Наш колега Лука Илић одбранио је у петак, 22. јула 2022. године на Институту за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом “Нумеричко моделирање нуклеационих особина атмосферског минералног аеросола”.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Владимир Ђурђевић, проф. др Владан Вучковић, проф. др Ана Вуковић Вимић. Ментори су проф. др Лазар Лазић и др Маја Кузманоски.
Честитамо!
Disorder-dominated quantum criticality in moiré bilayersСАЖЕТАК: Moiré bilayer materials have recently attracted much attention following the discovery of various correlated insulating states at specific band fillings. Here we discuss the metal-insulator transitions (MITs) that have been observed in the same devices, but at fillings far from the strongly correlated regime dominated by Mott-like physics, displaying many similarities to other examples of disorder-dominated MITs. We propose a minimal theoretical model describing the interplay of interactions and disorder, which is able to capture most experimental trends observed on several devices.
Подаци за приступ Зум предавању ЛИНК ПРЕДАВАЊА: https://us02web.zoom.us/j/85705508687?pwd=c2xLNUxuL3pBa2JmM2NFd2k5V0c1dz09 ИД: 857 0550 8687 Шифра: 798585
Европска заједница физичара је у свом часопису Europhysics News у издању из јуна 2022. године, посвећеном медицинској физици, објавила текст о раду истраживача Института за физику у Београду окупљених око пројекта SimSurgery, којим руководи др Марија Радмиловић-Рађеновић из Института за физику у Београду.
Приказан рад се односи на микроталасну аблацију, односно вид терапије за третирање канцерогених ћелија која је, како се у часопису наводи, бржа од других термалних метода аблације, а може бити и јача деактивација тумора. Међутим, циљ је кроз компјутерско моделовање ефеката минимизовати штету коју трпи здраво ткиво и учинити овај третман минимално инвазивним, а време опоравка што краћим.
Како објашњава др Марија Радмиловић-Рађеновић, компјутерски модел за симулацију електрохирушке процедуре има три компоненте. Прва је модел апликатора који генерише микроталасно поље у ткиву, друга описује дистрибуцију топлоте у ткиву, а трећа описује дејство топлоте на туморске ћелије и њихово уништавање.
У новом броју часописа Europhysics News, описан је рад истраживачког тима окупљеног око пројекта SimSurgery из 2021. године у ком су развили дводимензионалне прорачуне, а убрзо након тога исти тим је развио и троддимензионални модел, који је један од ретких те врсте у свету.
“Услед сложености модела и расположивих рачунарских ресурса већина постојећих нумеричких прорачуна заснива се на коришћењу дводимензионалних осносиметричних модела што је често далеко од стварности”, каже др Радмиловић-Рађеновић објашњавајући зашто су 3Д модели важни.
“Упркос чињеници да постоје бројни пројекти посвећени симулацији и компјутерски навођеним хируршким интервенцијама, веома је мали број пројеката који се баве симулациом електрохируршких интервенција”, објашњава др Радмиловић-Рађеновић и напомиње да је један од њих управо овај мултидисциплинарни пројекат којим она руководи и који Фонд за науку Републике Србије финансира у оквриу програма Идеје. Пројекат је посвећен развоју софтверског пакета за одређивање оптималних услова који треба да обезбеде минимално оштећење ткива током интервенција које подразумевају примену електричне струје на биолошко ткиво.
“Један од важних циљева пројекта је да развијемо софтверски пакет који ће бити једноставан за употребу и корисницима који не познају методологију моделовања као што су хирурзи”, каже др Радмиловић-Рађеновић и додаје да је у плану развој 3Д модела и за остале модуле електрохирушких интервенција како би софтверски пакет био комплетиран.
Познати астрономски камп „Летенка“ који окупља љубитеље астрономије из целог региона одржан је и ове године, од 7. до 10. јула, на Фрушкој гори, у непосредној близини истоименог дечјег одмаралишта. Астрономе аматере, студенте, децу и друге заљубљенике у посматрање неба ове године су поново обишли представници Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију.
Током боравка у кампу, у суботу, 9. јула, директор Института, др Александар Богојевић, одржао је предавање о улози физике у модерном друштву, покушавајући да одговори на питање зашто је важно бавити се физиком. Поред др Богојевића, на кампу су боравили (и учествовали у његовом раду) и други запослени из Института за физику, као и истраживачи и пријатељи астрономије из низа домаћих научноистраживачких институција.
Камп „Летенка“ ове је године привукао око 210 учесника.
Током глобалне кампање поводом десет година од открића Хигсовог бозона, у којој је учествовао и Институт за физику у Београду, медији у Србији показали су велико интересовање за ЦЕРН и истраживања која се у овој европској организацији спроводе. Пре тачно 10 година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцеларатору су, како је известио РТС у тексту “Хигсов бозон, десет година од открића божје честице”, истовремено објавиле откриће нове честице са својствима која указују на то да је у питању Хигсов бозон. О јубилеју једног од најзначајнијих открића данашњице извештавали су и Данас, Новости, Танјуг, Студио Б, Дневник и други медији.
“Откриће Хигсовог бозона је један од најбитнијих момената у модерној физици високих енергија, а у анализама података које су директно довеле до овог открића, учествовало је и неколико наших колега”, рекао је за телевизију Н1 др Предраг Миленовић ванредни професор Физичког факултета у Београду који сарађује са истраживачима из Института за физику у Београду и координатор је групе физичара који се у ЦЕРН-у баве истраживањем особина Хигсовог бозона.
У емисији “Дан уживо”, емитованој 5. јула 2022. године на телевизији Н1, др Миленовић је описао како је изгледао рад у тимовима који су детектовали “божију честицу” назвавши ово откриће тријумфом модерне физике и Стандардног модела. “У ових десет година спровели смо јако обиман програм мерења особина Хигсовог бозона. Међутим, до сада смо сакупили само десетину података које ћемо сакупити у будућности помоћу Великог хадронског сударача”, рекао је др Миленовић и додао да истраживачи у ЦЕРН-у управно на дан јубилеја настављају са сударим на још већим енергијама.
У истој емисији телвизије Н1, др Јелена Јовићевић из Института за физику у Београду говорила је зашто су биле потребне деценије да се докаже постојање Хигсовог бозона. “Пре свега, било је потребно развити технологију акцелератора и детектора тако да бисмо у лабораторијским условима могли да достигнемо високе енергије на којима можемо да створимо Хигсов бозон и развити технологије да можемо да га детектујемо”, рекла је др Јовићевић. У тв прилогу др Јовићевић је објаснила да је Хигсов бозон био недостајући елемент у теорији Стандардног модели која објашњава од чега је састављена материја и како међусобно интерагује.
Сасвим симболично, 5. јула поподне, на десетогодишњицу открића Хигсовог бозона, детектори Великог хадронског сударача (ЛХЦ) укључили су све подсистеме и почели да снимају високоенергетске сударе при до сад највишој досегнутој енергији од 13,6 TeV. Започела је нова сезона физике.
Kако је најављено из ЦЕРН-а, уз мноштво скупова, прослава и догађаја, после више од три године рада на надоградњи и одржавању, ЛХЦ је по трећи пут покренут и сада ће радити скоро четири године са рекордном енергијом од 13,6 трилиона електронволти (TeV), пружајући већу прецизност и потенцијал за откривање. “Повећане стопе колизије, већа енергија судара, унапређени системи за очитавање и селекцију података, нови системи детектора и рачунарска инфраструктура: сви ови фактори указују на обећавајућу сезону физике која ће додатно проширити већ веома разнолик ЛХЦ програм физике”, најављују из ЦЕРН-а.
О узбудљивим дешавањима која се очекују у највећем европском научном експерименту сведочиће и тим истраживача са Института за физику у Београду који ће и у наредним годинама наставити да тесно сарађују са ЦЕРН-ом, као и други српски физичари који су део ЦЕРН-ових колаборација.
Фото: ЦЕРН
Пре тачно десет година, 4. јула 2012. године, две групе физичара на LHC акцелератору у ЦЕРН-у, ATLAS и CMS, истовремено су објавиле откриће нове честице са својствима која указују да је у питању Хигсов бозон, честица предвиђена Стандардним моделом физике елементарних честица и која је у медијима позната као Божја честица. Како је ЦЕРН сада саопштио, на десету годишњицу, ово откриће представља прекретницу у историји науке. Годину дана касније, због тога су Франсоа Англер и Питер Хигс добили Нобелову награду за физику. Наиме, они су деценијама раније заједно са покојним Робертом Браутом предвидели такозвано Хигсово поље, које прожима универзум, манифестује се као Хигсов бозон и даје масу елементарним честицама.
„Откриће Хигсовог бозона била је монументална прекретница у физици елементарних честица. Означило је истовремено и крај вишедеценијског истраживања и почетак нове ере проучавања ове веома специфичне честице“, каже Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а и портпарол експеримента ATLAS у време када је до открића дошло. „Сећам се са емоцијама тог дана када је откриће објављено, дана неизмерне радости за заједницу физичара који се баве елементарним честицама у читавом свету и за све људе који су неуморно радили деценијама како би ово откриће било могуће“.
Током десет година након овог открића, физичари су направили даље кораке ка разумевању универзума – не само што су потврдили да је честица која је откривена 2012. године заиста Хигсов бозон, већ су почели и да граде слику о томе како је присуство Хигсовог бозона које прожима читав универзум, започето у десетини милијардитог дела секунде након Великог праска.
ATLAS и CMSсу са импресивном прецизношћу измерили да је маса Хигсовог бозона 125 милиона електронволти (GeV). Потоњи eксперименти на LHC су показали да нова честица нема унутрашњи угаони момент, који физичари називају спин, баш као што је Стандардни модел предвиђао за Хигсов бозон. Са друге стране, све остале познате елементарне честице имају спин: како чеситце које граде материју, као што су up и down кваркови који формирају протоне и неутроне, тако и такозвани преносиоци интеракције, као што су W и Z бозони. Уз то, анализом Хигосвих бозона који се распадају на парове W или Z бозона, ATLAS и CMS су потврдили да ови преносиоци интеракције добијају своју масу кроз интеракције са Хигсовим пољем онако како предвиђа Стандардни модел. Експерименти су такође показали да кваркови up и down, као и тау лептон – који су најтежи фермиони – стичу масу из интеракције са Хигсовим пољем што такође предвиђа Стандардни модел.
У међувремену, у ЦЕРН-у је откривено више од 60 нових, сложених, односно композитних честица. Неке од њих су егзотични „тетракваркови“ и „пентакваркови“. Експерименти су такође открили серију интригантних наговештаја одступања од Стандардног модела који захтевају даље истраживање и изучавали су детаљно кварк-глуонску плазму која је испуњавала универзум у раној фази. Такође су посматрали многе ретке честичне процесе и отворили могућност потраге за честицама изван Стандардног модела, укључујући и честице које могу да чине тамну материју.
*
Шта је остало да се научи о Хигсовом бозону и Хигсовом пољу десет година касније? Како кажу у ЦЕРН-у: много тога. Да ли Хигсово поље даје масу и лакшим фермионима или ту неки други механизми имају улогу? Да ли је Хигсов бозон елементарна или сложена честица? Може ли да комуницира са тамном материјом и открије њену природу? Шта генерише масу Хигсовог бозона и самоинтеракцију? Да ли има „близанце“?
Проналажење одговора на ова и друга интригантна питања неће само допринети нашем разумевању универзума на најмањим скалама, већ ће нам такође помоћи и да одгонетнемо неке од највећих мистерија универзума у целини. Како је, на пример, универзум постао то што јесте и каква би могла бити његова коначна судбина? Управо Хигсов бозон би могао да крије кључ бољег разумевања неравнотеже између материје и антиматерије, као и стабилности вакуума у универзуму.
Док би одговори на нека од ових питања могли да се добију помоћу података из предстојећег трећег покретања LHC или планираном надоградњом акцелератора, одговори на друге енигме су изван домашаја LHC и захтевају будућу „Хигсову фабрику“. Зато ЦЕРН и међународни партнери истражују техничку и финансијску изводљивост много веће и моћније машине, акцелератора FCC, ца пречником од чак 100 километара. Такав акцелератор је планиран у новој Европској стратегији за физику елементарних честица и могао би да задржи водећу улогу Европе у овој области науке.
Десет година од открића Хигсовог бозона ЦЕРН је обележио низом манифестација од којих је централни научни симпозијум чији се пренос пратио у више земаља. Сателитски догађај је организован и на Институту за физику у Београду.
*
Република Србија је пуноправна чланица ЦЕРН-а од 2019. године. Но, и пре тога, физичари и институције из Србије су учествовали у раду различитих колаборација у ЦЕРН-у. Игром случаја, наши истраживачи су активно учествовали и на експерименту CMS и на експерименту ATLAS, односно у раду обе колаборације које су 2012. доказале постојање Хигсовог бозона. Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, стратешки је партнер ЦЕРН-а.
Фото: ЦЕРН
У понедељак, 4. јула, навршава се тачно десет година од открића Хигсовог бозона. Наиме, на овај дан 2012. године у ЦЕРН-у је организован семинар на коме су представници две колаборације, ATLAS и CMS (на слици горе), истовремено објавили јасне индикације да је при сударима на акцелератору LHC уочен нову честицу чије особине одговарају онима које Стандардни модел предвиђа за Хигсов бозон. Потоња истраживања су само додатно потврдила откриће због кога су 2013. године Питер Хигс и Франсоа Англер добили Нобелову награду, а које се иначе сматра једним од најзначајних научних догађаја у 21. веку.
Тим поводом, ЦЕРН са партнерима 4. јула организује серију догађаја којим ће широм Европе свечано обележити годишњицу Хигса, а Република Србија је као пуноправна чланица позвана да се у сваки од њих укључи.
У оквиру обележавања годишњице, Институт за физику у Београду, као институт од националног значаја за Републику Србију и стратешки партнер ЦЕРН-а, 4. јула од 9 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ организује пренос симпозијума на коме ће се говорити о открићу Хигсовог бозона, о томе шта је до њега довело и какви изазови очекују даља истраживања. На симпозијуму говоре Фабиола Ђанотти, Ролф Хојер, Лин Еванс, Питер Џени, Мајкл Дела Негра, Сели Досон, Керстин Такман, Андре Давид и низ других истраживача из физике високих енергија.
Придружите се!
Програм Симпозијума (Indico)
Наш угледни истраживач и сарадник Института за физику, др Слободан Ничковић, добио је престижну Плиниус медаљу за 2022. годину. Ова награда Европске унија за геонауке ((EGU), како се у образложењу наводи, др Ничковићу се додељује за “пионирски рад не моделирању пешчаних олуја, као и за значајан допринос развоју глобалног система за саветовање и упозорења о честицама песка”.
Као један од водећих истраживача процеса песка у атмосфери, др Ничковић интензивно сарађује са Институтом за физику у Београду, како кроз формалне пројекте, тако и у блиској сарадњи са мрежом истраживача окупљених око Лабораторије за физику животне средине. Током каријере је сарађивао са Републичким хидрометеоролошким заводом Србије, али је радио и у бројним научним и образовним установама у Србији, Грчкој, Малти и Тунису. У Светској метеоролошкој организацији (WMO), где је у периоду од 2025. до 2013. године радио као научни сарадник.
Др Ничковић је радећи на моделирању честица песка развио нову прогностичку једначину за концентрацију ових аеросола коју је уградио у модел за нумеричку прогнозу времена. Ово откриће у потпуности мења ток каријере др Ничковића током деведесетих година прошлог века, а главни резултат је његов модел DREAM (the Dust Regional Atmospheric Model).
DREAM као први оперативни прогностички регионални атмосферски модел настао је уграђивањем концентрације пустињског аеросола, односно песка, као прогностичке варијабле у један од често примењиваних модела за нумеричку прогнозу времена. “Овај такозвани онлајн концепт је омогућио да се прогноза времена и песка истовремено остварују у оквиру једног софтверског система”, објашњава др Ничковић и додаје да је у међународним оквирима то била прва успешно реализована оперативна дневна прогноза песка. Данас овај концепт има примену у бројним системима, а праћење и прогноза песка значајни су у спречавању лоших последица које овај аеросол може имати на саобраћај, здравље људи, животну средину и пољопривреду.
Након вишегодишњег рада у Светској метеоролошкој организацији и ангажовању на дизајнирању и примени глобалног система за рана упозорења и прогнозу пустињског аеросола, др Ничковић се враћа у Београд и окупља групу истраживача из неколико институција, међу којима је и Институт за физику. Ова група ради на даљем развоју моделирања и осматрању песка, као и анализи његових ефеката на животну средину, климу и време.
“С обзиром на амбициозну научну агенду посвећену песку као и увећаном интересу научне и опште јавности за ову тему, у наредном периоду биће неопходно даље увећање истраживачких капацитета Института за физику и других ангажованих организација”, каже др Ничковић осврћући се на садашње стање у Србији по питању људских капацитета у истраживањима песка.
Плиниус медаљу, која је за 2022. годину додељена др Ничковићу, установио је Одсек за природне опасности Европске уније за геонауке, а име је добила по римском природњаку и писцу Плинију Старијем који је живео у првом веку нове ере. Награда се додељује активним истакнутим научницима који испуњавају одређене критеријуме, као што су изузтетна истраживачка достигнућа у областима везаним за природне опасности, интердисциплинарне активности и истраживања која се могу применити у ублажавању ризика од природних опасности.
У оквиру семинара Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику Института за физику у Београду, у среду, 29. јуна 2022. године у 13 часова у читаоници „др Драган Поповић“, др Кристијан Стигорст (Технички универзитет у Минхену, Research Neutron Source Heinz Maier-Leibnitz (FRM II)), одржаће предавање:
Scientific use at the Heinz Maier-Leibnitz Zentrum / FRM II – An overview with a focus on elemental analysis
САЖЕТАК:
At the Heinz Maier-Leibnitz Center (MLZ) in Garching, currently about 30 scientific instruments are available for scientific projects – neutron diffractometers, spectrometers, tomography, elemental analysis, and a positron source with various setups. The FRM II neutron source provides neutrons for science and industry with a very high flux up to the range of 1015 cm-2s-1. We will give an overview of the reactor characteristics, the instrumentation at the MLZ, and the procedure for requesting beam time. The possibilities of elemental analysis with neutrons will be discussed in detail. Prompt gamma activation analysis (PGAA) enables panoramic analysis of the sample bulk in a cold neutron beam. Even larger objects can be handled and analyzed at representative locations without the need for sampling. This makes the method interesting for non-destructive analysis of valuable archaeological objects like figurines, swords or
amphorae. Other typical applications include materials science, geology, environmental research, medicine, and fundamental physical and chemical research. With specialized setups, the instrument is also capable of obtaining information on the elemental distribution in near-surface layers of B, Li, and some other elements, which has recently found frequent application in battery research. Another option is spatially resolved analysis combined with neutron imaging. The second instrument, neutron activation analysis (NAA), is complementary to PGAA for several instruments. One of its advantages is very low detection limits for certain trace elements down to the ppqw range. Finally, we will present some recent instrument developments and future plans.
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у понедељак, 27. јуна 2022. године у 14 часова у читаоници „др Драган Поповић“, др Јанез Бонча (Факултет за математику и физику, Универзитет у Љубљани; Институт „Јожеф Стефан“, Љубљана), одржаће предавање:
Dynamical properties of a polaron coupled to dispersive optical phonons
САЖЕТАК:
In the first part we will present the study of static and dynamic properties of an electron coupled to dispersive quantum optical phonons in the framework of the Holstein model defined on a one–dimensional lattice [1]. Calculations are performed using the Lanczos algorithm based on a highly efficient construction of the variational Hilbert space. Even small phonon dispersion has a profound effect on the low energy optical response. While the upward phonon dispersion broadens the optical spectra due to single phonon excitations, the downward dispersion has the opposite effect. With increasing dispersion a multi–phonon excitation (MPE) state becomes the lowest excited state of the system at zero momentum and determines the low–frequency response of the optical conductivity where the threshold for optical absorption moves below the single–phonon frequency. Low–energy MPEs should be
observable in systems with strong optical phonon dispersion in optical as well as angle resolved photoemission experiments.
In the second part we will discuss Holstein polaron spectral function using the finite–temperature (T) Lanczos method [2]. With increasing T additional features in the spectral function emerge even at temperatures below the phonon frequency. We observe a substantial spread of the spectral weight towards lower frequencies and the broadening of
the quasiparticle (QP) peak. In the weak coupling regime the QP peak merges with the continuum in the high-T limit. In the strong coupling regime the main features of the low–T spectral function remain detectable up to the highest T used in our calculations. We will also present results of the electron removal spectral function as relevant for angle resolved photo emission experiments.
If time permits, we will also discuss some relaxation properties of the electron coupled to various bosonic excitations [3].
References:
[1] J. Bonča, S. A. Trugman, Phys. Rev. B 103, 054304 (2021)
[2] J. Bonča, S. A. Trugman, and M. Berçiu, Phys. Rev. B 100, 094307
(2019).
[3] J. Kogoj, M. Mierzejewski and J. Bonča, Phys. Rev. Lett., 117,
227002 (2016).
Један од две стотине истраживача Института за физику, припадник млађе талентоване генерације, др Јакша Вучичевић на обали Дунава у Београду покушава да одгонетне врло сложене проблеме савремене физике користећи домишљате поступке. Мотивисан глобалном тежњом физичара чврстог стања да открију нове високотемпературне суперпроводнике, др Вучичевић на Институту за физику истражује купрате о којима је објавио серију изузетно запажених радова.
„Услови рада овде се суштински не разликују од оних у врхунским европским институцијама. У неким аспектима овде је чак и боље”, примећује др Вучичевић поредећи Институт са француском Комисијом за алтернативну и атомску енергију и College de France где је претходно боравио. Након постдокторских студија у Француској, др Вучичевић се вратио на Институт за физику у Београду, у Лабораторију за примену рачунара у науци. Од 2020. године руководилац је пројекта Key2SM који се финансира у оквиру Промис програма Фонда за науку Републике Србије.
Др Вучичевић је овогодишњи лауреат Годишње награде Института за физику у Београду, која му је додељена, како се у образложењу наводи, “за значајан допринос теорији јако корелисаних електронских система кроз аналитичко решење временских интеграла у Фајнмановим дијаграмима и објашњењу механизма Браун-Зак квантних осцилација проводности”.
Израчунавања др Вучичевића ослањају се на такозвани Хабардов модел. Реч је о апроксимативном моделу који се користи за описивање прелаза између проводних система и изолатора. Овај једноставан модел, чест у физици чврстог стања, описује честице у периодичном потенцијалу тако што су занемарене све интеракције на већим растојањима. Модел описује ситуацију на ниским температурама и подразумева да Хамилтонијан има само два члана па се показује изузетно захвалним за израчунавања.
“У нашем новом приступу за прорачун динамичких одзива на коначној температури кључно је аналитичко решење временских интеграла у Фајнмановим дијаграмима који су веома распрострањена алатка у теоријској физици. Решење које налазимо је веома опште, али за сада се примена очекује првенствено у оквирима физике кондензованог стања”, објашњава др Вучичевић говорећи о резултатима до којих је дошао у претходне две календарске године. Управо овај период се узима у обзир приликом традиционалне Годишње награде, признања које истраживачи Института добијају поводом годишњице оснивања ове установе.
“Можемо да задржимо комплетну структуру кристалне решетке и све информације о атомима који је чине, али тада морамо и у великој мери да занемаримо и међусобне интеракције електрона. Други приступ је да посматрамо врло поједностављену решетку са далеко мањим бројем електрона по чвору решетке тако да се њихове интеракције у највећој мери задржавају”, објашњава др Вучичевић и додаје да Хабардов модел припада управо другом приступу. Код купрата, слојевитих материјала који су високотемпературни суперпроводници, интеракције играју важну улогу, па самим тим овај приступ даје боље резултате.
“Хабардов модел је вероватно минимални модел за опис механизама који су есенцијални за понашање купрата. Међутим, и поред његове једноставности, прецизна решења у најинтересантнијим случајевима још увек нису доступна”, каже др Вучичевић напомињући да је задатак за будућност размотрити сложеније моделе који ће детаљније и боље описати купрате.
Овај модел је пригодан за проучавање проводности јер код купрата и других материјала где се електрони крећу корелисано поједностављен опис није могућ. Према речима др Вучичевића, чак и када би био могућ важно је имати опис у ком време живота није параметар модела већ излази из прорачуна. Управо на нивоу Хабардовог модела се урачунавају интеракције и може се формално рачунати проводност без додатних претпоставки.
“Хабардов модел је могуће симулирати у експериментима са хладним атомима у оптичким решеткама, а постоји и нова врста симулатора јако-корелисаних система. То су двослоји хексагонских решетки, као што је графен и хекса бор нитрид”, каже др Вучичевић и додаје да недавни резултати његовог тима управо објашњавају опажања у оваквим двослојевима.
Иначе, у овкаквим израчунавањима није могуће истовремено третирати велику решетку и јаке вредности интеракције, а други проблем је прорачун динамичких одзива на коначној температури. “Тај проблем је вишедеценијски и тек 2019. године је откривено да је могуће заобићи га, а ми смо први који су то разумевање применили у оквиру методе дијагараматског Монте Карла”, каже др Вучичевић и изражава наду да ће овај метод у будућности омогућити одређивање тачне вредности проводности у Хабардовом моделу.
Физика иза вредности критичних температура за суперпроводност у купратима је, према речима др Вучичевића, дубока, а сама вредност критичне температуре се мења од материјала до материјала. “Да бисмо описали зависност критичне температуре од хемијског састава и кристалне структутре материјала, свакако се морамо помаћи од најједноставнијег Хабардовог модела”, објашњава др Вучичевић.
*
Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ
Фото: Бојан Џодан/ИПБ
У оквиру семинара Центра за неравнотежне процесе Института за физику у Београду, у четвртак, 23. јуна 2022. године у 14 часова у читаоници „др Драган Поповић“ путем Zoom платформе, др Стефан Мијин (Tokamak Science, Управа за атомску енергију Уједињеног Краљевства, Кулам научни центар), одржаће предавање:
Fluid and kinetic modelling of transport in the tokamak Scrape-Off Layer
САЖЕТАК:
As the JET tokamak nears the end of its lifetime and machines like JT-60SA and ITER slowly step onto the stage, we enter into the last planned generation of experimental machines before demonstration fusion plants, such as the EU’s DEMO and UK’s STEP. On that road there are still many unanswered physics questions, with a significant number of
them being part of the so-called exhaust problem. This problem stems from the transport of plasma out of the core and towards various material surfaces, where it interacts with neutral particles and impurities. The hot plasma carries immense amounts of heat to the surfaces, and these heat loads must be mitigated. To that end, the understanding of plasma and impurity transport in the boundary region of tokamaks is important for future reactor design and operations.
In this talk I will endeavour to give a broad overview of the exhaust problem, including theoretical and computational approaches to tackling various aspects of the problem. In that context I will present work done at UKAEA and Imperial College London on 1D fluid and kinetic modelling of electron transport in the tokamak Scrape-Off Layer (i.e. boundary region). I will show where kinetic effects can come into play and compare kinetic to fluid simulations both in steady state and during transient heating pulses. Finally, I will put the presented work into the broader context of ongoing and planned exhaust code development at UKAEA and discuss some important aspects of boundary plasma physics on
our minds.
Приступите предавању
Meeting ID: 952 8120 0484
Passcode: 927407
На Институту за физику у Београду, у читаоници „др Драган Поповић“, у уторак, 14. јуна 2022. године одржан је редовни састанак директора шест института који учествују у Пројекту акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE).
Састанку су присуствовали државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја задужена за науку, проф. др Маријана Дукић Мијатовић, помоћница министра за науку, др Марина Соковић и помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције, др Александар Јовић. Поред њих, састанку је присуствовао и проф. др Виктор Недовић са својим тимом из Јединице за управљање пројектом (PIU) која координира сарадњу са Светском банком на SAIGE пројекту.
На састанку одржаном на Институту за физику била су присутна и два стратешка консултанта при Светској банци, др Александар Белић и проф. др Владимир Поповић.
Институте који учествују у пројекту представљали су директори са својим заменицима: др Александар Богојевић (директор Института за физику у Београду), др Јелена Беговић (директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство), др Марија Гњатовић (директор Института за примену нуклеарне енергије), др Драган Ковачевић (директор Електротехничког института Никола Тесла), проф. др Јегор Миладиновић (директор Института за ратарство и повртарство) и проф. др Бранислав Ђорђевић (директор Института за међународну политику и привреду).
У колегијалној атмосфери директори су разменили искуства стечена током првих месеци реализације пројекта, указали на поједине изазове и отворили дискусију о томе како их превазићи.
Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији – Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE) се финансира кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво. Пројекат тежи побољшању релевантности и изврсности научних истраживања као и подизању капацитета научноистраживачких организација.
Фото: Бојан Џодан
На Институту за физику у Београду је у организацији Центра за физику чврстог стања и нове материјале 9. и 10. јуна 2022. године одржана Радионица о јако корелисаним електронским системима посвећена раду академика Зорана Поповића. Дугогодишњи угледни истраживач Института за физику, данас у пензији, академик Поповић један је од пионира физике чврстог стања у нашој земљи и оснивач центра за истраживања у овој области на Институту за физику.
Радионицу посвећену академику Поповићу организовао је др Ненад Лазаревић, а овај догађај је окупио бројне говорнике и госте из земље и иностранства који су говорили и пратили излагања уживо и онлајн. На отварању присутне је поздравио директор Института др Александар Богојевић који је у свом говору подсетио на доприносе академика Поповића у развоју Центра за физику чврстог стања и нове материјале, али и изградњи инфраструктуре читаве установе. „Прослава јубилеја је добра прилика да организујемо радионицу и окупимо колеге и пријатеље како бисмо разговарали о актуелним истраживањима“, рекао је др Богојевић.
Један од учесника радионице, др Ефтимос Лиарокапис са Департмана за физику Националног техничког универзитета у Атини, сматра да би ова радионица могла да постане традиција. „За конференцију је најважније привући истакнуте научнике, а мислим да академик Поповић и други чланови тима познају многе од њих“, каже др Лиарокапис и изражава наду да ће наставити сарадњу са академиком Поповићем с обзриом да у истраживањима користе сличне технике.
На дводневној радионици је одржано 22 предавања у којима су излагачи представили своје експерименталне резултате, али и разноврсне теоријске моделе. Учествовали су др Ненад Лазаревић, др Руди Хакл, др Ефтимос Лиарокапис, др Божидар Николић, др Борислав Васић, др Рајдип Адикари, др Јелена Пешић, др Ненад Вукмировић, др Дарко Танасковић, др Јелена Митрић, др Чедомир Петровић, др Квингминг Жанг, др Алберто Помар, др Милош Радоњић, др Снежана Лазић, др Јонас Бекерт, др Валентин Ивановски, др Бојана Вишић, др Лука Пиркер, др Марко Опачић, др Новица Пауновић и др Емил Бозин.
„Презентације истраживача Института су импресионирале мене и остале учеснике и подстакле нас на даљу сарадњу“, каже др Руди Хакл са Института за истраживање чврстог стања и материјала у Дрездену. Такође, истиче да је за њега сарадња са академиком Поповићем веома важна, плодоносна и продуктивна, а да ова радионица побољшава видљивост Института за физику у Београду и омогућава размену и дисеминацију научних резултата.
Једна од организатора радионице, др Јелена Пешић из Центра за физику чврстог стања и нове материјале подсећа колики је утицај рада академика Поповића на младе истраживаче. „Центар који је основао отворио је многим истраживачима на самом почетку каријере могућност да тезе израде у својој земљи на темама које су актуелне и у другим европским и светским истраживачким центрима“, каже др Пешић. Посебно је задовољна што је тим пројекта StrainedFeSC чији је она члан и који се финансира у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије, успео да организују радионице с обзриом да су њихове активности у великој мери биле ограничене условима пандемије.
Фото: Бојана Џодан/ИПБ
„Физика чврстог стања је област која има најбржи пут од теоријских истраживања до примене. Из основних истраживања у физици чврстог стања је изашао транзистор. Ту су и ласери и лед диоде, магнетске и електронске меморије, интегрисана кола, CD читачи. Зато је та област интересантна за људе“, каже један од домаћих пионира ове области, академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ и дугогодишњи угледни истраживач Института за физику у Београду, сада у пензији. Осврћући се на опадање интересовања за студије физике, сматра да је узрок демографски и да више немамо довољно „људског потенцијала за који може да се очекује да ће доћи до науке“.
Запажено интересовање за каријеру у физици чврстог стања објашњава научноистраживачком инфраструктуром. „Докторанде могу да заинтересују експериментални услови које овде имамо. Услови код нас су сада такви да омогућавају експериментални рад на докторатима на највишем нивоу и нема разлога да се због експерименталних мањкавости иде у иностранство као што се то морало у моје време“, каже Поповић.
Овог пролећа из штампе је, у издању САНУ, изашла Поповићева монографија „Капитална улагања у научноистраживачку инфраструктуру у Републици Србији у 21. веку“, која представља јединствен ресурс о инвестицијама и за будуће истраживаче драгоцен преглед развоја домаће науке, у коме је и непосредно учествовао. Но, Поповић је тренутно много више у фокусу због својих научних доприноса. Наиме, Центар за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду 9. и 10. јуна организује радионицу Workshop in Strongly Correlated Electron Systems која је посвећена делу академика Зорана В. Поповића, а која је привукла низ истраживача из целог света.
„Када сам започињао каријеру, први ми је сан био да радим са људима из чијих сам књига и прегледних чланака учио. Други сан је био да направим центар, а трећи да у оквиру наше научне заједнице повежем истраживаче који се баве теоријским и експерименталним радом“, каже док уочи радионице разговарамо у просторијама Института, у његовој канцеларији из које се отвара поглед ка Дунаву. Након ових речи, на тренутак заћути, погледа ка реци, а потом овлашно каже како је срећан јер је успео да оствари сва три своја сна. Са више од 300 радова у међународним часописима и цитираношћу већом од 4500*, Поповић је отворио и однеговао више истраживачких тема у Србији као што су Раман спектроскопија, полупроводне суперрешетке и високотемпературна суперпроводност.
Пре 27 година основао је Центар за чврсто стање и нове материјале, који је један од четири центра изврсности Института за физику. Из његове „радионице“ изашло је 11 доктора и 10 магистара, за шта каже да му је као ментору „задатак био само да их сачува од странпутица“. Поред ангажмана у САНУ, обављао је бројне научне функције, а тренутно је председник Националног савет за научни и технолошки развој Републике Србије. Но, његова матична кућа увек је био Институт за физику, са кога је током каријере одлазио у свет и непрестано му се враћао.
„Наша усавршавања у иностранству су ишла према оним темама које су неговане у институцији у коју смо долазили“, каже, додајући да у Србији није било усмерења у одређене научне области и дисциплине, што је можда добро плашећи се да бисмо изабрали оне правце који нису на фротну главних истраживања. „Вибрациона спектроскопија, којом сам овде почео да се бавим, тамо је била на највишем нивоу. Мој ментор је био професор, касније академик, Пантелија Николић који је, поред осталог, радио и на добијању монокристала полупроводничких материјала. Имао сам своје узорке које сам понео одавде, које сам направио у оквиру дипломског и магистарског рада. Kада имате свој кристал са собом који је савршен и одете у такве услове, ви сте аутоматски имали сва отворена врата. Нисте чекали да вам неко да тему“, присећа се раних дана своје каријере.
Након што је дипломирао у Београду, 1975. године се запослио на Институту. Потом је 1977. боравио на Универзитету у Нотингему, у Великој Британији, да би 1984. докторирао у Љубљани. Пресудно важан степеник у каријери била је Хумболтова стипендија која га је 1987. године одвела у један од три најважнија центра у овој области, у Институт Макс Планк за истраживање физике чврстог стања у Штутгарту. „Зашто је важно за младог човека да се нађе на најбољем месту и код најугледнијих научника?“, каже, додајући да су осамдесетих таква места била ИБМ, Белове лабораторије и Штутгарт. „Услови за експерименте су били најбољи могући. Али, то су места где долази цео свет. Ви сте у интеракцији са људима, у прилици сте да учите и размењујете искуства“, објашњава. „Ако идете у иностранство, идите на најбоља места. Бирајте да будете на главним фронтовима истраживања“, поручује младим истраживачима, додајући како је много важно да претходно докторирају у земљи јер их потом чека достојанственији и атрактивнији рад.
„На Макс Планк Институт сам као Хумболтов стипендиста дошао са својим узорцима суперпроводних и других материјала, али сам ипак почео да се бавим полупроводничким супер решеткама, о којима ништа нисам знао тада“, додајући како је то допринело да се отвори једна нова грана, као и да је из тог истраживања касније публиковао десетине радова у Physical Review B. Подсећа и на чињеницу да је његова лабораторија у Србији направила високотемпературне суперпроводнике. „Овде су то били пионирски резултати. Прва мерења која сам успео да урадим, јер ми нисмо имали експерименталне услове за мерења, на ниским температурама, урадио сам на Московском државном универзитету“, каже, објашњавајући да су касније на Институту на бази тих успеха добијена средства и могућност за мерења транспортних особина материјала на ниским температурама.
„Постоји код сваког научника период када идете у иностранство да учите и када идете да преносите већ стечено знање“, каже, подсећајући како је као један од последњих југословенских Марија Кири стипендиста боравио у поново у Штутгарту, а затим у Лувену, у Белгији, а потом и у Валенсији, у Шпанији. Други прелом у каријери догађа се 1995. године, када у Институту оснива Центар и упркос општој кризи у којој се земља тада налазила, набавља опрему, да би га, у 21. веку, са Националним инвестиционим планом и ЕУ пројектима, учинио једном од најопремљенијих домаћих лабораторија. На питање зашто није остао у иностранству каже: „Мени то није никакав изазов. Можда бих имао нешто мало више радова и цитата, али много ми је важније што сам у међувремену отворио лабораторију, центар и могућност да људи највећи део своје креативности оставе овде. Мени значи и што сам написао неколико монографија о историји ове области. То доприноси научној култури која нам је потпуно запуштена“.
*
Текст: Слободан Бубњевић / Одељење комуникација ИПБ
Фото: Милован Миленковић
Центар за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду организује догађај који привлачи светску пажњу. Наиме, у четвртак и петак, 9. и 10. јуна 2022. године, Центар организује радионицу „Workshop in Strongly Correlated Electron Systems“. Радионица је посвећена делу академика Зорана В. Поповића, оснивача Центра и једног од пионира физике чврстог стања у Србији.
Радионица ће бити одржана у хибридном облику, односно у комбинацији предавања уживо и Zoom платформе. Програм радионице и у четвртак и у петак почиње у 10 часова у сали „Др Драган Поповић“ Института за физику.
Предавања ће покрити широк спектар тема из области јако корелисаних електронских система са циљем да се сагледа стање и нови трендови у експерименталним и теоријским истраживањима. У посебном фокусу биће гвожђе-халкогенидни суперпроводници и истраживања у оквиру пројекта StrainedFeSC који финансира Фонд за науку Републике Србије.
Радионица се организује уз финансијску подршку Фонда за науку Републике Србије кроз грант број 6062656, у оквиру програма ПРОМИС.
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 10. јуна 2022. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Маја Бурић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:
Fuzzy BTZ
САЖЕТАК:
We introduce recently proposed fuzzy version of the BTZ black hole and discuss some of its physical properties.
Наш колега Коста Спасић одбранио је у петак, 3. јуна 2022. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Дијагностика асиметричног и план паралелног радио-фреквентног плазма система у циљу дефинисања плазма хемијских процеса током третмана узорака органског и неорганског порекла“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Невена Пуач, проф. др Срђан Буквић, проф. др Братислав Обрадовић, проф. др Горан Попарић, др Гордана Маловић и др Никола Шкоро. Ментор је др Невена Пуач.
Честитамо!
Др Александар Богојевић, досадашњи директор Института за физику у Београду, на седници Управног одбора (УО) овог института од националног значаја за Републику Србију одржаној 3. јуна 2022. поново је једногласно изабран да током новог мандата води ову установу.
Одлука одлука УО резултат је усаглашеног мишљења Научног већа, Управног одбора и Министра просвете, науке и технолошког развоја. Наиме, одлуци УО претходило је давање мишљења чланова Научног већа Института који су великом већином подржали Богојевића, иначе јединог кандидата који се на јавном конкурсу пријавио за ову функцију. Након тога, Министар просвете, науке и технолошког развоја дао је сагласност на избор.
“Част ми је што ћу и у наредном мандату моћи да представљам институцију коју изузетно ценим и поштујем – институцију која има потенцијал да израсте у препознатог светског лидера на пољу науке, иновација и образовања”, навео је др Богојевић у обраћању члановима УО.
Говорећи о успесима Института постигнутим у кризном периоду пандемије Ковид-19, др Богојевић је истакао да је Институт у претходном периоду постао неприкосновени лидер на компетитивним пројектима (међународни пројекти, пројекти Фонда за науку, пројекти Фонда за иновациону делатност).
Након дуже паузе која је уследила због епидемије ковида-19, Институт за физику у Београду је поново отворио врата за госте. У среду, 1. јуна 2022. године Институт су посетили ученици специјализованог одељења за физику Земунске гимназије са наставницом Сашом Стојановић.
Током свог трочасовног боравка на Институту ученици су обишли већи број лабораторија и видели како изгледа посао физичара. Истраживачи су им говорили о темама којима се у свом раду баве и демонстрирали како до одговора на своја питања долазе што је била прилика за ученике да упознају физику ван учионице.
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 02. јуна 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Рене Мејер (Универзитет у Вирцбургу, Немачка), одржаће предавање:
Strongly correlated Dirac materials, electron hydrodynamics, and AdS/CFT
САЖЕТАК:
A current challenge in condensed matter physics is the realization of strongly correlated, viscous electron fluids. These fluids are not amenable to the perturbative methods of Fermi liquid theory, but can be described by holography, that is, by mapping them onto a weakly curved gravitational theory via gauge/gravity duality. The canonical system considered for realizations has been graphene, which possesses Dirac dispersions at low energies as well as significant Coulomb interactions between the electrons. In this talk, after introducing basic notions of hydrodynamics and holography, we will discuss Kagome systems which, with electron fillings adjusted to the Dirac nodes of their band structure, provide a much more compelling platform for realizations of viscous electron fluids, including non-linear effects such as turbulence. In particular, in stoichiometric Scandium (Sc) Herbertsmithite, the fine-structure constant, which measures the effective Coulomb interaction and hence reflects the strength of the correlations, is enhanced by a factor of about 3.2 as compared to graphene. We will present a holographic model which includes the leading finite coupling corrections and allows to estimate the ratio of shear viscosity over entropy density in Sc-Herbertsmithite, and find it about three times smaller than in graphene. These findings put, for the first time, the turbulent flow regime described by holography within the reach of experiments.
Приступите предавању
Meeting ID: 881 4646 3326
Passcode: 928695
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 26. маја 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марко Младеновић (Лабораторија за интегрисане системе, ЕТХ, Цирих), одржаће предавање:
Fully-atomistic simulations of valence change memories
САЖЕТАК:
The ability to vary their conductance makes valence change memories (VCMs) promising candidates for applications in emerging neuromorphic applications [1]. The operational mechanism of VCMs is based on the arrangement of oxygen vacancies in the presence of applied voltage: if a conductive path consisting of oxygen vacancies is established between two electrodes, the VCM is in its low resistance (ON) state, if the conductive path is broken, the system is in its high resistance (OFF) state. In this talk, a theoretical framework to model VCMs will be presented. The model is fully-atomistic and consists of three steps: (1) calculating the activation energies for events that occur in VCMs using density functional theory calculations; (2) simulating the rearrangement of oxygen vacancies using an in-house kinetic Monte Carlo code; and (3) calculating the transport properties using the quantum transport method based on non-equilibrium Green’s function formalism. Following a detailed description of the method, an overview of the results on hafnium oxide-based VCMs will be given.
[1] K.Portner et al, ACS Nano 15, 14776 (2021).
Приступите предавању
Meeting ID: 810 5550 6980
Passcode: 683804
У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 25. маја 2022. године у 12 часова путем Zoom платформе, предавање под насловом:
Beyond Quantum Mechanics
одржаће проф. др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, САД)
САЖЕТАК:
In this talk we will present a new formalism, which is based on comparing sequences populated by zeros and ones. Two or more sequences can be compared by defining measures that count the frequency with which various features occur, such as the similarities and differences between them. One such measure can be interpreted as angular momentum j, while another can be interpreted as its projection m along the z axis. Using this formalism, we will produce a simple derivation of the rules for angular momentum addition (identical to those in quantum mechanics) that ultimately yield the Clebsch-Gordan coefficients. This might suggest that elementary particles (i.e., states labeled with quantum numbers j and m) are emergent phenomena for an observer who can observe only the relationships between sequences, but not their exact composition. The probabilistic nature of quantum mechanics is thus a simple consequence of obscuring information about the sequences. Further, calculating probabilities within this formalism reduces to counting. Such a counting procedure leads to the squares of the usual Clebsch-Gordan coefficients, which is tightly connected with the question of why we must square the wave function to obtain probabilities in quantum mechanics. Finally, in our formalism, the role of the reference sequence is crucial, which may shed some new light on the role of the observer and/or vacuum in quantum mechanics. If we interpret the reference sequence as an observer, then clearly an observer becomes an integral part of the system which is observed.
Приступите предавању
Meeting ID: 879 2836 3524
Passcode: 826930
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 20. маја 2022. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
A review of a few results at the interplay between quantum gravity and quantum information theory
САЖЕТАК:
I will give a review of two (if time permits maybe three) results obtained in collaboration with Nikola Paunkovic, on research at the intersection between quantum gravity (QG) and quantum information theory (QI). The first result deals with the possible space of states in an abstract QG formalism, and the restrictions imposed by gauge symmetry, specifically diffeomorphisms. It turns out that these restrictions generically rule out gravity-matter product states as gauge-noninvariant. The second result deals with the motion of a point-particle in QG, in particular in a background gravitational field constructed as a quantum superposition of two distinct spacetime geometries. The resulting trajectory of the particle fails to be described by a geodesic equation with respect to either geometry, giving rise to a correction term due to quantum interference between two geometries. We will discuss the consequences of this for the weak equivalence principle. Finally, we may briefly mention a few other recent results trending in the QI community, such as the quantum switch protocol, del Santo-Dakic protocol, and their relationship to QG.
У оквиру семинара Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику Института за физику у Београду, у понедељак, 23. маја 2022. године у 11 часова у Библиотеци Института за физику и путем Zoom платформе, др Игор Аникин (Богољубов лабораторија за теоријску физику, Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни), одржаће предавање:
Transverse-momentum dependent Distributions: Functional Complexity manifesting in Gluon Poles and Inverse Radon Transforms
САЖЕТАК:
As well-known, QCD can be applied to the description of hard reactions with the help of the factorization theorem.
The factorization theorem, as an extended method of asymptotical estimations, states that the short (hard) and long (soft) distance dynamics can be separated out provided the momentum transfer is large. In this connection, any types of parton distributions are stemming from the factorization procedure applied for a given hard process. In the talk, we discuss the functional complexity which is associated with the transverse momentum dependent parton distributions. Working with the semi-exclusive and inclusive reactions, we demonstrate the manifestation of complexity in the gluon pole contributions and in the inverse Radon transforms applied to the transverse momentum dependent generalized
parton distributions. The experimental observables which are directly probing the gluon poles have been suggested.
Приступите предавању
Meeting ID: 914 2401 6765
Passcode: 110488
Радио-телевизија Војводине је у суботу, 14. маја 2022. године емитовала емисију „Документ“ посвећену једном од најутицајнијих физичара свих времена, Алберту Ајнштајну, у којој су међу саговорницима били и истраживачи Института за физику у Београду.
Сто година након што је донета одлука да славни физичар добије Нобелову награду, аутори овог ТВ програма се питају „колико разумемо његову теорију и зашто је не само један од најпопуларнијих научника 20. века, већ и звезда поп културе“. На ове и друге дилеме покушали су да одговоре гости емисије „Документ“.
Говорећи о томе да ли теорија релативности може бити оспорена, др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду нагласио је да у науци то може бити случај са сваком теоријом. „Ми не градимо физички савршену творевину која кад се направи једанпут клањамо се томе као богу. Свака теорија је најбоља апроксимација реалности коју у том тренутку имамо“, рекао је др Богојевић. У емисији је говорио и зашто сматра да Ајнштајнов допринос науци превазилази Нобелову награду као и о миту који прати представу о његовој личности.
Мада је једна од најпознатијих научних теорија, др Војиновић тврди да је теорију релативности заиста разуме мали број људи. „Постала је популарна у одређеном смислу зато што има неке егзотичне предикције. На пример предвиђа ефекте успоравања времена или савијање простора и времена. У том смислу она противречи нашој интуицији и то је чини интересантном“, објашњава др Војиновић.
Емисија „Документ“ ауторке Ержике Пап Рељин емитована је на Првом програму Радио-телевизије Војводина, а један од саговорника био је и Слободан Бубњевић, шеф комуникација Института за физику у Београду.
Колаборација Event Horizon Telescope (EHT) објавила је у четвртак, 12. маја 2022. године другу у историји фотографију црне рупе. Мада је 2019. године фотографија на којој је приказана црна рупа М87 привукла велику пажњу јавности, ни интересовање за нову фотографију није било мало јер први пут можемо директно да видимо црну рупу која се налази у средишту Млечног пута. Зато је добила епитет „наша“.
Радиоастрономи су податке за обе фотографије прикупили у априлу 2017. године, али је црна рупа Saggitarius A, која се налази у центру наше галаксије, представљала већи изазов. Наиме, њена маса је само четири милона пута већа од масе Сунца, што је за супермасивне црне рупе у средиштима галаксија веома мало. „Њена величина је упоредива са величином орбите Меркура око Сунца“, објашњава др Марко Војиновић из Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду и додаје да због малог хоризонта догађаја материјал у такозваном акреционом диску (који се врти око ње) успева да обиђе пун круг за неколико минута.
„То време је прекратко да се на Земљи изврши мерење, јер поступак прикупљања података траје отприлике 24 часа. Ово чини фотографију црне рупе „мутном“, јер је време експозиције предугачко за гас који око ње орбитира тако брзо“, каже др Војиновић и подсећа да су чланови колаборације ово упоредили са ситуацијом у којој фотоапаратом подешеним на дугу експозицију (нпр. од десет секунди) покушавамо да сликамо пса који јури свој реп.
Црна рупа Saggitarius A се налази на удаљености од око 26.000 светлосних година од Земље тако да не представља опасност, а име је добила по сазвежђу Стрелца у ком се налази на ноћном небу. С обзиром да је у центру наше галаксије, ова црна рупа је ближа Сунцу од свих других, али се између ње и Сунчевог система налази много гасних облака међузвезданог материјала што је заклања од погледа телескопа. На фотографији која је уз пратећи рад објављена у часопису Astrophysical Journal Letters, види се централна тамна област у којој се налази рупа оркужена светлошћу која потиче од прегрејаног убрзаног гаса.
Фотографија омогућава посматрачу да уочи положај равни ротације црне рупе и угаону величину силуете хоризонта догађаја. „Овај последњи податак је нарочито важан, јер је у директној вези са масом црне рупе, која је већ измерена на основу орбита околних звезда које круже око ње“, објашњава др Војиновћ и истиче да везу између масе и величине хоризонта догађаја црне рупе предвиђа Општа теорија релативности. „То је веома јака теоријска предикција, без било каквих слободних параметара. Због тога је изузетно значајно ако можемо независним мерењима да измеримо и масу и величину хоризонта, и тиме тестирамо предикцију теорије“, тврди др Војиновић. Нова фотографија управо представља прво такво мерење у историји и квалитативно је нов тест Опште теорије релативности у режиму јаке гравитације.
Фотографија је уједно и прва директна потврда да се у центру наше галаксије налази црна рупа за чије се постојање знало само посредно путем мерења орбита око места где се претпостављало да се налази, за шта је додељена Нобелова награда за физику 2020. године.
С обзиром да је у питању друга фотографија црне рупе у историји, неизбежно је правити поређења са претходном. Може се рећи да је „наша“ црна рупа много неупадљивија. „За разлику од црне рупе у галаксији М87, која активно гута материјал околних звезда и због тога доводи до изузетно видљивих ефеката, црна рупа у нашој галаксији је сразмерно неактивна – њен такозвани акрециони диск, односно материјал у блиској орбити који она гута, релативно је мали и сија много мањим интензитетом“, описује др Војиновић и додаје да се тим који је радио на снимцима овде не зауставља и да ће тежити квалитетнијим фотографијама и бољем упознавању ових објеката.
*
Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ
Фотографија: Event Horizon Telescope
Институт за физику у Београду обележио је 61. годишњицу у својој башти на обали Дунава у четвртак, 12. маја 2022. године. „Поново смо се окупили да обележимо дан Института након три године“, рекао је др Александар Богојевић, подсетивши да претходних година ове традиционалне прославе није било услед епидемије Ковида-19. Овогодишњој прослави у такозваном Врту физике присуствовали су запослени и гости Института.
У свом обраћању запосленима, др Богојевић је подсетио како кризе попут оне која је иза нас, али и оне која долази, истовремено представљају изазов за институције, али могу бити и прилика за нови развој. Такође, директор је нагласио да је Институт за физику током претходних година одржао завидан ниво научне продукције, да је привукао рекордан пројеката и задржао статус једне од водећих научних установа у Србији.
Институт за физику у Београду је основан 6. маја 1961. године одлуком тадашње владе Србије, а томе је претходио убрзани развој ове науке у послератној Југославији. У наредних шест деценија Институт је прошао кроз различите фазе развоја и значајно допринео даљем развоју физике и сродних области, као и међународном угледу наших истраживача. Године 2018. Институт је први стекао статус института од националног значаја за Републику Србију, који јеове године реакредитован.
Поводом годишњице, уочи прославе, традиционално су додељене Годишња и Студентска награда које су ове године добили др Јакша Вучичевић и др Ана Милосављевић. У оквиру програма обележавања дана Институтаа, добитник Годишње награде, др Вучичевић је колегама одржао занимљив семинар на коме је представио бројна интригантна сазнања, а потом је у башти Института приређен и традиционални коктел.
Фото: Бојан Џодан/IPB
На свечаности поводом годишњице Института за физику у Београду, 12. маја 2022. године традиционално су додељене Годишња и Студентска награда. Награде се додељују за научни рад који представља значајан допринос одређеној области физике која се развија на Институту и за најбољу докторску дисертацију урађену у овој установи, а одбрањену у претходној години.
Годишњу награду за научни рад жири је доделио др Јакши Вучичевићу за његов значајан допринос теорији јако корелисаних електронских система кроз аналитичко решење временских интеграла у Фајмановим дијаграмима и објашњењу механизма Браун-Зак квантних осцилација проводности. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту.
У образложењу жирија се наводи да је др Вучичевић у претходном периоду постигао значајне резултате који доприносе међународном угледу Института, а при доношењу одлуке су узели у обзир квалитет радова, лауреатов лични допринос овим радовима и њихов утицај на развој области. Наиме, у претходне две године др Вучичевић је објавио шест научних радова укупног импакт фактора 22,943, о његовим радовима су објављене вести у угледним часописима, а руководио је домаћим и међународним пројектима.
Студентску награду добила је др Ана Милосављевић за докторску дисертацију под називом „Електрон-фонон и спин-фонон интеракција у суперпроводницима на бази гвожђа и квази-2Д материјалима изучавана методом Раманове спектроскопије“. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.
Др Ана Милосављевић је докторске студије физике уписала на Физичком факултету Универзитета у Београду 2013. године, а од 2015. године је запослена на Институту за физику у Центру за физику чврстог стања и нове материјале где се под менторством др Ненада Лазаревића током израде дисертације бавила испитивањем вибрационих особина материјала са јаким електронским корелацијама. Жири јој је награду доделио, како се у саопштењу наводи, узимајући у обзир квалитет дисертације и објављених радова и њихов утицај на проблематику којој припадају, стваралачки удео кандидаткиње, дужину трајања студија и удео Института у оствареним резлутатима.
Чланови жирија који је донео одлуку о овогодишњим наградама су др Игор Франовић, др Бранислав Цветковић и др Ненад Врањеш, а признања је лауреатима уручио председник Научног већа др Ненад Лазаревић. Након свечаног проглашења лауреата, добитник Годишње награде је традиционално одржао предавање у ком је представио теме на којима тренутно ради и резултате до којих је дошао у претходне две године.
Фото: Бојан Џодан/IPB
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 05. маја 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Предраг Поповић (Институт за физику Земље у Паризу), одржаће предавање:
Critical percolation threshold controls Arctic sea ice melt pond evolution
САЖЕТАК:
Arctic sea ice covers a vast area of nearly 15 million square kilometers at its peak annual extent. However, in recent years, it has been rapidly disappearing at a rate underestimated by most climate models. A likely reason for this underestimate are processes on scales smaller than tens of kilometers, which the large-scale models cannot resolve. One such small-scale process that contributes to the disappearance of the Arctic ice are meter-sized melt ponds that form on the ice’s surface during summer and absorb significant amounts of solar radiation. During the summer, these ponds evolve in a complicated manner that we do not yet fully understand. In this talk, we will show how the critical point of a connectivity transition – the percolation threshold – controls the melt pond evolution. The ponds evolve by draining through large holes that open over the summer on the ice’s surface so that above the percolation threshold, they can drain easily, while below the threshold, their drainage is impaired. In this way, the percolation threshold is an approximate upper bound on the pond coverage fraction. In fact, in a manner typical for critical phenomena, pond drainage is universal. This universality enables us to write an equation for their evolution below the threshold that compares well with field and satellite observations over most of the summer. Our work, thus, might help resolve some of the uncertainty present in the large-scale climate models and help better predict the fate of the Arctic ice.
Приступите предавању
Meeting ID: 845 0021 3601
Passcode: 019682
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 29. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Михаило Ђорђевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Coleman-Mandula theorem
САЖЕТАК:
Coleman-Mandula theorem is a no-go theorem in theoretical physics. It states that space-time symmetries and internal symmetries cannot be combined in any but a trivial way. The main consequence of the theorem is impossibility of finding functional dependence between parameters of irreducible representations of the Poincare group (mass and spin), and parameters of irreducible representations of internal symmetry group (charge, color etc.). Finding a „loophole“ of the theorem would give a new insight into the relations between properties of elementary particles, and by doing that, it would also reduce the number of fundamental constants of the theory. In this seminar, we will give a precise formulation of the theorem, show its detailed proof based on very general physical assumptions and talk about possible ways of the generalization of the theorem and of „loopholing“ it.
У оквиру Сајма технике на Београдском сајму часопис JAES 25. маја 2022. године четврти пут за редом организује конференцију YOURS у циљу афирмисања младих истраживача. Конференцију која младима нуди прилику да представе резултате свог рада и повежу се са својим колегама подржава Универзитет у Београду чија је чланица Институт за физику у Београду.
Истраживачи млађи од 35 година могу слати апстракте радова чији су они први аутор до 18. маја на мејл office@jaes-series.com. На основу апстракта ће бити изабрани радови који се представљају на конференцији, а након тога ће аутори узевши у обзир коментаре присутних писати рад који се рецензира уз могућност објављивања у часопису Journal of Applied Engineering Science.
Конференција је на енглеском језику.
Сајт YOURS конференције
У оквиру дуплог семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 21. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Вранић (GoLP/Институт за плазму и нуклеарну фузију, Високи технички институт, Универзитет у Лисабону), одржаће предавање:
Sources of electrons, positrons, and gamma-rays from lasers within plasma channels
САЖЕТАК:
The recent rise in laser intensities accompanied by the ongoing construction of new laser facilities such as ELI, the Vulcan 10 PW, and APOLLON will place intensities above 10^23 W/cm^2 within reach. While propagating through a pre-formed plasma channel, a laser of such intensity allows for direct laser acceleration (DLA) of leptons in the radiation reaction dominated regime. The DLA scheme has already been demonstrated to provide high-charge electron beams (at a nC level) with moderate laser intensities (10^20 W/cm^2). In this talk we will show what can be accomplished with near-future laser facilities. We find that increasing the laser power is bound to augment the charge content even further. The field structure formed due to electron beam loading allows for accelerating positrons. What is more, the interaction in the radiation dominated regime will provide a high flux of emitted photons, in hard x-ray and gamma-ray range. These photons can then be used as a seed for electron-positron pair creation, as well as a radiation source for applications.
Након тога др Томас Грисмајер (GoLP/Институт за плазму и нуклеарну фузију, Високи технички институт, Универзитет у Лисабону), одржаће предавање:
Electron-positron-photon cascades in ultrastrong electromagnetic fields
САЖЕТАК:
Electron-positron pair plasmas are tightly related to extreme astrophysical objects such as pulsar magnetospheres or gamma-ray bursts. Due to the inherent difficulties of studying these remote objects, it is desirable to study dense pair plasmas in the laboratory, both for fundamental purposes and astrophysical applications. The magnitude of the laser fields expected in the next generation of laboratories overlaps with the estimated fields of milliseconds pulsars. Producing pair plasmas in ultrastrong fields may demonstrate that we can mimic the conditions appropriate to these astrophysical environments in laboratories. The pair creation in such energy density environments is caused by the decay of gamma rays in intense fields. As pulsars efficiently convert the large-scale Poynting flux to gamma rays, the laboratory analog of a pulsar isexpected to efficiently convert optical laser light into gamma rays. This process usually leads to quantum electrodynamics (QED) cascades, as the pairs created re-emit hard photons that decay anew in pairs, eventually resulting in electron-positron-photon plasmas. In this talk we will present the QED cascades in the laboratory where the electromagnetic trap is comprised of colliding lasers, and in Pulsar magnetospheres.
Приступите предавању
Meeting ID: 827 0093 8432
Passcode: 008340
Научно веће Института за физику у Београду, са 80 одсто гласова присутних чланова, дало је већинску подршку др Александру Богојевићу, кандидату за директора Института.
Ово тело које репрезентује истраживаче Института одлучивало је о томе на седници одржаној у петак, 15. априла. Од присутних 41 члана Научног већа за подршку кандидату гласало је 33 члана, подршку није дало 5 чланова, док су 3 листића била неважећа.
На Институту за физику у току је редовна процедура за избор и именовање директора коју је 15. марта 2022. године започео Управни одбор расписивањем конкурса, а на који се као једини кандидат јавио досадашњи директор, др Александар Богојевић.
У оквиру процедуре, а након што су Комисија и Управни одбор констатовали кандидатуру, Научно веће даје мишљење о предложеном кандидату, поводом чега је и заказана ванредна седница овог тела.
На седници се члановима обратио кандидат који је у кратком говору представио досадашње резултате и свој план за наредни четворогодишњи мандат. Потом су чланови већа приступили тајном гласању.
Након што је добио мишљење већа, о кандидату ће одлучивати Управни одбор, а за његово именовање ће бити потребна и сагласност надлежног министра.
У духу традиције, као и током претходних избора за директора, ова седница Научног већа уживо је преношена на YouTube каналу и сајту Института.
Упоредо са рекордним бројем пројеката које истраживачи освајају на домаћим и међународним конкурсима, Институт за физику у Београду остварује резултате и на позивима за промоцију и комуникацију науке. Тако је пројекат „Медијска лабораторија (MEDIALAB)“ Института за физику у Београду освојио средства на овогодишњем Јавном позиву Центра за промоцију науке (ЦПН).
Према прелиминарним резултатима које је 12. априла објавио ЦПН, овај пројекат Института се нашао међу 24 пројекта промоције науке који су за финансијску подршку одабрани од 84 колико их је ове године било предложено у другој категорији. Средства за пројекте промоције науке по Јавном позиву ЦПН дели од 2011. године, а како ЦПН наводи, Јавни позив у 2022. организован је у две категорије – прва је намењена пројектима за Научне клубове, а друга за пројекте научно-истраживачких организација и удружења.
„Медијска лабораторија“ је подухват који је покренуло Одељење комуникација Института за физику, а који представља једносеметралну обуку за научне новинаре. Пројекат су, у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“, покренули научни новинари Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, а прва MEDIALAB обука организована је 2018. године. Овогодишњи МEDIALAB ће бити организован на јесен 2022. када ће бити отворен позив за селекцију полазника.
Погледајте резултате Јавног позива ЦПН за 2022. годину
„Наука у малој земљи као што је наша треба да буде покретач одређених процеса који су друштву потребни“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, осврћући се и на околност да је наука релевантна за друштво јер представља узбудљиву авантуру за многе људе.
Др Богојевић је био гост у емисији „Научни портал“, емитованој 12. априла 2022. године на Другом програму Радио-телевизије Србије. У разговору са уредницом Александром Шарковић, директор Института се осврнуо на различите улоге које наука има и друштву, како их обавља и колико је труда потребно да се језик науке преведе тако да га што већи број грађана разуме.
Део разговора био је посвећен и два велика пројекта која су покренута на Институту за физику – Процес акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва (SAIGE) који се реализује у сарадњи Светске банке, Европске уније и Владе Републике Србије и Верокио пројекат. „Сарадњу са Светском банком смо започели пре десет година, али сада кроз најновији пројекат SAIGE, та сарадња има велики утицај на нас и нуди нам да неке ствари ојачамо уз помоћ наше државе, Светске банке и Европске уније“, каже др Богојевић и објашњава да овај пројекат којим се подстиче иновативно предузетништво на институтима пружа прилику да се развије шири приступ науци.
„Други такав инструмент је Верокио пројекат. Оваква институција не треба да буде само научна него да има и важне образовне улоге и то не само у смислу да правимо уске стручњаке који нам требају за будући рад“, наглашава др Богојевић додајући да је поред науке и образовања трећи неопходан аспекат иновационо-технолошки. „Ако на једном месту имате та три врло различите капе које носите тек сте онда комплетна институција“, закључује др Богојевић.
„Научни портал“ је нова колажна емисија Редакције научног програма РТС која се емитује од 2020. године са идејом да доноси новости и приче из света науке. У емисији је до сада гостовало више истраживача из Института за физику у Београду у оквиру дугорочне сарадње Редакције научног програма РТС и Института за физику.
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 15. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Душан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:
Noncommutative D=5 Chern-Simons Gravity: Kaluza-Klein Reduction and Chiral Gravitational Anomaly
САЖЕТАК:
Chern-Simons (CS) theory has greatly influenced physics and physicists during the past half-century. In this seminar, we will review some basic facts about Chern-Simons Lagrangians defined on some (2n-1)-dimensional manifold. We will then show how CS theory can be connected with gravity. Our focus will be on an SO(4,2) CS gravity in five dimensions and its connections with four-dimensional gravitation. Furthermore, we will analyse the noncommutative deformation of SO(4,2) CS gravity using the geometric Siberg-Witten map. This theory has a nontrivial first-order correction in \theta. By performing Kalutza-Klein dimensional reduction and suitable symmetry breaking, we obtain an effective, four-dimensional gravity theory that has Einstein-Hilbert action with (negative) cosmological constant as its classical (commutative) limit. We then proceed to analyse some concrete solutions of the field equations. We show that AdS space-time remains a solution after including the first-order corrections. On the other hand, AdS-Schwarzschild black hole solution develops a torsion that we explicitly compute. Moreover, we will see that this modified solution implies the existence of a chiral gravitational anomaly if one couples massless Dirac fermions to this NC background.
This seminar is based on arXiv:2203.05020
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Лук Радемакер (Департман за теоријску физику, Универзитет у Женеви), одржаће предавање:
Symmetry breaking and Chern insulators in twisted graphene structures
САЖЕТАК:
Twisted bilayer graphene (tBG) and variants like twisted monolayer-bilayer graphene (tMBG) were proposed to be a platform for strongly correlated physics akin to the cuprate family. However, we will show that many of the observed interacting phenomena can be explained in terms of breaking of spin/valley symmetry. To do so, we will first describe how flat bands in tBG can be directly observed using ARPES [1]. An effective description of the flat bands is hampered by band renormalization due to charge transfer [2] and band topology. The combination of interactions and topology naturally leads to spin/valley symmetry breaking with a quantum anomalous Hall effect in tMBG [3]. In tBG in large magnetic fields, similar spin/valley symmetry breaking creates a series of Chern insulator states [4]. We will conclude with a brief discussion of the possibility of genuine strong correlations in Moiré structures.
[1] S. Lisi, X. Lu, T. Benschop, et al., Nature Phys. 17, 189 (2021).
[2] L. Rademaker, D. A. Abanin, P. Mellado, Phys. Rev. B 100, 205114 (2019).
[3] L. Rademaker, I. V. Protopopov, D. A. Abanin, Phys. Rev. Research 2, 033150 (2020).
[4] Y. Saito, J. Ge, L. Rademaker, et al., Nat. Phys. 17, 478 (2021).
Meeting ID: 897 1269 4555
Passcode: 580212
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 01. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће други део предавања:
Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach
САЖЕТАК:
Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach
САЖЕТАК:
Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.
Рад истраживача из Лабораторије за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду, чији је први аутор докторанд Амит Кумар, издвојен је као значајан у угледном билтену у области истраживања плазме International Low Temperature Plasma Community (ILTPC).
Рад у коме се истражује директан и индиректан третман раствора органских боја коришћењем млаза хладне атмоферске плазме објављен је у часопису Frontiers in Physics 15. фебруара 2022. године, а његови аутори су поред Кумара, др Никола Шкоро и др Невена Пуач из Института за физику, као и др Волфганг Герњак из Каталонског института за истраживање воде и проф. др Драган Повреновић са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.
У фокусу истраживања је широко коришћена боја AB25, а Амит Кумар напомиње да су органске боје главна група токсичних загађивача које се стално откривају у животној средини. Основни извор је текстилна индустрија, а аутори у овом раду износе податак да се годишње око 200.000 тона различитих боја испусти у животну средину. То може имати штетне последице по живи свет у водама, али и јавно здравље. Посебан проблем представља хемијска структура ових боја због које их је јако тешко разградити у конвенционалним постројењима за пречишћавање отпадних вода.
Као алтернативно средство, последњих година се истиче хладна атмосферска плазма, а Амит Кумар објашњава да је разлог томе чињеница да она производи рекативне врсте без додавања хемикалија и повећања температуре околине. У интеракцији са течношћу ова плазма ствара неколико реактивних врста кисеоника и азота које су се показале веома ефикасним у елиминацији органских загађивача из воде.
Истраживачки тим је у истакнутом раду показао да ово може бити најпогоднији третман органских једињења и да ефекат имају и директне и индиректне методе. Тренутно раде на третману других органских једињења, као што су фармацеутски производи, а дизајнирали су и нов извор плазме.
Истраживање је спроведено у оквиру пројекта Nowelties који има за циљ организовање платформе за образовање будућих стручњака за третман воде.
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. марта 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Митровић Данкулов (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Universal patterns of multiscale stochastic processes in the SARS-CoV-2 pandemic
САЖЕТАК:
SARS-CoV-2 pandemic has influenced every aspect of our lives in the previous two years. The course of an epidemic in one country depends on many factors, including different epidemic measures. The epidemic measures taken varied from country to country and during the epidemic. Apart from the measures themselves, the evolution of the epidemic depends significantly on different underlying stochastic processes. Understanding the global nature of these processes and how they, combined with different measures, influence the course of epidemics is crucial for predicting its evolution. In this talk, we will present the analysis [1] of the world data of SARS-CoV-2 infection events for two distinct periods during the epidemic: the first eight months of the outbreak phase and the first eight months of the immunization phase. Using methods from time series analysis and complex network theory, we will analyze the global features of mentioned stochastic processes. Our results reveal the robust communities of different countries and regions clustered according to similar shapes of infection fluctuations – the content of communities differs for two different phases of the epidemic. Further, examination of the communities reveals the appearance of large clusters that span different geographic locations, suggesting that regional similarities are not the only driver of the evolution of the epidemic. Detailed time series analysis reveals cyclic trends and that persistent fluctuations around the local trend occur in intervals smaller than 14 days. Our results provide the basis for further research into the interplay between biological and social factors that are the primary cause of epidemic infection cycles.
[1] M. Mitrović Dankulov, B. Tadić, R. Melnik, medRxiv:2021.12.20.21268095 (2021).
Приступите предавању
Meeting ID: 878 5066 2165
Passcode: 569569
Престижну награду Фондације “Проф. др Марко В. Јарић” за 2021. годину добио је др Стеван Нађ-Перге са Калифорнијског технолошког института. Награда „Марко Јарић“ коју домаћи медији називају и “српски Нобел за физику” додељена је др Нађ-Пергеу за, како се у образложењу жирија наводи, изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена.
Награда се физичарима из Србије и дијаспоре додељује већ више од две деценије, а ове године је свечано додељена путем Зум платформе. Но, по традицији награде, очекује се да лауреат одржи популарно предавање у Ректорату Универзитета у Београду и колоквијум на Институту за физику у Београду, чим околности то дозволе.
Један од најмлађих добитника угледне награде, др Стеван Нађ-Перге је доцент на Калифорнијском технолошком институту од 2016. године. Добитник је награде Америчке националне научне фондације, Фондације Алфред Слоан и Фондације Кавли института за нанонауке и Витли фамилије. Његови радови су објављивани у најпрестижнијим светским научним часописима где су постигли високу цитираност. „Задовољство је чути толико лепих речи на српском језику“, рекао је Нађ-Перге током свечане доделе, захваљујући се на признању и најављујући свој долазак у Београд.
„Награда је основана са идејом да се истакну резултати који су изузетни и остављају траг у светској физици“, рекао је током доделе др Петар Аџић, управитељ Фондације “Проф. др Марко В. Јарић”, подсећајући на дело рано преминулог српског физичара Марка Јарића који је, као професор на најпрестижнијим америчким универзитетима и носилац бројних награда, објавио 105 радова у врхунским часописима и четири књиге. Награда се иначе додељује 17. марта, на дан рођења Марка Јарића.
„Награда је ове године додељена 21. пут“, подсетио је др Александар Белић, председник Управног одбора Фондације, који је објаснио и да је приспеле кандидатуре разматрао стручни жири чији су чланови ове године били угледни физичари др Милица Миловановић, др Милан Кнежевић и др Марија Димитријевић Ћирић. „Жири је једногласно предложио Управном одбор да се награда додели др Стевану Нађ-Пергеу, доценту Калтех-а“, рекао је Белић, откривајући име лауреата бројној и нестрпљивој публици на Зум платформи.
„Научна открића и резултати су глобална тековина, док награде у науци имају локализовани значај, али тако упознајемо најбоље појединце и од њих градимо снажан систем и друштво“, истакао је др Саша Лазовић, помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, честитајући лауреату у име Владе и Министарства, уз коментар да је „овогодишњи добитник млад истраживч чији су резултати врхунски“.
Др Стеван Нађ Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. Током школовања освајао је бројне награде у земљи и иностранству. Докторирао је на Техничком факултету у Делфту где се бавио физиком квантних тачака у полупроводничким наножицама. Након доктората добио је стипендију за постдокторско усавршавање на Универзитету у Принстону и Техничком универзитету у Делфту и у том периоду постигао значајне резултате у истраживању тополошких Мајорана стања.
„Имали смо част да са њим радимо на Институту на једном моделу формирања планетарних система“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, истичући да је овогодишњи добитник награде прави пример како је рад са младима тежак процес који се исплати. „Како би се постигли велики резултати, потребна је сарадња институција у матици и дијаспори“, рекао је Богојевић, подсећајући на је списак истраживача који су до сада добили награду „Марко Јарић“, а да је Институт већ више година финансира са идејом да ојача тај процес важан за домаћу науку.
По обичају, добитник награде је, мада путем Зум платформе, одржао и кратку беседу о свом истраживачком раду. У овом занимљивом предавању Нађ-Перге је представио заротиране слојеве графена који имају и потенцијалне примене у различитим квантним технологијама. Такве вишеслојне структуре које показују особине суперпроводника када је угао између два слоја близу магичног угла од 1,1 степен, тренутни су фокус експеримената његове групе на Калифорнијском технолошком институту.
Погледајте снимак Свечане доделе награде „Марко Јарић“ за 2021. годину Погледајте Одлуку жирија Прочитајте интервју са лауреатом награде "Марко Јарић" Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић”
Награду “Марко Јарић” за 2021. годину, коју домаћи медији називају и “српским Нобелом за физику” добио је др Стеван Нађ Перге са Калифорнијског технолошког института. Награда је др Нађу Пергеу додељена, како се у образложењу жирија наводи, за изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена.
Један од фокуса истраживања којима се др Нађ Перге тренутно бави су структуре од два међусобно заротирана слоја графена који су физичарима занимљиви из више разлога. Према речима др Нађа Пергеа, на први поглед би се могло очекивати да се понашају слично као један слој, али то је случај само када су заротирани под углом већим од пет степени. “Међутим, када су ова два слоја заротирана за приближно један степен, што је такозвани магичан угао, овај материјал се понаша потпуно другачије и може постати суперпроводник, изолатор или обичан метал у зависности од броја електрона у њему”, објашњава др Нађ Перге.
Група у којој ради др Нађ Перге на Калифорнијском технолошком институту бави се изучавањем оваквих вишеслојних графенских структура, али и микроскопијом и мерењем транспортних особина различитих квантних материјала. Овај тим постиже запажене резултате, па су тако радови овогодишњег добитника награде “Марко Јарић” у којима се бави поменутим структурама објављени у најпрестижнијим светским научним часописима као што су Nature, Science, Nature Physics и Physical Review Letters.
“Сврха мојих истраживања је унапређивање нашег разумевања електронских стања у овим системима”, каже др Нађ Перге и наглашава да је потребно више експеримената и неколико година рада да би се установиле особине материјала. “Посебно ми је драго и интересантно то што смо успели да урадимо неке од првих експеримената у овој области и у том смислу дали значајан допринос у разумевању основних особина и суперпроводности у заротираним двослојевима графена”, осврће се на свој рад др Нађ Перге.
Још пре доласка на Калифорнијски технолошки инстиут др Нађ Перге је постизао запажене резултате, а на докторским студијама на Техничком факултету у Делфту бавио се физиком квантних тачака у полупроводничким наножицама. Након доктората добио је стипендију Марија Кири за постдокторско усавршавање на Универзитету у Принстону где је изучавао тополошке изолаторе и суперпроводнике. У току овог постодкторског ангажовања његови главни резултати били су везани за тополошка Мајорана стања, а радови из тог периода су објављени у часопису Science и постигли су високу цитираност.
Истраживања којима се данас бави добрим делом су мотивисана управо реализацијом тополошких Мајорана стања. “Ова стања су веома нестабилна и тешко је направити експеримент који ће недвосмислено показати њихове топлошке особине”, објашњава др Нађ Перге и додаје да нови суперпроводни материјали потенцијално могу да се искористе за реализацију Мајорана стања.
“Истраживања на новим материјалима и експерименти које ми и остале групе радимо константно унапређују и мењају наше разумевање природе. Обично су то детаљне студије које померају границе науке по мало, корак по корак”, каже др Нађ Перге и признаје да је тренутно тешко проценити колико ће ова област и појединачни експерименти бити значајни у ширем смислу.
Говорећи о положају науке, а првенствено физике у Србији, и шта нашим установама недостаје да би могле да се баве истраживањима каква су она на којима он ради, др Нађ Перге каже да му није довољно познато каква је тренутно ситуација у Србији, али да су за ова компликована истраживања потребне значајне и константне инвестиције које су тешко оствариве и у многим земљама Европске уније. У разговору о науци у Србији, др Нађ Перге каже да није у контакту са домаћим физичарима онолико колико би желео. “Дистанца, временска разлика и много обавеза дефинитивно отежавају успостављање и одржавање сарадње. Надам се да ће бити више прилика у будућности”, каже др Нађ Перге.
Др Стеван Нађ Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. У току школовања и студија освајао је бројне награде. “Неизмерно сам захвалан свим својим менторима, наставницима и професорима који су утицали на мој развој као физичара. У том смислу су институтције Математичке гимназије, Истраживачке станице Петница, Института за физику у Београду и Физичког факултета за мене биле изузетно важне. Без тих институција не бих био ту где сам сада”, закључује др Нађ Перге.
*
Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ
У складу са чланом 62. Закона о науци и истраживањима (“Сл. Гласник РС”, бр. 49/2019) и члановима 22-24 Статута Института за физику
УПРАВНИ ОДБОР
ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ
РАСПИСУЈЕ КОНКУРС
За избор и именовање
ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ
Института од националног значаја за Републику Србију
Поред општих услова предвиђених Законом о науци и истраживањима, директор Института треба да испуњава и следеће посебне услове:
Кандидат за директора треба да приложи следећа документа:
Директор се именује на период од четири године.
Конкурс остаје отворен 15 дана од дана објављивања у средству јавног информисања. Непотпуне или неблаговремене пријаве се неће узимати у разматрање.
Пријаве доставити на адресу: ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИКУ; Институт од националног значаја за Републику Србију; Прегревица 118, 11080 Београд (Земун)
Оглас по овом конкурсу Управног одбора Института објављен је у дневном листу „Политика“, у издању од уторка, 15. марта 2022. године.
Погледајте ОГЛАС.
Наша колегиница Сања Ђурђић Мијин одбранила је у четвртак, 10. марта 2022. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Нееластично расејање светлости на квази-дводимензионалним материјалима“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Ненад Лазаревић, др Зоран В. Поповић, проф. др Татјана Вуковић, проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Божидар Николић и доц. др Славица Малетић. Ментор је др Ненад Лазаревић.
Честитамо!
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 11. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Игор Прлина (Браун универзитет), одржаће предавање:
Landau Singularities in Planar Massless Theories
САЖЕТАК:
In this work we present our contribution to the method of using Landau singularities for probing scattering amplitudes in planar massless quantum field theories. We start by proposing a simple geometric algorithm for determining the complete set of branch points of amplitudes in planar N = 4 super-Yang-Mills theory directly from the amplituhedron, without resorting to any particular representation in terms of local Feynman integrals. This represents a step towards translating integrands directly into integrals. In particular, the algorithm provides information about the symbol alphabets of general amplitudes. First we illustrate the algorithm applied to the one-and two-loop MHV amplitudes. Then we demonstrate how to use the reformulation of amplituhedra in terms of ‘sign flips’ in order to streamline the application of this algorithm to amplitudes of any helicity. In this way we recover the known branch points of all one loop amplitudes, and we find an ’emergent positivity’ on boundaries of amplituhedra. Lastly, we look beyond planar N = 4 super-Yang-Mills theory, and analyze Landau singularities of general massless planar theories. In massless quantum field theories the Landau equations are invariant under graph operations familiar from the theory of electrical circuits. Using a theorem on the Y-∆ reducibility of planar circuits we prove that the set of first-type Landau singularities of an n-particle scattering amplitude in any massless planar theory, in any spacetime dimension D, at any finite loop order in perturbation theory, is a subset of those of a certain n-particle ⌊(n−2)^2/4⌋-loop „ziggurat“ graph. We determine this singularity locus explicitly for D = 4 and n = 6 and find that it corresponds precisely to the vanishing of the symbol letters familiar from the hexagon bootstrap in SYM theory. Further implications for SYM theory are discussed.
Представници Машинског факултета Универзитета у Београду, стратешког партнера Института за физику, у уторак, 1. марта, боравили су у нашем институту. Сусрет је организован четири недеље након свечаног потписивања Споразума о стратешкој сарадњи у Ректорату Универзитета у Београду, а обухватио је серију састанака чији је циљ било даље повезивање и јачање сарадње кроз конкретне подухвате.
Институт су посетили декан факултета, проф. др Владимир Поповић, као и продекан за научно-истраживачку делатност, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за финансије, проф. др Александар Грбовић и директор Иновационог центра Машинског факултета, проф. др Ненад Зрнић. Састанцима са гостима присуствовали су директор Института за физику, др Александар Богојевић, као и заменик директора, др Антун Балаж, саветник за капитална улагања, Иван Петковић, саветник за комерцијализацију, Ненад Пантош и руководилац Иновационог центра Института, др Марија Митровић-Данкулов.
Након пленарног састанка, гости су обишли лабораторије Института. Посетили су Центар за фотонику, Центар за изучавање комплексних система и Центар за неравнотежне процесе (на слици) где су разговарали са истраживачима о текућим пројектима и плановима. Након тога, гости су обишли и два спин-оф предузећа Института где су се упознали са капацитетима и производима наших предузећа. Истог дана, организовани су и тематски састанци о сарадњи Иновационих центара, о комерцијализацији и научној сарадњи.
Током ове посете, обе стране су се усагласиле да ће се стратешка сарадња две институције одвијати поступно, у више праваца и на обострану добробит. Усвојена је и краткорочна агенда која обухвата сарадњу у комерцијалним пословима предузећа Института, затим сарадњу у развоју заједничких научно-истраживачких пројеката, како домаћих, тако и међународних, као и директну сарадњу Иновационих центара.
Институт за физику у Београду учествује у европском интер-универзитетском пројекту UniSAFE – Ending Gender Based Violence (GBV) који има за циљ искорењивање родно заснованог насиља у универзитетским срединама и научно-истраживачким организацијама. У пројекту учествује више од 45 универзитета и НИО из 15 земаља, а Универзитет у Београду има статус придруженог партнера.
У циљу пројекта Универзитет у Београду и сви његови факултети и институти од понедељка, 7. марта 2022. године, спроводе емпиријско истраживање о родно заснованом насиљу. Том приликом почеће прикупљање података и на Институту за физику.
Како тим пројекта наводи у саопштењу, резултати пројекта ће бити преточени у конкретне препоруке и алате за смањење родно заснованог насиља у високошколским и другим научним организацијама.
Више информација о пројекту UniSAFE
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 03. марта 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Quantum chaos, gravity and factorization (part 2)
САЖЕТАК:
In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.
Приступите предавању
Meeting ID: 832 1825 2482
Passcode: 282961
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Courant algebroids in bosonic string theory
САЖЕТАК:
We analyze bosonic string symmetry transformations and their relations with T-duality in the framework of generalized geometry. The generator governing symmetry transformations can be described simply as the inner product of generalized vectors and its algebra produces the Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket, while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to different twists of the Courant bracket that feature string theory relevant fluxes.
arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. фебруара 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Quantum chaos, gravity and factorization
САЖЕТАК:
In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.
Meeting ID: 869 2228 8686
Passcode: 245902
Пре тачно десет година, Институт за физику у Београду постао је носилац Сретењског ордена трећег степена, једног од најважнијих одликовања које појединци и институције могу добити у Републици Србији (на слици). На свечаности у Дому народне скупштине на Дан државности, 15. фебруара 2012. године, заједно са још 24 друга носиоца, тадашњи председник Републике Србије доделио је орден Институту за заслуге у научноистраживачком раду. Деценију касније, промениле су се околности како у друштву, тако и на самом Институту, али је, судећи по бројним показатељима, Институт задржао кључну улогу у сектору науке и иновација у Србији.
„Наша визија је следећа – као институт од националног значаја, Институт је водећа научна институција која је израсла довољно да може да развија ширу друштвену релевантност“, каже др Александар Богојевић, директор Института, објашњавајући да је 2022. година посебно значајна за даље унапређење институције која већ 60 година негује изврсност у физици и сродним наукама. Наиме, у осврту на десетогодишњицу Сретењског ордена, директор подсећа како су на Институту у току два узајамно преплетена процеса – почетак изградње и опремања Верокио центра као приоритетног пројекта Владе Србије и реализација Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE), који партнерски финансирају Република Србија, Светска банке и Европска унија.
Шест година након пријема државног одликовања, 2018. године, Институт је постао први инститит од националног значаја за Републику Србију. У складу са новим Законом о науци и иновацијама који је усвојен у међувремену, Институт је ове године успешно потврдио и обновио овај престижни национални статус – поступак ре-акредитације Института као института од националног значаја окончан је одлуком Владе 10. фебруара и у складу са садашњом регулативом, Институт ће у овом статусу остати наредних десет година.
Поред измене поменутог Закона, научноистраживачки сектор у Србији је иначе током претходних десет година доживео значајне промене – усвојена је Стратегија развоја науке „Моћ знања“, основан је Фонд за науку и измењен је начин финансирања истраживања. Институт се са успехом прилагодио овим променама – показатељ виталности институције јесте да истраживачи Института из позива у позив Фонда за науку освајају рекордан број пројеката (седам у програму ИДЕЈЕ, четири у програму ПРОМИС и по један КОВИД и ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА). Захваљујући раду Иновационог центра Института, освојен је и низ грантова Иновационог фонда, као и других пројеката који подстичу развој иновација.
Уз домаће, истраживачи Института са успехом освајају и европске пројекте и грантове, а на Институту се реализује и један од два ERC гранта која су стигла у Србију – током последњих четири године, на Институту је реализовано чак 24 пројекта финансираних из европских фондова. Захваљујући залагању истраживача повезаних са Институтом, Република Србија је 24. марта 2019. године постала пуноправна чланица ЦЕРН-а, који је данас један од стратешких партнера Института. Импресивна мрежа европских партнера Института обухвата и италијански INFN и лабораторију DESY у Немачкој.
Како би ојачао везе и ка домаћим институцијама, Институт је однедавно покренуо процес успостављања стратешких партнерстава и са водећим научним институцијама у Србији – први стратешки партнер са којим је потписан споразум је Машински факултет Универзитета у Београду. Поред ових веза, Институт улаже велике напоре у комуникацији науке према грађанима – поред континуираног рада са медијима, све до избијања епидемије, Институт је одржавао изузетно посећене популарне трибине у Великој сали Студентског културног центра, а уз друге програме, Институт је развио и врло запажен видео серијал „Врт физике“ који на друштвеним мрежама прате десетине хиљада гледалаца.
„Дошло је до поступне смене генерација“, каже директор Богојевић, објашњавајући да је одлазак старијих, искусних истраживача у пензију био праћен непрекидним подмлађивањем истраживачког кадра. Данас на ИПБ ради више од 230 истраживача од којих су две трећине доктори наука, а посебно је занимљиво да је 58 одсто истраживача млађе од 45 година, као и да је 42 одсто истраживача женског пола.
Фото: ИПБ – Бојан Џодан
Статус Института за физику у Београду као института од националног значаја за Републику Србију изнова је потврђен недавном ре-акредитацијом. Наиме, одлуком Владе Републике Србије број 022-1074/2022 од 10. фебруара 2022. године (објављеном у „Службеном гласнику РС“, број 18/22 од 11.02.2022.) Институт за физику у Београду је поново акредитован као институт од националног значаја.
Институт за физику је 2018. године постао први институт у земљи од националног значаја, а тај статус је касније добило још шест институција у Србији. Институти од националног значаја су, како се наводи у Закону о науци и истраживањима, врхунске научноистраживачке установе од посебног значаја за једну или више научних области, а у њима се обављају истраживања од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој државе.
Према Правилнику о вредновању научно-истраживачког рада, институт може добити статус института од националног значаја уколико испуњава 14 услова, међу којима су успостављена међународна сарадња, резултати научно-истраживачког рада који доприносе развоју науке, општем фонду знања и развоју технологије.
Поновна акредитација и потврда овог статуса Института је била нужна будући да га је, у складу са претходним Законом о НИД стекао на период од 4 године. У складу са новим Законом о науци и истраживањима, Институт за физику је сада акредитован као институт од националног значаја за Републику Србију на 10 година.
Фото: Бојан Џодан/ИПБ
У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:
Courant algebroids in bosonic string theory
САЖЕТАК:
We analyze bosonic string symmetry transformations and their
relations with T-duality in the framework of generalized geometry. The
generator governing symmetry transformations can be described simply as
the inner product of generalized vectors and its algebra produces the
Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket,
while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant
algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to
different twists of the Courant bracket that feature string theory
relevant fluxes.
arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227
Фондација „Проф, др Марко В. Јарић“ свечано ће прогласити добитника награде из физике „Марко Јарић“ за 2021. годину у четвртак, 17. марта 2021. у 12 часова.
Том приликом публици ће се путем Zoom-а обратити представници Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Универзитета у Београду и Института за физику у Београду, који финансијски подржава награду. По традицији, овогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ ће одржати и кратку беседу о својим резултатима.
Догађај можете пратити путем следећег линка:
Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/92516881812?pwd=WVdFSzhVU0JqOHlNbDJWVFZwSktCdz09
Meeting ID: 925 1688 1812
Passcode: 994166
Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“.
Са традицијом дугом две деценије, награда „Марко Јарић“ додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.
Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.
На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.
Сам проф. Јарић је био један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици радећи у Сједињеним Америчким Државама.
Више информација на: www.fondacijajaric.rs
Истраживачи Института за физику у Београду могу до 15. марта 2022. године да Научном већу доставе своје предлоге за Годишњу награду за научни рад и Студентску награду које ова установа традиционално додељује.
Предлози награде треба да садрже биографске и библиографске податке кандидата, образложење, копије објављених радова, а за Студентску награду и докторску тезу.
Предлоге је потребно доставити одељењу за људске ресурсе, а електронске верзије предлога послати на адресу nagrada@ipb.ac.rs .
У Ректорату Универзитета у Београду у четвртак, 3. фебруара 2022. године Институт за физику у Београду и Машински факултет Универзитета у Београду потписали су, у Ректорату Споразум о стратешкој сарадњи. Споразум су у присуству ректора Универзитета, проф. др Владана Ђокића, потписали директор Института др Александар Богојевић и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Свечано потписивање је, из епидемиолошких разлога, организовано без публике уз пренос на Youtube каналу Института за физику.
Обраћујући се присутнима и публици која је онлајн пратила догађај, ректор др Ђокић је истакао да је сарадња између чланица Универзитета значајна и отвара бројне могућности међу којима је унапређење појединих делова наставе као што су постдокторске студије. „Институт за физику, као једна од наших истакнутих институција из области природних наука и Машински факултет, као истакнута институција из области техничко-технолошких наука, свакако су нашли одређене везе и могућности како би могли своју сарадњу да унапреде“, рекао је др Ђокић.
Директор Института за физику др Богојевић је нагласио да је данас склопљена прва стратешка сарадња у оквиру процеса повезивања ове установе, као првог института од националног значаја за Републику Србију, са низом других институција. „Верујемо да стратешко повезивање две чланице Универзитета представља важан корак у јачању Универзитета као целине. Модерни универзитети су сложени екосистеми, сачињени од различитиих и комплементарних институција“, каже др Богојевић наглашавајући да постоји традиција сарадње две институције у области науке, образовања и иновација, а да ће ово стратешко повезивање додатно утицати на њихову друштвену релевантност.
Декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, захвалио се ректору на подршци у потписивању споразума истичући колико је важно да универзитет као кровна институција, стоји иза сарадње. „Факултети не користе довољно институте. Без повезивања института и факултета сам универзитет не може ићи много напред јер постоје огромни капацитети у институтима“, рекао је др Поповић препознавши као додатан простор за сарадњу Верокио центар који је предвиђен за образовно-иновациону сарадњу.
Потписивању су присуствовали и др Антун Балаж, заменик директора Института за физику, др Александар Белић, члан Управног одбора Института за физику, др Саша Дујко, члан Савета Универзитета у Београду са Института за физику, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за НИД Машинског факултета, проф. др Маја Тодоровић, продекан за међународну сарадњу Машинског факултета и проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета.
ВИДЕО СНИМАК СВЕЧАНОГ ПОТПИСИВАЊА СПОРАЗУМА О СТРАТЕШКОЈ САРАДЊИ:
Видео: Бојан Живојиновић / Two Tech Solutions
Институт за физику у Београду и Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда склопили су уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре који је потписан у петак, 4. фебруара 2022. године.
Наиме, на локацији уз обалу Дунава у Земуну, где се налази Институт, не постоји градска канализациона мрежа која је у складу са Планом сепарационог система одводњавања. Захваљујући овом уговору, то питање ће бити решено, што подразумева изградњу новог фекалног (Ø250мм) и новог кишног канала (Ø300мм).
Ова изградња недостајуће инфраструктуре повећаће отпорност мреже на временске непогоде изазване климатских променама и свакако ће олакшати функционисање целокупног Института. Изворно, изградња је подстакнута припремањем грађевинског земљишта за потребе изградње објеката Верокио центра, који се као приоритетни пројекат Владе Републике Србије гради у оквиру Института за физику у Београду.
Финансирање изградње недостајуће инфраструктуре на Институту за физику реализоваће се кроз буџет Града Београда – средства су дефинисана Програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта за 2022. годину (Сл. лист Града Београда 123/21) за позицију II.2.1.E.1.