Почетна

ПРИЗНАЊА: др Даници Павловић Светосавска награда

Једна од тридесетчетири добитника Светосавске награде за 2021. годину је др Даница Павловић, научни сарадник из Центра за фотонику Института за физику у Београду.

Др Павловић је, како се у образложењу за доделу награде наводи, ову престижну награду добила за „изузетне резултате у области биофотонике на пољу биматеријала и иновација у биомедицини“. У образложењу такође стоји да је др Даница Павловић најмлађи доктор наука у области биофотонике и учествује у реализацији више националних и међународних пројеката, а добитница је више награда и стипендија. Објавила је три међународна патента, а посебан допринос је дала у коришћењу нелинеарне ласерске микроскопије.

Поводом обележавања школске славе Свети Сава, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић је у четвртак, 27. јануара 2022. године уручио Светосавску награду истакнутим појединцима и институцијама. Ова повеља се додељује тачно две деценије, а ове године је према министровим речима стигао рекордан број пријава, тачније више од 150 њих.

Фото: Министарство просвете, науке и технолошког развоја

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић у „Политици“

Уочи 118-те годишњице постојања, дневни лист „Политика“ у недељном броју доноси тематски интервју са др Александром Богојевићем, директором Института за физику у Београду. У опсежном, сликовитом тексту под насловом „Ренесансни преображај знања, умећа и креативности“, аутора Дарка Пејовића, који је у рубрици „Друштво“ објављен 23. јануара, представљени су планови развоја Института за 2022. годину, као и разноврсна размишљања, идеје и анализе др Богојевића.

„За Институт за физику, први наш институт од националног значаја, од ове године почиње ново рачунање времена“, пише „Политика“ наводећи како би ову годину на Институту требало да обележе два пројекта после којих, како се каже у чланку, „више ништа неће бити исто не само у овој научној тврђави на земунској обали Дунава, већ и у најширем окружењу“.

Крајем децембра Институт је приступио програму „Убрзање иновација и подстицање раста предузетништва“ који се остварује кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, а у њему учествује шест института. Циљ је, пише Политика, да креативна енергија из ових институција послужи за „напајање“ привреде и да стварање научних радова не буде себи сврха, већ да истраживања нађу и конкретну примену.

„Инострани експерти ће нас обучити како да брже и у већем обиму повлачимо новац из међународних фондова, како да формулишемо патентне захтеве“, каже у разговору са новинарем „Политике“ др Богојевић, додајући да овакав пројекат омогућује и оснивање високотехнолошких предузећа која „кад стасају могу да изађу из окриља Института и осамостале се“.

Уз исходе овог пројекта, „Политика“ детаљно анализира и укупни план развоја Института, са посебним освртом на раст људских ресурса, да би се потом чланак посветио питању утицаја науке на укупни развој Републике Србије. „Будућност не почива само на многољудним државама попут САД, Кине, Русије, Индије“, сматра др Богојевић, додајући како постоје историјски примери да су и мале земље давале допринос човечанству који је био у позитивној несразмери са њиховом величином.

Финални део чланка посвећен је изградњи и опремању Центра Верокио на Институту за физику. „У Институту за физику ће на пролеће бити ударени темељи једном дугорочном процесу преображаја“, најављује Политика, објашњавајући концепт новог постиндустријског образовања у овом иновационом и едукативном центру, који је приоритетни пројекат Владе Србије, као и порекло његовог назива и његове бројне партнере из света.

АКТУЕЛНО: Два истраживача Института председници матичних одбора

Новоизабрани председници у чак два матична научна одбора су истраживачи из Института за физику у Београду. Наиме, за председника Матичног одбора за физику, његови чланови недавно су изабрали др Антуна Балажа (на слици лево), научног саветника из Лабораторије за примену рачунара у науци, док је за председника Матичног одбора за геонауке и астрономију изабран др Владимир Срећковић (на слици десно), научни саветник из Лабораторије за астрофизику и физику јоносфере.

Матични научни одбори су тела која се старају о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији. Како се наводи на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ови одбори између осталог одлучују о стицању звања научни сарадник и дају мишљење Комисији о квалитету научноистраживачког рада и доприносу кандидата за избор у виша звања, дају Министарству мишљење о годишњем извештају научноистраживачких организација и предлажу члана у Комисију за утврђивање предлога годишње листе категорисаних часописа.

Матични научни одбор за физику броји осам чланова и у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и делатности у области физике. Новоизабрани председник, др Антун Балаж је научни саветник и заменик директора Института за физику у Београду. Руководилац је Центра изузетних вредности за изучавање комплексних система, води већи број европских пројеката, а препознатљиви су његови научни доприноси у области ултрахладних квантних гасова.

Матични научни одбор за геонауке и астрономију броји седам чланова чији мандат траје пет година. Његов нови председник, др Владимир Срећковић је научни саветник Института за физику у Београду где је запослен од 2003. године. У својој досадашњој каријери објавио је значајан број радова из области астрофизике и гравитације у међународним часописима, а такође је и едитор и рецензент у реномираним часописима.

СЕМИНАР: Бојана Бркић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. јануара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Бојана Бркић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Laplacian on fuzzy de Sitter space

САЖЕТАК:

In this seminar, we shall consider the geometric property of fuzzy de Sitter space by studying the Laplacian. The latter is defined within the noncommutative frame formalism and it is not hermitian, thus, inducing the nonunitary evolution. We shall solve the eigenproblem of the symmetrically ordered quantum-mechanical Laplacian and discuss its spectrum.

Приступите предавању

ПРОЈЕКТИ: Институт за физику приступио SAIGE пројекту за подизање капацитета

Институт за физику у Београду заједно са других пет института потписао је са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Меморандум о разумевању у циљу пружања подршке процесу трансформације института који обављају научноистраживачку делатност. Свечано потписивање организовано је у Влади Републике Србије у уторак, 28. децембра 2021. године. „Министарство науке, просвете и технолошког развоја снажно подржава изврсност у науци и посвећено је дугорочном обезбеђивању квалитета научноистраживачког рада“, изјавио је Бранко Ружић, први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја, приликом свечаног потписивања.

За трансформацију института опредељено је око 13 милиона евра, кроз Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији – Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE), који се финансира и реализује кроз чврсто партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво.

„Кроз сарадњу на сличним пројектима јачања капацитета, посебно са Светском банком, Институт се претходних година трансформисао и постао институт од националног значаја. Овај пројекат ће нам помоћи да се сада суочимо са кључним питањем: како искористити велику креативну енергију у науци да би се ојачали привреда и друштво у целини у Републици Србији“, сматра Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду.

Говорећи на самом потписивању о значају пројекта, чија је реализација почела у мају 2020. године, проф. др Виктор Недовић, директор пројекта SAIGE, истакао је да се реализација одвија кроз три компоненте које обухватају: даљу реформу научноистраживачког сектора, подршку програма Фонда за науку и јачање сарадње са српском дијаспором, као и Подршку новом Програму Фонда за иновациону делатност – Програму Акцелерације.

Циљ пројекта SAIGE је да се побољша релевантност и изврсност научних истраживања и подигне капацитет научноистраживачких организација, као и да се унапреди иновативно предузетништво и приступ изворима финансирања за раст компанија и доприносе расту у конкурентности српске економије.

SAIGE пројекат је од великог значаја не само за Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, већ и за све учеснике па и саму научну заједницу Србије јер кроз ову подршку у смислу трансформација научних института имамо већу шансу да се укључимо у глобалне токове како науке тако и економије“, истакла је др Јелена Беговић, директор ИМГГИ. Овај институт и Институт за физику у Београду су једини већ прошли кроз сличан пројекат што је утицало на обе ове институције.

Министарство је у 2020. години спровело процес вредновања института који обављају научноистраживачку делатност на основу упитника у коме су институти сами проценили тренутно стање и кључне прилике за унапређење. Институти су се такође изјаснили о томе да ли желе да на добровољној основи наставе даље учешће у процесу који подразумева спољну међународну експертску процену и припрему плана трансформације. Након изјашњавања уследила је селекција и одабрана је прва група од шест института која је наставила учешће у даљем процесу.

ПРИЗНАЊА: Награде Привредне коморе Србије истраживачима Института

У Привредној комори Србије 23. децембра 2021. године додељене су годишње награде за најбоље докторске дисертације у претходне две школске године. Међу једанаест награђених за школску 2018/2019 годину, признања је добило двоје истраживача Института за физику у Београду, др Тијана Милићевић и др Миљан Дашић.

Како се на сајту Привредне коморе наводи, награде се додељују за решења која су применљива у привреди и доприносе развоју науке, економије и друштва у целини.

Др Тијана Милићевић је своју докторску дисертацију под називом „Интегрисани приступ истраживању потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и биомониторинг“ писала и одбранила на енглеском језику пред међународном комисијом 3. децембра. 2018. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Свој докторат је радила у Лабораторији за физику животне средине Института за физику, на Катедри за примењену хемију Хемијског факултета у Београду и на Катедри за биоинжењерство Природно-математичког факултета у Антверпену (Белгија) под менторством проф. др Александра Поповића и др Мире Аничић Урошевић. У својој дисертацији др Милићевић се бави проучавањем и интегрисаним приступом процени квалитета животне средине на примеру пољопривредних култура и, конкретно, винограда. Како се наводи у образложењу за доделу награде, дисертација доприноси разумевању да се увођењем предложеног ингегрисаног мониторинга система земљиште-биљка-ваздух може унапредити пољопривредна производња и заштити животна средина. Интегрисан мониторинг у пољопривредним срединама би допринео унапређењу производње, ублажавању утицаја загађујућих супстанци на пољопривредну производњу, али би дао и конкретније информације о мобилности и биодоступности елемената које би помогле пољопривредним произвођачима приликом дозирања агрохемикалија и испитивања безбедности производа. Из докторске дисертације др Милићевић је публиковала шест радова у врхунским међународним часописима, два поглавља у књигама и презентовала је више од 20 радова на међународним скуповима.

Др Миљан Дашић је своју докторску дисертацију под називом „Моделовање понашања просторно ограничених диполних и јонских система“ одбранио 23. септембра 2019. године на Физичком факултету Универзитета у Београду. Свој докторат др Дашић је радио у Лабораторији за примену рачунара Института за физику под менторством др Игора Станковића. Кандидат је, како се наводи на сајту Привредне коморе, своју дисертацију реализовао у области рачунарске нано-трибологије, утврђујући везе и последице интеракције између структуре и геометрије у класичним системима наночестица и молекула са дугодометним интеракцијама. Током докторских студија др Дашић је реализовао стручну праксу у Одељењу за напредне технологије компаније Тојота Мотор Европа са седиштем у Завентему (Белгија), а након повратка у Београд наставио је сарадњу са Тојотом. У току сарадње реализована су истраживања са циљем развоја нових рачунарских симулација за истраживање мазива на бази јонских течности, са мотивацијом њихове примене у смањењу трења и абразије у мотору аутомобила. Развијене симулације омогућавају молекуларни дизајн оптималних јонских течности које истовремено испуњавају захтеве за малим трењем и спречавањем хабања. Према речима др Дашића, кључна предност употребе рачунарских симулација лежи у могућности испитивања широког параметарског опсега што не важи за експериментална истраживања са конкретним јонским течностима. Кандидат је објавио шест радова у часописима са SCI листе од којих су четири у директној вези са садржајем докторске дисертације, наводи се у образложењу Привредне коморе.

Привредна комора Србије традиционално додељује од 1968. године Годишњу награду за најбоље докторске дисертације, а за претходне две школске године конкурисало је 37 радова са 23 факултета и шест универзитета. Због епидемије коронавируса прошле године нису додељене награде па је овог пута то учињено за две школске године.

Вест о додели награда на сајту ПКС

СЕМИНАР: др Аксел Пелстер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Аксел Пелстер (Департман за физику, Технички универзитет у Кајзерслаутерну, Немачка), одржаће предавање:

On the theoretical description of photon Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Since the advent of experiments with photon Bose-Einstein condensates in dye-filled microcavities in 2010 [1], many investigations have focused upon the emerging effective photon-photon interaction. Despite its smallness, it can be identified to stem from two physically distinct mechanisms [2]. On the one hand, a Kerr nonlinearity of the dye medium yields a photon-photon contact interaction, whose microscopic theoretical description is based on a Lindblad master equation [3]. On the other hand, a heating of the dye medium leads to an additional thermo-optic interaction, which is both delayed and non-local [4]. The latter turns out to represent the leading contribution to the effective interaction for the current 2D experiments.

A new experimental platform, which is currently built up in Kaiserslautern, will be devoted to analyse the dimensional crossover in trapped photon gases from 2D to 1D. As the photon-photon interaction is generically quite weak, they behave nearly as an ideal Bose gas. Moreover, since the current experiments are conducted in a microcavity, the longitudinal motion is frozen out and the photon gas represents effectively a two-dimensional trapped gas of massive bosons, where the anisotropy of the confinement allows for a dimensional crossover. A detailed investigation for such a system allows to determine its effective dimensionality from thermodynamic quantities [5].

Furthermore, we investigate how the effective photon-photon interaction changes when the system dimension is reduced from 2D to 1D [6]. To this end, we consider an anisotropic harmonic trapping potential and determine via a variational approach how the properties of the photon Bose-Einstein condensate in general, and both aforementioned interaction mechanisms in particular, change with increasing anisotropy. We find that the thermo-optic interaction strength increases at first linearly with the trap aspect ratio and later on saturates at a certain value of the trap aspect ratio. Furthermore, in the strong 1D limit the roles of both interactions get reversed as the thermo-optic interaction remains saturated and the contact Kerr interaction becomes the leading interaction mechanism. Finally, we discuss how the predicted effects can potentially be measured experimentally.

[1] J. Klaers, J. Schmitt, F. Vewinger, and M. Weitz, Nature 468, 545 (2010).
[2] J. Klaers, J. Schmitt, T. Damm, F. Vewinger, and M. Weitz, Appl. Phys. B 105, 17 (2011).
[3] M. Radonjic, W. Kopylov, A. Balaz, and A. Pelster, New J. Phys. 20, 055014 (2018).
[4] E. Stein, F. Vewinger, and A. Pelster, New J. Phys. 21, 103044 (2019).
[5] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2011.06339 (2020).
[6] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2109.11211 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 826 2047 2000
Passcode: 680361

СЕМИНАР: Стефан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 17. децембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Стефан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

In this part of the seminar on the black hole information paradox, we consider some concrete models of 2d dilaton gravity (CGHS, BPP) that allow us to explicitly calculate the Page curve using the island formula. As a new result, we will show how to perform this calculation for an eternal black hole in 2d dilaton gravity model obtained from 4d Einstein-Hilbert action via dimensional reduction.

Приступите предавању

ГОСТ ИНСТИТУТА: др Дмитриј Камањин

У петак, 10. децембра 2021. године, Институт за физику у Београду је посетио др Дмитриј Камањин, директор за међународну сарадњу Обједињеног института за нуклеарна истраживања (JINR) у Дубни. Директор и запослени Института су на састанку са др Камањином разговарали о досадашњој и будућој сарадњи ове две установе.

Током посете нашем Институту, др Камањин је представио Институт у Дубни и могућности за сарадњу свим заинтересованим истраживачима Института за физику.

Институт за физику већ више деценија негује успешну сарадњу са Институтом у Дубни, који је једна од великих европских истраживачких установа са развијеном међународном мрежом сарадника. Обједињени институт се налази око 100 километара од Москве, у месту Дубна које је због овог истраживачког центра добило надимак „Наукоград“. Основан је 1956. године са циљем да се у њему истражују фундаменталне особине материје. Данас Институт у Дубни запошљава више од пет хиљада истраживача и инжењера, а његове ресурсе користе и истраживачи из других земаља. Међу оснивачима се налази 18 држава, а Србија је једна од шест придружених чланица. Очекује се да Србија ускоро постане пуноправни члан конзорцијума Обједињеног института.

СЕМИНАР: Стефан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 10. децембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Стефан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

In this part of the seminar on the black hole information paradox, we consider some concrete models of 2d dilaton gravity (CGHS, BPP) that allow us to explicitly calculate the Page curve using the island formula. As a new result, we will show how to perform this calculation for an eternal black hole in 2d dilaton gravity model obtained from 4d Einstein-Hilbert action via dimensional reduction.

Приступите предавању

ИСТРАЖИВАЊА: Квантни ефекат на високим температурама

Истраживач Института за физику у Београду др Јакша Вучичевић учествовао је у истраживању током ког је уочен један нов квантни феномен и то на вишој температури. Истраживање је део пројекта Cold atoms, Hubbard model and holography: key to strange metals финансираног у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије. Др Вучичевић је на овом проблему радио са др Роком Житком из Института “Јожеф Стефан” у Љубљани.

Радови др Вучичевића и др Житка о новим типовима магнетних квантних осцилација које се јављају на високим температурама, издвојени су као препорука уредника у часописима Physical Review Letters и Physical Review B у новембру 2021. године и истакнути су у APS Physics magazine. Зашто ово истраживање привлачи такву пажњу међу физичарима?

„Квантне осцилације електричне проводности материјала на веома ниској температури су добро познат феномен, Шубников-де-Хас ефекат, опажен први пут 1930. године“, објашњава др Вучичевић додајући да је физички механизам овог понашања јасан у металима и полупроводницима. Међутим, у скорашњим експериментима је уочена нова врста осцилација које се испољавају на вишим температурама, где Шубников-де-Хас ефекат не важи. Теорија коју су развили др Вучичевић и др Житко описује управо ту феноменологију. “Испоставља се да је главни ‘састојак’ за високотемпературне Браун-Зак осцилације скраћење времена живота квази-честица до чега долази управо на високим температурама”, наглашава др Вучичевић. 

“Према Хајзенберговом принципу неодређености, краћи живот квази-честица значи да је њихова енергија мање одређена, па постају вероватнији процеси где честица тунелира између два стања са различитим енергијама. Браун-Зак осцилације су управо осцилације у амплитуди оваквог тунелирања”, каже др Вучичевић и додаје да је феномен Браун-Зак осцијалција први пут експериментално опажен 2017. године у двослоју графена и бор-нитрида. Модел који су развили др Вучичевић и др Житко доста се разликује од овог па је очигледније да је реч о универзалном феномену који не зависи од детаља решетке. 

“Још увек је рано да се говори о комерцијалним и технолошким применама квантних ефеката на високим температурама. Међутим, у експерименталној физици верујемо да ће овај феномен послужити у сврхе дијагностике материјала”, тврди др Вучичевић. 

СЕМИНАР: др Ненад Вукмировић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 09. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ненад Вукмировић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Charge pair transport pathway in organic solar cells

САЖЕТАК:

Solar cells based on organic semiconductors have been widely investigated in the last three decades with a continuous improvement in their performance and lifetime and improved understanding of the processes that take place in the device. The first part of the talk will consist of a brief review of this research field and a review of our previous efforts aimed at understanding the key process in the solar cell – the separation of photo-generated charge pairs (excitons). Our recent results will be presented in the second part of the talk [1, 2]. We model the system using a microscopic effective Hamiltonian that takes into account the most relevant processes that determine the dynamics of excitons. The results for energy and time resolved dynamics of charge pairs from the moment of their photogeneration to the moment of their extraction or recombination will be presented. The results indicated that charge separation proceeds via the cold pathway in which donor excitons convert to relaxed charge-transfer excitons which further transform to the states of separated charges [1]. We further analyze these results from the perspective of non-equilibrium thermodynamics. We determine the difference between equilibrium and non-equilibrium dependence of free energy on charge pair separation distance. Our results indicated that this difference is largest when charge separation efficiency is large which led us to conclude that charge separation in efficient organic solar cells proceeds via a cold but nonequilibrated pathway [2].

[1] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 124, 4378 (2020).
[2] W. Kaiser, V. Janković, N. Vukmirović, and A. Gagliardi, J. Phys. Chem. Lett. 12, 6389 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 899 4920 6726
Passcode: 819948

ИДЕЈЕ: Истраживачи Института освојили рекордних седам пројеката Фонда за науку

Илустрација: Фонд за науку Републике Србије

Истраживачи Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију, поново су остварили запажен успех – освојили су чак седам пројеката који су одобрени за финансирање у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку Републике Србије. Према коначним листама које је Фонд за науку објавио 30. новембра, то је највећи број пројеката којима у овом програму руководе истраживачи из једне институције у Србији, а поред нашег института, седам пројеката освојио је још и Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

„Идеје“ су до сада највећи програм Фонда за науку који је покренут са циљем да финансира изврсну науку кроз пројекте који ће, како се наводи на сајту Фонда, у будућности имати утицаја на развој науке и истраживања. Одобрени пројекти су разврстани у четири области (природне, техничко-технолошке, биомедицинске и друштвено-хуманистичке науке), а њихов укупан буџет износи 29.999.198,17 евра.

За добијање ових средстава, на програм „Идеје“ је конкурисало 9.096 истраживача из 202 научно-истраживачке организације са чак 917 предлога пројеката. У оквиру поступка евалуације, спроведеног у два степена, за финансирање је изабрано 105 пројеката на којима ће учествовати 1.064 истраживача из 98 научно-истраживачких организација.

По броју одобрених пројеката, иза Института за физику и ПМФ-а Нови Сад, следи пет институција које су у програму „Идеје“ освојиле по пет пројеката (Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Медицински, Фармацеутски и Филозофски факултет Универзитета у Београду). По четири пројекта освојиле су три организације (Институт за нуклеарне науке „Винча“, Институт за хемију, технологију и металургију и Технолошко-металуршки факултет), док су две освојиле по три пројекта (Биолошки и Факултет политичких наука). Остале НИО су освојиле 2 и мање пројеката (8% по 2 пројекта; 25% по 1; док 55% институција не руководи ниједним пројектом, али учествује у бар једном).

Кад је реч о пројектима који стижу на Институт за физику, њихов укупан буџет износи 1.801.422,57 евра. Пројекти су разврстани у области природних (5) и технолошко-техничких наука (2), а пројекти ће бити реализовани у сарадњи са истраживачима из седам других установа (Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Факултет инжењерских наука у Крагујевцу, као и Факултет за физичку хемију, Медицински факултет и Стоматолошки факултет у Београду). На сличан начин, истраживачи из Института поред својих учествују и на једном одобреном пројекту Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Седам пројеката који су одобрени у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку, а којима руководе истраживачи из Института за физику су:

  • APPerTAin-BIOM – Atmospheric pressure plasmas operating in wide frequency range – a new tool for production of biologically relevant reactive species for applications in biomedicine др Невена Пуач,
  • CompsLight – Control and manipulation of light in complex photonic systems – др Драгана Јовић Савић,
  • NOVA2LIBS4fusion – Novel approach to laser induced breakdown spectroscopy diagnostics of fusion reactor plasma facing componentsдр Миливоје Ивковић
  • EGWIn – Exploring ultra low global warming potential gases for insulation in high-voltage technology: Experiments and modellingдр Саша Дујко,
  • QGHG-2021 – Quantum Gravity from Higher Gauge Theory – др Марко Војиновић,
  • NOOM-SeC – Nano-objects in own matrix – Self compositeдр Небојша Ромчевић и
  • SimSurgery – Multiphysics Software Package for Simulation of Electrosurgical Proceduresдр Марија Радмиловић-Рађеновић

У свим претходним програмима Фонда за науку, истраживачи Института за физику су такође успели да освоје финансирање – четири пројекта истраживача из Института финансирана су у оквиру програма ПРОМИС, један у оквиру Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције и један у оквиру Специјалног програма истраживања COVID-19. Тако ће се, након објављивања резултата програма „Идеје“, у Институту за физику у Београду реализовати 13 пројеката које финансира Фонд за науку Републике Србије.

ПРОГРАМ ИДЕЈЕ – Коначне ранг листе пројеката на сајту Фонда за науку

СЕМИНАР: Драгољуб Гочанин

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 3. децембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Драгољуб Гочанин (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

This talk will be devoted to the so-called wormhole replica trick and the notion of an island – a kind of a quantum extremal surface recently advocated by Maldacena. We will explain how the application of the holographic principle leads to the unitary Page curve. A generalization of the original formula for a generalized entropy is achieved via the notions of a quantum extremal surface and an island. Using the gravity path integral we will present additional arguments in favour of this approach.

Приступите предавању

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић o важности науке за будућност Републике Србије

ИЗ МЕДИЈА: Интервју са др Александром Богојевићем за часопис „Бизнис“

„Институт за физику је једна амбициозна институција, а мислим да нам не мањка ни рационалности“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, у интервјуу за часопис „Бизнис“. Разговарајући са једним од уредника овог специјализованог листа посвећеног привредницима, Марком Андрејићем, директор Института је одговарао на питања o резултатима Института и напорима наших истраживача, о значају блиске сарадње са другим институцијама, као и о пројектима и плановима за будућност.

„Наша визија је следећа – национални институти су водеће научне институције које су израсле довољно да могу да развијају ширу друштвену релевантност“, рекао је др Богојевић, објашњавајући да се у Институту негује врхунска наука, што непрекидно потврђују и резултати наших истраживача, али да Институт ради и на својим другим улогама које су важне за друштво. „На пример, ми смо највећа институција у физичким наукама и није чудно да смо укључени и у процес образовања људи које ћемо запошљавати. Национални институти морају имати и ширу образовну улогу која ће оснажити везе између науке и високог образовања. Слично томе, иновациона улога ојачава везу науке и привреде“, напомиње директор Института.

Подсећајући да је то идеја која је, након што је успешно представљена доносиоцима одлука, довела и до покретања пројекта реализације Верокио центра, Богојевић се у овом интервјуу осврнуо и на инвестицију која се, као приоритетни пројекат Владе Републике Србије, гради на Институту за физику. „Верокио је место где ће се реализовати специјалистичке, последипломске и постдокторске интердисциплинарне студије“, каже др Богојевић, објашњавајући шта ће научна заједница добити његовом изградњом. „Недостају нам места где се људи различитих знања могу интегрисати и где ће научити да се поштују, разумеју и раде заједно“, сматра, додајући да је у питању платформа коју до сада Србија није имала.

„У овом тренутку изградњом и опремањем Верокио центра руководи Kанцеларија за јавна улагања. Kао будући корисник, Институт за физику је изузетно задовољан сарадњом и информацијама које добијамо. Kолико смо упознати, савладани су сви административно-правни изазови, у току је пројектовање које се приводи крају, а потом ће радови на изградњи и опремању трајати око годину дана. Наравно, нас као корисника искључиво занима шта следи у периоду експлоатације“, објаснио је др Богојевић.

Говорећи о историји и циљевима Института, др Богојевић је подсетио читаоце листа „Бизнис“ да циљеви наше институције нису само у науци и образовању, него и у применама. „Уочили смо да људи који нису научници не знају довољно о науци, чак и у модерном свету, и донекле смо за то криви ми и одређена промена мора да буде у нама“, каже др Богојевић и додаје да Институт покушава да објасни значај и примену науке у различитим сегментима друштва. По његовом мишљењу, управо знање може да трансформише Србију.

„Искрено, не мислим да Институт или наша земља треба да се пореде са неким три броја већим од нас, са светским суперсилама“, рекао је додајући да се, међутим, много може научити из поређења са државама које су богате, а по величини су сразмерне Републици Србији. Такав пример је Швајцарска, која је, мада сличне величине и броја становника, изузетно успешна јер је као мала земља изабрала само неколико области у којима постиже светски квалитет. По мишљењу др Богојевића, производ по коме би могла постати светски препознатљива, Република Србија може пронаћи у својој науци.

ИЗ МЕДИЈА: Интервју са др Александром Богојевићем за часопис „Бизнис“

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2021.

Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2021. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика“.

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а током две деценије додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици, а за њу могу да конкуришу физичари из Србије и дијаспоре, али и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Ђорђе Минић, професор Универзитета Вирџинија Тек, САД, коме је признање додељено за „изузетан допринос теорији струна и квантној теорији гравитације“.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 19. децембра 2021. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2022. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2021. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете контактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

ИЗ МЕДИЈА: др Марко Војиновић о квантној гравитацији

„Квантна теорија гравитације представља најфундаменталнији ниво разумевања природе. Уколико бисмо успели да формулишемо теорију квантне гравитације, могли бисмо на најдубљем нивоу да разумемо како природа функционише“, рекао је др Марко Војиновић из Института за физику у Београду гостујући у емисији „Научни портал“.

Петнаеста епизода „Научног портала“ емитована је у уторак, 23. новембра 2021. године, на Другом програму Радио-телевизије Србије, а у једном од прилога др Војиновић објашњава шта је квантна теорија гравитације и зашто физичари још увек трагају за њом. „Постоји неколико кандидата за квантну теорију гравитације који су се усталили у кругу експерата као значајни и релевантни. Сваки од тих праваца истраживања има своје предности и мане“, каже др Војиновић и објашњава да ниједан није довољно убедљив да би се формирао консензус међу експертима да је то права квантна теорија гравитације.

У емисији др Војиновић напомиње да се овом облашћу у Србији баве истраживачи из Института за физику у Београду и са Физичког факултета у Београду окупљени у Групи за гравитацију, честице и поља. „Једна од централних ствари које човек схвати када се бави овим послом, јесте то да није толико важно које резултате смо добили радећи неко истраживање. Важно је које искуство смо стекли током тог рада. Процес истраживачког рада је много значајнији него сам резултат који се добије на крају“, каже др Војиновић описујући рад Групе.

„Научни портал“ је емисија Редакције научног програма РТС која се емитује од 2020. године и доноси новости и приче из света науке. У емисији је до сада гостовало више истраживача из Института за физику у Београду у оквиру дугорочне сарадње Редакције научног програма РТС и Института за физику.

ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА: Година успеха

„Млади истраживачи долазе, а средња генерација је сасвим стасала да преузме водећу улогу“, каже директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, у новогодишњој поруци коју по традицији уочи празника упућује истраживачима, другим запосленима и пријатељима Института.

„Приводи се крају још једна година. Здравствена ситуација нас и даље онемогућава да организујемо новогодишњи коктел и представу за децу“, каже др Богојевић подсећајући да ни ове године неће бити могућности за реализацију традиционалних предновогодишњих дешавања на Институту.

„Пандемија је свакако негативно осликала ову годину, но и поред тога имамо пуно разлога да се фокусирамо на позитивне резултате. Пре свега, желим да још једном честитам колегиницама и колегама руководиоцима нових пројеката из програма ИДЕЈЕ Фонда за науку“, додаје др Богојевић и подсећа да Институт за физику заузима водеће место по броју освојених пројеката и укупном буџету у оквиру овог програма.

„Ако на ово додамо прошлогодишње успехе на позивима Фонда, онда постаје сасвим јасно да се на Институту успешно реализовала смена генерација – млади истраживачи долазе, а средња генерација је сасвим стасала да преузме водећу улогу“, наглашава др Богојевић.

„У наредној години нас чека почетак два стратешка процеса који ће, сваки на свој начин, значајно ојачати Институт“, каже у писму др Богојевић најављујући планове за наредну 2022. годину.

Свим пријатељима, сарадницима и партнерима Институт за физику у Београду жели срећне новогодишње празнике!

ПРИЗНАЊА: Награде за најбоље мастер радове из физике

Један од овогодишњих награђених мастер радова на Физичком факултету у Београду изведен је на Институту за физику у Београду. Одбор за доделу награде „Проф. др Љубомир Ћирковић“ донео је одлуку 9. новембра 2021. године да награду за најбољи мастер рад одбрањен на Физичком факултету у Београду у току прошле школске године добију Саша Топић и Стефан Ђорђевић.

Саша Топић је свој мастер рад под насловом „Израда и карактеризација магнето-оптичког двоструко резонантног Mx цезијумског магнетометра за потребе детекције егзотичних поља ултралаких честица у оквиру GNOME мреже“ урадио на Институту за физику у Београду под менторством др Зорана Грујића.

Како се у образложењу Одбора за доделу награде наводи, ове године је на конкурс пријављен необично велики број квалитетних радова, али Одбор по квалитету и обиму издваја радове Топића и Ђорђевића.

Одлука чланова Одбора за доделу награде

*Институт за физику у Београду финансијски подржава Фондацију „Проф. др Љубомир Ћирковић“.

СЕМИНАР: др Томасо Макри

:sr]У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 25. новембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Томасо Макри (Департман за теоријску и експерименталну физику, Федерални универзитет у Рио Гранде до Норте, Натал, Бразил), одржаће предавање:

Solitons and polarons in ultracold bosonic mixtures

САЖЕТАК:

The realization of multicomponent systems offers a natural playground to observe nonequilibrium effects in a more general framework. Restricting to two-component BECs, one notices already a rich variety of phases in the ground state. In purely repulsive mixtures, one observes a homogeneous superfluid or a phase separation when inter-species repulsion overcomes the intra-species interaction strength. In the attractive regime a series of recent experiments showed the formation of dilute self-bound droplet states in a two-component BEC both in a tight optical waveguide and in free space, closely following the theoretical predictions. In the quasi one-dimensional geometry, upon varying the mean-field interaction from the weakly to the strongly attractive regime, one observes a smooth crossover between bright soliton states and self-bound droplets. In the first part of this talk we will investigate the quench dynamics of a two component Bose mixture and study the onset of modulational instability, which leads the system far from equilibrium. Analogous to the single-component counterpart, this phenomenon results in the creation of trains of bright solitons. In the second part we will discuss the properties of impurities in uniform and self-bound states of heteronuclear mixtures inspired by recent experiments. Finally, we will focus on the formation of exotic bound states for an impurity interacting with a self-bound droplet.

Приступите предавању
Meeting ID: 813 8100 5164
Passcode: 667308

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 19. новембра 2021. године у 12 часова путем BigBlueButton платформе, др Воја Радовановић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

The most important unsolved problem in black hole physics is the information loss paradox, i.e. whether the process of formation and evaporation of a black hole is unitary in accordance with quantum mechanics. The unitarity implies that von Neumann entropy of the Hawking radiation should initially increase but subsequently fall back down, following the so-called Page curve.

In the first talk of this series we consider black hole thermodynamics and discuss various concepts of entropy: fine-grained, coarse-grained and entanglement entropy. In addition, we calculate entanglement entropy for Rindler observer and show how to generalize this result to curved space-time, where it is used to define generalized entropy of a black hole.

The upcoming talks will be devoted to the so-called wormhole replica trick and the notion of an island – a kind of a quantum extremal surface recently advocated by Maldacena. We study a particular case of 2D dilaton gravity obtained by dimensional reduction of the Einstein-Hilbert action for Schwarzschild metric. We calculate the von Neumann entropy of the Hawking radiation and reproduce the Page curve.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Јакша Вучичевић

:sr]У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 18. новембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јакша Вучичевић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Universal magnetic quantum oscillations in correlated lattice systems

САЖЕТАК:

Magnetic field is well known to have drastic effects on the transport properties of electronic systems. Similar to the quantum Hall effect in continuum systems, the Shubnikov-de Haas (SdH) effect in crystalline materials is an oscillatory behavior of conductivity as a function of the applied magnetic field. This phenomenon is well understood in good metals, and has been very useful in mapping out the Fermi surface in various materials. In recent experiments on synthetic moire systems, a new type of magnetic quantum oscillations has been observed that differs from SdH oscillations in two important aspects: the so called Brown-Zak (BZ) oscillations appear at elevated temperature and have no dependence on the size of the two-dimensional Fermi sea. In this talk, we will present the dynamical mean field theory (DMFT) results for the square-lattice Hubbard model in a magnetic field that clearly display the phenomenology of the BZ oscillations [1, 2]. A detailed analysis reveals an essential role of incoherence for the BZ oscillations, which may allow one to use this phenomenon as a tool for characterization of dominant scattering mechanisms in lattice systems.

[1] J. Vučičević and R. Žitko, Phys. Rev. Lett. 127, 196601 (2021).
[2] J. Vučičević and R. Žitko, Phys. Rev. B 104, 205101 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 863 3529 3898
Passcode: 054147

СЕМИНАР: Илија Бурић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак,5. новембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Бурић (Департман за физику, Универзитет у Пизи), одржаће предавање:

Conformal bootstrap – a non-perturbative approach to conformal field theories

САЖЕТАК:

Conformal bootstrap is a collection of methods for the study of conformal field theories, which are based on minimal assumptions such as unitarity and self-consistency. After reviewing the basic structure of conformal field theories, I will illustrate some of these methods on one numerical and one analytic example.

Приступите предавању

СЕМИНАР: Милан Крстајић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 28. октобра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, Милан Крстајић (Лабораторија Кларендон, Универзитет у Оксфорду), одржаће предавање:

Experimental platform for a box-trapped dipolar quantum gas

САЖЕТАК:

Dipolar quantum gases make up an increasingly popular branch within an already thriving field of ultracold quantum gases. The interest in such systems lies in a multitude of quantum phenomena that stem from dipole-dipole interactions, particularly from their long-range and anisotropic nature. This talk describes the design and building of an experimental platform for investigating many-body physics in homogeneous dipolar quantum gases of erbium. We will present results on the progress towards reaching the goal of an erbium Bose-Einstein condensate in an optical box potential, including the performance of laser cooling methods and the optical systems for optical trapping and transport. At present, the experiment is capable of producing clouds with 100 million atoms at the temperature of 15 microkelvin in the magneto-optical trap, which translates into about 15 million atoms at 50 microkelvin following transfer into an optical dipole trap. We will discuss details on the remaining steps to complete the platform and present an overview of the research topics our platform will make accessible, including roton physics and supersolidity, out-of-equilibrium many-body phenomena and dynamics of phase transitions in systems with long-range interactions. We will also briefly touch upon the subject of expanding the apparatus to a dual-species experiment with potassium, which will enable investigating systems with impurities. Finally, we will extend the discussion to results from numerical simulations on the stability of a purely dipolar quantum gas against collapse in a general power-law trap (of which the optical box is an example), showing that intermediate power-law traps lead to maximally homogeneous density distributions for near-critical interaction strengths.

Приступите предавању

Meeting ID: 898 9938 6885
Passcode: 860765

СЕМИНАР: Волфганг Мартин Виланд

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у среду, 27. октобра 2021. године у 13 часова путем BigBlueButton платформе, Волфганг Мартин Виланд (Аустријска академија наука, Институт за квантну оптику и квантну информацију, Беч), одржаће предавање:

How the Immirzi Parameter deforms the SL(2,R) Boundary Symmetries on the Light Cone

САЖЕТАК:

This talk describes how the Barbero–Immirzi parameter deforms the SL(2,R) symmetries on a null surface boundary. Our starting point is the definition of the action and its boundary terms. The action that we use is the usual Holst action. Compared to metric gravity it contains an additional coupling constant — the Barber Immirzi parameter. Given the action and the boundary conditions, we introduce the covariant phase space and explain how the Holst term alters the boundary symmetries on a null surface. This alteration only affects the algebra of the edge modes on a cross-section, whereas the algebra of the radiative modes is unchanged by the addition of the Barbero–Immirzi parameter. To compute the Poisson brackets explicitly, we work on an auxiliary phase space, where the SL(2,R) symmetries of the boundary fields are manifest. The physical phase space is obtained by imposing both first-class and second-class constraints. All gauge generators are at most quadratic in terms of the fundamental SL(2,R) variables. Finally, we discuss various strategies to quantise the system.

Приступите предавању

ПРИЗНАЊА: Медаља академику Звонку Марићу постхумно додељена у Лесковцу

Академику Звонко Марићу (1931-2006), пиониру квантне физике у Србији и једном од „очева“ Института за физику у Београду, постухмно је у Лесковцу додељена Медаља за изузетне заслуге. На свечаности у граду где је Марић завршио основну школу и гимназију, одржаној 11. октобра 2021. године поводом Дана ослобођења Лесковца у Другом светском рату, нашем великом квантном физичару одато је признање „због изузетног доприноса афирмацији физике и промоцији града Лесковца у земљи и иностранству“.

Награду је на свечаној седници Скупштине града Лесковца у сали Народног позоришта примио директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић. „Звонко Марић је нит која повезује Институт за физику и Лесковац“, рекао је др Богојевић, нагласивши да је као један од родоначелника Института Марић отворио домаћа истраживања у веома важној области физике, али и да је увек носио дух града Лесковца.

Захваливши се Лесковчанима што негују сећање на лик и дело свог славног суграђанина, директор Института је изразио и наду да ће у лесковачкој гимназији, у којој се иначе додељује плакета посвећена Звонку Марићу, нови млади људи определити за пут физике и потом, доћи на Институт за физику У Београду.

Звонко Марић је најзначајнији теоретичар у домаћој физици друге половине двадесетог века. Након формирања првих истраживачких група, само десет година по оснивању, 1972. године, Марић се прикључује тадашњем Институту за физику у Београду и пресудно утиче на његов убрзани развој. Марић се бавио квантном механиком и обојио начин размишљања о савременој физици који је и данас присутан на Институту.

Основну школу и гимназију Марић је завршио у Лесковцу, а физику је студирао на тадашњем Природно-математичком факултету у Београду. Докторирао је 1960. године са тезом „Дисперзија светлости на атомским језгрима“ и био један од првих домаћих доктора физике. Сарађивао је са бројним истраживачима из Европе и подстакао развој више генерација домаћих физичара. За књигу „Оглед о физичкој реалности“ добио је Нолитову награду. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Медаља града Лесковца биће изложена у сали Института која носи име Звонка Марића.

ИЗ МЕДИЈА: Нобелова награда за физику 2021.

Најпрестижније признање из физике додељено је ове године тројици научника за допринос разумевању комплексних система, а посебно климатских промена, утицаја људи на њих и предвиђања глобалног загревања, преноси Радио-телевизија Србије у тексту научне новинарке Марије Стевановић.

Половину Нобелове награду за физику добили су Сјукуро Манабе (Универзитет Принстон, САД) и Клаус Хаселман (Институт за метеорологију „Макс Планк“, Хамбург, Немачка) за физичко моделирање климе, квантитативан опис њених промена и поуздано предвиђање глобалног загревања. Други део награде додељен је Ђорђу Паризију (Универзитет Сапијенца у Риму), чији најзначајнији доприноси леже у разумевању односа између неуређености и флуктуација у разнородним физичким системима.

„Комплексни системи се састоје од великог броја разноврсних елемената који међусобно интерагују на различите начине. Иако се одликују хаотичним понашањем, случајним процесима и неуређеношћу, проучавање оваквих система из угла статистичке физике открива нове, неочекиване законитости, које нам омогућавају да разумемо њихово понашање и да их опишемо на квантитативан начин на макроскопским скалама“, рекао је за РТС др Антун Балаж, заменик директора Института за физику у Београду и руководилац Центра за изучавање комплексних система.

Др Балаж је у поменутом интервјуу објаснио да је Манабе током шездесетих година прошлог века развио први климатски модел и први започео проучавање везе између радијационог баланса (односа електромагнетног зрачења које Земља апсорбује и емитује) и вертикалног транспорта ваздуха у атмосфери. Поред тога, он је показао како повећан ниво угљен-диоксида у атмосфери води до повећања температуре на површини Земље. Хаселман је током 1970-их направио наредни корак у разумевању комплексних система и повезао моделе временске прогнозе и климатске моделе.

„На тај начин је разјаснио како се за климу може направити поуздано предвиђање, иако је временска прогноза описана изузетно хаотичним моделима. Његов велики допринос лежи и у томе што је помогао да се одвојено квантификују доприноси људске активности и природних феномена климатским променама. Тако је као кључни проблем за глобално загревање идентификована управо људска активност“, истиче др Балаж.

Проучавање климатских промена је само једна од бројних примена теорије комплексних система, а налазимо их у широком спектру дисциплина, од биологије до анализе друштвених мрежа.

„Различити комплексни системи нас окружују и бројни аспекти наших свакодневних живота су у вези са њима. Друга половина овогодишње Нобелове награде за физику додељена је Ђорђу Паризију, чији најзначајнији доприноси леже у разумевању односа између неуређености и флуктуација у разнородним физичким системима. На пример, ово се односи на фундаменталне моделе магнетизма, спинска стакла у којима се појава магнетних домена, феромагнетизма и антиферомагнетизма описује помоћу теорије комплексних система, али исти приступ може да се искористи и код бројних других система“, објашњава др Балаж.

Значај ових открића је немерљив, јер су нам већ пре више деценија дала јасан опис проблема и онога што нас чека.

„Захваљујући томе, и вредном раду хиљада научника који су од тада прикупљали податке на глобалном нивоу и развили много детаљније моделе и одговарајуће нумеричке симулације, данас имамо поуздан и прецизан опис климатских промена, као и последица наших активности. Сада можемо да израчунамо како ће се клима мењати, можемо чак и да проучавамо различите сценарије у зависности од мера које бисмо могли да преузмемо, парцијално или глобално. Наука нам је дала поуздане методе и средства да разумемо свет око нас, једино је питање шта смо спремни да предузмемо и како да што више држава покрене процесе за спречавање глобалног загревања“, додаје др Балаж.

Руководилац Центра за изучавање комплексних система је за РТС говорио и како је физика вековима утицала на различите аспекте нашег живота. „Не треба заборавити ствари које имају негативан утицај, али ни оне у којима уживамо, које нам олакшавају живот и због којих се осећамо као бољи људи. Од практичних примена, које увек могу да имају различит карактер, физика се често вине до апстрактних висина у којима запањујући тренуци инспирације пружају дубинско разумевање природе и обједињавање претходно стечених знања у јединствену слику. У овом смеру води и проучавање климатских промена, јер их ставља у научни систем савремене физике као интегрални део, а не као посебан, изолован правац. То уједно отвара простор за примену метода и знања из других области физичких наука у климатологији, што може да има велики позитиван ефекат на наше разумевање климатских промена и начина на који можемо да утичемо на њих“, каже др Балаж.

СЕМИНАР: др Ива Бачић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. октобра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ива Бачић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду и Департман за науку о мрежама и подацима, Централно-европски универзитет, Будимпешта), одржаће предавање:

Onset of physicality in a random network growth model

САЖЕТАК:

Networks are abstract representations of complex systems in which any physicality of their constituents is disregarded. In a number of real networks, however, nodes and links are physical objects embedded in space that cannot intersect with each other. If the size of nodes and links is small compared to the available space, physicality likely has little effect on the network; however, if the volume of the network is comparable to volume of the available space, physicality will affect the structure, the evolution, and the function of the networks. Examples of such systems include neurons in the brain, the vascular system, mycelial networks, three-dimensional integrated circuits, and subways or other similar infrastructures. This observation prompts the question: when does physicality matter? In this talk we will propose a tractable random growth model of physical networks that provides insight into this question. The model describes linear physical networks, where links are non-overlapping straight cylinders. Network growth is achieved by sequentially adding nodes to randomly chosen points within the unit cube, and connecting to a randomly chosen accessible node from the existing network, with non-crossing conditions taken into account. We will identify two critical transitions: (i) the onset of the weakly physical regime, where the average link length becomes shorter, although the volume of the network is still negligible compared to the available volume, and (ii) the onset of the strongly physical regime, where the network occupies a finite fraction of the cube’s volume. We will demonstrate the validity of the analytical arguments by extensive numerical simulations.

Приступите предавању

Meeting ID: 841 4527 0449
Passcode: 551996

СЕМИНАР: Данијел Обрић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 8. октобра 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Данијел Обрић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

T-dualization of bosonic string and type II superstring in presence of coordinate dependent background fields

САЖЕТАК:

Abstract: In this talk we will discuss one of the ways how coordinate noncomutativity arises in the context of string theory. Starting point of the talk will be a short introduction to string theory, where we will discuss basic formalism for both bosonic string and supersymmetric string, we will also discuss dualities that are present in the theory. After this, discussion will focus on procedure for obtain in T-dual theories. This procedure will be applied first on bosonic string and later on superstring, where, after obtaining T-dual theories, we will discuss what effect did T-duality have on structure of Poisson brackets.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Јелена Смиљанић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 30. септембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јелена Смиљанић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду и Департман за физику, Универзитет у Умеу, Шведска), одржаће предавање:

Mapping flows in undersampled networks

САЖЕТАК:

Analyzing flow pathways in networks often highlights subgroups of nodes where flows stay for relatively long times, which indicates that the networks have community structure. Detecting these community patterns is key to revealing critical organizational principles. However, empirical network data often contain measurement errors such as missing links. Uncertainties in the network structure can cause detection of inaccurate community patterns with misleading information about the system. In this talk we will present a community detection method that enables more reliable descriptions of complex systems with incomplete data [1, 2].

[1] J. Smiljanić, D. Edler, and M. Rosvall, Phys. Rev. E 102, 012302 (2020).
[2] J. Smiljanić, C. Blöcker, D. Edler, and M. Rosvall, arXiv:2106.14798 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 868 3259 2313
Passcode: 283188

ПРИЗНАЊА: Годишње награде Института за физику за 2020. и 2021.

др Игор Франовић, др Миљан Дашић, др Ненад Лазаревић, др Јадранка Васиљевић

На редовној седници Научног већа Института за физику Београду у уторак, 31. августа 2021. године, додељене су Годишње награде Института за 2020. и 2021. годину. Жири су чинили др Марија Митровић Данкулов, др Бранислав Цветковић и др Ненад Врањеш који се присутнима обратио на свечаном делу седнице и прогласио добитнике награда. Др Врањеш је подсетио да је због специфичних услова рада изазваних пандемијом прошле године награда одложена, тако да се године награде додељују и за претходну. У име жирија, похвалио је све предложене кандидате.

Једногласном одлуком жирија Годишњу награду за 2020. годину добио је др Игор Франовић за његов значајан допринос развоју физике комплексних система, нелинеарне динамике и статистичке физике. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту (360.000 динара).

Традиционално су додељене и Студентске награде, а за 2020. годину жири је од три кандидата одлучио да награду добије др Миљан Дашић за докторску дисертацију под називом Modeling the Behaviour of Confined Dipolar and Ionic Systems („Моделовање понашања просторно ограничених диплоних и јонских система). Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.

Годишњу награду за 2021. годину жири је доделио др Ненаду Лазаревићу за његов значајан допринос разумевању комплексне међуповезаности фононских, електронских и магнетних степена слободе код суперпроводника на бази гвожђа. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту.

Студентску награду за 2021. годину добила је др Јадранка Васиљевић за докторску дисертацију под називом „Propagation, localization and control of light in Mathieu lattices“ („Простирање, локализација и контрола светлости у Матјеовим решеткама“). Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.

У наставку церемоније доделе награда лауреати др Франовић и др Лазаревић су одржали кракте презентације у којима су представили свој рад и неке од значајних резултата које су остварили у претходном периоду.

КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Photonica 2021

Осма међународна школа и конференција о фотоници Photonica 2021 коју организују Српска академија наука и уметности, Институт за физику у Београду и Оптичко друштво Србије, свечано ће бити отворена у понедељак, 23. августа 2021. године у 8 и 30. Присуство у Свечаној сали САНУ ће у складу са епидемиолошком ситуацијом бити омогућено ограниченом броју лица.

Конференција ће трајати до петка, 27. августа, а на њој ће учествовати велики број истраживача из Србије и света, док ће велики број њих имати онлајн излагање. Паралелно са конференцијом одржава се и радионица HEMMAGINERO о снимању хемоглобина и еритроцита.

Програм конференције Photonica 2021

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.31: Постанак репликатора

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 31
Постанак репликатора
Гост: др Александар Богојевић

(ВИДЕО ПЕТКОМ, Еп. 31) „Живот успева да инструментализује сложеност“, каже др Александар Богојевић из Института за физику у Београду у тридесет првој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена репликаторима.

„Репликатори су релативно једноставни молекули живе природе који су сатакни тако да праве копије самих себе“ каже др Богојевић и додаје да тако почиње процес еволуције. „За еволуцију је потребно да имате копије и да оне нису савршене и онда почиње компетиција успешнијих и неуспешнијих“, објашњава др Богојевић.

Став да живот не мора да личи на нас др Богојевић поткрепљује тврдњом да еволуција не зависи пресудно од природе супстрата у ком се дешава. „Код нас се то десило у нечему што зовемо биохемијом па се информација преноси кроз ДНК и РНК, а ми смо направљени од протеина“, каже гост „Врта физике“, додајући да виртуелни светови постоје и без биохемије.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта физике“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—–

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.30: Квантни ефекти фотосинтезе

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 30 Квантни ефекти фотосинтезе Гост: др Вељко Јанковић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 30) „Један од најважнијих обновљивих извора енергије је сунчева енергија која се у соларним ћелијама претвара у електричну. Међутим, постоје лимити ефикасности соларних ћелија који проистичу из фундаменталних закона статистичке механике и квантне физике“, каже др Вељко Јанковић из Института за физику у Београду у тридесетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како имитација природних процеса може помоћи у повећању енергетске ефикасности.

„Физичари примећују запањујућу сличност између конверзије соларне енергије у електричну и примарних процеса природне фотосинтезе“, каже др Јанковић и додаје да у постизању ефикасности трансфера енергије природа користи квантне ефекте, па се последњих година интензивно развија квантна биологија.

Међутим, интересовање за квантне ефекте у биолошким процесима је знатно старије од првих експеримената који иду у овом правцу, па су тако они били тема размишљања физичара још у раним данима квантне механике. Како каже др Јанковић, на ту тему су увек постојала опречна мишљења, па се тако око кључних ставова нису слагали Бор и Шредингер.

Данас је квантна биологија мултидисциплинарна наука у којој се преплићу знања из физике, хемије и биологије. „Као што је филозоф Лудвиг Витгенштајн говорио да су границе његовог језика границе његовог света, у ово поље свако од истраживача доноси свој језик и покушава да интерпретира ствари из свог угла“, каже др Јанковић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта физике“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—–

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић Сценарио: “Наука кроз приче” Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions) Сарадник у продукцији: Јована Николић Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.29: Господар машина

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 29
Господар машина
Гост: др Душан Вудраговић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 29) „И хипотетичке и реалне Тјурингове машине не само да су отвориле ренесансу рачунарства, него су одиграле и кључну улогу у победи над немачким снагама у Другом светском рату“, каже др Душан Вудраговић из Инстититута за физику у Београду у двадесет деветој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт Физике“.

Алан Тјуринг, кога данас знамо као оца савременог рачунарства, током студија био је фокусиран на проблем одлучивања који је дефинисао Дејвид Хилберт, односно на тражење одговора можемо ли аутоматски да донесемо одлуку да ли је одређени математички исказ тачан. „Да ли постоји проблем на који најсавременији рачунар не може да да одговор? Постоји, а Тјуринг је то математички доказао“, каже др Вудраговић и појашњава да је за ту сврху конструисана чувена Тјурингова машина.

Једна друга Тјурингова машина је имала још практичнију намену а историчари данас сматрају да је захваљући њој и раду британских тимова за декодирање порука Други светски рат скраћен. „Тјуринг је најпознатији по томе што је разбио Енигму, машину коју су Немци користили за шифровање порука“, каже др Вудраговић у епизоду у којој детаљно објашњава како је ова машина функционисала и које су вештине биле потребне да се поруке декодирају.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта физике“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—–

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИKЕ Еп 28: Рађање физике у Србији

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 28
Рађање физике у Србији
Гост: Слободан Бубњевић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 28) Мада је данас једна од наших најуспешнијих дисциплина, са значајним истраживачким установама и светским великанима попут Михајла Пупина и Николе Тесле, физика у Србији развија се тек након Другог светског рата.

Наиме, од Галилеа Галилеја и његових експеримената са стрмом равни у 17. веку, у Европи настаје модерна физика као прва у истинском смислу егзактна наука. Међутим, такав развој модерне физике готово у потпуности мимоилази Србију.

На самом почетку 19. века, у Аустро-Угарској, Атанасије Стојковић, писац, физичар и астроном српског порекла, на славеносербском језику пише дело “Физика” које због језика којим је написано није имало велики утицај. У Србији ће се ова дисциплина учити тек много касније јер се први уџбеник из физике штампа 1851. године, а пише га један – лекар.

О томе како је текао почетни развој физике и како се ова дисциплина развија тако касно, да би данас постала једна од најнапреднијих, у 28. епизоди „Врта физике“ говорио је Слободан Бубњевић.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Тwотецх Солутионс)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.27: Мрачно питање Вернера Хајзенберга

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 27
Мрачно питање Вербера Хајзенберга
Гост: др Антун Балаж

„Хајзенберг је променио наше разумевање природе на микронивоу“, каже др Антун Балаж из Института за физику у Београду у двадесет седмој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена овом хероју науке, једном од утемељивача модерне квантне физике, мислиоцу који је у физици спојио математику и филозофију, необичном карактеру који се храбро супротставио нацистима, али је потом, у Другом светском рату, учествовао у немачком нуклеарном програму.

„У природи ствари не морају да се дешавају онако како ми замишљамо. Хајзенберг је схватио да за описивање природе морамо да користимо апстрактне математичке објекте“, каже др Балаж објашњавајући како у опис природе треба укључити само неопходне елементе. Због тога су многи налази у квантној механици страни људској интуицији, па тако Хајзенбергов принцип неодређености открива да постоје фундаментална ограничења у томе шта можемо знати о микросвету.

Будући да су у изградњи модерне физике учествовали и многи физичари јеврејског порекла, са јачањем нацизма, у Немачкој је пред Други светски рад дошло до оспоравања квантне физике. Упркос опасностима, Хајзенберг се томе отворено супротставио због чега у Немачкој није могао бити изабран за редовног професора иако је већ био добитник Нобелове награде. Међутим, Хајзенбергову личност, по речима др Балажа, данас видимо вишедимензионално, будући да је касније имао контроверзну улогу у немачком нуклеарном програму.

„Мада је био оличење теоријског физичара, Хајзенберг нас је подсетио да је физика експериментална наука и да уколико теорија даје детаљнији опис него што можемо да измеримо, не мора да значи да је такав опис тачан“, објашњава др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

СЕМИНАР: др Марија Јанковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 15. јула 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Јанковић (Институт за астрономију, Универзитет у Кембриџу), одржаће предавање:

Inner regions of protoplanetary discs and formation of super-Earths

САЖЕТАК:

Thousands of new planets have been discovered outside of the Solar system in the past decade. Among the planets discovered so far, the most prevalent are the close-in super-Earths. These are planets with size between that of the Earth and Neptune, and orbits smaller than Mercury’s. It is not well understood if and how the super-Earths could form as close to their host stars as they are observed to be today. All planets are believed to have formed in protoplanetary discs, discs of gas and dust that surround young stars. In this talk we will discuss numerical models of the innermost regions of protoplanetary discs, and whether these regions provide conditions required for the formation of the super-Earths.

Приступите предавању

Meeting ID: 892 2083 9577
Passcode: 229109

*На фотографији је опсерваторија Института за астрономију Универзитета у Кембриџу

ИСТРАЖИВАЊА: Машинско учење у служби физике честица

Тим истраживача из ЦЕРН-а ,Гугла и Института за физику у Београду објавио је у јуну 2021. године у часопису Nature Machine Intelligence рад у ком представља нову технику машинског учења која би могла да унапреди детектовање судара честица у Великом сударачу хадрона. Један од аутора рада је др Владимир Лончар из Института за физику у Београду који је последњих година ангажован у ЦЕРН-у где се као информатичар бави истраживањем и развојем напредних система за машинско учење.

Др Лончар је члан ЦЕРН-овог тима који се конкретно бави применом машинског учења на системима за окидање Великог сударача хадрона. „Ови системи су сачињени од специфичног хардвера који називамо FPGA (field-programmable gate arrays) и чији је задатак да на основу података са детектора брзо одлучи да ли да сачува неки догађај за даље процесирање или да га занемари“, објашњава др Лончар и додаје да се више од 99 одсто догађаја занемарује.

Како се у саопштењу на званичном сајту ЦЕРН-а наводи, машинско учење је нашло већ многе примене у физици честица, а нова техника коју су аутори рада развили омогућиће примену дубоких неуронских мрежа на системима за окидање веома рано у процесу одабира догађаја за даљу анализу. Главни изазов приликом развоја Система за окидање је брзина протон-протон судара која је толико велика (до милијарду судара у секунди) да је неопходно препознати потенцијално занимљив догађај и донети одлуку да ли да се сними за свега неколико микросекунди. Према речима др Лончара нов метод ће омогућити да постојеће ручно подешаване алгоритме заменимо оптимизованим неуронским мрежама и тиме побољшамо систем одлучивања. „То ће смањити број занимљивих догађаја који нам промакну што нам омогућава нова истраживања и боље разумевање од чега је сачињен универзум“, каже др Лончар.

LHC тунел, фото: ЦЕРН

Аутори рада у апстракту наводе да у потрази за бољим решењима истраживање у области машинског и дубоког учења води ка све сложенијим моделима, али да величину модела и његову рачунску комплексност ипак треба некако ограничити ако желимо да ове методе применимо у системима са ограниченим рачунарским способностима. Једна од техника за ограничавање величине модела којом су се истраживачи бавили је квантизација, односно коришћење мањег броја бита за представљање података у моделу. Међутим, неопрезно смањење броја бита углавном доводи и до пада перформанси модела, односно грешака у одлукама које модел доноси. Зато нов метод поједностављује развој квантизованих модела уз минималан губитак перформанси. „Циљ је да кроз аутоматизован процес дођемо до најбоље шеме квантизације за дати модел олакшавајући тиме посао особи која га развија“, појашњава др Лончар.

Слика уз рада чији је коаутор др Владимир Лончар на насловној страни часописа Nature Machine Intelligence

Истраживачи из ЦЕРН-а желе да развију ефикасне моделе који би на што бољи начин искористили специфичности хардвера на ком се извршавају, конкретно на FPGA уређајима који се користе у систему за окидање. Како би ови системи одлуку донели у ограниченом временском периоду, неопходно је смањити количину рачунских операција модела. „Развили смо платформу која омогућава ефикасно извршавање модела на FPGA хардверу, али пошто се модели развијају на конвенционалним рачунарима, приликом њиховог превођења на FPGA они су губили прецизност или су захтевали превише рачунских операција“, каже др Лончар и додаје да је било потребно развити алат који би омогућио развој модела унапред оптимизованих за овај хардвер. Управо то је један од разлога за удруживање са тимом из компаније Гугл.

Метод који је развио истраживачки тим у ком је др Владимир Лончар могао би да нађе своје примене и ван решавања конкретног проблема једног експеримента у ЦЕРН-у. Пре свега, могао би да се користи у другим експериментима у физици високих енергија, али и да се примени у индустрији, па истраживачи већ разговарају са партнерима из аутомобилске индустрије о примени ове технологије. Др Лончар каже: „Развијене технике и алате можемо применити у свим окружењима где је потребно обрадити податке што пре на хардверу са ограниченим рачунарским капацитетом, попут аутомобила или мобилних телефона. Ове уређаје можемо учинити аутономнијим или паметнијим, елиминишући притом потребу за сталном везом са интернетом“.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.26: Тајна Њутнове револуције

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 26
Тајна Њутнове револуције
Гост: др Марко Војиновић

„Њутнов допринос у уједињавање физике, небеске механике и земаљске механике, први је тог типа у модерној физици. Он представља својеврсну револуцију у нашем разумевању начина на који размишљамо о природним појавама“, објашњава др Марко Војиновић из Института за физику у 26. епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у ком објашњава у чему се огледа Њутнова револуција у науци и како би свет изгледао без његових запажања.

„У Њутново време физика није била формулисана као наука у данашњем смислу већ су се људи бавили нечим што се називало филозофијом природе“, наводи др Војиновић у епизоди „Тајна Њутнове револуције“ описујући другу половину 17. века и период велике куге која је захватила Европу. Током две године епидемије куге, Њутн се изоловао у родном селу и у потпуној самоћи успео да дође до својих најзначајнијих увида у различитим областима физике и математике.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ПАРТНЕРСТВА: Дигитална трансформација европске науке[en:]PARTNERSHIPS: Digital transformation of European science

У оквиру Европских дана истраживања и иновација, годишњег догађаја Европске комисије који окупља доносиоце одлука, истраживаче и јавност, 23. јуна 2021. године потписан је Меморандум о разумевању између Комисије и EOSC асоцијације чији је члан Институт за физику у Београду. Потписивање овог документа означава почетак партнерства на имплементацији EOSC (European Open Science Cloud), иницијативе која тежи ка отвореној науци.

Како објашњава др Душан Вудраговић који је испред Института за физику у Београду делегат скупштине EOSC, идеју за стварање ове асоцијације је обликовала Европска комисија на основу визије о паневропској инфраструктури намењеној развоју отворене науке и отворених иновација. „Kако би ову идеју претворили у стварност, тимови широм Европе раде на удруживању расположивих и дистрибуираних истраживачких ресурса и података. Очекује се да ће то омогућити лакши и ефикаснији приступ постојећим сервисима и подацима. После вишегодишњег припремног периода, EOSC би требало да постане стварност ове године и да истраживачима понуди иновативно окружење за складиштење, управљање и анализу података“.

Марија Габриел, европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и омладину, приликом потписивања Меморандума о разумевању навела је да ће EOSC омогућити истраживачима да пронађу, креирају, деле и поново користе све облике дигиталног знања – попут публикација, података и софтвера – што доводи до нових увида и иновација, веће продуктивности истраживања и побољшане поновљивости у науци. „Да би успешно подржало дигиталну трансформацију науке, ово важно партнерство мора укључити све актере – истраживачке заједнице, наше универзитете и истраживачке институције, пружаоце услуга као и наше државе чланице“, навела је комесарка.

Фотографија: Depositphotos/alexraths

СЕМИНАР: др Сара Конти

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. јуна 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Сара Конти (Департман за физику, Универзитет у Антверпену), одржаће предавање:

Electron-hole superfluidity and strongly correlated excitonic phases in double layer systems

САЖЕТАК:

In recent years there have been a lot of theoretical and experimental studies in double electron-hole layers. Systems include GaAs double quantum wells (DQW) [1] and, more recently, double graphene bilayers (DBLG) [2], double transition metal dichalcogenides (DTMD) [3] and Ge-Si heterostructures [4]. A big motivation for the studies has been that a Coulomb interaction generate bound states of electron-hole pairs in these solids. These may condense into a superfluid/BEC at low temperatures, and there is now experimental evidence that this indeed happens. In this talk we will discuss the efforts done in these systems to maximize the strength of the electron-hole pairing with the aim to increase the critical temperature for superfluidity [5, 6].

To study electron-hole superfluidity, most of the attention has focused on minimizing the layer separation. However, the full zero-temperature phase diagram that encompasses very large values of separation also is extraordinarily rich. The phases include coupled electron-hole plasma liquid, electron-hole superfluid, exciton supersolid, and coupled electron-hole Wigner crystals. The second significant parameter of the phase space is the average spacing between the electrons or holes within their layers, that can be experimentally tuned by controlling the density. We will present the unified phase diagram for systems with equal carrier densities and equal masses, and map out the phase boundaries.

[1] S. Saberi-Pouya et al., Phys. Rev. B 101, 140501(R) (2020).
[2] A. Perali, et al., Phys. Rev. Lett. 110, 146803 (2013); S. Conti et al., Phys.  Rev. B 99, 144517 (2019).
[3] S. Conti et al., Phys. Rev. B 89, 060502(R) (2020).
[4] S. Conti et al., npj Quantum Materials 6, 41 (2021).
[5] S. Conti et al., Condens. Matter 5, 22 (2020).
[6] M. Van der Donck et al., Phys. Rev. B 102, 060503(R) (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 824 3890 1459
Passcode: 976027

*На фотографији је зграда Универзитета у Антверпену

ДОГАЂАЈИ: Састанак Матичног одбора на ИПБ

Јунски састанак Матичног одбора за физику одржан је у башти Института за физику у Београду, у петак, 18. јуна 2021. године.

Уз чланове Матичног одбора, састанку је присуствовала и помоћница министра за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, др Марина Соковић.

Матични одбор за физику, који броји 9 чланова, у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији.

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. јуна 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

A review of some research programs in classical and quantum gravity

САЖЕТАК:

We will give a brief overview of the following three research programs: (1) influence of curvature and torsion on the motion of bodies, (2) constructions of quantum gravity models based on higher gauge theories, and (3) quantum information theoretical approach to quantum gravity. The first program is mostly completed, while the second and third are still ongoing. We will discuss both the main results obtained so far, and the open problems that are yet to be studied.

Приступите предавању

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.25: Како предвидети загађење

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 25
Како предвидети загађење
Гошћа: др Мирјана Перишић

„Атмосферу је тешко симулирати и направити услове који су у том комплексном систему заступљени“, каже др Миријана Перишић из Института за физику у Београду у двадесетпетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како предвидети загађење ваздуха.

Пре две деценије у Лабораторији за физику животне средине започета су пионирска истраживања хемијског састава аеросола како би се утврдило које су честице имају лош утицај на здравље људи и животну средину. „Истраживања квалитета ваздуха почињу од елементарног нивоа који подразумева мерења концентрација загађујућих супстанци“, објашњава др Перишић напомињући да се у тим ситуацијама мере и метеоролошке варијабле, попут температуре и притиска.

Др Мирјана Перишић једна је од истраживача Института за физику коју учествују на пројекту Атлас. Др Перишић наводи како је идеја овог пројекта да се искористе постојеће базе података о загађењу прикупљане током последње деценије широм света, као и напредне аналитичке методе и да се тако добију информације „које ће нам помоћи у глобалном и фундаменталном сагледавању проблема загађења ваздуха“.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

САРАДЊА: У посети Истраживачкој станици Петница

Управа Института за физику у Београду боравила је у петак, 4. јуна, у радној посети Истраживачкој станици Петница. Том приликом су директор Института, др Александар Богојевић и заменик директора, др Антун Балаж, разговарали са новоизабраним директором ИС Петница, Николом Божићем и доскорашњим директором ове установе за изваншколско образовање који је од 1. јуна на месту саветника, Вигором Мајићем.

„Институт искрено подржава континуитет у раду станице“, рекао је директор Института, др Александар Богојевић, подсећајући да је након 40 година рада и 50.000 полазника који су прошли кроз њене програме, Петница постала једна од кључних позитивних тековина нашег друштва. Институт са овом институцијом непрекидно сарађује, док су многи активни истраживачи са Института, данас препознати у светској науци, своје научно образовање започели у Петници.

„Желимо да наставимо деценијски квалитетну сарадњу са Институтом за физику како бисмо унапредили наше образовне програме, али и како бисмо развили и заједничке пројекте у области научног образовања”, рекао је нови директор станице, Никола Божић, додајући да су за рад станице врло важни партнерски и пријатељски односи са врхунским институцијама домаће науке, какав је Институт за физику у Београду.

Фотографија приказује др Богојевића, др Балажа, Божића и Мајића у кампусу ИС Петница.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.24: Неподношљива хладноћа суперпроводности

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 24
Неподношљива хладноћа суперпроводности
Гост: др Дарко Танасковић

„Са становишта фундаменталне физике суперпроводност је и даље веома активна тема истраживања, а потпуно објашњење високотемпературне суперпроводности још не постоји“, каже др Дарко Танасковић из Института за физику у Београду у 24. епизоди научнопопуларног видео-серија „Врт физике“.

Говорећи о суперпроводницима, др Танасковић објашњава да кроз суперпроводник струја протиче без икаквог отпора. „Али, да бисмо успоставили супрерпроводност, потребне су веома ниске температуе“, додаје др Танасковић.

Феномен суперпроводности је открио холандски физичар Кармелинг Онес 1911. године. „Он је први успео да охлади хелијум до температуре испод четири Келвина и да га тиме преведе у течно стање“, објашњава др Танасковић, додајући да је то омогућило експерименте у условима ниске температуре, па и откривање суперпроводности.

„Једна од најзначајнијих примена је у уређајима за магнетну резонанцу у медицини. Ти уређаји, који су данас једна од незаобилазних дијагностичких техника, у себи садрже велики број суперпроводних магнета који се хладе течним хелијумом“, каже др Танасковић и додаје да би велики утицај на човечанство могла да има примена суперпроводника у производњи електричне струје и контроли великих енерго-система.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.23: Ајнштајнов кошмар

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 23
Ајнштајнов кошмар
Гост: др Душко Латас

„Данас сматрамо да је Ајнштајнова највећа грешка што није прихватио квантну механику. Међутим, он није тако мислио“, објашњава др Душко Латас са Физичког факултета Универзитета у Београду у новој епизоди „Врт физике“. У јубиларној 60. години Института за физику у Београду, емитује се друга сезона овог научнопопуларног видео-серијала занимљивих прича из науке који је привукао огромну пажњу на друштвеним мрежама и у заједници љубитеља популарне науке.

У епизоди посвећеној Алберту Ајнштајну др Латас подсећа да је славни физичар био један од утемљевича квантне механике и да је присуствовао готово свим значајним окупљањима пионира ове области, али да је на известан начин није прихватио и није разумео.

У епизоди “Ајнштајнов кошмар”, др Латас говори о Ајнштајновим највећим достигнућима али и о грешкама које је направио током живота – о томе како је доживљавао свемир, о гравитационим таласима и теорији свега коју је Ајнштајн дуго покушавао да постави.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

АКЦИЈА: Помоћ Института народнoj кухињи манастира Грачаница

На позив Рашко-призренске епархије и владике Теодосија, прошле недеље запослени Института за физику у Београду, као и сарадници, пензионисане колеге и некадашње колеге које данас живе у иностранству, прикупили су новчану помоћ за очување рада народне кухиње при манастиру Грачаница. У овој народној кухињи припрема се око 2000 топлих оброка за социјално најугроженија подручја Епархије.

У току недељу дана акцији се прикључило чак 111 особа које су приложиле појединачне донације. Захваљујући томе, Институт је обезбедио укупну донацију народној кухињи у износу од 800,000 динара.

Институт за физику се више пута одазивао хуманитарним акцијама Рашко-призренске епархије кроз које је купована стока, реконструисана урушена кућа, као и кроз новчану помоћ, а неколико колега је у претходним годинама имало прилику да посети Епархију и да се лично увери у драматичне услове у којима људи тамо живе.

Фотографија: Quinn Dombrowski/Wikimedia commons

 

 

КОЛОКВИЈУМ: др Дејан Стојковић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у среду, 26. маја 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, предавање под насловом:

In search of a wormhole

одржаће др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, САД)

САЖЕТАК:

If a traversable wormhole smoothly connects two different spacetimes, the flux cannot be separately conserved in any of these spaces individually. Then objects propagating in a vicinity of a wormhole in one space must feel influence of objects propagating in the other space. In this talk, we will show this in the cases of the scalar, electromagnetic, and gravitational field. The case of gravity is perhaps the most interesting. Namely, by studying the orbits of stars around the black hole at the center of our galaxy, we could soon tell if this black hole harbors a traversable wormhole. Alternatively, one can expect the same effect in black hole binary systems, or a black hole – star binary systems, which are actually the cleanest and most sensitive systems for such a search.

Приступите предавању

Meeting ID: 849 0863 0277
Passcode: 046872

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. маја 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Relation between L-infinity algebras and higher category theory

САЖЕТАК:

After a short introduction to the notions higher categories, n-groups and categorical ladder, we will discuss an isomorphism between some of these structures and L-infinity algebras. We will also discuss the geometric interpretation and relevance of n-groups, along with applications in physics.

Приступите предавању

ПРИЗНАЊА: др Саша Дујко, изванредан рецензент

Британска издавачка кућа IOP Publishing која се бави публиковањем научних часописа, књига и радова, прогласила је др Сашу Дујка, научног саветника из Института за физику у Београду изванредним рецензентом за 2020. годину. Др Дујко је ово признање добио за свој рад на рецензији радова у Plasma Sources Science and Technology, водећем светском часопису за физику ниско-температурске плазме и јонизоване гасове.

Часопис је посвећен фундаменталној физици, а у њему се објављују и теоријски и експериментални радови, као и резултати добијени применом рачунарских симулација. Један од задатака часописа је да повеже савремене технологије и примене плазме са физиком фундаменталних процеса на микроскопском нивоу.

Др Саша Дујко, који је у досадашњој каријери рецензирао велики број радова у домаћим и међународним часописима, као и докторске дисертације, пројекте и COST акције, припрему стручне рецензије види као једну од најважнијих активности у научно-истраживачком раду. „Рецензије су важан контролни механизам за проверу ваљаности истраживачког рада и академске веродостојности постигнутих резултата“, објашњава др Дујко.

Редовно рецензирање др Дујко види и као прилику за развој сопствених идеја и вештина и сагледавање свог истраживачког рада из нове перспективе и промишљање о његовим предностима и недостацима у односу на рад других колега. „Рецензирати радове у којима истраживачи презентују резултате својих најновијих истраживања и тестирају нове трендове и идеје, изазован је задатак у који улажете не само свој лични кредибилитет и репутацију, већ и репутацију Института за физику у Београду који на известан начин представљате“, каже др Дујко.

СЕМИНАР: др Дејвид Вег

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 13. маја 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Дејвид Вег (Центар за изучавање теорије струна, Факултет за физику и астрономију, Квин Мери универзитет, Лондон), одржаће предавање:

Segmented strings

САЖЕТАК:

The motion of strings in three-dimensional anti-de Sitter spacetime is governed by the integrable (generalized) sinh-Gordon equation. In this talk we will present an exact discretization of this equation. The corresponding embeddings are segmented strings, i.e., piecewise linear string solutions. This formalism allows for a simple derivation of the Schwarzian action for near-AdS_2 embeddings and is ideally suited for numerical calculations. We will present an example with rich dynamics: a perturbed string hanging from the boundary. If time allows, we will also discuss a class of segmented brane solutions.

Приступите предавању

Meeting ID: 898 8539 5283
Passcode: 648580

СЕМИНАР: Григориос Гиотопулос

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 7. маја 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Григориос Гиотопулос (Универзитет „Хериот-Ват“, Единбург), одржаће предавање:

Braided gauge field theory: New examples

САЖЕТАК:

In this talk I will be presenting new examples of braided field theories, via braided $L_{\infty}$- algebras. First, I will briefly review how $L_{\infty}$-algebras appear in classical field theory and how Drinfel’d twists work in practice. I will then apply the braided $L_{\infty}$-algebra framework for the cases of scalar field, BF
and Yang-Mills theories and remark on the features of the resulting noncommutative theories.

Приступите предавању

*На фотографији је детаљ са споменика Џејмсу Вату у кампусу Универзитета „Хериот-Ват“

ЈУБИЛЕЈИ: 60 ГОДИНА ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

Институт за физику у Београду основан је у мају 1961. године, век и по након што је објављена прва српска књига о физици као истраживању природе. То је била тротомна Фисика Атанасија Стојковича (1773—1832), првог српског физичара и романописца, чије је издавање на славеносрпском језику почело 1801. у Будиму да би се продавало пренумерантима у јужној Угарској.

Потрага за коренима Института, међутим, не сеже тако далеко у прошлост. Мада пионирски, Стојковичев просветитељски рад на увођењу физике међу Србе не може се схватити као историјски темељ на коме ће у XX веку бити подигнут Институт за физику. Ова природна наука се, заправо, током наредних век и по у Србији развијала знатно спорије него неке друге научне области.

Истинско буђење физике се догађа након Другог светског рата. Упоредо са бујањем ове науке у целом свету, у социјалистичкој Југославији она почиње да се развија неупоредиво брже од других области. Физика је и симболично — југословенска идеја. У току драматичних друштвених промена креатори новог послератног поретка видеће у физици један од мотора прогреса, обнове и вере у технолошки напредак.

Преломни догађај који је подстакао такав развој физике била је одлука Јосипа Броза Тита и његових најближих сарадника да у селу Винча, на Дунаву, код Београда, 1948. оснују Институт за нуклеарна истраживања. Ова установа, која од 1953. носи назив „Борис Kидрич“, основана је као савезна, свејугословенска институција за истраживања атомског језгра.

Нуклеарна истраживања у Винчи почињу педесетих година ин медиас рес — она нису последица дотадашњег поступног развоја науке, већ се, политички подстакнута, формирају око неколицине пионира, међу којима је и физико-хемичар Павле Савић, један од најзначајнијих научника југословенске ере. Но, након првог полета и оснивања првих експерименталних лабораторија, постаје јасно да је немогуће развијати нуклеарну физику без интензивнијег развоја истраживања у другим областима.

У међувремену, одвија се и један други процес — одређени број савезних установа и послова се након педесетих година спушта на републички ниво. Уз Институт у Винчи све значајнији научни центри постају Институт Јожеф Стефан у Словенији и Институт Руђер Бошковић у Хрватској, па се велики број истраживача из Винче враћа у своје републике. У Србији јачају републичке научне установе које су основане у претходној деценији.

Тако, временом, југословенска наука постаје републичка ствар. Дана 6. маја 1961. ступа на снагу одлука републичких власти у Србији о истовременом оснивању чак девет нових научних установа: Института за економику индустрије, Института за економска истраживања, Института за психологију, Института за кукуруз, Завода за стрна жита, Завода за крмно биље, Завода за виноградарство и винарство и Института за хемијска, технолошка и металуршка истраживања.

Уз њих, истовремено, настаје и Институт за физику у Београду. Након двогодишњих дискусија међу универзитетским радницима, Извршно веће Народне скупштине Народне Републике Србије доноси Уредбу о оснивању Института, која, такође, ступа на снагу 6. маја 1961. године.

Година оснивања Института неће бити значајна само за развој науке у Србији. Те 1961. године, Иво Андрић добија Нобелову награду за књижевност. У Београду се одржава прва конференција несврстаних земаља, а совјетски космонаут Јуриј Гагарин полеће у свемир. Ујутру 12. априла, након 108 минута лета кроз орбиту бродом Восток 1, Гагарин падобраном слеће на територију Совјетског Савеза. Почиње космичка ера, ново доба у ком ће наука убрзано мењати свакодневни живот.

——

*Из монографије „Изградња једне институције – 50 година Института за физику“/Слободан Бубњевић, Марија Видић

ПРЕДАВАЊЕ: О колапс моделима у квантној теорији

У уторак, 27. априла 2021. године у 18 часова, проф. др Боривоје Дакић са Универзитета у Бечу одржаће онлајн предавање „О колапс моделима у квантној теорији“.

Професор Бечког универзитета, који је иначе физику дипломирао на Универзитету у Београду, стручњак је за квантну оптику и квантну теорију информација. На предавању ће говорити о покушајима да се квантна теорија модификује тако да мистериозни „колапс таласне функције“ постане добро дефинисан део динамичке еволуције система.

Предавање је део циклуса „Интерпретације квантне физике“ који Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Групом за гравитацију, честице и поља уторком од 18 часова путем Zoom платформе.

Проф. др Боривоје Дакић је након основних и мастер студија физике у Београду, докторирао на Универзитету у Бечу где тренутно ради као ванредни професор. Објавио је више од 40 радова из области квантне теорије информација и квантне оптике.

Приступите предавању

Zoom Meeting ID: 988 0739 6003
password: 987820

СЕМИНАР: др Ненад Лазаревић

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у уторак, 27. априла 2021. године у 13 часова путем Zoom платформе, др Ненад Лазаревић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Frustration and fluctuations in FeSe: A Raman scattering study

 

Приступите предавању

Meeting ID: 735 0667 0133
Passcode: u1Httd

ДОГАЂАЈИ: Институт на Коларцу

Група за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца организују од 30. марта до 27. априла 2021. године циклус онлајн предавања „Интерпретације квантне физике“. Међународно признати стручњаци сваког уторка од 18 часова говоре о различитим начинима за разумевање квантне физике на једноставан и разумљив начин, а предавања су намењена општој публици.

Предавања можете пратити уживо путем Zoom платформе, а снимци ће бити постављени и на Youtube канал Слушате Коларац.

Како разумети квантну физику? – др Игор Салом, Институт за физику у Београду

На уводном предавању одржаном 30. марта др Игор Салом је изнео преглед основних идеја квантне физике.

Паралелни светови квантне физике – проф. др Влатко Ведрал, Универзитет у Оксфорду

Један од најцитиранијих физичара српског порекла, проф. др Влатко Ведрал је 6. априла изложио распрострањено виђење по ком квантна физика указује на постојање непрегледног мноштва „паралелних универзума“.

Улога посматрача у квантној физици – проф. др Часлав Брукнер, Универзитет у Бечу

Проф. др Часлав Брукнер, познат по варијанти интерпретације квантне физике коју је лично формулисао, говорио је 13. априла о гледиштима која у први план стављају фундаменталну улогу посматрача у физици.

Нелокалност и скривене варијабле у квантној физици – др Марко Војиновић, Институт за физику у Београду

Стручњак за теорију релативности, др Марко Војиновић представио је 30. априла де Број-Бомову идеју да се квантна теорија разуме помоћу хипотетичког нелокалног „пилот-таласа“.

О колапс моделима у квантној теорији – проф. др Боривоје Дакић, Универзитет у Бечу

Стручњак за квантну оптику и квантну теорију информације, др Боривоје Дакић говорио је 27. априла о покушајима да се квантна теорија модификује тако да мистериозни „колапс таласне функције“ постане добро дефинисани део динамичке еволуције система.

ПРЕДАВАЊЕ: Нелокалност и скривене варијабле у квантној физици

У уторак, 20. априла 2021. године, са почетком у 18 часова  др Марко Војиновић из Института за физику у Београду одржаће онлајн предавање „Нелокалност и скривене варијабле у квантној физици“.

Др Војиновић, који се бави теоријом релативитета, представиће, како се у програму предавања наводи, де Број-Бомову идеју да се квантна теорија разуме помоћу хипотетичког нелокалног пилот-таласа. Такође ће указати и на однос овог виђења и Ајнштајнове теорије.

Предавање је део циклуса „Интерпретације квантне физике“ који Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Групом за гравитацију, честице и поља уторком од 18 часова путем Zoom платформе.

Др Марко Војиновић је виши научни сарадник на Институту за физику у Београду. Објавио је више од 20 научних радова. Имао је две постдок позиције у Лисабону, а гостовао је и на универзитетима у Софији, Бечу, Најмегену и Марсеју. Доминантно се бави истраживањима у области квантне гравитације и темама везаним за заснивање квантне механике и квантне теорије поља.

 

IN MEMORIAM: др Душанка Стојановић (1953-2021)

Научни саветник Института за физику у Београду у пензији, др Душанка Стојановић, преминула је 24. јануара 2021. године од последица саобраћајне несреће.

Др Душанка Стојановић је дипломирала, магистрирала и докторирала на Електротехничком факултету у Београду, а докторску тезу је припремала на Институту за физику у Београду, где је и провела свој радни век све до пензионисања 2018. године.

Била је коаутор више од стотину радова, од којих су неки објављени у водећим часописима, а више пута је била и рецензент радова у међународном часописима.

Прочитајте In Memoriam који је у знак сећања на преминулу колегиницу написала др Радмила Костић

КОНКУРС: Предлози за Годишњу и Студентску награду

Истраживачи Института за физику у Београду могу до 30. априла 2021. године да Научном већу доставе своје предлоге за Годишњу награду за научни рад и Студентску награду које ова установа традиционално додељује.

Предлози награде треба да садрже биографске и библиографске податке кандидата, образложење, копије објављених радова, а за Студентску награду и докторску тезу.

Правилник о наградама

СЕМИНАР: др Марија Димитријевић Ћирић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 16. априла 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марија Димитријевић Ћирић (Физички факултет, Универзитет у Београду), одржаће предавање:

Application of L-infinity Algebras: Braided Deformation of Field Theory and Noncommutative Gravity

САЖЕТАК:

In this talk we discuss a possibility to apply the L-infinity algebra formalism in construction of field theories and gravity on
noncommutative spaces. To do this we have to introduce a new homotopy algebraic structure, that we call a braided $L_\infty$-algebra. Then we use the braided $L_\infty$-algebra to systematically construct a new class of noncommutative field theories, that we call braided field theories. Braided field theories have gauge symmetries which realize a braided Lie algebra, whose Noether identities are inhomogeneous extensions of the classical identities, and which do not act (in a standard/obvious way) on the solutions of the field equations.

In the first talk we will motivate the introduction of braided gauge field theories and we will repeat the basics of the twist deformation formalism introduced by Drinfeld in 1985.

In the second talk we will define braided gauge theories and discuss how they fit in the braided L-inifinity algebra formalism. Finally, we will present two examples: braided Chern-Simons theory and braided Einstein-Cartan-Palatini 4D gravity.

The seminar is based on:

MDC, G. Giotopoulos, V. Radovanovic, R. J. Szabo, $L_\infty$-Algebras of
Einstein-Cartan-Palatini Gravity, JMP  61, 112502 (2020),  arXiv:
2003.06173.

MDC, G. Giotopoulos, V. Radovanovic, R. J. Szabo, {\it Braided
$L_\infty$-Algebras, Braided Field Theory and Noncommutative Gravity},
arXiv:2103.08939.

Приступите предавању

ДОКТОРАТИ: Ана Милосављевић

Наша колегиница Ана Милосављевић одбранила је у уторак, 6. априла 2021. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Електрон-фонон и спин-фонон интеракција у суперпроводницима на бази гвожђа и квази-2D материјалима изучавана методом Раманове спектроскопије“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: Ненад Лазаревић, др Зоран В. Поповић, проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Божидар Николић, доц. др Зорица Поповић. Ментор је др Ненад Лазаревић.

Честитамо!

ПРЕДАВАЊЕ: Улога посматрача у квантној физици

У уторак, 13. априла 2021. године, са почетком у 18 часова проф. др Часлав Брукнер са Универзитета у Бечу одржаће онлајн предавање „Улога посматрача у квантној физици“.

Светски признати физичар у области фундаменталних проблема квантне теорије, пореклом из Србије, говориће, како је најављено у програму, о гледиштима која у први план стављају фундаменталну улогу посматрача у физици.

Предавање је део циклуса „Интерпретације квантне физике“ који Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Групом за гравитацију, честице и поља уторком од 18 часова путем Zoom платформе.

Проф. др Часлав Брукнер је физику студирао на Универзитету у Београду, а затим на Универзитету у Бечу, где је дипломирао и докторирао. Шеф је катедре за квантну теорију информација и фундаменталну квантну физику на Универзитету у Бечу. Објавио је више од 200 научних радова, а они су цитирани више од десет хиљада пута. Бави се квантном нелокалношћу, заснивањем квантне механике и појмом каузалности у гравитацији и квантној физици. Добитник је награде „Марко Јарић“ за 2014. годину.

 

СЕМИНАР: др Сашо Грозданов

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 15. априла 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Сашо Грозданов (Факултет за математику и физику, Универзитет у Љубљани), одржаће предавање:

Bounds on transport from univalence and pole-skipping

САЖЕТАК:

Bounds on transport represent a way of understanding allowable regimes of quantum and classical dynamics. Numerous such bounds have been proposed, either for classes of theories or (by using general arguments) universally for all theories. Few are exact and inviolable. In this talk we will present a new set of methods and sufficient conditions for deriving exact, rigorous, and sharp bounds on all coefficients of hydrodynamic dispersion relations, including diffusivity and the speed of sound. These general techniques combine analytic properties of hydrodynamics and the theory of univalent (complex holomorphic and injective) functions. Particular attention will be devoted to bounds relating transport to quantum chaos, which can be established through pole-skipping in theories with holographic duals. We will also discuss potential applications of univalence methods to bounds without relation to chaos, such as the conformal bound on the speed of sound.

Приступите предавању

Meeting ID: 812 3695 8961
Passcode: 137063

ПРЕДАВАЊЕ: Паралелни светови квантне физике

У уторак, 6. априла 2021. године, са почетком у 18 часова проф. др Влатко Ведрал са Универзитета у Оксфорду одржаће онлајн предавање „Паралелни светови квантне физике“.

Један од најцитиранијих физичара српског порекла и популаризатор науке говориће, како се наводи програму предавања, о распрострањеном виђењу по ком квантна физика указује на постојање непрегледног мноштва „паралелних универзума“ у којима егзистирају бескрајне копије сваког од нас.

Предавање је део циклуса „Интерпретације квантне физике“ који Задужбина Илије М. Коларца организује у сарадњи са Групом за гравитацију, честице и поља уторком од 18 часова путем Zoom платформе.

Проф. др Влатко Ведрал је у Београду завршио Математичку гимназију, а дипломирао је и докторирао на Империјал колеџу у Лондону. Професор је физике на Универзитету у Оксфорду и Центру за квантне технологије Националног универзитета у Сингапуру. Објавио је више од 300 радова из области квантне механике и квантне теорије, а његови радови су цитирани више од 30 хиљада пута. Аутор је неколико књига од којих је најпознатија „Декодирање стварности: Универзум како квантна информација“ и добитник је награде Марко Јарић за 2010. годину.

Приступите предавању

Zoom Meeting ID: 932 4698 8309, password: 063689

IN MEMORIAM: др Војислав Радојевић (1932-2020)

Наш истакнути физичар из области теорије атомских система и процеса, научни саветник Института за физику у Београду у пензији, др Војислав Радојевић преминуо је 27. децембра 2020. године. Др Радојевић је дао велики научни допринос у областима теорије фотојонизације, угаоних расподела фотоелектрона, Beutler-Fano аутојонизационих резонанци, корелације електрона у околини прага и релативистичке апроксимације локалне густине.

Рођен је у Београду где је похађао основну школу и гимназију. Дипломирао је физику 1956. године на Универзитету у Београду где је и докторирао 1965. године. Научну каријеру је остварио у Институту Борис Кидрич (1956. – 1958., 1970. – 1985.) где је био и директор Лабораторије за теоријску физику (1971. – 1973.), такође на  Физичком факултету (1959. – 1969.), University of Virginia, USA (1985. – 1990.), Marmara University, Turkey (1990.  – 1992.)  и Институту за физику (1992. – 1998.). Наставио је да се бави научним истраживањем и после одласка у пензију. Имао је веома богату међународну сарадњу и гостовао као истраживач или професор у следећим институцијама:   Institute for Nuclear research Warsaw, Poland (1960. – 1962.), McMaster University, Canada (1965. – 1966.), LURE Orsay, France (1978. – 1979.), University of Notre Dame, USA (1981. – 1985.) и Indian Institute of Technology, India (2008 .– 2011.).

Др Војислав Радојевић је један од оснивача последипломских студија физике на Београдском универзитету организованих у сарадњи Физичког факултета, Института Винча и Института  за физику. Такође је  предавао на додипломским и последипломским студијама физике на нашим универзитетима у Новом Саду и Крагујевцу као и у иностранству на горе поменутим универзитетима у САД, Турској и Индији. Објавио је 51 рад у реномираним међународним часописима и према бази података Scopus  има 962 цитата и h-индекс 16.

СЕМИНАР: др Марија Димитријевић Ћирић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 02. априла 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марија Димитријевић Ћирић (Физички факултет, Универзитет у Београду), одржаће предавање:

Application of L-infinity Algebras:
Braided Deformation of Field Theory and Noncommutative Gravity

САЖЕТАК:

In this talk we discuss a possibility to apply the L-infinity algebra formalism in construction of field theories and gravity on noncommutative spaces. To do this we have to introduce a new homotopy algebraic structure, that we call a braided $L_\infty$-algebra. Then we use the braided $L_\infty$-algebra to systematically construct a new class of noncommutative field theories, that we call braided field theories. Braided field theories have gauge symmetries which realize a braided Lie algebra, whose Noether identities are inhomogeneous extensions of the classical identities, and which do not act (in a standard/obvious way) on the solutions of the field equations.

In the first talk we will motivate the introduction of braided gauge field theories and we will repeat the basics of the twist deformation formalism introduced by Drinfeld in 1985.

In the second talk we will define braided gauge theories and discuss how they fit in the braided L-inifinity algebra formalism. Finally, we will present two examples: braided Chern-Simons theory and braided
Einstein-Cartan-Palatini 4D gravity.

The seminar is based on:

M. Dimitrijevic, Ciric, G. Giotopoulos, V. Radovanovic, R. J. Szabo,
$L_\infty$-Algebras of
Einstein-Cartan-Palatini Gravity, JMP  61, 112502 (2020),  arXiv:
2003.06173.

M.Dimitrijevic Ciric, G. Giotopoulos, V. Radovanovic, R. J. Szabo, {\it
Braided $L_\infty$-Algebras, Braided Field Theory and Noncommutative
Gravity}, arXiv:2103.08939.

Приступите предавању

ПРЕДАВАЊА: Како разумети квантну физику?

Група за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду и Задужбина Илије М. Коларца организују од 30. марта до 27 априла 2021. године циклус онлајн предавања „Интерпретације квантне физике“. Предвања, која су намењена широј публици, одржавају се уторком од 18 часова путем Zoom платформе, а након тога ће бити постављена и на Youtube канал Слушате Коларац.

Циклус почиње 30. марта предавањем „Како разумети квантну физику?“ др Игора Салома, вишег научног сарадника Института за физику у Београду. У овом уводном предавању др Салом ће изнети преглед основних идеја квантне физике и њених тешко схватљивих аспеката.

Др Игор Салом је објавио преко 30 научних радова, из широког дијапазона области: теорије репрезентација Лијевих група и алгебри, суперсиметрије, афиних теорија гравитације, интеграбилних модела, класичног проблема кретања три тела, кварк-глуонске плазме, и разумевања проблема Вигнеровог пријатеља у квантној механици. Гостовао је на Универзитетима у Софији и Лисабону. Предаје специјалан курс физике одабраним ђацима у Математичкој гимназији у Београду.

Приступите предавању

Zoom Meeting ID: 947 0481 0699, password: 843039

СЕМИНАР: Петар Тадић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 1. априла 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, Петар Тадић (Тринити колеџ Даблин, Ирска), одржаће предавање:

Convergence of the gradient expansion in hydrodynamics

САЖЕТАК:

Hydrodynamic excitations corresponding to sound and shear modes in fluids are characterized by gapless dispersion relations. In the hydrodynamic gradient expansion, their frequencies are represented by power series in spatial momenta. In this talk we will discuss the convergence properties of the hydrodynamic series by studying the associated spectral curve in the space of complexified frequency and complexified spatial momentum. For the N=4 supersymmetric Yang-Mills plasma at infinite ‘t Hooft coupling, we will use the holographic duality methods to demonstrate that the derivative expansions have finite non-zero radii of convergence. Obstruction to the convergence of hydrodynamic series arises from level-crossings in the quasinormal spectrum at complex momenta. Finally, we will discuss how finiteness of ‘t Hooft coupling affects the radius of convergence.

Приступите предавању

Meeting ID: 810 0706 3457
Passcode: 276143

СЕМИНАР: Клеј Грукоу

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 26. марта 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Клеј Грукоу (Институт „Руђер Бошковић“, Загреб), одржаће предавање:

Curved L_infinity algebras

САЖЕТАК:

 

What are curved L_infinity algebras? This less common but very natural generalisation will be theoretically defined and explored through the example of a DFT algebroid, the geometric structure underlying the sigma model of double field theory. Additionally, it will be explored how and in what cases one can „flatten“ a curved L_infinity algebra into a regular one.

The seminar is based on:

C. J. Grewcoe and L. Jonke, DFT algebroid and curved
$L_\infty$-algebras, arXiv:2012.02712[hep-th]

Приступите предавању

*На фотографији је споменик Руђеру Бошковићу на истоименом институту у Загребу, рад Ивана Мештровића

СЕМИНАР: Клеј Грукоу

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 19. марта 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Клеј Грукоу (Институт „Руђер Бошковић“, Загреб), одржаће предавање:

BV/BRST formalism in the language of L_infinity algebras

САЖЕТАК:

The Batalin-Vilkovisky (BV) formalism is unavoidable in the study of gauge field theories. Taking into account the connection between gauge field theory and L_infinity algebras shown in the previous seminars it is natural to wonder how BV formalism fits into this picture. In order to show this we must first define L_infinity tensor products and use them to relate gauge symmetry to classical field theory and consequently to its BV (BRST) extension. The Courant sigma model will be used as an example since it is a theory that showcases all the properties of the formalism.

The seminar is based on:

B. Jurčo, L. Raspollini, C. Saemann and M. Wolf,
$L_\infty$-Algebras of Classical Field Theories and the
Batalin-Vilkovisky Formalism,’
Fortsch. Phys. 67 (2019) no.7, 1900025, arXiv:1809.09899[hep-th].

C. J. Grewcoe and L. Jonke, Courant Sigma Model and $L_\infty$-algebras,
Fortsch. Phys. 68 (2020) no.6, 2000021, arXiv:2001.11745[hep-th].

Приступите предавању

*На фотографији је споменик Руђеру Бошковићу на истоименом институту у Загребу, рад Ивана Мештровића

ПРИЗНАЊА: Награда „Марко Јарић“ проф. др Ђорђу Минићу

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“, истоимену награду која се у домаћим медијима назива и „српски Нобел за физику“ доделила је др Ђорђу Минићу, професору Универзитета Вирџинија Тек, за изузетна научна достигнућа у физици за 2020. годину.

Добитник је проглашен на он-лине догађају одржаном 17. марта 2021. године на рођендан Марка Јарића.

Жири у саставу проф. др Воја Радовановић, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, др Бранислав Цветковић, научни саветник Института за физику у Београду и др Бранислав Саздовић, научни саветник Института за физику у Београду у пензији предложио је за награду др Минића, имајући у виду да се ради о једном од водећих светских стручњака из области теорије струна и квантне гравитације, са нагласком на проблеме у просторима са позитивном вредношћу космолошке константе.

Током доделе награде, у име Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ учеснике је поздравио проф. др Петар Аџић. Он је навео да је Фондација настала пре 23 године како би се очувала успомена на „бриљантан рад и личност физичара чији је рад нажалост и данас познатији у иностранству него у Србији“. Подсетио да је Марко Јарић највећи допринос дао теорији физике кондензованог стања, да је имао редак таленат и велико математичко знање и кратку али бриљантну научну каријеру. „Данас проглашавамо двадесетог по реду добитника, а услов је да су резултати добитника оставили траг у светској физици“.

Поздрављајући учеснике у име Управног одбора Фондације, др Александар Белић је подсетио да је управни одбор прихватио предлог стручног жирија у ком су ове године били проф. др Воја Радовановић, редовни професор Физичког факултета у Београду, др Бранислав Цветковић, научни саветник Института за физику у Београду и др Бранислав Саздовић, научни саветник Института за физику у Београду у пензији да се награда додели професору Минићу.

Др Бранислав Саздовић прочитао је образложење жирија наводећи да је награда Ђорђу Минићу додељена за „изузетан допринос теорији струна и квантној теорији гравитације“. У образложењу се наводи да је др Минић један од водећих стручњака у овим областима и да последњих 25 година ради на свим главним правцима развоја теорије струна, као и да је један од утемељивача нове теорије струна (теорије метаструна). „Др Минић има успешну сарадњу са више од 80 научника из области теоријске физике, а активно сарађује и са експерименталним физичарима“, навео је др Саздовић, додајући да је др Минић објавио 109 радова у међународним часописима и да одржава редовне контакте са истраживачима из Србије.

Др Александар Богојевић је честитао у име Института за физику у Београду који, као покровитељ награде, у додели учествује логистички и финансијски. „Честитам вам на награди која је најпрестижнија у науци код нас, не само у физици. Идеја очувања успомене на др Јарића је лепа, али ова награда то чак и надилази својим значајем“, рекао је др Богојевић. „Институт за физику је први национални институт у Србији, па је као такав прихватио улоге везане за социјалну релевантност наше науке“, навео је др Богојевић.

Током доделе награде, учесницима се обратио и државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја, др Ивица Радовић, који је др Минићу честитао у име Министарства. „Моје задовољство је да сам данас са физичарима. Као некадашњем студенту Природно-математичког факултета то ми буди успомене“, навео је др Радовић, додајући: „Живео добитник, живела награда и сећање на др Марка Јарића!“

На крају се учесницима обратио професор Ђорђе Минић који се захвалио Фондацији и члановима жирија на изузетном признању додајући да је „ова награда велика част“. Професор Минић је затим одржао кратку презентацију о свом раду, наводећи да је квантна гравитација, као једна од кључних области истраживања модерне науке, заправо „гравитизована квантна физика“ и да нас захваљујући новим увидима које она пружа у разумевању Универзума, чека узбудљива деценија у физици.

ИЗ БИОГРАФИЈЕ ЛАУРЕАТА

Ђорђе Минић је рођен 1964. године у Смедеревској Паланци. Студирао је на одсеку за Техничку физику на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, а докторске студије уписао је 1988. године на Универзитету Тексас у Остину, у групи Нобеловца Стивена Вајнберга. Докторирао је 1993. године под менторством професора Јозефа Полчинског, једног од водећих научника у области теорије струна и квантне теорије поља у последњих тридесетак година.

Др Минић је последње две деценије ангажован на Универзитету Вирџинија Тек
где је редовни професор од 2014. године.

Заједно са Лореном Фриделом (Периметер) и Робом Леихом (Урбана)
проф. Минић је предложио нову формулацију квантне гравитације – теорију метаструна. Ова теорија је дубоко повезана са основама квантне теорије поља.

Проф. Минић бавио се и заснивањем кванте физике, аналитичком квантном
хромодинамиком, физиком неутрина, црним рупама и црвоточинама. Значајан допринос остварио је у области космологије формулисањем теорија модификоване тамне материје и нове фундаменталне теорије тамне енергије.

Истраживање проф. Минића обухвата и примене формализма развијеног у области теорије струна и квантне теорије поља на различите системе у области физике кондензованог стања материје, статистичке физике и теорије флуида.

Током каријере остварио је сарадњу са више од осамдесет научника из различитих области теоријске физике. Такође, активно сарађује и са експерименталним физичарима. Ђорђе Минић публикује у водећим међународним часописима.

 

НАЈАВА: Проглашење добитника награде „Марко Јарић“

Фондација „Проф, др Марко В. Јарић“ свечано ће прогласити добитника награде из физике „Марко Јарић“ за 2020. годину у среду, 17. марта 2021. у 12 часова.

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“.

Ове године, уместо уобичајене свечаности коју прате предавања лауреата, проглашење добитника одвијаће се као он-лајн догађај, организован путем Зум платформе.

Догађај се може пратити путем следећег линка:

Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/96307600716?pwd=U0puTFAzVnEzWTB3TzZKUmQ2cUVZZz09

Meeting ID: 963 0760 0716
Passcode: 597535

Са традицијом дугом две деценије, награда је додељена импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Сам проф. Јарић је био један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици радећи у Сједињеним Америчким Државама.

Више информација на: www.fondacijajaric.rs

Агенда догађаја

 

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 12. марта 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Воја Радовановић (Група за гравитацију, честице и поља, Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

L-infinity algebras and field theory, part II

САЖЕТАК:

Abstract: In this series of lectures we will analyze in detail L-infinity algebras and their application in field theory and gravity on commutative and noncommutative spaces. We will begin by introducing a concept of L-infinity algebra as a generalization of the usual concept of Lie algebra. Then we will discuss in detail four examples: Yang-Mills gauge theory, Eintein-Cartan-Palatini gravity, BRST symmetry i Chern-Simons gauge theory. All these examples are examples of field theory on the commutative space-time. The material presented here will be generalized later on (in the following seminars) to field theories onnoncommutative spaces.

Приступите предавању

СЕМИНАР: Александар Буква

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 11. марта 2021. године у 14 часова путем  Zoom платформе, Александар Буква (Лоренц институт, Универзитет у Лајдену, Холандија), одржаће предавање:

Operator thermalization hypothesis vs. eigenstate thermalization hypothesis

САЖЕТАК:

Quantum systems with strong entanglement can thermalize differently from our classical understanding, through a phenomenon known as eigenstate thermalization. It was recently found that even non-interacting and by extension integrable quantum systems will display thermal relaxation when probed with a generic operator. This operator thermalization is related to, but distinct from eigenstate thermalization. In this talk we will present a numerical study of this difference on the example of a transverse-field Ising model at integrable and non-integrable (strong entanglement) regime where it is the most apparent. This is done by computing two-point correlation functions and by directly comparing the matrix elements in the both regimes.

Приступите предавању

Meeting ID: 860 7711 8105
Passcode: 611179

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 5. марта 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Воја Радовановић (Група за гравитацију, честице и поља, Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

L-infinity algebras and field theory, part I

САЖЕТАК:

Abstract: In this series of lectures we will analyze in detail L-infinity algebras and their application in field theory and gravity on commutative and noncommutative spaces. We will begin by introducing a concept of L infinity algebra as a generalization of the usual concept of Lie algebra. Then we will discuss in detail four examples: Yang-Mills gauge theory, Eintein-Cartan-Palatini gravity, BRST symmetry i Chern-Simons gauge theory. All these examples are examples of field theory on the commutative space-time. The material presented here will be generalized later on (in the following seminars) to field theories on noncommutative spaces.

Приступите предавању

ДОКТОРАТИ: Јелена Митрић

Наша колегиница Јелена Митрић одбранила је у среду, 24. фебруара 2021. године на Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Структурна и оптичка својства полупроводничких наноматеријала: гадолинијум-цирконата и итријум-ванадата допираних еуропијумом, кадмијум-телурида и цинк-оксида модификованог рутенијумовим комплексима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Славко Ментус, др Игор Пашти, др Јелена Трајић. Ментори су др Ивана Стојковић Симатовић и др Небојша Ромчевић.

Честитамо!

ДОКТОРАТИ: Ненад Селаковић

Наш колега Ненад Селаковић одбранио је у петак, 19. фебруара 2021. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Масена спектрометрија плазменог млаза и примене електричних пражњења на атмосферском притиску у биомедицини“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Срђан Буквић, проф. др Горан Попарић, проф. др Братислав Обрадовић, др Гордана Маловић и др Зоран Љ. Петровић. Ментор је др Невена Пуач.

Честитамо!

СЕМИНАР: др Ненад Вукмировић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 25. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ненад Вукмировић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Pieces of physics behind electron mobility in materials: the case of II-VI semiconductors

САЖЕТАК:

Electronic components based on semiconducting materials are present in our everyday life in a variety of devices. The main physical process that takes place in these devices is electronic transport through the material which is quantified by the electron mobility. Despite a tremendous progress in prediction of material properties from the crystal structure, it is still quite difficult to reliably calculate the electron mobility in a semiconducting material.

In this talk, the methodology for obtaining the electronic states, the phonon modes and the electron-phonon coupling constants within density functional theory will first be reviewed. Particular focus will be given on physical considerations necessary to perform accurate interpolation of electron-phonon coupling constants to a dense momentum grid in the first Brillouin zone. Modifications of the methodology necessary to correct for known shortcomings of local approximations in density functional theory will then be introduced. Our numerical implementation of the whole procedure for calculation of mobility from electron-phonon coupling constants will be briefly presented. Next, the results for temperature dependence of mobility in ZnSe, CdTe, ZnTe and CdSe will be shown and compared to experimental results from the literature. Finally, two simpler models which can be used to calculate the mobility will be introduced and their range of validity will be discussed.

Приступите предавању

Meeting ID: 811 5695 3876
Passcode: 397562

ИНТЕРВЈУ: Др Миливој Белић

„При крају своје активне физичарске каријере још увек сматрам да се не треба затварати у своју област, већ ширити хоризонте и тражити нове изазове“, каже др Миливој Белић, редовни професор на Тексашком A&M универзитету у Катару. Као један од физичара из Србије са изузетно успешном каријером у иностранству, радознао, непосредан и увек спреман да пружи подршку, Белић брижљиво негује сарадњу са огромним бројем физичара свих генерација и истовремено одржава тесне везе са Институтом за физику у Београду.

Током богате каријере, објавио је шест књига и више од 500 научних радова, који су, судећи према подацима Google Scholar, цитирани више од 12 хиљада пута. Допринео је бројним областима физике, али пре свега истраживањима у такозваној нелинеарној оптици. Поводом његовог седамдесетог рођендана, Лабораторија за нелинеарну физику Института за физику у Београду припрема радионицу „Нелинеарна и математичка физика“ којом ће обележити његов јубилеј, што је био повод за разговор о хаосу и нелинеарности, али и о животу физичара.

Истраживачки интерес др Белића од почетка је фокусиран на нелинеарну оптику и динамику нелинеарних оптичких система. Истраживао је неконвенционалне физичке системе којима су инхерентни нимало пријатна непредвидљивост и хаос – мада су строго детерминисани, у овим системима због нелинеарности долази до хаоса, што су феномени који не само да захтевају посебан математички апарат, него и данас још увек код многих физичара изазивају благу нелагоду. Према речима др Белића, чињеница је да се у свет ових феномена радије упуштају истраживачи потковани у математици, теоријској физици и нумеричким методама, а на самом почетку каријере и он се нашао међу њима.

„Све се то десило некако природно. Када сте млади, лакше се прихватају нове ствари. Наиме, један од мојих ментора са Градског колеџа Њујорка, професор Мелвин Лекс, упитао ме је крајем седамдесетих година да ли бих радио на нестабилним ласерским резонаторима“, сећа се професор Белић. Наиме, након завршених студија физике на тадашњем Природно-математичком факултету у Београду, др Белић одлази на Градски колеџ Њујорка где докторира 1980. године, а проблем који га је увео у нелинеарну оптику постао је део његове тезе.

„Схватио сам то као обичан рачунарски проблем који не завређује пажњу теоријских физичара и провео на њему следеће две године“, каже др Белић и додаје да проблем није било могуће решити стандардним нумеричким методама коначних разлика јер су програми стално пуцали. „Морао је да се смисли неки концептуално нов нумерички начин. И тај нов начин који смо назвали метод разломљених корака, био је највреднији део моје тезе“, објашњава др Белић.

Након докторских студија, отворио се читав хоризонт нових истраживања. Посматрајући данас ситуацију у истраживањима у области нелинеарне оптике, др Белић каже да се она није много променила у последњих неколико деценија јер и даље постоји много нерешених питања. Осим тога, фотоника је данас посебно актуелна јер се налази у основи многих технологија од паметних телефона до медицинских апарата. „Вероватно ће 21. век бити век фотонике онолико колико је двадесети био век електронике“, предвиђа др Белић подсећајући да су данас ове две области у чврстој симбиози.

Говорећи о границама између нелинеарне физике и других научних области, др Белић напомиње да се оне померају и да се данас мало тога може урадити без њених метода. „Дуго се, на пример, сматрало да је квантна механика линеарна наука. Међутим, онда су дошле Бозе-Ајнштајнова кондензација и једначина Грос-Питајевског и показало се да су нелинеарности ипак битне“, објашњава др Белић и упозорава да ће неке феномене квантне механике или релативистичке физике раног космоса, које је тренутно немогуће експериментално доказати, моћи да се докажу експериментима на оптичкој клупи у нелинеарној фотоници.

Мада је у савременој физици популарно мишљење да је нумеричка симулација постала трећи стуб физике који стоји равноправно уз теорију и експеримент, професор Белић је другачијег става. „Јесте лакше седети на хоклици са три ноге него са две. Међутим, симулације су само симулације. Физика је експериментална наука, али ту је и теорија да обезбеди потпору и отвори нове видике и нумеричка подршка да све то склопи у целину“, закључује др Белић.

Део научне каријере, др Белић је провео и на Институту за физику у Београду. После доктората, 1982. године, вратио се у Србију на Институт са којим је без прекида наставио сарадњу кроз читаву своју каријеру, иако је већи њен део провео радећи у научним установама у иностранству. „Институт је моја кућа. Као млади повратник из Америке, слетео сам право у Институт где сам се сусрео са својим старим и будућим пријатељима и сарадницима“, каже др Белић.

Он сматра да је и тада Институт био водећа научна институција у Србији, што је, према његовом мишљењу, остао и данас. „И сада у њему ради много даровитих и способних истраживача који ће знати како да очувају научни ниво Института и унапреде његов даљи развој. Институт успешно плови овим бурним временима и успео је да преброди бројне Сциле и Харибде. Уверен сам да ће тако и остати“, оптимистичан је др Белић.

Професор Миливој Белић је од 2004. године на Тексашком A&M универзитету у Катару где, према сопственим речима, своје студенте саветује да остану отвореног ума и да увек размишљају „out-of-the-box“. Кроз своју дугогодишњу каријеру остварио је успешну сарадњу са бројним истраживачима у земљи и свету подржавајући увек нове генерације. Како сам каже, и даље се радује сваки пут кад изађе пред студенте и када их збуни и изненади новим сазнањима. „Можете само замислити какво је задовољство имати око себе десетине паметних људи са којима можете поделити радост истраживања и нових открића. Када би ми сада неко понудио да се поново родим и проживим опет цео живот, ни за јоту не бих ништа променио“, каже др Белић.

Текст: С. Бубњевић/Ј. Николић

ФотографијеMilivojbelic.com & Б. Џодан/ИПБ

ИЗБОР: Нови члан Савета Универзитета у Београду

Научни саветник из Института за физику у Београду, др Саша Дујко, изабран је у петак, 12. фебруара 2021. године, на седници Већа института Универзитета у Београду за члана Савета Универзитета.

Овој одлуци претходио је предлог упућен са Института за физику, као једног од чланова Универзитета. Наиме, у новембру прошле године Научно веће Института за физику у Београду изгласало да се др Дујко предложи за члана Савета, а затим је и на недавно одржаној седници Већа института добио једногласну подршку за члана овог органа.

Савет Универзитета у Београду је, иначе, орган управљања који доноси Статут и учествује у многим важним одлукама. Савет има 41 члана, од којих је двадесет троје представника Универзитета. Веће института бира три члана овог тела, а за једног од њих изабран је др Дујко.

Др Саша Дујко запослен је у Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду. Основне и магистарске студије завршио је на Физичком факултету у Београду, а докторирао је на Џејмс Кук универзитету у Аустралији. За свој истраживачки рад добио је више награда и признања у земљи и свету.

РАДИОНИЦА: „Нелинеарна и математичка физика“

Лабораторија за нелинеарну физику Института за физику у Београду организује 18. и 19. фебруара 2021. године радионицу „Нелинеарна и математичка физика“ у част седамдесетог рођендана професора др Миливоја Белића.

Сва предавања ће бити одржана путем Zoom платформе, а програм оба дана почиње у 17 часова.

Организациони одбор радионице чине: др Милан Петровић, др Александра Стринић, др Горан Исић, др Игор Попов, др Бранислав Алексић и др Станко Николић, који ће заједно са другим колегама држати предавања на овом догађају.

Истраживачки рад професора Белића је фокусиран на теоријску физику, посебно нелинеарну оптику и динамику нелинеарних оптичких система. Како организатори радионице наводе, др Белић је проширио границе нелинеарне фотонике на друга истраживачка подручја, а посебно се истичу истраживања Талботових светлосних ћилима и пропагације у фракционим Шредингеровим и таласним једначинама.

Програм радионице „Нелинеарна и математичка физика“

СЕМИНАР: др Милан Радоњић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 18. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Милан Радоњић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду, Департман за физику, Технички универзитет Кајзерслаутерн, Немачка) одржаће предавање:

Non-equilibrium evolution of Bose-Einstein condensate deformation in temporally controlled weak disorder

САЖЕТАК:

In this talk we will consider a time-dependent extension of a perturbative mean-field approach to the homogeneous dirty boson problem by investigating how switching on and off a weak disorder potential affects the stationary state of an initially equilibrated Bose-Einstein condensate by the emergence of a disorder-induced condensate deformation. In the switch-on scenario, we will study if the stationary condensate deformation turns out to be a sum of an equilibrium part [1], that actually corresponds to adiabatically switching on the disorder, and a dynamically-induced part, where the latter depends on the particular driving protocol [2]. If the disorder is switched off afterwards, we will find out if the resulting condensate deformation acquires an additional dynamically-induced part in the long-time limit, and what happens with the equilibrium part. We will also present an appropriate generalization to inhomogeneous trapped condensates. Our results demonstrate that the condensate deformation represents an indicator of the generically non-equilibrium nature of steady states of a Bose gas in a temporally controlled weak disorder.

[1] K. Huang and H.-F. Meng, Phys. Rev. Lett. 69, 644 (1992)
[2] Milan Radonjić and Axel Pelster, SciPost Phys. 10, 008 (2021)

Приступите предавању

Meeting ID: 839 8287 2129
Passcode: 529607

СЕМИНАР: др Игор Салом

У оквиру семинара Групе за гравитацију честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 12. фебруара 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Игор Салом (Група за гравитацију, честице и поља, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Ортосимплектичка супералгебра као просторно-временска симетрија

САЖЕТАК:

Објаснићемо везу ортосимплектичке алгебре осп(1|8) са Поинкаре и конформном (супер)симетријом и показати зашто се ова симетрија још зове и генерализована суперконформна симетрија. Продискутоваћемо унитарне иредуцибилне репрезентације ове алгебре, а затим се сконцентрисати на најједноставније од ових репрезентација. Видећемо да најједноставнија репрезентација одговара простору безмасене релативистичке честице која, у зависности од хелицитета, аутоматски и неизбежно задовољава одговарајуће једначине кретања (нпр. Клајн-Гордонову, Диракову, односно Максвелове једначине). Посебно ћемо обратити пажњу на то како се симетрија е.м. дуалности појављује у овом контексту. Укратко ћемо размотрити и (по комплексности) прву следећу репрезентацију и видети да она одговара честицама са масом, при чему се јављају два масена члана, међусобно повезана симетријом е.м. дуалности.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Владимир Лончар

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 11. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Владимир Лончар (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

hls4ml: Fast inference of deep neural networks in FPGAs

САЖЕТАК:

With edge computing, real-time inference of deep neural networks (DNNs) on custom hardware has become increasingly relevant. Smartphone companies are incorporating Artificial Intelligence (AI) chips in their design for on-device inference to improve user experience and tighten data security, and the autonomous vehicle industry is turning to application-specific integrated circuits (ASICs) to keep the latency low. While the typical acceptable latency for real-time inference in applications like those above is O(1) ms, other applications require sub-microsecond inference. For instance, high-frequency trading machine learning (ML) algorithms are running on field-programmable gate arrays (FPGAs), highly accurate devices, to make decisions within nanoseconds. At the extreme inference spectrum end of both the low-latency (as in high-frequency trading) and limited-area (as in smartphone applications) is the processing of data from proton-proton collisions at the Large Hadron Collider (LHC) at CERN. Here, latencies of O(1) microsecond are required and resources are strictly limited. To address these challenges, we have developed hls4ml, an open-source library that converts pre-trained ML models into FPGA firmware, targeting extreme low-latency inference in order to stay within the strict constraints imposed by the CERN particle detectors.

In this talk, we will describe the essential features of the hls4ml workflow and network optimization techniques, including how to reduce the footprint of a machine learning model using state-of-the art techniques such as model pruning and quantization through quantization aware training.

Приступите предавању

Meeting ID: 857 9507 6891
Passcode: 738237

СЕМИНАР: Тијана Раденковић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 29. јануара 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Тијана Раденковић (Група за гравитацију, честице и поља, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Gauge symmetry of the 3BF theory for a generic Lie 3-group

САЖЕТАК:

The higher category theory can be employed to generalize the
BF action to the so-called 3BF action, by passing from the notion of a
gauge group to the notion of a gauge 3-group. In this work we determine
the full gauge symmetry of the 3BF action. To that end, the complete
Hamiltonian analysis of the 3BF action for a general Lie 3-group is
performed, by using the Dirac procedure. This analysis is the first step
towards a canonical quantization of a 3BF theory. This is an important
stepping-stone for the quantization of the complete Standard Model of
elementary particles coupled to Einstein-Cartan gravity, formulated as a
3BF action with suitable simplicity constraints. We show that the
resulting gauge symmetry group consists of the already familiar G-, H-,
and L-gauge transformations, as well as additional M- and N-gauge
transformations, which have not been discussed in the existing
literature.

ArXiv ePrint: 2101.04049

Приступите предавању

СЕМИНАР: Ана Вранић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 21. јануара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, Ана Вранић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Growth signals determine the topology of evolving networks

САЖЕТАК:

Network science provides us a theoretical framework for representing and studying various complex systems, including biological, technological, and social ones. These systems are composed of many units that interact with each other, and their collective behavior cannot be predicted from the behavior of individual elements. The structure of complex networks is essential for understanding the evolution and function of complex systems. Regardless of the different origins of complex networks in nature and society, it was shown that they share similar properties [1], such as broad degree distribution, degree-degree correlations, and they are clustered. Growing network models are often used for exploring the dynamics and topology of complex networks. Network growth, in combination with linking rules, shapes the topology of a network. For example, in the Barabási-Albert model [2], growth and preferential attachment lead to broad degree distribution networks. So far, the focus was mostly on various linking rules and their influence on network structure. The majority of the models assume that the network growth is constant, i.e., at each time step, one new node is introduced. However, the growth of real systems is anything but constant. It varies in time, has trends and cycles, and long-range temporal correlations [3].

In this talk, we will explore how time-varying growth influences the structure of evolving complex networks. We will consider the aging nodes [4] model and include time-varying network growth. We will use different real and computer-generated time-varying growth signals to generate complex networks. Afterwards, we will compare the structure of these networks with the ones obtained with constant growth signals, and show that the properties of the growth signal significantly determine the topology of the obtained networks. Our results indicate that time-varying growth should be considered as a parameter in models of complex systems [5].

[1] Boccaletti S., Latora V., Moreno Y., Chavez M., and Hwang D.U., Phys. Rep. 424, 175 (2006).
[2] Barabási A. L. and Albert R., Science 286, 509 (1999).
[3] Mitrović Dankulov M., Melnik R., and Tadić B., Sci. Rep. 5, 12197 (2015).
[4] Hajra K. B. and Sen P., Phys. Rev. E 70, 056103 (2004).
[5] Vranić A. and Mitrović Dankulov M., accepted in JSTAT, arXiv:2009.00444 (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 826 8858 6903
Passcode: 952042

ДОКТОРАТИ: Вилем Виктор ван Гервен

Наш колега Вилем Виктор ван Гервен одбранио је у среду, 30. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Магнетне нечистоће у суперпроводницима: стања унутар енергијског процепа у квантним тачкама и ефекти периодичних локалних момената“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Дарко Танасковић, проф. др Ђорђе Спасојевић, доц. др Зорица Поповић и др Антун Балаж. Ментор је др Дарко Танасковић.

Честитамо!

ИСТРАЖИВАЊА: Одгонетање биолошких структура помоћу светлости

Једна од три добитнице националне стипендије „Жене у науци“ за 2020. годину је др Даница Павловић са Института за физику у Београду. Као биолог у Лабораторији за биофотонику ангажована је у истраживањима која се баве интеракцијом светлости и биолошке материје.

Оптички уређаји које биолози користе у анализи различитих узорака, резултат су фундаменталних знања из фотонике. Неки од најсавременијих уређаја ове врсте користе истраживачи лабораторија за биофизику и биофотонику Института за физику у Београду. „Анализирали смо велики број различитих узорака од еритроцита и хемоглобина, ћелија рака дебелог црева, дентинског ткива у зубима, до хитинских структура код инсеката“, каже др Павловић која је инсекте истраживала и у оквиру своје докторске тезе. Тачније, анализирала је физичке механизме код инсеката који доводе до настанка оптичких ефеката, али је испитивала и каква је њихова улога.

Истраживачки тим у ком ради др Даница Павловић анализом инсеката, тачније њихових хитинских структура, користећи нелинеарну ласерску микроскопију, успева да веома ситне структуре ослика у високој резолуцији. Ова технологија допушта да се до таквог резултата дође без фототоксичности и избељеивања ткива. „Детаљан приказ морфологије и анатомије ових структура омогућава таксономско одређивање. Тако смо допринели открићу нових врста и подврста“, истиче др Павловић.

Инсекти су за истраживаче Лабораторије за биофотонику непресушни извор инспирације, а њиховим структурним бојама проналазе различите примене. „Оне могу бити од нарочите важности у индустрији боја јер не бледе и не штете околини. Бројни су постојећи изуми настали као реплике површинских структура инсеката, као што су текстил, козметика, оптички филтери, бољи соларни панели, уређаји за кондензовање водене паре и многи други“ каже др Павловић и наводи пример технологије за заштиту од фалсификата помоћу љуспица лептира, Теслаграм, која је заштићена патентом на међународном нивоу.

Инструменталне технике развијене захваљујући фотоници велику примену налазе и у медицини, а ласери и други оптички уређаји веома су заступљени у клиничкој пракси, и у дијагностици и у терапији. „Унутар ткива, фотони од којих је сачињена светлост интерагују са биолошком материјом у различитим процесима који се широко могу означити као расејање и апсорпција“, објашњава др Павловић, која је део тима Hemmaginero пројекта за изврсне младе научнике који финансира Фонд за науку Републике Србије. Под руководством др Александра Крмпота тим овог пројекта бави се анализом еритроцита и хемоглобина помоћу микроскопских и спектроскопских техника. Пре свега, користи се нелинеарна ласерска микроскопија. „Крајњи циљ истраживања је разумевање биолошке основе различитих поремећаја на нивоу еритроцита и развој неинвазивних метода за дијагностику и процену ризика оболевања“, каже др Павловић и додаје да је идеја пројекта проналажење детаљних информација о функционалним својствима хемоглобина што доводи до компаративне анализе еритроцита који одговарају здравим и оних који су карактеристични за патофизиолошка стања.

Након више награда и признања, др Даница Павловић је 2020. године проглашена и за једну од добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „Жене у науци“. Према њеним речима, ово признање јој даје додатну мотивацију и жељу за напредовањем. „Такође, сматрам да је ово прилика да промовишем науку, што је обавеза и дужност сваког научника“, истиче др Павловић.

Мада тврди да лично није наилазила на родно засноване препреке у бављењу науком и да сматра да смо као друштво доста напредовали у погледу равноправности у науци, додаје и да одређене тешкоће и предрасуде и даље постоје. „Могућности за бављење науком су готово једнаке за мушкарце и жене. Међутим, дешава се да жене због традиционалних родних улога напусте или запоставе своју каријеру“, каже др Павловић објашњавајући да научни рад подразумева доста одрицања, сталног усавршавања, рада ван радног времена за шта је, према њеном мишљењу, женама потребна додатна подршка. „То се посебно односи на младе научнице које треба охрабрити и уверити да не треба да бирају између научне каријере и породице“, закључује др Даница Павловић.

ПРИЗНАЊА: Стипендија „Жене у науци“ др Даници Павловић

Научна сарадница Института за физику у Београду, др Даница Павловић, једна је од овогодишњих добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „За жене у науци“, саопштило је 28. децембра 2020. године Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Биолог др Даница Павловић запослена је у Лабораторији за биофотонику Института за физику у Београду где се бави истраживањима у области биофизике. Како се у саопштењу Министарства наводи, радови др Павловић су пружили допринос на пољу биофотонике и ентомологије и екологије инсеката.

Др Даница Павловић је добитница више награда и стипендија, а како се у њеној биографији наводи, ауторка је 25 публикација у врхунским међународним научним часописима и зборницима радова међународних и домаћих стипендија.

Стипендија „За жене у науци“ се у Србији додељује десет година у партнерству са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском и компаније Л’Ореал Балкан женама до 35 година старости које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.

Поред др Данице Павловић, овогодишње добитнице су др Јелена Владић са Катедре за биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета у Новом Саду и др Ана Томас Петровић са Катедре са фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију Медицинског факултета у Новом Саду.

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

No free lunch: how strong correlations and chaotic wormholes kill teleportation

САЖЕТАК:

In this talk we will consider two distinct but somewhat analogous phenomena: traversable wormholes („shortcuts“ through spacetime) and quantum teleportation (instantaneous transfer of quantum information). Both are known to be possible under certain circumstances, mainly in idealized setups at zero density and temperature. We will consider the dynamics of finite density matter in the vicinity of a model traversable wormhole and show that the scattering is very strongly chaotic (exhibiting so-called Wada basins), which in turn introduces strong instabilities that generically destroy the wormhole. Similarly, quantum teleportation between two strongly coupled spin systems (generalized Sachdev-Ye-Kitaev models) introduces large and long-living perturbations (computed within the mean-field theory). We will find out that teleportation between large and strongly interacting systems is much more difficult. As a sanity check, we will repeat the wormhole calculation in anti-de Sitter (AdS) space where, through the AdS/CFT correspondence, it becomes exactly equivalent (rather than just analogous) to two entangled Sachdev-Ye-Kitaev systems, and again find that the wormhole/entanglement likely does not survive the transport/teleportation attempt. On a brighter side, these negative results soften the black hole information paradox in AdS space: since the teleportation (in this case between Alice outside the black hole and Bob inside it) is much slower and much more fragile than usually assumed, the no-cloning theorem can be satisfied and there is likely no unitarity violation.

Приступите предавању

Meeting ID: 860 1105 3308
Passcode: 321734

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.22: Како одолети псеудонауци?

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 22
Како одолети псеудонауци?
Гости: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић

Након низа разноликих тема о којима су говорили истраживачи из Института за физику у Београду, финале прве сезоне серијала „Врт физике“ посвећено је комуникацији науке. Уз лавину заблуда, теорија завере и псеудонаучних веровања која нараста ових дана, епизода одговара на питање како одолети псеудонауци.

„Псеудонаука може да донесе значајну штету. То јесте нешто о чему модерна друштва треба да брину и да на неки начин инвестирају у такозвану борбу против псеудонауке“, каже Слободан Бубњевић, научни новинар из Института за физику у Београду, објашњавајући да ако наука публици не понуди свој поглед на свет, публика ће тражити алтернативна објашњења света.

„Најбољи начин је давати што више релевантних информација и детаљна објашњења зашто нешто није наука и зашто је нешто погрешно“, каже Марија Ђурић, научна новинарка из Института за физику у Београду, објашњавајући да наука добија додатни значај ако из лабораторије изађе у јавност.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ВИДЕО: Мере заштите од епидемије на ИПБ

Од почетка епидемије коронавируса, План рада на Институту за физику у Београду непрекидно се усклађује са актуелним епидемиолошким мерама. Ради безбедности истраживача и других запослених, контролишу се уласци, број лица у објекту, ношење заштитиних маски и друге мере које су прописане Одлуком директора.

Периодично, викендом и уз претходну најаву, Институт спроводи и дезинфeкцију лабораторија, канцеларија и других просторија.

Више детаља о ванредним мерама на Инстититу можете пронаћи у документацији на страници Документи

СЕМИНАР: др Вељко Јанковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 17. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Вељко Јанковић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Relevance of incoherent light-induced coherences for photosynthetic energy transfer

САЖЕТАК:

The interpretation of oscillatory features in experimental signals from photosynthetic pigment-protein complexes excited by laser pulses [1] has been motivating vigorous interest in quantum effects in photosynthetic energy transfer (ET) [2]. However, electronic dynamics triggered by natural light, which is stationary and incoherent, is generally substantially different from the one observed in pulsed laser experiments. It has been suggested that the physically correct picture of photosynthetic ET should be in terms of a nonequilibrium steady state (NESS) [3], which is formed when a photosynthetic complex is continuously photoexcited and continuously delivers the excitation energy to the reaction center (RC), in which charge separation takes place.

In this talk we will consider ET in a molecular aggregate that is driven by weak incoherent radiation and coupled to its immediate environment and the RC. We will combine a second-order treatment of the photoexcitation with an exact treatment of the excitation-environment coupling and formulate the hierarchy of equations of motion (HEOM) that explicitly takes into account the photoexcitation process [4]. We will develop an efficient numerical scheme that respects the continuity equation for the excitation fluxes to compute the NESS of the aggregate [5]. The NESS is most conveniently described in the so-called preferred basis, in which the excitonic density matrix is diagonal. Having established the proper NESS description, we will critically reassess the involvement of stationary coherences in the photosynthetic ET and claims that stationary coherences may enhance the ET efficiency. Focusing on a model photosynthetic dimer, we will also examine the properties of the NESS and establish a general relationship between NESS picture and time-dependent description of an incoherently driven, but unloaded system.

[1] G. S. Engel et al., Nature 446, 782 (2007).
[2] J. Cao et al., Sci. Adv. 6, eaaz4888 (2020).
[3] P. Brumer, J. Phys. Chem. Lett. 9, 2946 (2018).
[4] V. Janković and T. Mančal, arXiv: 2001.07180 (2020).
[5] V. Janković and T. Mančal, arXiv: 2008.13395 (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 899 2935 0836
Passcode: 104769

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.21: Интелигенција без људи

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 21
Интелигенција без људи
Гост: др Антун Балаж

„Никада нећемо моћи да имамо науку без научника“, каже др Антун Балаж из Института за физику у Београду у двадесет првој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.

Историја рачунара везана је за велика научна истраживања. Први компјутери, а касније и интернет, настали су у великим научним центрима (као што је ЦЕРН) с циљем да помогну истраживачке напоре. Да ли ће, ако се настави данашњи развој вештачке интелигенције, паметне машине једном сасвим заменити научнике?

„Ако рачунари буду способни да развију праву интелигенцију, они ће постати научници“, каже др Балаж, који – одговарајући на ово питање – детаљно описује истраживачки процес, шта и како научници раде, као и зашто је права интелигенција сасвим незаменљива за одређене проблеме. „Надам се да ће у будућности вештачка интелигенција моћи да спречи себе у ономе што би угрозило друге. Уосталом, то је начин на који показујемо да је неко биће интелигентно“, сматра др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

СЕМИНАР: Милан Јоцић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 10. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Милан Јоцић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Construction of symmetry-adapted k.p Hamiltonians for semiconductor nanostructures

САЖЕТАК:

Since semiconductor materials are at the heart of almost all electronic devices, it is paramount to use the ones that have the best performances at the lowest cost. This is, in particular, important for solar cells, that convert clean solar energy to electricity. In recent years, metal-halide perovskites have drawn great attention in literature, since the power conversion efficiency of solar cells based on these materials has increased significantly and has reached more than 20% with the potential for improving even further. Understanding and modeling the electronic properties of these materials and their various nanostructures is of great importance.

Using ab initio methods like DFT for nanostructures is computationally very expensive, even with modern supercomputers. However, in this talk we will show that an accurate quantitative picture can be obtained with a k.p method by starting with Kohn-Sham (KS) states obtained from ab initio calculations for bulk structure. We will demonstrate this by comparing k.p with DFT calculations for the case of CdSe quantum wells [1]. We will obtain the analytical form and numerical parameters of well-studied 4×4 and 8×8 k.p Hamiltonians found in literature [2], for the case where spin-orbit coupling is omitted and included, respectively. Also, we will demonstrate an improvement over 4×4 and 8×8 Hamiltonians, by expanding the number of states from 4 (8) to 13 (26), which yields more accurate excited states. Another improvement can be made, by using the GW approximation within the many-body perturbation theory. This method can give more accurate bulk band gaps, which in turn yields improved results for nanostructures. At the end of the talk, we will present our latest results, for the inorganic halide-perovskite CsPbBr3 cubic quantum dot, and discuss further direction of our work.

[1] M. Jocić and N. Vukmirović, Phys. Rev. B 102, 085121 (2020).
[2] L. C. Lew Yan Voon and M. Willatzen, The k.p Method: Electronic Properties of Semiconductors (Springer-Verlag, Berlin, 2009).

Приступите предавању

Meeting ID: 847 8071 9484
Passcode: 543566

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.20: Квантни хероји

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 20
Квантни хероји
Гост: др Андреј Буњац

“Често волимо да изаберемо своје племе и да кажемо да је важнија уметност или наука, али оне не могу да живе једна без друге”, каже у двадесетој епизоди научнопопуларног видео-серијала “Врт физике” др Андреј Буњац из Института за физику у Београду.

Епизода под називом “Квантни хероји”, открива бројне преплетености науке и уметности, посебно фантастике и физике. “Од свих наука које су доспеле на поље фикције чини се да физика држи некако посебно место”, каже др Буњац. Он додаје да је квантна механика послужила много пута као ствараоцима у области стрипа и филмова са супер херојима. На другој страни, у историји је било ситуација у којима је класична књижевност утицала на науку.

“Мени је можда најлепши пример интеракције науке и уметности утицај књижевности на Мурија Гел-Мана који 1964. предложио нову елементану честицу коју данас знамо као кварк.”, каже др Буњац и објашњава да име ове честице потиче из романа “Финеганово бдење”, Џејмса Џојса.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ДОКТОРАТИ: Ана Худомал

Наша колегиница Ана Худомал одбранила је у уторак, 1. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Нумеричко проучавање квантних гасова у оптичким решеткама и у синтетичким магнентним пољима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Антун Балаж, проф. др Милан Кнежевић и проф. др Божидар Николић. Ментор је др Ивана Васић.

Честитамо!

СЕМИНАР: Марија Шиндик

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 3. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Марија Шиндик (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Quantum droplets in dipolar ring-shaped Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Bose-Einstein condensation of atoms with a permanent magnetic dipole moment was experimentally first achieved in 2005. This opened up a possibility of exploring the effects of dipole-dipole interactions that are long-ranged, in contrast to the short-ranged contact interaction, a consequence of scattering in the system. Due to the competition between these two interactions, one repulsive and one of the varying type, the effects of quantum fluctuations become more prominent, and can lead to the emergence of quantum droplets as a new state of matter.

In this talk, we will discuss the results of numerical investigation of the regime in which a quantum droplet can be formed in a dipolar condensate. The system is described by the Gross-Pitaevskii equation, including the dipolar analogue of the Lee-Huang-Yang correction term, and the condensate depletion due to quantum fluctuations is taken into account. A condensate is initially prepared in a stable ground state of the system, and droplet formation is triggered by a sudden quench of the contact interaction. We will discuss how the number of the obtained droplets depend on the total number of atoms in the system, as well as on the strength of the contact and the dipole-dipole interaction.

Приступите предавању

Meeting ID: 862 2807 6758
Passcode: 682709