand the emergence of universal patterns in growth of social groups [5]. We will show how mapping time series data onto complex networks can be used for studying the structural changes that occur due to crises in complex systems [6-7].

[1] А. Vranić and M. Mitrović Dankulov, J. Stat. Mech.: Theory Exp. 2021, 013405 (2021).
[2] M. Mitrović Dankulov, B. Tadić, and R. Melnik, Phys. Rev. E 100, 012309 (2019).
[3] A. Vranić, A.Tomašević, A. Alorić, M. Mitrović Dankulov, EPJ Data Sci. 12, 4 (2023).
[4] B. Tadić, M. Mitrović Dankulov, R. Melnik, Phys. Rev. E. 2017 96, 032307 (2017).
[5] A. Vranić, J. Smiljanić, M. Mitrović Dankulov, J. Stat. Mech.: Theory Exp. 2022, 123402 (2022).
[6] V. Stević, M. Rašajski, and M. Mitrović Dankulov, Entropy 24, 1005 (2022).
[7] M. Mitrović Dankulov, B. Tadić, and R. Melnik, Front. Phys. 2022, 544 (2022).

Приступите предавању
Meeting ID: 850 4260 0786
Passcode: 568863