(ВИДЕО) На Институту за физику у Београду већ дуги низ година спроводи се пројекат обуке научних новинара под именом MEDIALAB. Пројектом координира Одељење комуникација Института, док саму обуку осим чланова овог одељења изводе и водећи научни новинари и истраживачи.

Годишње се оспособљава између 15 и 30 полазника за извештавање о науци, од којих су неки већ активни научни новинари. Обука је за полазнике бесплатна, а њено организовање финансијски подржава Центар за промоцију науке у оквиру Јавног позива.

Како изгледа МЕДИАЛАБ и шта о обуци кажу полазници и организатори, погледајте у новој епизоди „Погледа у физику“.

Поглед у физику, Еп. 13: Медијска лабораторија
АУТОРИ: Марија Ђурић, Слободан Бубњевић, Јована Николић
СНИМАЊЕ И МОНТАЖА: Алкесандар Мијаиловић
ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2024.
Поглед у физику је видео серијал Института за физику у Београду који у кратким епизодама говори о пројектима и истраживањима који се спроводе на Институту.

„Привући и запослити најбоље истраживаче, инжењере, студенте, службе и управу. Обезбедити услове за даљи пораст међународне конкурентности и препознатљивости истраживачког рада, иновација и образовања“, истакао је као кључне вредности и циљеве Института за физику у Београду директор др Александар Богојевић током прославе Дана Института 9. маја 2024. године.

На прослави су традиционално додељене Годишња и Студентска награда, а ове године додељене су и повеље емеритусима истраживачима који су током своје каријере постигли импресивне резултате.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић у среду, 17. јула, организовала је пријем за истраживаче Института за физику у Београду који су добили један од највећих појединачних научних пројеката који су стигли у Републику Србију.

Под називом Hidden phases in 2D quantum materials пројекат је освојио средства у вредности од 2,5 милиона евра из европског програма ERA Chairs. Пројекат ће реализовати група истраживача из Центра за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду, а пројектом је предвиђен повратак из Америке у Србију једног од водећих светских истраживача у области чврстог стања, др Eмила Божина. 

„Велико ми је задовољство што је овако један млад и храбар тим изашао на европску позорницу и освојио у једној врло компетитивној трци овај пројекат“, рекла је министарка Беговић додајући да је наука најбољи бренд Србије и да су „научници са Института за физику тренутно њени најбољи амбасадори“.

На пријему у згради Владе Републике Србије били су директор Института за физику, др Александар Богојевић и чланови тима из Центра за чврсто стање и нове материјале: др Ненад Лазаревић, др Бојана Вишић и др Јелена Пешић.

Поред министарке, сусрету са истраживачима су присуствовали државни секретар министарства Вукашин Гроздић, помоћница министарке др Марина Соковић и в.д. директорка Центра за промоцију науке, Данијела Вучићевић.

Прочитајте више о пројекту из ERA Chairs програма.

Фотографије: НИТРА/Зоран Петровић

Истраживачи из Института за физику у Београду освојили су један од највећих појединачних научних пројеката који су стигли у Републику Србију. Под називом Hidden phases in 2D quantum materials пројекат је освојио средства из европског програма ERA Chairs

Тим поводом, у среду, 17. јула, министарка науке, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић организовала је пријем за истраживаче. На пријему у згради Владе Републике Србије били су директор Института за физику, др Александар Богојевић и чланови истраживачког тима.

Пројекат ће реализовати група истраживача из Центра за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду, а централни део тима пројекта чине истраживачи др Бојана Вишић, др Јелена Пешић и др Зорица Kонстантиновић које предводи др Ненад Лазаревић, руководилац Центра (на фотографијама).

Пројектом је предвиђен повратак из Америке у Србију једног од водећих светских истраживача у области чврстог стања, др Eмила Божина. Вишеструко награђиван и цитиран, др Божин је докторирао на Универзитету у Мичигену, потом је био истраживач на Колумбија универзитету, а од 2010. године ради у престижној Националној лабораторији Брукхејвен. Сада се, захваљујући овом пројекту, са породицом враћа у Београд, у Институт за физику.

Као институт од националног значаја за Републику Србију, Институт за физику у Београду активно ради на повратку наших истраживача из иностранства и до сада је, улагањем у инфраструктуру и препознатљивим научним резултатима, успео да обезбеди повратак више од 30 физичара који су остварили каријере у иностранству. У Институту постоје четири центра изврсности, а један од њих је Центар за физику чврстог стања и нове материјале који је пре 30 година основао и успешног њиме руководио академик Зоран Поповић. Сада овим Центром руководи др Ненад Лазаревић, који ће предводити и тим који учествује у овом пројекту.

„Уочи тридесетогодишњице Центра за физику чврстог стања и нове материјале, основаног од стране академика Зорана В. Поповића, као главни изазов у стратегији за даљи развој препознато је одсуство техника напредне структурне анализе“, каже др Ненад Лазаревић, објашњавајући да ће „пројекат Hidden phases in 2D quantum materials попунити ову празнину повратком др Емила Божина, еминентног експерта у овој области, и успоставити водећи регионални центар за експерименталну физику чврстог стања“.

Средства која су одобрена у оквиру пројекта износе 2,5 милиона евра, а омогућиће да се  успостави нова јединица која ће бити интегрисана у Центар за чврсто стање и нове материјале и повезана са постојећим лабораторијама у Центру – лабораторијама за чврсто стање, наноструктуре, 2Д и електронске материјале. Уз постојеће методе истраживања материјала – Раман, инфрацрвену и Бруленову спектроскопију, спектроскопску елипсометрију, AFM/STM и магнетотранспорт – који се користе у овом Центру, уз помоћ овог пројекта отвара се нови Фуријеов метод заснован на тоталном расејању.

Пројекат је подстакнут проблемом карактеризације скривених фаза у кагоме кристалима, што су материјали који се тренутно налазе у глобалном фокусу. Кроз ERA Chair, постојећа истраживачка група на Институту, која је већ глобално препознатљива, покушаће да одговори на ове изазове који су тренутно на фронту светских истраживања.

„На Институту више од десет година знамо да наша будућност као квалитетне научне институције зависи од интензивног рада на повратку истраживача из наше дијаспоре“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, додајући да је ERA Chairs пројекат, после два освојена ERC гранта и Твининг пројекта, још један у низу међународних пројеката који ће ојачати Институт, како у погледу инфраструктуре и људских капацитета, тако и у научном погледу. „Ако наука буде јака на Институту, то ће онда даље привући нова имена“, сматра Богојевић и додаје како је то начин и да се мотивишу млади да се определе за пут науке.

ERA Chairs је инструмент у оквирном програму Horizon Europe намењен јачању истраживачких капацитета универзитета и института, на који су истраживачи из Србије ретко аплицирали. У септембру 2023. отворен је позив за пројекте са укупним буџетом од 97 милиона евра, на који је Институт аплицирао са предлогом пројекта Hidden phases in 2D quantum materials и освојио средства.

У оквиру пројекта, предвиђено је да Институт у истраживању кондензованог стања материје и нових материјала користи мерења са великих постројења и да успостави центар за обуку у новим методама у оквиру Института који би био отворен за истраживаче из Србије, региона Западног Балкана и Југоисточне Европе. Пројекат ће учврстити позицију Института као центра изврсности у Европском истраживачком простору и помоћи сарадњу са партнерима из привреде. Истовремено, пројекат ће омогућити трансфер знања, мобилност и повезивање истраживача и младих талената, што ће по себи изузетно ојачати сектор науке и иновација у Србији.

ФОТО: ИПБ – Бојан Џодан

Истраживачи и управа Института за физику у Београду и ове су године посетили астрономски камп на Летенци. Камп је одржан од 11. до 14. јула на Фрушкој Гори, традиционално на локалитету Летенка, поред истоименог покрајинског одмаралишта где је својевремено, пре пола века, подигнуто омладинско насеље.

Смештени у шаторима, астрономи су овде имали прилику за бројна осматрања, али и за изузетно богат предавачки програм. Астрономски камп Летенка већ годинама окупља астрономске ентузијасте и љубитеље природних наука из целог региона Западног Балкана и полако је прерастао у један од највећих догађаја аматерске науке у Србији. Кампом руководи Александар Зоркић и екипа славног „Астрономског магазина“.

Овогодишњи камп је забележио рекордну посету са више од 400 гостију, док је њих 301 одсело у кампу и учествовало у ноћним посматрањима. Камп се суочио и са изазовом изузетно високих температура и недостатком воде, али је, упркос томе, успешно организован. Одржано је више десетина предавања током четири дана кампа.

Стратешки партнер Института, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, као и претходних година организационо је помагао одржавање кампа, што природно укључује и Институт за физику Београду. Уз то, као институт од националног значаја за Републику Србију, Институт негује сарадњу са овом драгоценом иницијативом јер су програми попут АК Летенка кључни за развој културе науке, ширење знања у друштву и неговање научног подмлатка.

Сарадници Института су и ове године учествовали су у предавачком делу програма. Директор Института, др Александар Богојевић одржао је предавање о изазовима модерне науке у коме се осврнуо на питање неговања креативности, док је др Тања Берић која на Институту отвара истраживања у области астробиологије одржала предавање о „теорији еволуције свега“.

Један од наших познатих астронома осматрача, Игор Смолић из Института, одржао је предавање о комети C/2023 A3 која је откривена прошле године и која би овог септембра требало да буде видљива голим оком. Руководилац Одељења комуникација Института и аутор књиге „Алхемија бомбе“, Слободан Бубњевић, учествовао је у програму о нуклеарним реакторима.

Предавања ове године су држали предавачи из многих научних установа, од гостију из иностранства, преко професора са ПМФ-а у Новом Саду и са више факултета Универзитета у Београду и Нишу, до председника САНУ, академика Зорана Кнежевића.

Фотографије: Астрономски магазин (А. Зоркић, Н. Ловрић) и ИПБ – С. Бубњевић