Почетна

СЕМИНАР: др Јанез Бонча

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у понедељак, 27. јуна 2022. године у 14 часова у читаоници „др Драган Поповић“, др Јанез Бонча (Факултет за математику и физику, Универзитет у Љубљани; Институт „Јожеф Стефан“, Љубљана), одржаће предавање:

Dynamical properties  of a polaron coupled to dispersive optical phonons

САЖЕТАК:

In the first part we will present the  study of static and dynamic properties of an electron coupled to dispersive quantum optical phonons in the framework of the Holstein model defined on a one–dimensional lattice [1]. Calculations are performed using the Lanczos algorithm based on a highly efficient construction of the variational Hilbert space. Even small phonon dispersion has a profound effect on the low energy optical response. While the upward phonon dispersion broadens the optical spectra due to single phonon excitations, the downward dispersion has the opposite effect. With increasing dispersion a multi–phonon excitation (MPE) state becomes the lowest excited state of the system at zero momentum and determines the low–frequency response of the optical conductivity where the threshold for optical absorption moves below the single–phonon frequency. Low–energy MPEs should be
observable in systems with strong optical phonon dispersion in optical as well as angle resolved photoemission experiments.

In the second part we will discuss  Holstein polaron spectral function using the finite–temperature (T) Lanczos method [2]. With increasing T additional features in the  spectral function emerge even at temperatures below the phonon frequency. We observe a substantial spread of the spectral weight towards lower frequencies and the broadening of
the quasiparticle (QP) peak. In the weak coupling regime the QP peak merges with the continuum in the high-T limit. In the strong coupling regime the main features of the low–T spectral function remain detectable up to the highest T used in our calculations. We will also present results of the electron removal spectral function as relevant for angle resolved photo emission experiments.

If time permits,  we will also discuss some relaxation properties of the electron coupled to various bosonic excitations [3].

References:
[1] J. Bonča, S. A. Trugman, Phys. Rev. B 103, 054304 (2021)
[2] J. Bonča, S. A. Trugman, and M. Berçiu, Phys. Rev. B 100, 094307
(2019).
[3] J. Kogoj, M. Mierzejewski and J. Bonča, Phys. Rev. Lett., 117,
227002 (2016).

ИНТЕРВЈУ: др Јакша Вучичевић

Један од две стотине истраживача Института за физику, припадник млађе талентоване генерације, др Јакша Вучичевић на обали Дунава у Београду покушава да одгонетне врло сложене проблеме савремене физике користећи домишљате поступке. Мотивисан глобалном тежњом физичара чврстог стања да открију нове високотемпературне суперпроводнике, др Вучичевић на Институту за физику истражује купрате о којима је објавио серију изузетно запажених радова.

„Услови рада овде се суштински не разликују од оних у врхунским европским институцијама. У неким аспектима овде је чак и боље”, примећује др Вучичевић поредећи Институт са француском Комисијом за алтернативну и атомску енергију и College de France где је претходно боравио. Након постдокторских студија у Француској, др Вучичевић се вратио на Институт за физику у Београду, у Лабораторију за примену рачунара у науци. Од 2020. године руководилац је пројекта Key2SM који се финансира у оквиру Промис програма Фонда за науку Републике Србије.

Др Вучичевић је овогодишњи лауреат Годишње награде Института за физику у Београду, која му је додељена, како се у образложењу наводи, “за значајан допринос теорији јако корелисаних електронских система кроз аналитичко решење временских интеграла у Фајнмановим дијаграмима и објашњењу механизма Браун-Зак квантних осцилација проводности”. 

Израчунавања др Вучичевића ослањају се на такозвани Хабардов модел. Реч је о апроксимативном моделу који се користи за описивање прелаза између проводних система и изолатора. Овај једноставан модел, чест у физици чврстог стања, описује честице у периодичном потенцијалу тако што су занемарене све интеракције на већим растојањима. Модел описује ситуацију на ниским температурама и подразумева да Хамилтонијан има само два члана па се показује изузетно захвалним за израчунавања.

“У нашем новом приступу за прорачун динамичких одзива на коначној температури кључно је аналитичко решење временских интеграла у Фајнмановим дијаграмима који су веома распрострањена алатка у теоријској физици. Решење које налазимо је веома опште, али за сада се примена очекује првенствено у оквирима физике кондензованог стања”, објашњава др Вучичевић говорећи о резултатима до којих је дошао у претходне две календарске године. Управо овај период се узима у обзир приликом традиционалне Годишње награде, признања које истраживачи Института добијају поводом годишњице оснивања ове установе.

“Можемо да задржимо комплетну структуру кристалне решетке и све информације о атомима који је чине, али тада морамо и у великој мери да занемаримо и међусобне интеракције електрона. Други приступ је да посматрамо врло поједностављену решетку са далеко мањим бројем електрона по чвору решетке тако да се њихове интеракције у највећој мери задржавају”, објашњава др Вучичевић и додаје да Хабардов модел припада управо другом приступу. Код купрата, слојевитих материјала који су високотемпературни суперпроводници, интеракције играју важну улогу, па самим тим овај приступ даје боље резултате. 

“Хабардов модел је вероватно минимални модел за опис механизама који су есенцијални за понашање купрата. Међутим, и поред његове једноставности, прецизна решења у најинтересантнијим случајевима још увек нису доступна”, каже др Вучичевић напомињући да је задатак за будућност размотрити сложеније моделе који ће детаљније и боље описати купрате. 

Овај модел је пригодан за проучавање проводности јер код купрата и других материјала где се електрони крећу корелисано поједностављен опис није могућ. Према речима др Вучичевића, чак и када би био могућ важно је имати опис у ком време живота није параметар модела већ излази из прорачуна. Управо на нивоу Хабардовог модела се урачунавају интеракције и може се формално рачунати проводност без додатних претпоставки. 

“Хабардов модел је могуће симулирати у експериментима са хладним атомима у оптичким решеткама, а постоји и нова врста симулатора јако-корелисаних система. То су двослоји хексагонских решетки, као што је графен и хекса бор нитрид”, каже др Вучичевић и додаје да недавни резултати његовог тима управо објашњавају опажања у оваквим двослојевима.

Иначе, у овкаквим израчунавањима није могуће истовремено третирати велику решетку и јаке вредности интеракције, а други проблем је прорачун динамичких одзива на коначној температури. “Тај проблем је вишедеценијски и тек 2019. године је откривено да је могуће заобићи га, а ми смо први који су то разумевање применили у оквиру методе дијагараматског Монте Карла”, каже др Вучичевић и изражава наду да ће овај метод у будућности омогућити одређивање тачне вредности проводности у Хабардовом моделу.

Физика иза вредности критичних температура за суперпроводност у купратима је, према речима др Вучичевића, дубока, а сама вредност критичне температуре се мења од материјала до материјала. “Да бисмо описали зависност критичне температуре од хемијског састава и кристалне структутре материјала, свакако се морамо помаћи од најједноставнијег Хабардовог модела”, објашњава др Вучичевић.

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ
Фото: Бојан Џодан/ИПБ

СЕМИНАР: др Стефан Мијин

У оквиру семинара Центра за неравнотежне процесе Института за физику у Београду, у четвртак, 23. јуна 2022. године у 14 часова у читаоници „др Драган Поповић“ путем Zoom платформе, др Стефан Мијин (Tokamak Science, Управа за атомску енергију Уједињеног Краљевства, Кулам научни центар), одржаће предавање:

Fluid and kinetic modelling of transport in the tokamak Scrape-Off Layer

САЖЕТАК:

As the JET tokamak nears the end of its lifetime and machines like JT-60SA and ITER slowly step onto the stage, we enter into the last planned generation of experimental machines before demonstration fusion plants, such as the EU’s DEMO and UK’s STEP. On that road there are still many unanswered physics questions, with a significant number of
them being part of the so-called exhaust problem. This problem stems from the transport of plasma out of the core and towards various material surfaces, where it interacts with neutral particles and impurities. The hot plasma carries immense amounts of heat to the surfaces, and these heat loads must be mitigated. To that end, the understanding of plasma and impurity transport in the boundary region of tokamaks is important for future reactor design and operations.

In this talk I will endeavour to give a broad overview of the exhaust problem, including theoretical and computational approaches to tackling various aspects of the problem. In that context I will present work done at UKAEA and Imperial College London on 1D fluid and kinetic modelling of electron transport in the tokamak Scrape-Off Layer (i.e. boundary region). I will show where kinetic effects can come into play and compare kinetic to fluid simulations both in steady state and during transient heating pulses. Finally, I will put the presented work into the broader context of ongoing and planned exhaust code development at UKAEA and discuss some important aspects of boundary plasma physics on
our minds.

Приступите предавању
Meeting ID: 952 8120 0484
Passcode: 927407

ПРОЈЕКТИ: Састанак директора института укључених у SAIGE пројекат

На Институту за физику у Београду, у читаоници „др Драган Поповић“, у уторак, 14. јуна 2022. године одржан је редовни састанак директора шест института који учествују у Пројекту акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE).

Састанку су присуствовали државна секретарка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја задужена за науку, проф. др Маријана Дукић Мијатовић, помоћница министра за науку, др Марина Соковић и помоћник министра за међународну сарадњу и европске интеграције, др Александар Јовић. Поред њих, састанку је присуствовао и проф. др Виктор Недовић са својим тимом из Јединице за управљање пројектом (PIU) која координира сарадњу са Светском банком на SAIGE пројекту.

На састанку одржаном на Институту за физику била су присутна и два стратешка консултанта при Светској банци, др Александар Белић и проф. др Владимир Поповић.

Институте који учествују у пројекту представљали су директори са својим заменицима: др Александар Богојевић (директор Института за физику у Београду), др Јелена Беговић (директор Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство), др Марија Гњатовић (директор Института за примену нуклеарне енергије), др Драган Ковачевић (директор Електротехничког института Никола Тесла), проф. др Јегор Миладиновић (директор Института за ратарство и повртарство) и проф. др Бранислав Ђорђевић (директор Института за међународну политику и привреду).

У колегијалној атмосфери директори су разменили искуства стечена током првих месеци реализације пројекта, указали на поједине изазове и отворили дискусију о томе како их превазићи.

Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији – Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE) се финансира кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво. Пројекат тежи побољшању релевантности и изврсности научних истраживања као и подизању капацитета научноистраживачких организација.

Фото: Бојан Џодан

ДОГАЂАЈИ: Радионица о јако корелисаним електронским системима

На Институту за физику у Београду је у организацији Центра за физику чврстог стања и нове материјале 9. и 10. јуна 2022. године одржана Радионица о јако корелисаним електронским системима посвећена раду академика Зорана Поповића. Дугогодишњи угледни истраживач Института за физику, данас у пензији, академик Поповић један је од пионира физике чврстог стања у нашој земљи и оснивач центра за истраживања у овој области на Институту за физику.

Радионицу посвећену академику Поповићу организовао је др Ненад Лазаревић, а овај догађај је окупио бројне говорнике и госте из земље и иностранства који су говорили и пратили излагања уживо и онлајн. На отварању присутне је поздравио директор Института др Александар Богојевић који је у свом говору подсетио на доприносе академика Поповића у развоју Центра за физику чврстог стања и нове материјале, али и изградњи инфраструктуре читаве установе. „Прослава јубилеја је добра прилика да организујемо радионицу и окупимо колеге и пријатеље како бисмо разговарали о актуелним истраживањима“, рекао је др Богојевић.

Један од учесника радионице, др Ефтимос Лиарокапис са Департмана за физику Националног техничког универзитета у Атини, сматра да би ова радионица могла да постане традиција. „За конференцију је најважније привући истакнуте научнике, а мислим да академик Поповић и други чланови тима познају многе од њих“, каже др Лиарокапис и изражава наду да ће наставити сарадњу са академиком Поповићем с обзриом да у истраживањима користе сличне технике.

На дводневној радионици је одржано 22 предавања у којима су излагачи представили своје експерименталне резултате, али и разноврсне теоријске моделе. Учествовали су др Ненад Лазаревић, др Руди Хакл, др Ефтимос Лиарокапис, др Божидар Николић, др Борислав Васић, др Рајдип Адикари, др Јелена Пешић, др Ненад Вукмировић, др Дарко Танасковић, др Јелена Митрић, др Чедомир Петровић, др Квингминг Жанг, др Алберто Помар, др Милош Радоњић, др Снежана Лазић, др Јонас Бекерт, др Валентин Ивановски, др Бојана Вишић, др Лука Пиркер, др Марко Опачић, др Новица Пауновић и др Емил Бозин.

„Презентације истраживача Института су импресионирале мене и остале учеснике и подстакле нас на даљу сарадњу“, каже др Руди Хакл са Института за истраживање чврстог стања и материјала у Дрездену. Такође, истиче да је за њега сарадња са академиком Поповићем веома важна, плодоносна и продуктивна, а да ова радионица побољшава видљивост Института за физику у Београду и омогућава размену и дисеминацију научних резултата.

Једна од организатора радионице, др Јелена Пешић из Центра за физику чврстог стања и нове материјале подсећа колики је утицај рада академика Поповића на младе истраживаче. „Центар који је основао отворио је многим истраживачима на самом почетку каријере могућност да тезе израде у својој земљи на темама које су актуелне и у другим европским и светским истраживачким центрима“, каже др Пешић. Посебно је задовољна што је тим пројекта StrainedFeSC чији је она члан и који се финансира у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије, успео да организују радионице с обзриом да су њихове активности у великој мери биле ограничене условима пандемије.

Фото: Бојана Џодан/ИПБ

ИНТЕРВЈУ: Академик Зоран Поповић

„Физика чврстог стања је област која има најбржи пут од теоријских истраживања до примене. Из основних истраживања у физици чврстог стања је изашао транзистор. Ту су и ласери и лед диоде, магнетске и електронске меморије, интегрисана кола, CD читачи. Зато је та област интересантна за људе“, каже један од домаћих пионира ове области, академик Зоран В. Поповић, потпредседник САНУ и дугогодишњи угледни истраживач Института за физику у Београду, сада у пензији. Осврћући се на опадање интересовања за студије физике, сматра да је узрок демографски и да више немамо довољно „људског потенцијала за који може да се очекује да ће доћи до науке“.

Запажено интересовање за каријеру у физици чврстог стања објашњава научноистраживачком инфраструктуром. „Докторанде могу да заинтересују експериментални услови које овде имамо. Услови код нас су сада такви да омогућавају експериментални рад на докторатима на највишем нивоу и нема разлога да се због експерименталних мањкавости иде у иностранство као што се то морало у моје време“, каже Поповић.

Овог пролећа из штампе је, у издању САНУ, изашла Поповићева монографија „Капитална улагања у научноистраживачку инфраструктуру у Републици Србији у 21. веку“, која представља јединствен ресурс о инвестицијама и за будуће истраживаче драгоцен преглед развоја домаће науке, у коме је и непосредно учествовао. Но, Поповић је тренутно много више у фокусу због својих научних доприноса. Наиме, Центар за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду 9. и 10. јуна организује радионицу Workshop in Strongly Correlated Electron Systems која је посвећена делу академика Зорана В. Поповића, а која је привукла низ истраживача из целог света.

„Када сам започињао каријеру, први ми је сан био да радим са људима из чијих сам књига и прегледних чланака учио. Други сан је био да направим центар, а трећи да у оквиру наше научне заједнице повежем истраживаче који се баве теоријским и експерименталним радом“, каже док уочи радионице разговарамо у просторијама Института, у његовој канцеларији из које се отвара поглед ка Дунаву. Након ових речи, на тренутак заћути, погледа ка реци, а потом овлашно каже како је срећан јер је успео да оствари сва три своја сна. Са више од 300 радова у међународним часописима и цитираношћу већом од 4500*, Поповић је отворио и однеговао више истраживачких тема у Србији као што су Раман спектроскопија, полупроводне суперрешетке и високотемпературна суперпроводност.

Пре 27 година основао је Центар за чврсто стање и нове материјале, који је један од четири центра изврсности Института за физику. Из његове „радионице“ изашло је 11 доктора и 10 магистара, за шта каже да му је као ментору „задатак био само да их сачува од странпутица“. Поред ангажмана у САНУ, обављао је бројне научне функције, а тренутно је председник Националног савет за научни и технолошки развој Републике Србије. Но, његова матична кућа увек је био Институт за физику, са кога је током каријере одлазио у свет и непрестано му се враћао.

„Наша усавршавања у иностранству су ишла према оним темама које су неговане у институцији у коју смо долазили“, каже, додајући да у Србији није било усмерења у одређене научне области и дисциплине, што је можда добро плашећи се да бисмо изабрали оне правце који нису на фротну главних истраживања. „Вибрациона спектроскопија, којом сам овде почео да се бавим, тамо је била на највишем нивоу. Мој ментор је био професор, касније академик, Пантелија Николић који је, поред осталог, радио и на добијању монокристала полупроводничких материјала. Имао сам своје узорке које сам понео одавде, које сам направио у оквиру дипломског и магистарског рада. Kада имате свој кристал са собом који је савршен и одете у такве услове, ви сте аутоматски имали сва отворена врата. Нисте чекали да вам неко да тему“, присећа се раних дана своје каријере.

Након што је дипломирао у Београду, 1975. године се запослио на Институту. Потом је 1977. боравио на Универзитету у Нотингему, у Великој Британији, да би 1984. докторирао у Љубљани. Пресудно важан степеник у каријери била је Хумболтова стипендија која га је 1987. године одвела у један од три најважнија центра у овој области, у Институт Макс Планк за истраживање физике чврстог стања у Штутгарту. „Зашто је важно за младог човека да се нађе на најбољем месту и код најугледнијих научника?“, каже, додајући да су осамдесетих таква места била ИБМ, Белове лабораторије и Штутгарт. „Услови за експерименте су били најбољи могући. Али, то су места где долази цео свет. Ви сте у интеракцији са људима, у прилици сте да учите и размењујете искуства“, објашњава. „Ако идете у иностранство, идите на најбоља места. Бирајте да будете на главним фронтовима истраживања“, поручује младим истраживачима, додајући како је много важно да претходно докторирају у земљи јер их потом чека достојанственији и атрактивнији рад.

„На Макс Планк Институт сам као Хумболтов стипендиста дошао са својим узорцима суперпроводних и других материјала, али сам ипак почео да се бавим полупроводничким супер решеткама, о којима ништа нисам знао тада“, додајући како је то допринело да се отвори једна нова грана, као и да је из тог истраживања касније публиковао десетине радова у Physical Review B. Подсећа и на чињеницу да је његова лабораторија у Србији направила високотемпературне суперпроводнике. „Овде су то били пионирски резултати. Прва мерења која сам успео да урадим, јер ми нисмо имали експерименталне услове за мерења, на ниским температурама, урадио сам  на Московском државном универзитету“, каже, објашњавајући да су касније на Институту на бази тих успеха добијена средства и могућност за мерења транспортних особина материјала на ниским температурама.

„Постоји код сваког научника период када идете у иностранство да учите и када идете да преносите већ стечено знање“, каже, подсећајући како је као један од последњих југословенских Марија Кири стипендиста боравио у поново у Штутгарту, а затим у Лувену, у Белгији, а потом и у Валенсији, у Шпанији. Други прелом у каријери догађа се 1995. године, када у Институту оснива Центар и упркос општој кризи у којој се земља тада налазила, набавља опрему, да би га, у 21. веку, са Националним инвестиционим планом и ЕУ пројектима, учинио једном од најопремљенијих домаћих лабораторија. На питање зашто није остао у иностранству каже: „Мени то није никакав изазов. Можда бих имао нешто мало више радова и цитата, али много ми је важније што сам у међувремену отворио лабораторију, центар и могућност да људи највећи део своје креативности оставе овде. Мени значи и што сам написао неколико монографија о историји ове области. То доприноси научној култури која нам је потпуно запуштена“.

*

Текст: Слободан Бубњевић / Одељење комуникација ИПБ

Фото: Милован Миленковић

НАЈАВА: Радионица о јако корелисаним електронским системима

Центар за чврсто стање и нове материјале Института за физику у Београду организује догађај који привлачи светску пажњу. Наиме, у четвртак и петак, 9. и 10. јуна 2022. године, Центар организује радионицу „Workshop in Strongly Correlated Electron Systems“. Радионица је посвећена делу академика Зорана В. Поповића, оснивача Центра и једног од пионира физике чврстог стања у Србији.

Радионица ће бити одржана у хибридном облику, односно у комбинацији предавања уживо и Zoom платформе. Програм радионице и у четвртак и у петак почиње у 10 часова у сали „Др Драган Поповић“ Института за физику.

Предавања ће покрити широк спектар тема из области јако корелисаних електронских система са циљем да се сагледа стање и нови трендови у експерименталним и теоријским истраживањима. У посебном фокусу биће гвожђе-халкогенидни суперпроводници и истраживања у оквиру пројекта StrainedFeSC који финансира Фонд за науку Републике Србије.

Радионица се организује уз финансијску подршку Фонда за науку Републике Србије кроз грант број 6062656, у оквиру програма ПРОМИС.

Програм радионице

Линк за праћење програма првог дана радионице

Линк за праћење програма другог дана радионице

СЕМИНАР: Др Маја Бурић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 10. јуна 2022. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Маја Бурић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Fuzzy BTZ

САЖЕТАК:

We introduce recently proposed fuzzy version of the BTZ black hole and discuss some of its physical properties.

Приступите предавању

ДОКТОРАТИ: Коста Спасић

Наш колега Коста Спасић одбранио је у петак, 3. јуна 2022. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Дијагностика асиметричног и план паралелног радио-фреквентног плазма система у циљу дефинисања плазма хемијских процеса током третмана узорака органског и неорганског порекла“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Невена Пуач, проф. др Срђан Буквић, проф. др Братислав Обрадовић, проф. др Горан Попарић, др Гордана Маловић и др Никола Шкоро. Ментор је др Невена Пуач.

Честитамо!

УО: Александар Богојевић једногласно изабран за директора

Др Александар Богојевић, досадашњи директор Института за физику у Београду, на седници Управног одбора (УО) овог института од националног значаја за Републику Србију одржаној 3. јуна 2022. поново је једногласно изабран да током новог мандата води ову установу.

Одлука одлука УО резултат је усаглашеног мишљења Научног већа, Управног одбора и Министра просвете, науке и технолошког развоја. Наиме, одлуци УО претходило је давање мишљења чланова Научног већа Института који су великом већином подржали Богојевића, иначе јединог кандидата који се на јавном конкурсу пријавио за ову функцију. Након тога, Министар просвете, науке и технолошког развоја дао је сагласност на избор.

“Част ми је што ћу и у наредном мандату моћи да представљам институцију коју изузетно ценим и поштујем – институцију која има потенцијал да израсте у препознатог светског лидера на пољу науке, иновација и образовања”, навео је др Богојевић у обраћању члановима УО.

Говорећи о успесима Института постигнутим у кризном периоду пандемије Ковид-19, др Богојевић је истакао да је Институт у претходном периоду постао неприкосновени лидер на компетитивним пројектима (међународни пројекти, пројекти Фонда за науку, пројекти Фонда за иновациону делатност).

ПОСЕТЕ: Ученици Земунске гимназије на Институту за физику

Након дуже паузе која је уследила због епидемије ковида-19, Институт за физику у Београду је поново отворио врата за госте. У среду, 1. јуна 2022. године Институт су посетили ученици специјализованог одељења за физику Земунске гимназије са наставницом Сашом Стојановић.

Током свог трочасовног боравка на Институту ученици су обишли већи број лабораторија и видели како изгледа посао физичара. Истраживачи су им говорили о темама којима се у свом раду баве и демонстрирали како до одговора на своја питања долазе што је била прилика за ученике да упознају физику ван учионице.

СЕМИНАР: др Рене Мејер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 02. јуна 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Рене Мејер (Универзитет у Вирцбургу, Немачка), одржаће предавање:

Strongly correlated Dirac materials, electron hydrodynamics, and AdS/CFT

САЖЕТАК:

A current challenge in condensed matter physics is the realization of strongly correlated, viscous electron fluids. These fluids are not amenable to the perturbative methods of Fermi liquid theory, but can be described by holography, that is, by mapping them onto a weakly curved gravitational theory via gauge/gravity duality. The canonical system considered for realizations has been graphene, which possesses Dirac dispersions at low energies as well as significant Coulomb interactions between the electrons. In this talk, after introducing basic notions of hydrodynamics and holography, we will discuss Kagome systems which, with electron fillings adjusted to the Dirac nodes of their band structure, provide a much more compelling platform for realizations of viscous electron fluids, including non-linear effects such as turbulence. In particular, in stoichiometric Scandium (Sc) Herbertsmithite, the fine-structure constant, which measures the effective Coulomb interaction and hence reflects the strength of the correlations, is enhanced by a factor of about 3.2 as compared to graphene. We will present a holographic model which includes the leading finite coupling corrections and allows to estimate the ratio of shear viscosity over entropy density in Sc-Herbertsmithite, and find it about three times smaller than in graphene. These findings put, for the first time, the turbulent flow regime described by holography within the reach of experiments.

Приступите предавању
Meeting ID: 881 4646 3326
Passcode: 928695

СЕМИНАР: др Марко Младеновић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 26. маја 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марко Младеновић (Лабораторија за интегрисане системе, ЕТХ, Цирих), одржаће предавање:

Fully-atomistic simulations of valence change memories

САЖЕТАК:

The ability to vary their conductance makes valence change memories (VCMs) promising candidates for applications in emerging neuromorphic applications [1]. The operational mechanism of VCMs is based on the arrangement of oxygen vacancies in the presence of applied voltage: if a conductive path consisting of oxygen vacancies is established between two electrodes, the VCM is in its low resistance (ON) state, if the conductive path is broken, the system is in its high resistance (OFF) state. In this talk, a theoretical framework to model VCMs will be presented. The model is fully-atomistic and consists of three steps: (1) calculating the activation energies for events that occur in VCMs using density functional theory calculations; (2) simulating the rearrangement of oxygen vacancies using an in-house kinetic Monte Carlo code; and (3) calculating the transport properties using the quantum transport method based on non-equilibrium Green’s function formalism. Following a detailed description of the method, an overview of the results on hafnium oxide-based VCMs will be given.

[1] K.Portner et al, ACS Nano 15, 14776 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 810 5550 6980
Passcode: 683804

СЕМИНАР: др Дејан Стојковић

У оквиру семинара Института за физику у Београду, у среду, 25. маја 2022. године у 12 часова путем Zoom платформе, предавање под насловом:

Beyond Quantum Mechanics

одржаће проф. др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, САД)

САЖЕТАК:

In this talk we will present a new formalism, which is based on comparing sequences populated by zeros and ones. Two or more sequences can be compared by defining measures that count the frequency with which various features occur, such as the similarities and differences between them. One such measure can be interpreted as angular momentum j, while another can be interpreted as its projection m along the z axis. Using this formalism, we will produce a simple derivation of the rules for angular momentum addition (identical to those in quantum mechanics) that ultimately yield the Clebsch-Gordan coefficients. This might suggest that elementary particles (i.e., states labeled with quantum numbers j and m) are emergent phenomena for an observer who can observe only the relationships between sequences, but not their exact composition. The probabilistic nature of quantum mechanics is thus a simple consequence of obscuring information about the sequences. Further, calculating probabilities within this formalism reduces to counting. Such a counting procedure leads to the squares of the usual Clebsch-Gordan coefficients, which is tightly connected with the question of why we must square the wave function to obtain probabilities in quantum mechanics. Finally, in our formalism, the role of the reference sequence is crucial, which may shed some new light on the role of the observer and/or vacuum in quantum mechanics. If we interpret the reference sequence as an observer, then clearly an observer becomes an integral part of the system which is observed.

Приступите предавању
Meeting ID: 879 2836 3524
Passcode: 826930

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 20. маја 2022. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

A review of a few results at the interplay between quantum gravity and quantum information theory

САЖЕТАК:

I will give a review of two (if time permits maybe three) results obtained in collaboration with Nikola Paunkovic, on research at the intersection between quantum gravity (QG) and quantum information theory (QI). The first result deals with the possible space of states in an abstract QG formalism, and the restrictions imposed by gauge symmetry, specifically diffeomorphisms. It turns out that these restrictions generically rule out gravity-matter product states as gauge-noninvariant. The second result deals with the motion of a point-particle in QG, in particular in a background gravitational field constructed as a quantum superposition of two distinct spacetime geometries. The resulting trajectory of the particle fails to be described by a geodesic equation with respect to either geometry, giving rise to a correction term due to quantum interference between two geometries. We will discuss the consequences of this for the weak equivalence principle. Finally, we may briefly mention a few other recent results trending in the QI community, such as the quantum switch protocol, del Santo-Dakic protocol, and their relationship to QG.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Игор Аникин

У оквиру семинара Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику Института за физику у Београду, у понедељак, 23. маја 2022. године у 11 часова у Библиотеци Института за физику и путем Zoom платформе, др Игор Аникин (Богољубов лабораторија за теоријску физику, Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни), одржаће предавање:

Transverse-momentum dependent Distributions: Functional Complexity manifesting in Gluon Poles and Inverse Radon Transforms

САЖЕТАК:

As well-known, QCD can be applied to the description of hard reactions with the help of the factorization theorem.
The factorization theorem, as an extended method of asymptotical estimations, states that the short (hard) and long (soft) distance dynamics can be separated out provided the momentum transfer is large. In this connection, any types of parton distributions are stemming from the factorization procedure applied for a given hard process. In the talk, we discuss the functional complexity which is associated with the transverse momentum dependent parton distributions. Working with the semi-exclusive and inclusive reactions, we demonstrate the manifestation of complexity in the gluon pole contributions and in the inverse Radon transforms applied to the transverse momentum dependent generalized
parton distributions. The experimental observables which are directly probing the gluon poles have been suggested.

Приступите предавању
Meeting ID: 914 2401 6765
Passcode: 110488

ИЗ МЕДИЈА: О баштини Алберта Ајнштајна

Радио-телевизија Војводине је у суботу, 14. маја 2022. године емитовала емисију „Документ“ посвећену једном од најутицајнијих физичара свих времена, Алберту Ајнштајну, у којој су међу саговорницима били и истраживачи Института за физику у Београду.

Сто година након што је донета одлука да славни физичар добије Нобелову награду, аутори овог ТВ програма се питају „колико разумемо његову теорију и зашто је не само један од најпопуларнијих научника 20. века, већ и звезда поп културе“. На ове и друге дилеме покушали су да одговоре гости емисије „Документ“.

Говорећи о томе да ли теорија релативности може бити оспорена, др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду нагласио је да у науци то може бити случај са сваком теоријом. „Ми не градимо физички савршену творевину која кад се направи једанпут клањамо се томе као богу. Свака теорија је најбоља апроксимација реалности коју у том тренутку имамо“, рекао је др Богојевић. У емисији је говорио и зашто сматра да Ајнштајнов допринос науци превазилази Нобелову награду као и о миту који прати представу о његовој личности.

Мада је једна од најпознатијих научних теорија, др Војиновић тврди да је теорију релативности заиста разуме мали број људи. „Постала је популарна у одређеном смислу зато што има неке егзотичне предикције. На пример предвиђа ефекте успоравања времена или савијање простора и времена. У том смислу она противречи нашој интуицији и то је чини интересантном“, објашњава др Војиновић.

Емисија „Документ“ ауторке Ержике Пап Рељин емитована је на Првом програму Радио-телевизије Војводина, а један од саговорника био је и Слободан Бубњевић, шеф комуникација Института за физику у Београду.

Емисија „Документ“

АКТУЕЛНО: O црнoj рупи у средишту Млечног пута

Фото: Event Horizon Telescope collaboration

Колаборација Event Horizon Telescope (EHT) објавила је у четвртак, 12. маја 2022. године другу у историји фотографију црне рупе. Мада је 2019. године фотографија на којој је приказана црна рупа М87 привукла велику пажњу јавности, ни интересовање за нову фотографију није било мало јер први пут можемо директно да видимо црну рупу која се налази у средишту Млечног пута. Зато је добила епитет „наша“.

Радиоастрономи су податке за обе фотографије прикупили у априлу 2017. године, али је црна рупа Saggitarius A, која се налази у центру наше галаксије, представљала већи изазов. Наиме, њена маса је само четири милона пута већа од масе Сунца, што је за супермасивне црне рупе у средиштима галаксија веома мало. „Њена величина је упоредива са величином орбите Меркура око Сунца“, објашњава др Марко Војиновић из Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду и додаје да због малог хоризонта догађаја материјал у такозваном акреционом диску (који се врти око ње) успева да обиђе пун круг за неколико минута.

„То време је прекратко да се на Земљи изврши мерење, јер поступак прикупљања података траје отприлике 24 часа. Ово чини фотографију црне рупе „мутном“, јер је време експозиције предугачко за гас који око ње орбитира тако брзо“, каже др Војиновић и подсећа да су чланови колаборације ово упоредили са ситуацијом у којој фотоапаратом подешеним на дугу експозицију (нпр. од десет секунди) покушавамо да сликамо пса који јури свој реп.

Црна рупа Saggitarius A се налази на удаљености од око 26.000 светлосних година од Земље тако да не представља опасност, а име је добила по сазвежђу Стрелца у ком се налази на ноћном небу. С обзиром да је у центру наше галаксије, ова црна рупа је ближа Сунцу од свих других, али се између ње и Сунчевог система налази много гасних облака међузвезданог материјала што је заклања од погледа телескопа. На фотографији која је уз пратећи рад објављена у часопису Astrophysical Journal Letters, види се централна тамна област у којој се налази рупа оркужена светлошћу која потиче од прегрејаног убрзаног гаса.

Фотографија омогућава посматрачу да уочи положај равни ротације црне рупе и угаону величину силуете хоризонта догађаја. „Овај последњи податак је нарочито важан, јер је у директној вези са масом црне рупе, која је већ измерена на основу орбита околних звезда које круже око ње“, објашњава др Војиновћ и истиче да везу између масе и величине хоризонта догађаја црне рупе предвиђа Општа теорија релативности. „То је веома јака теоријска предикција, без било каквих слободних параметара. Због тога је изузетно значајно ако можемо независним мерењима да измеримо и масу и величину хоризонта, и тиме тестирамо предикцију теорије“, тврди др Војиновић. Нова фотографија управо представља прво такво мерење у историји и квалитативно је нов тест Опште теорије релативности у режиму јаке гравитације.

Фотографија је уједно и прва директна потврда да се у центру наше галаксије налази црна рупа за чије се постојање знало само посредно путем мерења орбита око места где се претпостављало да се налази, за шта је додељена Нобелова награда за физику 2020. године.

С обзиром да је у питању друга фотографија црне рупе у историји, неизбежно је правити поређења са претходном. Може се рећи да је „наша“ црна рупа много неупадљивија. „За разлику од црне рупе у галаксији М87, која активно гута материјал околних звезда и због тога доводи до изузетно видљивих ефеката, црна рупа у нашој галаксији је сразмерно неактивна – њен такозвани акрециони диск, односно материјал у блиској орбити који она гута, релативно је мали и сија много мањим интензитетом“, описује др Војиновић и додаје да се тим који је радио на снимцима овде не зауставља и да ће тежити квалитетнијим фотографијама и бољем упознавању ових објеката.

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ

Фотографија: Event Horizon Telescope

ДОГАЂАЈИ: Годишњица Института за физику 2022.

Институт за физику у Београду обележио је 61. годишњицу у својој башти на обали Дунава у четвртак, 12. маја 2022. године. „Поново смо се окупили да обележимо дан Института након три године“, рекао је др Александар Богојевић, подсетивши да претходних година ове традиционалне прославе није било услед епидемије Ковида-19. Овогодишњој прослави у такозваном Врту физике присуствовали су запослени и гости Института.

У свом обраћању запосленима, др Богојевић је подсетио како кризе попут оне која је иза нас, али и оне која долази, истовремено представљају изазов за институције, али могу бити и прилика за нови развој. Такође, директор је нагласио да је Институт за физику током претходних година одржао завидан ниво научне продукције, да је привукао рекордан пројеката и задржао статус једне од водећих научних установа у Србији.

Институт за физику у Београду је основан 6. маја 1961. године одлуком тадашње владе Србије, а томе је претходио убрзани развој ове науке у послератној Југославији. У наредних шест деценија Институт је прошао кроз различите фазе развоја и значајно допринео даљем развоју физике и сродних области, као и међународном угледу наших истраживача. Године 2018. Институт је први стекао статус института од националног значаја за Републику Србију, који јеове године реакредитован.

Поводом годишњице, уочи прославе, традиционално су додељене Годишња и Студентска награда које су ове године добили др Јакша Вучичевић и др Ана Милосављевић. У оквиру програма обележавања дана Институтаа, добитник Годишње награде, др Вучичевић је колегама одржао занимљив семинар на коме је представио бројна интригантна сазнања, а потом је у башти Института приређен и традиционални коктел.

Фото: Бојан Џодан/IPB

ПРИЗНАЊА: Годишња и Студентска награда Института за физику за 2022. годину

др Јакша Вучичевић и др Ана Милосављевић

На свечаности поводом годишњице Института за физику у Београду, 12. маја 2022. године традиционално су додељене Годишња и Студентска награда. Награде се додељују за научни рад који представља значајан допринос одређеној области физике која се развија на Институту и за најбољу докторску дисертацију урађену у овој установи, а одбрањену у претходној години.

др Јакша Вучичевић

Годишњу награду за научни рад жири је доделио др Јакши Вучичевићу за његов значајан допринос теорији јако корелисаних електронских система кроз аналитичко решење временских интеграла у Фајмановим дијаграмима и објашњењу механизма Браун-Зак квантних осцилација проводности. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту.

У образложењу жирија се наводи да је др Вучичевић у претходном периоду постигао значајне резултате који доприносе међународном угледу Института, а при доношењу одлуке су узели у обзир квалитет радова, лауреатов лични допринос овим радовима и њихов утицај на развој области. Наиме, у претходне две године др Вучичевић је објавио шест научних радова укупног импакт фактора 22,943, о његовим радовима су објављене вести у угледним часописима, а руководио је домаћим и међународним пројектима.

др Ана Милосављевић

Студентску награду добила је др Ана Милосављевић за докторску дисертацију под називом „Електрон-фонон и спин-фонон интеракција у суперпроводницима на бази гвожђа и квази-2Д материјалима изучавана методом Раманове спектроскопије“. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.

Др Ана Милосављевић је докторске студије физике уписала на Физичком факултету Универзитета у Београду 2013. године, а од 2015. године је запослена на Институту за физику у Центру за физику чврстог стања и нове материјале где се под менторством др Ненада Лазаревића током израде дисертације бавила испитивањем вибрационих особина материјала са јаким електронским корелацијама. Жири јој је награду доделио, како се у саопштењу наводи, узимајући у обзир квалитет дисертације и објављених радова и њихов утицај на проблематику којој припадају, стваралачки удео кандидаткиње, дужину трајања студија и удео Института у оствареним резлутатима.

Чланови жирија који је донео одлуку о овогодишњим наградама су др Игор Франовић, др Бранислав Цветковић и др Ненад Врањеш, а признања је лауреатима уручио председник Научног већа др Ненад Лазаревић. Након свечаног проглашења лауреата, добитник Годишње награде је традиционално одржао предавање у ком је представио теме на којима тренутно ради и резултате до којих је дошао у претходне две године.

Фото: Бојан Џодан/IPB

СЕМИНАР: др Предраг Поповић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 05. маја 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Предраг Поповић (Институт за физику Земље у Паризу), одржаће предавање:

Critical percolation threshold controls Arctic sea ice melt pond evolution

САЖЕТАК:

Arctic sea ice covers a vast area of nearly 15 million square kilometers at its peak annual extent. However, in recent years, it has been rapidly disappearing at a rate underestimated by most climate models. A likely reason for this underestimate are processes on scales smaller than tens of kilometers, which the large-scale models cannot resolve. One such small-scale process that contributes to the disappearance of the Arctic ice are meter-sized melt ponds that form on the ice’s surface during summer and absorb significant amounts of solar radiation. During the summer, these ponds evolve in a complicated manner that we do not yet fully understand. In this talk, we will show how the critical point of a connectivity transition – the percolation threshold – controls the melt pond evolution. The ponds evolve by draining through large holes that open over the summer on the ice’s surface so that above the percolation threshold, they can drain easily, while below the threshold, their drainage is impaired. In this way, the percolation threshold is an approximate upper bound on the pond coverage fraction. In fact, in a manner typical for critical phenomena, pond drainage is universal. This universality enables us to write an equation for their evolution below the threshold that compares well with field and satellite observations over most of the summer. Our work, thus, might help resolve some of the uncertainty present in the large-scale climate models and help better predict the fate of the Arctic ice.

Приступите предавању
Meeting ID: 845 0021 3601
Passcode: 019682

СЕМИНАР: Михаило Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 29. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Михаило Ђорђевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Coleman-Mandula theorem

САЖЕТАК:

Coleman-Mandula theorem is a no-go theorem in theoretical physics. It states that space-time symmetries and internal symmetries cannot be combined in any but a trivial way. The main consequence of the theorem is impossibility of finding functional dependence between parameters of irreducible representations of the Poincare group (mass and spin), and parameters of irreducible representations of internal symmetry group (charge, color etc.). Finding a „loophole“ of the theorem would give a new insight into the relations between properties of elementary particles, and by doing that, it would also reduce the number of fundamental constants of the theory. In this seminar, we will give a precise formulation of the theorem, show its detailed proof based on very general physical assumptions and talk about possible ways of the generalization of the theorem and of „loopholing“ it.

Приступите предавању

НАЈАВЕ: Конференција младих истраживача YOURS 2022

У оквиру Сајма технике на Београдском сајму часопис JAES 25. маја 2022. године четврти пут за редом организује конференцију YOURS у циљу афирмисања младих истраживача. Конференцију која младима нуди прилику да представе резултате свог рада и повежу се са својим колегама подржава Универзитет у Београду чија је чланица Институт за физику у Београду.

Истраживачи млађи од 35 година могу слати апстракте радова чији су они први аутор до 18. маја на мејл office@jaes-series.com. На основу апстракта ће бити изабрани радови који се представљају на конференцији, а након тога ће аутори узевши у обзир коментаре присутних писати рад који се рецензира уз могућност објављивања у часопису Journal of Applied Engineering Science.

Конференција је на енглеском језику.

Сајт YOURS конференције

СЕМИНАР: др Марија Вранић и др Томас Грисмајер

У оквиру дуплог семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 21. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Вранић (GoLP/Институт за плазму и нуклеарну фузију, Високи технички институт, Универзитет у Лисабону), одржаће предавање:

Sources of electrons, positrons, and gamma-rays from lasers within plasma channels

САЖЕТАК:

The recent rise in laser intensities accompanied by the ongoing construction of new laser facilities such as ELI, the Vulcan 10 PW, and APOLLON will place intensities above 10^23 W/cm^2 within reach. While propagating through a pre-formed plasma channel, a laser of such intensity allows for direct laser acceleration (DLA) of leptons in the radiation reaction dominated regime. The DLA scheme has already been demonstrated to provide high-charge electron beams (at a nC level) with moderate laser intensities  (10^20 W/cm^2). In this talk we will show what can be accomplished with near-future laser facilities. We find that increasing the laser power is bound to augment the charge content even further. The field structure formed due to electron beam loading allows for accelerating positrons. What is more, the interaction in the radiation dominated regime will provide a high flux of emitted photons, in hard x-ray and gamma-ray range. These photons can then be used as a seed for electron-positron pair creation, as well as a radiation source for applications.

Након тога др Томас Грисмајер (GoLP/Институт за плазму и нуклеарну фузију, Високи технички институт, Универзитет у Лисабону), одржаће предавање:

Electron-positron-photon cascades in ultrastrong electromagnetic fields

САЖЕТАК:

Electron-positron pair plasmas are tightly related to extreme astrophysical objects such as pulsar magnetospheres or gamma-ray bursts. Due to the inherent difficulties of studying these remote objects, it is desirable to study dense pair plasmas in the laboratory, both for fundamental purposes and astrophysical applications. The magnitude of the laser fields expected in the next generation of laboratories overlaps with the estimated fields of milliseconds pulsars. Producing pair plasmas in ultrastrong fields may demonstrate that we can mimic the conditions appropriate to these astrophysical environments in laboratories. The pair creation in such energy density environments is caused by the decay of gamma rays in intense fields. As pulsars efficiently convert the large-scale Poynting flux to gamma rays, the laboratory analog of a pulsar isexpected to efficiently convert optical laser light into gamma rays. This process usually leads to quantum electrodynamics (QED) cascades, as the pairs created re-emit hard photons that decay anew in pairs, eventually resulting in electron-positron-photon plasmas. In this talk we will present the QED cascades in the laboratory where the electromagnetic trap is comprised of colliding lasers, and in Pulsar magnetospheres.

Приступите предавању
Meeting ID: 827 0093 8432
Passcode: 008340

ИЗБОР ДИРЕКТОРА: Научно веће са 80 одсто гласова подржало кандидатуру др Александра Богојевића

Научно веће Института за физику у Београду, са 80 одсто гласова присутних чланова, дало је већинску подршку др Александру Богојевићу, кандидату за директора Института.

Ово тело које репрезентује истраживаче Института одлучивало је о томе на седници одржаној у петак, 15. априла. Од присутних 41 члана Научног већа за подршку кандидату гласало је 33 члана, подршку није дало 5 чланова, док су 3 листића била неважећа.

На Институту за физику у току је редовна процедура за избор и именовање директора коју је 15. марта 2022. године започео Управни одбор расписивањем конкурса, а на који се као једини кандидат јавио досадашњи директор, др Александар Богојевић.

У оквиру процедуре, а након што су Комисија и Управни одбор констатовали кандидатуру, Научно веће даје мишљење о предложеном кандидату, поводом чега је и заказана ванредна седница овог тела.

На седници се члановима обратио кандидат који је у кратком говору представио досадашње резултате и свој план за наредни четворогодишњи мандат. Потом су чланови већа приступили тајном гласању.

Након што је добио мишљење већа, о кандидату ће одлучивати Управни одбор, а за његово именовање ће бити потребна и сагласност надлежног министра.

У духу традиције, као и током претходних избора за директора, ова седница Научног већа уживо је преношена на YouTube каналу и сајту Института.

ПРОЈЕКТИ: Медијска лабораторија освојила средства на Јавном позиву

Упоредо са рекордним бројем пројеката које истраживачи освајају на домаћим и међународним конкурсима, Институт за физику у Београду остварује резултате и на позивима за промоцију и комуникацију науке. Тако је пројекат „Медијска лабораторија (MEDIALAB)“ Института за физику у Београду освојио средства на овогодишњем Јавном позиву Центра за промоцију науке (ЦПН).

Према прелиминарним резултатима које је 12. априла објавио ЦПН, овај пројекат Института се нашао међу 24 пројекта промоције науке који су за финансијску подршку одабрани од 84 колико их је ове године било предложено у другој категорији. Средства за пројекте промоције науке по Јавном позиву ЦПН дели од 2011. године, а како ЦПН наводи, Јавни позив у 2022. организован је у две категорије – прва је намењена пројектима за Научне клубове, а друга за пројекте научно-истраживачких организација и удружења.

„Медијска лабораторија“ је подухват који је покренуло Одељење комуникација Института за физику, а који представља једносеметралну обуку за научне новинаре. Пројекат су, у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“, покренули научни новинари Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, а прва MEDIALAB обука организована је 2018. године. Овогодишњи МEDIALAB ће бити организован на јесен 2022. када ће бити отворен позив за селекцију полазника.

Погледајте резултате Јавног позива ЦПН за 2022. годину

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић о науци у Србији

„Наука у малој земљи као што је наша треба да буде покретач одређених процеса који су друштву потребни“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, осврћући се и на околност да је наука релевантна за друштво јер представља узбудљиву авантуру за многе људе.

Др Богојевић је био гост у емисији „Научни портал“, емитованој 12. априла 2022. године на Другом програму Радио-телевизије Србије. У разговору са уредницом Александром Шарковић, директор Института се осврнуо на различите улоге које наука има и друштву, како их обавља и колико је труда потребно да се језик науке преведе тако да га што већи број грађана разуме.

Део разговора био је посвећен и два велика пројекта која су покренута на Институту за физику – Процес акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва (SAIGE) који се реализује у сарадњи Светске банке, Европске уније и Владе Републике Србије и Верокио пројекат. „Сарадњу са Светском банком смо започели пре десет година, али сада кроз најновији пројекат SAIGE, та сарадња има велики утицај на нас и нуди нам да неке ствари ојачамо уз помоћ наше државе, Светске банке и Европске уније“, каже др Богојевић и објашњава да овај пројекат којим се подстиче иновативно предузетништво на институтима пружа прилику да се развије шири приступ науци.

„Други такав инструмент је Верокио пројекат. Оваква институција не треба да буде само научна него да има и важне образовне улоге и то не само у смислу да правимо уске стручњаке који нам требају за будући рад“, наглашава др Богојевић додајући да је поред науке и образовања трећи неопходан аспекат иновационо-технолошки. „Ако на једном месту имате та три врло различите капе које носите тек сте онда комплетна институција“, закључује др Богојевић.

„Научни портал“ је нова колажна емисија Редакције научног програма РТС која се емитује од 2020. године са идејом да доноси новости и приче из света науке. У емисији је до сада гостовало више истраживача из Института за физику у Београду у оквиру дугорочне сарадње Редакције научног програма РТС и Института за физику.

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 15. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Душан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Noncommutative D=5 Chern-Simons Gravity: Kaluza-Klein Reduction and Chiral Gravitational Anomaly

САЖЕТАК:

Chern-Simons (CS) theory has greatly influenced physics and physicists during the past half-century. In this seminar, we will review some basic facts about Chern-Simons Lagrangians defined on some (2n-1)-dimensional manifold. We will then show how CS theory can be connected with gravity. Our focus will be on an SO(4,2) CS gravity in five dimensions and its connections with four-dimensional gravitation. Furthermore, we will analyse the noncommutative deformation of SO(4,2) CS gravity using the geometric Siberg-Witten map. This theory has a nontrivial first-order correction in \theta. By performing Kalutza-Klein dimensional reduction and suitable symmetry breaking, we obtain an effective, four-dimensional gravity theory that has Einstein-Hilbert action with (negative) cosmological constant as its classical (commutative) limit. We then proceed to analyse some concrete solutions of the field equations. We show that AdS space-time remains a solution after including the first-order corrections. On the other hand, AdS-Schwarzschild black hole solution develops a torsion that we explicitly compute. Moreover, we will see that this modified solution implies the existence of a chiral gravitational anomaly if one couples massless Dirac fermions to this NC background.

This seminar is based on arXiv:2203.05020

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Лук Радемакер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Лук Радемакер (Департман за теоријску физику, Универзитет у Женеви), одржаће предавање:

Symmetry breaking and Chern insulators in twisted graphene structures

САЖЕТАК:

Twisted bilayer graphene (tBG) and variants like twisted monolayer-bilayer graphene (tMBG) were proposed to be a platform for strongly correlated physics akin to the cuprate family. However, we will show that many of the observed interacting phenomena can be explained in terms of breaking of spin/valley symmetry. To do so, we will first describe how flat bands in tBG can be directly observed using ARPES [1]. An effective description of the flat bands is hampered by band renormalization due to charge transfer [2] and band topology. The combination of interactions and topology naturally leads to spin/valley symmetry breaking with a quantum anomalous Hall effect in tMBG [3]. In tBG in large magnetic fields, similar spin/valley symmetry breaking creates a series of Chern insulator states [4]. We will conclude with a brief discussion of the possibility of genuine strong correlations in Moiré structures.

[1] S. Lisi, X. Lu, T. Benschop, et al., Nature Phys. 17, 189 (2021).
[2] L. Rademaker, D. A. Abanin, P. Mellado, Phys. Rev. B 100, 205114 (2019).
[3] L. Rademaker, I. V. Protopopov, D. A. Abanin, Phys. Rev. Research 2, 033150 (2020).
[4] Y. Saito, J. Ge, L. Rademaker, et al., Nat. Phys. 17, 478 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 897 1269 4555
Passcode: 580212

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (други део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 01. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће други део предавања:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (први део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

ИСТРАЖИВАЊА: Плазмом против боја које загађују воду

Рад истраживача из Лабораторије за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду, чији је први аутор докторанд Амит Кумар, издвојен је као значајан у угледном билтену у области истраживања плазме International Low Temperature Plasma Community (ILTPC).

Рад у коме се истражује директан и индиректан третман раствора органских боја коришћењем млаза хладне атмоферске плазме објављен је у часопису  Frontiers in Physics 15. фебруара 2022. године, а његови аутори су поред Кумара, др Никола Шкоро и др Невена Пуач из Института за физику, као и др Волфганг Герњак из Каталонског института за истраживање воде и проф. др Драган Повреновић са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.

У фокусу истраживања је широко коришћена боја AB25, а Амит Кумар напомиње да су органске боје главна група токсичних загађивача које се стално откривају у животној средини. Основни извор је текстилна индустрија, а аутори у овом раду износе податак да се годишње око 200.000 тона различитих боја испусти у животну средину. То може имати штетне последице по живи свет у водама, али и јавно здравље. Посебан проблем представља хемијска структура ових боја због које их је јако тешко разградити у конвенционалним постројењима за пречишћавање отпадних вода.

Као алтернативно средство, последњих година се истиче хладна атмосферска плазма, а Амит Кумар објашњава да је разлог томе чињеница да она производи рекативне врсте без додавања хемикалија и повећања температуре околине. У интеракцији са течношћу ова плазма ствара неколико реактивних врста кисеоника и азота које су се показале веома ефикасним у елиминацији органских загађивача из воде.

Истраживачки тим је у истакнутом раду показао да ово може бити најпогоднији третман органских једињења и да ефекат имају и директне и индиректне методе. Тренутно раде на третману других органских једињења, као што су фармацеутски производи, а дизајнирали су и нов извор плазме.

Истраживање је спроведено у оквиру пројекта Nowelties који има за циљ организовање платформе за образовање будућих стручњака за третман воде.

Рад „Директан и индиректан третман раствора органских боја коришћењем млаза хладне атмосферске плазме

СЕМИНАР: др Марија Митровић Данкулов

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. марта 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Митровић Данкулов (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Universal patterns of multiscale stochastic processes in the SARS-CoV-2 pandemic

САЖЕТАК:

SARS-CoV-2 pandemic has influenced every aspect of our lives in the previous two years. The course of an epidemic in one country depends on many factors, including different epidemic measures. The epidemic measures taken varied from country to country and during the epidemic. Apart from the measures themselves, the evolution of the epidemic depends significantly on different underlying stochastic processes. Understanding the global nature of these processes and how they, combined with different measures, influence the course of epidemics is crucial for predicting its evolution. In this talk, we will present the analysis [1] of the world data of SARS-CoV-2 infection events for two distinct periods during the epidemic: the first eight months of the outbreak phase and the first eight months of the immunization phase. Using methods from time series analysis and complex network theory, we will analyze the global features of mentioned stochastic processes. Our results reveal the robust communities of different countries and regions clustered according to similar shapes of infection fluctuations – the content of communities differs for two different phases of the epidemic. Further, examination of the communities reveals the appearance of large clusters that span different geographic locations, suggesting that regional similarities are not the only driver of the evolution of the epidemic. Detailed time series analysis reveals cyclic trends and that persistent fluctuations around the local trend occur in intervals smaller than 14 days. Our results provide the basis for further research into the interplay between biological and social factors that are the primary cause of epidemic infection cycles.

[1] M. Mitrović Dankulov, B. Tadić, R. Melnik, medRxiv:2021.12.20.21268095 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 878 5066 2165
Passcode: 569569

АКТУЕЛНО: Стеван Нађ-Перге добитник награде „Марко Јарић“ за 2021.

Престижну награду Фондације “Проф. др Марко В. Јарић” за 2021. годину добио је др Стеван Нађ-Перге са Калифорнијског технолошког института. Награда „Марко Јарић“ коју домаћи медији називају и “српски Нобел за физику” додељена је др Нађ-Пергеу за, како се у образложењу жирија наводи, изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена.

Награда се физичарима из Србије и дијаспоре додељује већ више од две деценије, а ове године је свечано додељена путем Зум платформе. Но, по традицији награде, очекује се да лауреат одржи популарно предавање у Ректорату Универзитета у Београду и колоквијум на Институту за физику у Београду, чим околности то дозволе.

Један од најмлађих добитника угледне награде, др Стеван Нађ-Перге је доцент на Калифорнијском технолошком институту од 2016. године. Добитник је награде Америчке националне научне фондације, Фондације Алфред Слоан и Фондације Кавли института за нанонауке и Витли фамилије. Његови радови су објављивани у најпрестижнијим светским научним часописима где су постигли високу цитираност. „Задовољство је чути толико лепих речи на српском језику“, рекао је Нађ-Перге током свечане доделе, захваљујући се на признању и најављујући свој долазак у Београд.

„Награда је основана са идејом да се истакну резултати који су изузетни и остављају траг у светској физици“, рекао је током доделе др Петар Аџић, управитељ Фондације “Проф. др Марко В. Јарић”, подсећајући на дело рано преминулог српског физичара Марка Јарића који је, као професор на најпрестижнијим америчким универзитетима и носилац бројних награда, објавио 105 радова у врхунским часописима и четири књиге. Награда се иначе додељује 17. марта, на дан рођења Марка Јарића.

„Награда је ове године додељена 21. пут“, подсетио је др Александар Белић, председник Управног одбора Фондације, који је објаснио и да је приспеле кандидатуре разматрао стручни жири чији су чланови ове године били угледни физичари др Милица Миловановић, др Милан Кнежевић и др Марија Димитријевић Ћирић. „Жири је једногласно предложио Управном одбор да се награда додели др Стевану Нађ-Пергеу, доценту Калтех-а“, рекао је Белић, откривајући име лауреата бројној и нестрпљивој публици на Зум платформи.

„Научна открића и резултати су глобална тековина, док награде у науци имају локализовани значај, али тако упознајемо најбоље појединце и од њих градимо снажан систем и друштво“, истакао је др Саша Лазовић, помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, честитајући лауреату у име Владе и Министарства, уз коментар да је „овогодишњи добитник млад истраживч чији су резултати врхунски“.

Др Стеван Нађ Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. Током школовања освајао је бројне награде у земљи и иностранству. Докторирао је на Техничком факултету у Делфту где се бавио физиком квантних тачака у полупроводничким наножицама. Након доктората добио је стипендију за постдокторско усавршавање на Универзитету у Принстону и Техничком универзитету у Делфту и у том периоду постигао значајне резултате у  истраживању тополошких Мајорана стања.

„Имали смо част да са њим радимо на Институту на једном моделу формирања планетарних система“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, истичући да је овогодишњи добитник награде прави пример како је рад са младима тежак процес који се исплати. „Како би се постигли велики резултати, потребна је сарадња институција у матици и дијаспори“, рекао је Богојевић, подсећајући на је списак истраживача који су до сада добили награду „Марко Јарић“,  а да је Институт већ више година финансира са идејом да ојача тај процес важан за домаћу науку.

По обичају, добитник награде је, мада путем Зум платформе, одржао и кратку беседу о свом истраживачком раду. У овом занимљивом предавању Нађ-Перге је представио заротиране слојеве графена који имају и потенцијалне примене у различитим квантним технологијама. Такве вишеслојне структуре које показују особине суперпроводника када је угао између два слоја близу магичног угла од 1,1 степен, тренутни су фокус експеримената његове групе на Калифорнијском технолошком институту.  

Погледајте снимак Свечане доделе награде „Марко Јарић“ за 2021. годину
Погледајте Одлуку жирија
Прочитајте интервју са лауреатом награде "Марко Јарић"
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић”

ИНТЕРВЈУ: Стеван Нађ Перге, лауреат награде „Марко Јарић“

Награду “Марко Јарић” за 2021. годину, коју домаћи медији називају и “српским Нобелом за физику” добио је др Стеван Нађ Перге са Калифорнијског технолошког института. Награда је др Нађу Пергеу додељена, како се у образложењу жирија наводи, за изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена.

Један од фокуса истраживања којима се др Нађ Перге тренутно бави су структуре од два међусобно заротирана слоја графена који су физичарима занимљиви из више разлога. Према речима др Нађа Пергеа, на први поглед би се могло очекивати да се понашају слично као један слој, али то је случај само када су заротирани под углом већим од пет степени. “Међутим, када су ова два слоја заротирана за приближно један степен, што је такозвани магичан угао, овај материјал се понаша потпуно другачије и може постати суперпроводник, изолатор или обичан метал у зависности од броја електрона у њему”, објашњава др Нађ Перге.

Група у којој ради др Нађ Перге на Калифорнијском технолошком институту бави се изучавањем оваквих вишеслојних графенских структура, али и микроскопијом и мерењем транспортних особина различитих квантних материјала. Овај тим постиже запажене резултате, па су тако радови овогодишњег добитника награде “Марко Јарић” у којима се бави поменутим структурама објављени у најпрестижнијим светским научним часописима као што су Nature, Science, Nature Physics и Physical Review Letters.

“Сврха мојих истраживања је унапређивање нашег разумевања електронских стања у овим системима”, каже др Нађ Перге и наглашава да је потребно више експеримената и неколико година рада да би се установиле особине материјала. “Посебно ми је драго и интересантно то што смо успели да урадимо неке од првих експеримената у овој области и у том смислу дали значајан допринос у разумевању основних особина и суперпроводности у заротираним двослојевима графена”, осврће се на свој рад др Нађ Перге.

Још пре доласка на Калифорнијски технолошки инстиут др Нађ Перге је постизао запажене резултате, а на докторским студијама на Техничком факултету у Делфту бавио се физиком квантних тачака у полупроводничким наножицама. Након доктората добио је стипендију Марија Кири за постдокторско усавршавање на Универзитету у Принстону где је изучавао тополошке изолаторе и суперпроводнике. У току овог постодкторског ангажовања његови главни резултати били су везани за тополошка Мајорана стања, а радови из тог периода су објављени у часопису Science и постигли су високу цитираност.

Истраживања којима се данас бави добрим делом су мотивисана управо реализацијом тополошких Мајорана стања. “Ова стања су веома нестабилна и тешко је направити експеримент који ће недвосмислено показати њихове топлошке особине”, објашњава др Нађ Перге и додаје да нови суперпроводни материјали потенцијално могу да се искористе за реализацију Мајорана стања.

“Истраживања на новим материјалима и експерименти које ми и остале групе радимо константно унапређују и мењају наше разумевање природе. Обично су то детаљне студије које померају границе науке по мало, корак по корак”, каже др Нађ Перге и признаје да је тренутно тешко проценити колико ће ова област и појединачни експерименти бити значајни у ширем смислу.

Говорећи о положају науке, а првенствено физике у Србији, и шта нашим установама недостаје да би могле да се баве истраживањима каква су она на којима он ради, др Нађ Перге каже да му није довољно познато каква је тренутно ситуација у Србији, али да су за ова компликована истраживања потребне значајне и константне инвестиције које су тешко оствариве и у многим земљама Европске уније. У разговору о науци у Србији, др Нађ Перге каже да није у контакту са домаћим физичарима онолико колико би желео. “Дистанца, временска разлика и много обавеза дефинитивно отежавају успостављање и одржавање сарадње. Надам се да ће бити више прилика у будућности”, каже др Нађ Перге.

Др Стеван Нађ Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. У току школовања и студија освајао је бројне награде. “Неизмерно сам захвалан свим својим менторима, наставницима и професорима који су утицали на мој развој као физичара. У том смислу су институтције Математичке гимназије, Истраживачке станице Петница, Института за физику у Београду и Физичког факултета за мене биле изузетно важне. Без тих институција не бих био ту где сам сада”, закључује др Нађ Перге. 

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ

КОНКУРСИ: Избор и именовање директора

У складу са чланом 62. Закона о науци и истраживањима (“Сл. Гласник РС”, бр. 49/2019) и члановима 22-24 Статута Института за физику

УПРАВНИ ОДБОР

ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

РАСПИСУЈЕ КОНКУРС

За избор и именовање

ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА ЗА ФИЗИКУ

Института од националног значаја за Републику Србију

Поред општих услова предвиђених Законом о науци и истраживањима, директор Института треба да испуњава и следеће посебне услове:

  • да је истраживач у звању научног саветника или редовног професора универзитета, компетентан за научну област којом се Институт бави;
  • да има способност и искуство у планирању и организовању научноистраживачког рада из укупне делатности Института;
  • да поседује стручне и административне компетенције потребне за руковођење институцијом која обавља истраживања од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој Републике Србије.

Кандидат за директора треба да приложи следећа документа:

  • пријаву на конкурс;
  • уверење о држављанству;
  • уверење да није осуђиван;
  • уверење о избору у звање научног саветника или редовног професора;
  • стручну биографију са посебним освртом на организационо искуство кандидата;
  • програм и план рада Института за мандатни период.

Директор се именује на период од четири године.

Конкурс остаје отворен 15 дана од дана објављивања у средству јавног информисања. Непотпуне или неблаговремене пријаве се неће узимати у разматрање.

Пријаве доставити на адресу: ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИКУ; Институт од националног значаја за Републику Србију; Прегревица 118, 11080 Београд (Земун)

Оглас по овом конкурсу Управног одбора Института објављен је у дневном листу „Политика“, у издању од уторка, 15. марта 2022. године.

Погледајте ОГЛАС.

ДОКТОРАТИ: Сања Ђурђић Мијин

Наша колегиница Сања Ђурђић Мијин одбранила је у четвртак, 10. марта 2022. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Нееластично расејање светлости на квази-дводимензионалним материјалима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Ненад Лазаревић, др Зоран В. Поповић, проф. др Татјана Вуковић, проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Божидар Николић и доц. др Славица Малетић. Ментор је др Ненад Лазаревић.

Честитамо!

СЕМИНАР: др Игор Прлина

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 11. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Игор Прлина (Браун универзитет), одржаће предавање:

Landau Singularities in Planar Massless Theories

САЖЕТАК:

In this work we present our contribution to the method of using Landau singularities for probing scattering amplitudes in planar massless quantum field theories. We start by proposing a simple geometric algorithm for determining the complete set of branch points of amplitudes in planar N = 4 super-Yang-Mills theory directly from the amplituhedron, without resorting to any particular representation in terms of local Feynman integrals. This represents a step towards translating integrands directly into integrals. In particular, the algorithm provides information about the symbol alphabets of general amplitudes. First we illustrate the algorithm applied to the one-and two-loop MHV amplitudes. Then we demonstrate how to use the reformulation of amplituhedra in terms of ‘sign flips’ in order to streamline the application of this algorithm to amplitudes of any helicity. In this way we recover the known branch points of all one loop amplitudes, and we find an ’emergent positivity’ on boundaries of amplituhedra. Lastly, we look beyond planar N = 4 super-Yang-Mills theory, and analyze Landau singularities of general massless planar theories. In massless quantum field theories the Landau equations are invariant under graph operations familiar from the theory of electrical circuits. Using a theorem on the Y-∆ reducibility of planar circuits we prove that the set of first-type Landau singularities of an n-particle scattering amplitude in any massless planar theory, in any spacetime dimension D, at any finite loop order in perturbation theory, is a subset of those of a certain n-particle ⌊(n−2)^2/4⌋-loop „ziggurat“ graph. We determine this singularity locus explicitly for D = 4 and n = 6 and find that it corresponds precisely to the vanishing of the symbol letters familiar from the hexagon bootstrap in SYM theory. Further implications for SYM theory are discussed.

Приступите предавању

ГОСТИ: Машински факултет на Институту

Представници Машинског факултета Универзитета у Београду, стратешког партнера Института за физику, у уторак, 1. марта, боравили су у нашем институту. Сусрет је организован четири недеље након свечаног потписивања Споразума о стратешкој сарадњи у Ректорату Универзитета у Београду, а обухватио је серију састанака чији је циљ било даље повезивање и јачање сарадње кроз конкретне подухвате.

Институт су посетили декан факултета, проф. др Владимир Поповић, као и продекан за научно-истраживачку делатност, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за финансије, проф. др Александар Грбовић и директор Иновационог центра Машинског факултета, проф. др Ненад Зрнић. Састанцима са гостима присуствовали су директор Института за физику, др Александар Богојевић, као и заменик директора, др Антун Балаж, саветник за капитална улагања, Иван Петковић, саветник за комерцијализацију, Ненад Пантош и руководилац Иновационог центра Института, др Марија Митровић-Данкулов.

Након пленарног састанка, гости су обишли лабораторије Института. Посетили су Центар за фотонику, Центар за изучавање комплексних система и Центар за неравнотежне процесе (на слици) где су разговарали са истраживачима о текућим пројектима и плановима. Након тога, гости су обишли и два спин-оф предузећа Института где су се упознали са капацитетима и производима наших предузећа. Истог дана, организовани су и тематски састанци о сарадњи Иновационих центара, о комерцијализацији и научној сарадњи.

Током ове посете, обе стране су се усагласиле да ће се стратешка сарадња две институције одвијати поступно, у више праваца и на обострану добробит. Усвојена је и краткорочна агенда која обухвата сарадњу у комерцијалним пословима предузећа Института, затим сарадњу у развоју заједничких научно-истраживачких пројеката, како домаћих, тако и међународних, као и директну сарадњу Иновационих центара.

ПРОЈЕКТИ: Престанак родно заснованог насиља

Институт за физику у Београду учествује у европском интер-универзитетском пројекту UniSAFE – Ending Gender Based Violence (GBV) који има за циљ искорењивање родно заснованог насиља у универзитетским срединама и научно-истраживачким организацијама. У пројекту учествује више од 45 универзитета и НИО из 15 земаља, а Универзитет у Београду има статус придруженог партнера.

У циљу пројекта Универзитет у Београду и сви његови факултети и институти од понедељка, 7. марта 2022. године, спроводе емпиријско истраживање о родно заснованом насиљу. Том приликом почеће прикупљање података и на Институту за физику.

Како тим пројекта наводи у саопштењу, резултати пројекта ће бити преточени у конкретне препоруке и алате за смањење родно заснованог насиља у високошколским и другим научним организацијама.

Више информација о пројекту UniSAFE

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић (други део)

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 03. марта 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Quantum chaos, gravity and factorization (part 2)

САЖЕТАК:

In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.

Приступите предавању
Meeting ID: 832 1825 2482
Passcode: 282961

СЕМИНАР: Илија Иванишевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Courant algebroids in bosonic string theory

САЖЕТАК:

We analyze bosonic string symmetry transformations and their relations with  T-duality in the framework of generalized geometry. The generator governing symmetry transformations can be described simply as the inner product of generalized vectors and its algebra produces the Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket, while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to different twists of the Courant bracket that feature string theory relevant fluxes.

arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић (први део)

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. фебруара 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Quantum chaos, gravity and factorization

САЖЕТАК:

In this talk we will argue that the factorization of partition functions in ensembles of interacting quantum systems is a fundamental measure of chaos for a broad range of strongly and weakly interacting, few- and many-body examples. We will first introduce the factorization puzzle in the context of recent advances from the black hole information literature: the problem is likely solved if the black hole geometry is corrected by spacetime wormholes, but wormholes imply that the partition function of two independent, mutually non-interacting and non-entangled systems does not equal the product of their separate partition functions. Making use of a matrix (IKKT) model of D-branes in type IIB string theory, we will show that the factorization is restored when half-wormholes and in general fractional wormholes are taken into account, which corresponds to the regime of strong microscopic chaos on D-branes. Afterwards we will consider the opposite case: ensembles of few-body quantum mechanical systems (Schroedinger equation in the Henon-Heiles potential, quantum kicked top, random matrices) factorize into products of individual partition functions when the system is quantum-chaotic and obeys the Wigner-Dyson energy level statistics. At the end, we will discuss potential applications to strongly correlated electron systems, which bring some new difficulties because of exchange correlations brought about by Fermi statistics.

Приступите предавању

Meeting ID: 869 2228 8686
Passcode: 245902

ИНСТИТУТ: Десет година од Сретењског ордена

Пре тачно десет година, Институт за физику у Београду постао је носилац Сретењског ордена трећег степена, једног од најважнијих одликовања које појединци и институције могу добити у Републици Србији (на слици). На свечаности у Дому народне скупштине на Дан државности, 15. фебруара 2012. године, заједно са још 24 друга носиоца, тадашњи председник Републике Србије доделио је орден Институту за заслуге у научноистраживачком раду. Деценију касније, промениле су се околности како у друштву, тако и на самом Институту, али је, судећи по бројним показатељима, Институт задржао кључну улогу у сектору науке и иновација у Србији.

„Наша визија је следећа – као институт од националног значаја, Институт је водећа научна институција која је израсла довољно да може да развија ширу друштвену релевантност“, каже др Александар Богојевић, директор Института, објашњавајући да је 2022. година посебно значајна за даље унапређење институције која већ 60 година негује изврсност у физици и сродним наукама. Наиме, у осврту на десетогодишњицу Сретењског ордена, директор подсећа како су на Институту у току два узајамно преплетена процеса – почетак изградње и опремања Верокио центра као приоритетног пројекта Владе Србије и реализација Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE), који партнерски финансирају Република Србија, Светска банке и Европска унија.

Шест година након пријема државног одликовања, 2018. године, Институт је постао први инститит од националног значаја за Републику Србију. У складу са новим Законом о науци и иновацијама који је усвојен у међувремену, Институт је ове године успешно потврдио и обновио овај престижни национални статус – поступак ре-акредитације Института као института од националног значаја окончан је одлуком Владе 10. фебруара и у складу са садашњом регулативом, Институт ће у овом статусу остати наредних десет година.

Поред измене поменутог Закона, научноистраживачки сектор у Србији је иначе током претходних десет година доживео значајне промене – усвојена је Стратегија развоја науке „Моћ знања“, основан је Фонд за науку и измењен је начин финансирања истраживања. Институт се са успехом прилагодио овим променама – показатељ виталности институције јесте да истраживачи Института из позива у позив Фонда за науку освајају рекордан број пројеката (седам у програму ИДЕЈЕ, четири у програму ПРОМИС и по један КОВИД и ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА). Захваљујући раду Иновационог центра Института, освојен је и низ грантова Иновационог фонда, као и других пројеката који подстичу развој иновација.

Уз домаће, истраживачи Института са успехом освајају и европске пројекте и грантове, а на Институту се реализује и један од два ERC гранта која су стигла у Србију – током последњих четири године, на Институту је реализовано чак 24 пројекта финансираних из европских фондова. Захваљујући залагању истраживача повезаних са Институтом, Република Србија је 24. марта 2019. године постала пуноправна чланица ЦЕРН-а, који је данас један од стратешких партнера Института. Импресивна мрежа европских партнера Института обухвата и италијански INFN и лабораторију DESY у Немачкој.

Како би ојачао везе и ка домаћим институцијама, Институт је однедавно покренуо процес успостављања стратешких партнерстава и са водећим научним институцијама у Србији – први стратешки партнер са којим је потписан споразум је Машински факултет Универзитета у Београду. Поред ових веза, Институт улаже велике напоре у комуникацији науке према грађанима – поред континуираног рада са медијима, све до избијања епидемије, Институт је одржавао изузетно посећене популарне трибине у Великој сали Студентског културног центра, а уз друге програме, Институт је развио и врло запажен видео серијал „Врт физике“ који на друштвеним мрежама прате десетине хиљада гледалаца.

„Дошло је до поступне смене генерација“, каже директор Богојевић, објашњавајући да је одлазак старијих, искусних истраживача у пензију био праћен непрекидним подмлађивањем истраживачког кадра. Данас на ИПБ ради више од 230 истраживача од којих су две трећине доктори наука, а посебно је занимљиво да је 58 одсто истраживача млађе од 45 година, као и да је 42 одсто истраживача женског пола.

Фото: ИПБ – Бојан Џодан

АКТУЕЛНО: Статус Института као института од националног значаја продужен за још 10 година

Статус Института за физику у Београду као института од националног значаја за Републику Србију изнова је потврђен недавном ре-акредитацијом. Наиме, одлуком Владе Републике Србије број 022-1074/2022 од 10. фебруара 2022. године (објављеном у „Службеном гласнику РС“, број 18/22 од 11.02.2022.) Институт за физику у Београду је поново акредитован као институт од националног значаја.

Институт за физику је 2018. године постао први институт у земљи од националног значаја, а тај статус је касније добило још шест институција у Србији. Институти од националног значаја су, како се наводи у Закону о науци и истраживањима, врхунске научноистраживачке установе од посебног значаја за једну или више научних области, а у њима се обављају истраживања од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој државе.

Према Правилнику о вредновању научно-истраживачког рада, институт може добити статус института од националног значаја уколико испуњава 14 услова, међу којима су успостављена међународна сарадња, резултати научно-истраживачког рада који доприносе развоју науке, општем фонду знања и развоју технологије.

Поновна акредитација и потврда овог статуса Института је била нужна будући да га је, у складу са претходним Законом о НИД стекао на период од 4 године. У складу са новим Законом о науци и истраживањима, Институт за физику је сада акредитован као институт од националног значаја за Републику Србију на 10 година.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

СЕМИНАР: Илија Иванишевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Courant algebroids in bosonic string theory

САЖЕТАК:

We analyze bosonic string symmetry transformations and their
relations with  T-duality in the framework of generalized geometry. The
generator governing symmetry transformations can be described simply as
the inner product of generalized vectors and its algebra produces the
Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket,
while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant
algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to
different twists of the Courant bracket that feature string theory
relevant fluxes.

arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227

Приступите предавању

НАЈАВА: Проглашење добитника награде „Марко Јарић“

Фондација „Проф, др Марко В. Јарић“ свечано ће прогласити добитника награде из физике „Марко Јарић“ за 2021. годину у четвртак, 17. марта 2021. у 12 часова.

Том приликом публици ће се путем Zoom-а обратити представници Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Универзитета у Београду и Института за физику у Београду, који финансијски подржава награду. По традицији, овогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ ће одржати и кратку беседу о својим резултатима.

Догађај можете пратити путем следећег линка:

Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/92516881812?pwd=WVdFSzhVU0JqOHlNbDJWVFZwSktCdz09

Meeting ID: 925 1688 1812
Passcode: 994166

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“.

Са традицијом дугом две деценије, награда „Марко Јарић“ додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Сам проф. Јарић је био један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици радећи у Сједињеним Америчким Државама.

Више информација на: www.fondacijajaric.rs

 

КОНКУРС: Предлози за Годишњу и Студентску награду

Истраживачи Института за физику у Београду могу до 15. марта 2022. године да Научном већу доставе своје предлоге за Годишњу награду за научни рад и Студентску награду које ова установа традиционално додељује.

Предлози награде треба да садрже биографске и библиографске податке кандидата, образложење, копије објављених радова, а за Студентску награду и докторску тезу.

Предлоге је потребно доставити одељењу за људске ресурсе, а електронске верзије предлога послати на адресу  nagrada@ipb.ac.rs .

Правилник о наградама

АКТУЕЛНО: Стратешка сарадња Института са Машинским факултетом

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

У Ректорату Универзитета у Београду у четвртак, 3. фебруара 2022. године Институт за физику у Београду и Машински факултет Универзитета у Београду потписали су, у Ректорату Споразум о стратешкој сарадњи. Споразум су у присуству ректора Универзитета, проф. др Владана Ђокића, потписали директор Института др Александар Богојевић и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Свечано потписивање је, из епидемиолошких разлога, организовано без публике уз пренос на Youtube каналу Института за физику.

Обраћујући се присутнима и публици која је онлајн пратила догађај, ректор др Ђокић је истакао да је сарадња између чланица Универзитета значајна и отвара бројне могућности међу којима је унапређење појединих делова наставе као што су постдокторске студије.  „Институт за физику, као једна од наших истакнутих институција из области природних наука и Машински факултет, као истакнута институција из области техничко-технолошких наука, свакако су нашли одређене везе и могућности како би могли своју сарадњу да унапреде“, рекао је др Ђокић.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Директор Института за физику др Богојевић је нагласио да је данас склопљена прва стратешка сарадња у оквиру процеса повезивања ове установе, као првог института од националног значаја за Републику Србију, са низом других институција. „Верујемо да стратешко повезивање две чланице Универзитета представља важан корак у јачању Универзитета као целине. Модерни универзитети су сложени екосистеми, сачињени од различитиих и комплементарних институција“, каже др Богојевић наглашавајући да постоји традиција сарадње две институције у области науке, образовања и иновација, а да ће ово стратешко повезивање додатно утицати на њихову друштвену релевантност.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, захвалио се ректору на подршци у потписивању споразума истичући колико је важно да универзитет као кровна институција, стоји иза сарадње. „Факултети не користе довољно институте. Без повезивања института и факултета сам универзитет не може ићи много напред јер постоје огромни капацитети у институтима“, рекао је др Поповић препознавши као додатан простор за сарадњу Верокио центар који је предвиђен за образовно-иновациону сарадњу.  

Потписивању су присуствовали и др Антун Балаж, заменик директора Института за физику, др Александар Белић, члан Управног одбора Института за физику, др Саша Дујко, члан Савета Универзитета у Београду са Института за физику, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за НИД Машинског факултета, проф. др Маја Тодоровић, продекан за међународну сарадњу Машинског факултета и проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета.

ВИДЕО СНИМАК СВЕЧАНОГ ПОТПИСИВАЊА СПОРАЗУМА О СТРАТЕШКОЈ САРАДЊИ:

Видео: Бојан Живојиновић / Two Tech Solutions

НЕДОСТАЈУЋА ИНФРАСТРУКТУРА: Потписан уговор о изградњи

Институт за физику у Београду и Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда склопили су уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре који је потписан у петак, 4. фебруара 2022. године.

Наиме, на локацији уз обалу Дунава у Земуну, где се налази Институт, не постоји градска канализациона мрежа која је у складу са Планом сепарационог система одводњавања. Захваљујући овом уговору, то питање ће бити решено, што подразумева изградњу новог фекалног (Ø250мм) и новог кишног канала (Ø300мм).

Ова изградња недостајуће инфраструктуре повећаће отпорност мреже на временске непогоде изазване климатских променама и свакако ће олакшати функционисање целокупног Института. Изворно, изградња је подстакнута припремањем грађевинског земљишта за потребе изградње објеката Верокио центра, који се као приоритетни пројекат Владе Републике Србије гради у оквиру Института за физику у Београду.

Финансирање изградње недостајуће инфраструктуре на Институту за физику реализоваће се кроз буџет Града Београда – средства су дефинисана Програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта за 2022. годину (Сл. лист Града Београда 123/21) за позицију II.2.1.E.1.

СЕМИНАР: Драган Прекрат

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Драган Прекрат (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Phase transitions in matrix models on the truncated Heisenberg space

САЖЕТАК:

The important generic problem with QFTs on noncommutative spaces is the UV/IR mixing of divergences which interferes with their renormalization. The Grosse-Wulkenhaar model solved this problem by introducing a harmonic oscillator term that can be interpreted as a coupling between the curvature and the field. In this talk, we will examine the success of this model from the phase transition point of view. We will show that renormalizable and nonrenormalizable versions of the 2D noncommutative phi4 model have different phase diagrams.
We will also consider the implications of the striped-phase shifting on the renormalization properties of other models.

arXiv:2104.00657 [hep-th]
arXiv:2002.05704 [hep-th]

Приступите предавању

ПРИЗНАЊА: др Даници Павловић Светосавска награда

Једна од тридесетчетири добитника Светосавске награде за 2021. годину је др Даница Павловић, научни сарадник из Центра за фотонику Института за физику у Београду.

Др Павловић је, како се у образложењу за доделу награде наводи, ову престижну награду добила за „изузетне резултате у области биофотонике на пољу биматеријала и иновација у биомедицини“. У образложењу такође стоји да је др Даница Павловић најмлађи доктор наука у области биофотонике и учествује у реализацији више националних и међународних пројеката, а добитница је више награда и стипендија. Објавила је три међународна патента, а посебан допринос је дала у коришћењу нелинеарне ласерске микроскопије.

Поводом обележавања школске славе Свети Сава, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић је у четвртак, 27. јануара 2022. године уручио Светосавску награду истакнутим појединцима и институцијама. Ова повеља се додељује тачно две деценије, а ове године је према министровим речима стигао рекордан број пријава, тачније више од 150 њих.

Фото: Министарство просвете, науке и технолошког развоја

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић у „Политици“

Уочи 118-те годишњице постојања, дневни лист „Политика“ у недељном броју доноси тематски интервју са др Александром Богојевићем, директором Института за физику у Београду. У опсежном, сликовитом тексту под насловом „Ренесансни преображај знања, умећа и креативности“, аутора Дарка Пејовића, који је у рубрици „Друштво“ објављен 23. јануара, представљени су планови развоја Института за 2022. годину, као и разноврсна размишљања, идеје и анализе др Богојевића.

„За Институт за физику, први наш институт од националног значаја, од ове године почиње ново рачунање времена“, пише „Политика“ наводећи како би ову годину на Институту требало да обележе два пројекта после којих, како се каже у чланку, „више ништа неће бити исто не само у овој научној тврђави на земунској обали Дунава, већ и у најширем окружењу“.

Крајем децембра Институт је приступио програму „Убрзање иновација и подстицање раста предузетништва“ који се остварује кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, а у њему учествује шест института. Циљ је, пише Политика, да креативна енергија из ових институција послужи за „напајање“ привреде и да стварање научних радова не буде себи сврха, већ да истраживања нађу и конкретну примену.

„Инострани експерти ће нас обучити како да брже и у већем обиму повлачимо новац из међународних фондова, како да формулишемо патентне захтеве“, каже у разговору са новинарем „Политике“ др Богојевић, додајући да овакав пројекат омогућује и оснивање високотехнолошких предузећа која „кад стасају могу да изађу из окриља Института и осамостале се“.

Уз исходе овог пројекта, „Политика“ детаљно анализира и укупни план развоја Института, са посебним освртом на раст људских ресурса, да би се потом чланак посветио питању утицаја науке на укупни развој Републике Србије. „Будућност не почива само на многољудним државама попут САД, Кине, Русије, Индије“, сматра др Богојевић, додајући како постоје историјски примери да су и мале земље давале допринос човечанству који је био у позитивној несразмери са њиховом величином.

Финални део чланка посвећен је изградњи и опремању Центра Верокио на Институту за физику. „У Институту за физику ће на пролеће бити ударени темељи једном дугорочном процесу преображаја“, најављује Политика, објашњавајући концепт новог постиндустријског образовања у овом иновационом и едукативном центру, који је приоритетни пројекат Владе Србије, као и порекло његовог назива и његове бројне партнере из света.

АКТУЕЛНО: Два истраживача Института председници матичних одбора

Новоизабрани председници у чак два матична научна одбора су истраживачи из Института за физику у Београду. Наиме, за председника Матичног одбора за физику, његови чланови недавно су изабрали др Антуна Балажа (на слици лево), научног саветника из Лабораторије за примену рачунара у науци, док је за председника Матичног одбора за геонауке и астрономију изабран др Владимир Срећковић (на слици десно), научни саветник из Лабораторије за астрофизику и физику јоносфере.

Матични научни одбори су тела која се старају о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији. Како се наводи на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ови одбори између осталог одлучују о стицању звања научни сарадник и дају мишљење Комисији о квалитету научноистраживачког рада и доприносу кандидата за избор у виша звања, дају Министарству мишљење о годишњем извештају научноистраживачких организација и предлажу члана у Комисију за утврђивање предлога годишње листе категорисаних часописа.

Матични научни одбор за физику броји осам чланова и у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и делатности у области физике. Новоизабрани председник, др Антун Балаж је научни саветник и заменик директора Института за физику у Београду. Руководилац је Центра изузетних вредности за изучавање комплексних система, води већи број европских пројеката, а препознатљиви су његови научни доприноси у области ултрахладних квантних гасова.

Матични научни одбор за геонауке и астрономију броји седам чланова чији мандат траје пет година. Његов нови председник, др Владимир Срећковић је научни саветник Института за физику у Београду где је запослен од 2003. године. У својој досадашњој каријери објавио је значајан број радова из области астрофизике и гравитације у међународним часописима, а такође је и едитор и рецензент у реномираним часописима.

СЕМИНАР: Бојана Бркић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 21. јануара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Бојана Бркић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Laplacian on fuzzy de Sitter space

САЖЕТАК:

In this seminar, we shall consider the geometric property of fuzzy de Sitter space by studying the Laplacian. The latter is defined within the noncommutative frame formalism and it is not hermitian, thus, inducing the nonunitary evolution. We shall solve the eigenproblem of the symmetrically ordered quantum-mechanical Laplacian and discuss its spectrum.

Приступите предавању

ПРОЈЕКТИ: Институт за физику приступио SAIGE пројекту за подизање капацитета

Институт за физику у Београду заједно са других пет института потписао је са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Меморандум о разумевању у циљу пружања подршке процесу трансформације института који обављају научноистраживачку делатност. Свечано потписивање организовано је у Влади Републике Србије у уторак, 28. децембра 2021. године. „Министарство науке, просвете и технолошког развоја снажно подржава изврсност у науци и посвећено је дугорочном обезбеђивању квалитета научноистраживачког рада“, изјавио је Бранко Ружић, први потпредседник Владе Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја, приликом свечаног потписивања.

За трансформацију института опредељено је око 13 милиона евра, кроз Пројекат акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији – Serbia Accelerating Innovation and Growth Entrepreneurship Project (SAIGE), који се финансира и реализује кроз чврсто партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, са циљем додатног улагања у науку, технолошки развој, иновације и иновативно предузетништво.

„Кроз сарадњу на сличним пројектима јачања капацитета, посебно са Светском банком, Институт се претходних година трансформисао и постао институт од националног значаја. Овај пројекат ће нам помоћи да се сада суочимо са кључним питањем: како искористити велику креативну енергију у науци да би се ојачали привреда и друштво у целини у Републици Србији“, сматра Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду.

Говорећи на самом потписивању о значају пројекта, чија је реализација почела у мају 2020. године, проф. др Виктор Недовић, директор пројекта SAIGE, истакао је да се реализација одвија кроз три компоненте које обухватају: даљу реформу научноистраживачког сектора, подршку програма Фонда за науку и јачање сарадње са српском дијаспором, као и Подршку новом Програму Фонда за иновациону делатност – Програму Акцелерације.

Циљ пројекта SAIGE је да се побољша релевантност и изврсност научних истраживања и подигне капацитет научноистраживачких организација, као и да се унапреди иновативно предузетништво и приступ изворима финансирања за раст компанија и доприносе расту у конкурентности српске економије.

SAIGE пројекат је од великог значаја не само за Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, већ и за све учеснике па и саму научну заједницу Србије јер кроз ову подршку у смислу трансформација научних института имамо већу шансу да се укључимо у глобалне токове како науке тако и економије“, истакла је др Јелена Беговић, директор ИМГГИ. Овај институт и Институт за физику у Београду су једини већ прошли кроз сличан пројекат што је утицало на обе ове институције.

Министарство је у 2020. години спровело процес вредновања института који обављају научноистраживачку делатност на основу упитника у коме су институти сами проценили тренутно стање и кључне прилике за унапређење. Институти су се такође изјаснили о томе да ли желе да на добровољној основи наставе даље учешће у процесу који подразумева спољну међународну експертску процену и припрему плана трансформације. Након изјашњавања уследила је селекција и одабрана је прва група од шест института која је наставила учешће у даљем процесу.

ПРИЗНАЊА: Награде Привредне коморе Србије истраживачима Института

У Привредној комори Србије 23. децембра 2021. године додељене су годишње награде за најбоље докторске дисертације у претходне две школске године. Међу једанаест награђених за школску 2018/2019 годину, признања је добило двоје истраживача Института за физику у Београду, др Тијана Милићевић и др Миљан Дашић.

Како се на сајту Привредне коморе наводи, награде се додељују за решења која су применљива у привреди и доприносе развоју науке, економије и друштва у целини.

Др Тијана Милићевић је своју докторску дисертацију под називом „Интегрисани приступ истраживању потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и биомониторинг“ писала и одбранила на енглеском језику пред међународном комисијом 3. децембра. 2018. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Свој докторат је радила у Лабораторији за физику животне средине Института за физику, на Катедри за примењену хемију Хемијског факултета у Београду и на Катедри за биоинжењерство Природно-математичког факултета у Антверпену (Белгија) под менторством проф. др Александра Поповића и др Мире Аничић Урошевић. У својој дисертацији др Милићевић се бави проучавањем и интегрисаним приступом процени квалитета животне средине на примеру пољопривредних култура и, конкретно, винограда. Како се наводи у образложењу за доделу награде, дисертација доприноси разумевању да се увођењем предложеног ингегрисаног мониторинга система земљиште-биљка-ваздух може унапредити пољопривредна производња и заштити животна средина. Интегрисан мониторинг у пољопривредним срединама би допринео унапређењу производње, ублажавању утицаја загађујућих супстанци на пољопривредну производњу, али би дао и конкретније информације о мобилности и биодоступности елемената које би помогле пољопривредним произвођачима приликом дозирања агрохемикалија и испитивања безбедности производа. Из докторске дисертације др Милићевић је публиковала шест радова у врхунским међународним часописима, два поглавља у књигама и презентовала је више од 20 радова на међународним скуповима.

Др Миљан Дашић је своју докторску дисертацију под називом „Моделовање понашања просторно ограничених диполних и јонских система“ одбранио 23. септембра 2019. године на Физичком факултету Универзитета у Београду. Свој докторат др Дашић је радио у Лабораторији за примену рачунара Института за физику под менторством др Игора Станковића. Кандидат је, како се наводи на сајту Привредне коморе, своју дисертацију реализовао у области рачунарске нано-трибологије, утврђујући везе и последице интеракције између структуре и геометрије у класичним системима наночестица и молекула са дугодометним интеракцијама. Током докторских студија др Дашић је реализовао стручну праксу у Одељењу за напредне технологије компаније Тојота Мотор Европа са седиштем у Завентему (Белгија), а након повратка у Београд наставио је сарадњу са Тојотом. У току сарадње реализована су истраживања са циљем развоја нових рачунарских симулација за истраживање мазива на бази јонских течности, са мотивацијом њихове примене у смањењу трења и абразије у мотору аутомобила. Развијене симулације омогућавају молекуларни дизајн оптималних јонских течности које истовремено испуњавају захтеве за малим трењем и спречавањем хабања. Према речима др Дашића, кључна предност употребе рачунарских симулација лежи у могућности испитивања широког параметарског опсега што не важи за експериментална истраживања са конкретним јонским течностима. Кандидат је објавио шест радова у часописима са SCI листе од којих су четири у директној вези са садржајем докторске дисертације, наводи се у образложењу Привредне коморе.

Привредна комора Србије традиционално додељује од 1968. године Годишњу награду за најбоље докторске дисертације, а за претходне две школске године конкурисало је 37 радова са 23 факултета и шест универзитета. Због епидемије коронавируса прошле године нису додељене награде па је овог пута то учињено за две школске године.

Вест о додели награда на сајту ПКС

СЕМИНАР: др Аксел Пелстер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Аксел Пелстер (Департман за физику, Технички универзитет у Кајзерслаутерну, Немачка), одржаће предавање:

On the theoretical description of photon Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Since the advent of experiments with photon Bose-Einstein condensates in dye-filled microcavities in 2010 [1], many investigations have focused upon the emerging effective photon-photon interaction. Despite its smallness, it can be identified to stem from two physically distinct mechanisms [2]. On the one hand, a Kerr nonlinearity of the dye medium yields a photon-photon contact interaction, whose microscopic theoretical description is based on a Lindblad master equation [3]. On the other hand, a heating of the dye medium leads to an additional thermo-optic interaction, which is both delayed and non-local [4]. The latter turns out to represent the leading contribution to the effective interaction for the current 2D experiments.

A new experimental platform, which is currently built up in Kaiserslautern, will be devoted to analyse the dimensional crossover in trapped photon gases from 2D to 1D. As the photon-photon interaction is generically quite weak, they behave nearly as an ideal Bose gas. Moreover, since the current experiments are conducted in a microcavity, the longitudinal motion is frozen out and the photon gas represents effectively a two-dimensional trapped gas of massive bosons, where the anisotropy of the confinement allows for a dimensional crossover. A detailed investigation for such a system allows to determine its effective dimensionality from thermodynamic quantities [5].

Furthermore, we investigate how the effective photon-photon interaction changes when the system dimension is reduced from 2D to 1D [6]. To this end, we consider an anisotropic harmonic trapping potential and determine via a variational approach how the properties of the photon Bose-Einstein condensate in general, and both aforementioned interaction mechanisms in particular, change with increasing anisotropy. We find that the thermo-optic interaction strength increases at first linearly with the trap aspect ratio and later on saturates at a certain value of the trap aspect ratio. Furthermore, in the strong 1D limit the roles of both interactions get reversed as the thermo-optic interaction remains saturated and the contact Kerr interaction becomes the leading interaction mechanism. Finally, we discuss how the predicted effects can potentially be measured experimentally.

[1] J. Klaers, J. Schmitt, F. Vewinger, and M. Weitz, Nature 468, 545 (2010).
[2] J. Klaers, J. Schmitt, T. Damm, F. Vewinger, and M. Weitz, Appl. Phys. B 105, 17 (2011).
[3] M. Radonjic, W. Kopylov, A. Balaz, and A. Pelster, New J. Phys. 20, 055014 (2018).
[4] E. Stein, F. Vewinger, and A. Pelster, New J. Phys. 21, 103044 (2019).
[5] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2011.06339 (2020).
[6] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2109.11211 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 826 2047 2000
Passcode: 680361

СЕМИНАР: Стефан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 17. децембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Стефан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

In this part of the seminar on the black hole information paradox, we consider some concrete models of 2d dilaton gravity (CGHS, BPP) that allow us to explicitly calculate the Page curve using the island formula. As a new result, we will show how to perform this calculation for an eternal black hole in 2d dilaton gravity model obtained from 4d Einstein-Hilbert action via dimensional reduction.

Приступите предавању

ГОСТ ИНСТИТУТА: др Дмитриј Камањин

У петак, 10. децембра 2021. године, Институт за физику у Београду је посетио др Дмитриј Камањин, директор за међународну сарадњу Обједињеног института за нуклеарна истраживања (JINR) у Дубни. Директор и запослени Института су на састанку са др Камањином разговарали о досадашњој и будућој сарадњи ове две установе.

Током посете нашем Институту, др Камањин је представио Институт у Дубни и могућности за сарадњу свим заинтересованим истраживачима Института за физику.

Институт за физику већ више деценија негује успешну сарадњу са Институтом у Дубни, који је једна од великих европских истраживачких установа са развијеном међународном мрежом сарадника. Обједињени институт се налази око 100 километара од Москве, у месту Дубна које је због овог истраживачког центра добило надимак „Наукоград“. Основан је 1956. године са циљем да се у њему истражују фундаменталне особине материје. Данас Институт у Дубни запошљава више од пет хиљада истраживача и инжењера, а његове ресурсе користе и истраживачи из других земаља. Међу оснивачима се налази 18 држава, а Србија је једна од шест придружених чланица. Очекује се да Србија ускоро постане пуноправни члан конзорцијума Обједињеног института.

СЕМИНАР: Стефан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 10. децембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Стефан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

In this part of the seminar on the black hole information paradox, we consider some concrete models of 2d dilaton gravity (CGHS, BPP) that allow us to explicitly calculate the Page curve using the island formula. As a new result, we will show how to perform this calculation for an eternal black hole in 2d dilaton gravity model obtained from 4d Einstein-Hilbert action via dimensional reduction.

Приступите предавању

ИСТРАЖИВАЊА: Квантни ефекат на високим температурама

Истраживач Института за физику у Београду др Јакша Вучичевић учествовао је у истраживању током ког је уочен један нов квантни феномен и то на вишој температури. Истраживање је део пројекта Cold atoms, Hubbard model and holography: key to strange metals финансираног у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије. Др Вучичевић је на овом проблему радио са др Роком Житком из Института “Јожеф Стефан” у Љубљани.

Радови др Вучичевића и др Житка о новим типовима магнетних квантних осцилација које се јављају на високим температурама, издвојени су као препорука уредника у часописима Physical Review Letters и Physical Review B у новембру 2021. године и истакнути су у APS Physics magazine. Зашто ово истраживање привлачи такву пажњу међу физичарима?

„Квантне осцилације електричне проводности материјала на веома ниској температури су добро познат феномен, Шубников-де-Хас ефекат, опажен први пут 1930. године“, објашњава др Вучичевић додајући да је физички механизам овог понашања јасан у металима и полупроводницима. Међутим, у скорашњим експериментима је уочена нова врста осцилација које се испољавају на вишим температурама, где Шубников-де-Хас ефекат не важи. Теорија коју су развили др Вучичевић и др Житко описује управо ту феноменологију. “Испоставља се да је главни ‘састојак’ за високотемпературне Браун-Зак осцилације скраћење времена живота квази-честица до чега долази управо на високим температурама”, наглашава др Вучичевић. 

“Према Хајзенберговом принципу неодређености, краћи живот квази-честица значи да је њихова енергија мање одређена, па постају вероватнији процеси где честица тунелира између два стања са различитим енергијама. Браун-Зак осцилације су управо осцилације у амплитуди оваквог тунелирања”, каже др Вучичевић и додаје да је феномен Браун-Зак осцијалција први пут експериментално опажен 2017. године у двослоју графена и бор-нитрида. Модел који су развили др Вучичевић и др Житко доста се разликује од овог па је очигледније да је реч о универзалном феномену који не зависи од детаља решетке. 

“Још увек је рано да се говори о комерцијалним и технолошким применама квантних ефеката на високим температурама. Међутим, у експерименталној физици верујемо да ће овај феномен послужити у сврхе дијагностике материјала”, тврди др Вучичевић. 

СЕМИНАР: др Ненад Вукмировић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 09. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ненад Вукмировић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Charge pair transport pathway in organic solar cells

САЖЕТАК:

Solar cells based on organic semiconductors have been widely investigated in the last three decades with a continuous improvement in their performance and lifetime and improved understanding of the processes that take place in the device. The first part of the talk will consist of a brief review of this research field and a review of our previous efforts aimed at understanding the key process in the solar cell – the separation of photo-generated charge pairs (excitons). Our recent results will be presented in the second part of the talk [1, 2]. We model the system using a microscopic effective Hamiltonian that takes into account the most relevant processes that determine the dynamics of excitons. The results for energy and time resolved dynamics of charge pairs from the moment of their photogeneration to the moment of their extraction or recombination will be presented. The results indicated that charge separation proceeds via the cold pathway in which donor excitons convert to relaxed charge-transfer excitons which further transform to the states of separated charges [1]. We further analyze these results from the perspective of non-equilibrium thermodynamics. We determine the difference between equilibrium and non-equilibrium dependence of free energy on charge pair separation distance. Our results indicated that this difference is largest when charge separation efficiency is large which led us to conclude that charge separation in efficient organic solar cells proceeds via a cold but nonequilibrated pathway [2].

[1] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 124, 4378 (2020).
[2] W. Kaiser, V. Janković, N. Vukmirović, and A. Gagliardi, J. Phys. Chem. Lett. 12, 6389 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 899 4920 6726
Passcode: 819948

ИДЕЈЕ: Истраживачи Института освојили рекордних седам пројеката Фонда за науку

Илустрација: Фонд за науку Републике Србије

Истраживачи Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију, поново су остварили запажен успех – освојили су чак седам пројеката који су одобрени за финансирање у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку Републике Србије. Према коначним листама које је Фонд за науку објавио 30. новембра, то је највећи број пројеката којима у овом програму руководе истраживачи из једне институције у Србији, а поред нашег института, седам пројеката освојио је још и Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

„Идеје“ су до сада највећи програм Фонда за науку који је покренут са циљем да финансира изврсну науку кроз пројекте који ће, како се наводи на сајту Фонда, у будућности имати утицаја на развој науке и истраживања. Одобрени пројекти су разврстани у четири области (природне, техничко-технолошке, биомедицинске и друштвено-хуманистичке науке), а њихов укупан буџет износи 29.999.198,17 евра.

За добијање ових средстава, на програм „Идеје“ је конкурисало 9.096 истраживача из 202 научно-истраживачке организације са чак 917 предлога пројеката. У оквиру поступка евалуације, спроведеног у два степена, за финансирање је изабрано 105 пројеката на којима ће учествовати 1.064 истраживача из 98 научно-истраживачких организација.

По броју одобрених пројеката, иза Института за физику и ПМФ-а Нови Сад, следи пет институција које су у програму „Идеје“ освојиле по пет пројеката (Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Медицински, Фармацеутски и Филозофски факултет Универзитета у Београду). По четири пројекта освојиле су три организације (Институт за нуклеарне науке „Винча“, Институт за хемију, технологију и металургију и Технолошко-металуршки факултет), док су две освојиле по три пројекта (Биолошки и Факултет политичких наука). Остале НИО су освојиле 2 и мање пројеката (8% по 2 пројекта; 25% по 1; док 55% институција не руководи ниједним пројектом, али учествује у бар једном).

Кад је реч о пројектима који стижу на Институт за физику, њихов укупан буџет износи 1.801.422,57 евра. Пројекти су разврстани у области природних (5) и технолошко-техничких наука (2), а пројекти ће бити реализовани у сарадњи са истраживачима из седам других установа (Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Факултет инжењерских наука у Крагујевцу, као и Факултет за физичку хемију, Медицински факултет и Стоматолошки факултет у Београду). На сличан начин, истраживачи из Института поред својих учествују и на једном одобреном пројекту Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Седам пројеката који су одобрени у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку, а којима руководе истраживачи из Института за физику су:

  • APPerTAin-BIOM – Atmospheric pressure plasmas operating in wide frequency range – a new tool for production of biologically relevant reactive species for applications in biomedicine др Невена Пуач,
  • CompsLight – Control and manipulation of light in complex photonic systems – др Драгана Јовић Савић,
  • NOVA2LIBS4fusion – Novel approach to laser induced breakdown spectroscopy diagnostics of fusion reactor plasma facing componentsдр Миливоје Ивковић
  • EGWIn – Exploring ultra low global warming potential gases for insulation in high-voltage technology: Experiments and modellingдр Саша Дујко,
  • QGHG-2021 – Quantum Gravity from Higher Gauge Theory – др Марко Војиновић,
  • NOOM-SeC – Nano-objects in own matrix – Self compositeдр Небојша Ромчевић и
  • SimSurgery – Multiphysics Software Package for Simulation of Electrosurgical Proceduresдр Марија Радмиловић-Рађеновић

У свим претходним програмима Фонда за науку, истраживачи Института за физику су такође успели да освоје финансирање – четири пројекта истраживача из Института финансирана су у оквиру програма ПРОМИС, један у оквиру Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције и један у оквиру Специјалног програма истраживања COVID-19. Тако ће се, након објављивања резултата програма „Идеје“, у Институту за физику у Београду реализовати 13 пројеката које финансира Фонд за науку Републике Србије.

ПРОГРАМ ИДЕЈЕ – Коначне ранг листе пројеката на сајту Фонда за науку

СЕМИНАР: Драгољуб Гочанин

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 3. децембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Драгољуб Гочанин (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

This talk will be devoted to the so-called wormhole replica trick and the notion of an island – a kind of a quantum extremal surface recently advocated by Maldacena. We will explain how the application of the holographic principle leads to the unitary Page curve. A generalization of the original formula for a generalized entropy is achieved via the notions of a quantum extremal surface and an island. Using the gravity path integral we will present additional arguments in favour of this approach.

Приступите предавању

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић o важности науке за будућност Републике Србије

ИЗ МЕДИЈА: Интервју са др Александром Богојевићем за часопис „Бизнис“

„Институт за физику је једна амбициозна институција, а мислим да нам не мањка ни рационалности“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, у интервјуу за часопис „Бизнис“. Разговарајући са једним од уредника овог специјализованог листа посвећеног привредницима, Марком Андрејићем, директор Института је одговарао на питања o резултатима Института и напорима наших истраживача, о значају блиске сарадње са другим институцијама, као и о пројектима и плановима за будућност.

„Наша визија је следећа – национални институти су водеће научне институције које су израсле довољно да могу да развијају ширу друштвену релевантност“, рекао је др Богојевић, објашњавајући да се у Институту негује врхунска наука, што непрекидно потврђују и резултати наших истраживача, али да Институт ради и на својим другим улогама које су важне за друштво. „На пример, ми смо највећа институција у физичким наукама и није чудно да смо укључени и у процес образовања људи које ћемо запошљавати. Национални институти морају имати и ширу образовну улогу која ће оснажити везе између науке и високог образовања. Слично томе, иновациона улога ојачава везу науке и привреде“, напомиње директор Института.

Подсећајући да је то идеја која је, након што је успешно представљена доносиоцима одлука, довела и до покретања пројекта реализације Верокио центра, Богојевић се у овом интервјуу осврнуо и на инвестицију која се, као приоритетни пројекат Владе Републике Србије, гради на Институту за физику. „Верокио је место где ће се реализовати специјалистичке, последипломске и постдокторске интердисциплинарне студије“, каже др Богојевић, објашњавајући шта ће научна заједница добити његовом изградњом. „Недостају нам места где се људи различитих знања могу интегрисати и где ће научити да се поштују, разумеју и раде заједно“, сматра, додајући да је у питању платформа коју до сада Србија није имала.

„У овом тренутку изградњом и опремањем Верокио центра руководи Kанцеларија за јавна улагања. Kао будући корисник, Институт за физику је изузетно задовољан сарадњом и информацијама које добијамо. Kолико смо упознати, савладани су сви административно-правни изазови, у току је пројектовање које се приводи крају, а потом ће радови на изградњи и опремању трајати око годину дана. Наравно, нас као корисника искључиво занима шта следи у периоду експлоатације“, објаснио је др Богојевић.

Говорећи о историји и циљевима Института, др Богојевић је подсетио читаоце листа „Бизнис“ да циљеви наше институције нису само у науци и образовању, него и у применама. „Уочили смо да људи који нису научници не знају довољно о науци, чак и у модерном свету, и донекле смо за то криви ми и одређена промена мора да буде у нама“, каже др Богојевић и додаје да Институт покушава да објасни значај и примену науке у различитим сегментима друштва. По његовом мишљењу, управо знање може да трансформише Србију.

„Искрено, не мислим да Институт или наша земља треба да се пореде са неким три броја већим од нас, са светским суперсилама“, рекао је додајући да се, међутим, много може научити из поређења са државама које су богате, а по величини су сразмерне Републици Србији. Такав пример је Швајцарска, која је, мада сличне величине и броја становника, изузетно успешна јер је као мала земља изабрала само неколико области у којима постиже светски квалитет. По мишљењу др Богојевића, производ по коме би могла постати светски препознатљива, Република Србија може пронаћи у својој науци.

ИЗ МЕДИЈА: Интервју са др Александром Богојевићем за часопис „Бизнис“

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2021.

Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2021. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика“.

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а током две деценије додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици, а за њу могу да конкуришу физичари из Србије и дијаспоре, али и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Ђорђе Минић, професор Универзитета Вирџинија Тек, САД, коме је признање додељено за „изузетан допринос теорији струна и квантној теорији гравитације“.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 19. децембра 2021. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2022. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2021. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете контактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

ИЗ МЕДИЈА: др Марко Војиновић о квантној гравитацији

„Квантна теорија гравитације представља најфундаменталнији ниво разумевања природе. Уколико бисмо успели да формулишемо теорију квантне гравитације, могли бисмо на најдубљем нивоу да разумемо како природа функционише“, рекао је др Марко Војиновић из Института за физику у Београду гостујући у емисији „Научни портал“.

Петнаеста епизода „Научног портала“ емитована је у уторак, 23. новембра 2021. године, на Другом програму Радио-телевизије Србије, а у једном од прилога др Војиновић објашњава шта је квантна теорија гравитације и зашто физичари још увек трагају за њом. „Постоји неколико кандидата за квантну теорију гравитације који су се усталили у кругу експерата као значајни и релевантни. Сваки од тих праваца истраживања има своје предности и мане“, каже др Војиновић и објашњава да ниједан није довољно убедљив да би се формирао консензус међу експертима да је то права квантна теорија гравитације.

У емисији др Војиновић напомиње да се овом облашћу у Србији баве истраживачи из Института за физику у Београду и са Физичког факултета у Београду окупљени у Групи за гравитацију, честице и поља. „Једна од централних ствари које човек схвати када се бави овим послом, јесте то да није толико важно које резултате смо добили радећи неко истраживање. Важно је које искуство смо стекли током тог рада. Процес истраживачког рада је много значајнији него сам резултат који се добије на крају“, каже др Војиновић описујући рад Групе.

„Научни портал“ је емисија Редакције научног програма РТС која се емитује од 2020. године и доноси новости и приче из света науке. У емисији је до сада гостовало више истраживача из Института за физику у Београду у оквиру дугорочне сарадње Редакције научног програма РТС и Института за физику.

ДИРЕКТОР ИНСТИТУТА: Година успеха

„Млади истраживачи долазе, а средња генерација је сасвим стасала да преузме водећу улогу“, каже директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, у новогодишњој поруци коју по традицији уочи празника упућује истраживачима, другим запосленима и пријатељима Института.

„Приводи се крају још једна година. Здравствена ситуација нас и даље онемогућава да организујемо новогодишњи коктел и представу за децу“, каже др Богојевић подсећајући да ни ове године неће бити могућности за реализацију традиционалних предновогодишњих дешавања на Институту.

„Пандемија је свакако негативно осликала ову годину, но и поред тога имамо пуно разлога да се фокусирамо на позитивне резултате. Пре свега, желим да још једном честитам колегиницама и колегама руководиоцима нових пројеката из програма ИДЕЈЕ Фонда за науку“, додаје др Богојевић и подсећа да Институт за физику заузима водеће место по броју освојених пројеката и укупном буџету у оквиру овог програма.

„Ако на ово додамо прошлогодишње успехе на позивима Фонда, онда постаје сасвим јасно да се на Институту успешно реализовала смена генерација – млади истраживачи долазе, а средња генерација је сасвим стасала да преузме водећу улогу“, наглашава др Богојевић.

„У наредној години нас чека почетак два стратешка процеса који ће, сваки на свој начин, значајно ојачати Институт“, каже у писму др Богојевић најављујући планове за наредну 2022. годину.

Свим пријатељима, сарадницима и партнерима Институт за физику у Београду жели срећне новогодишње празнике!

ПРИЗНАЊА: Награде за најбоље мастер радове из физике

Један од овогодишњих награђених мастер радова на Физичком факултету у Београду изведен је на Институту за физику у Београду. Одбор за доделу награде „Проф. др Љубомир Ћирковић“ донео је одлуку 9. новембра 2021. године да награду за најбољи мастер рад одбрањен на Физичком факултету у Београду у току прошле школске године добију Саша Топић и Стефан Ђорђевић.

Саша Топић је свој мастер рад под насловом „Израда и карактеризација магнето-оптичког двоструко резонантног Mx цезијумског магнетометра за потребе детекције егзотичних поља ултралаких честица у оквиру GNOME мреже“ урадио на Институту за физику у Београду под менторством др Зорана Грујића.

Како се у образложењу Одбора за доделу награде наводи, ове године је на конкурс пријављен необично велики број квалитетних радова, али Одбор по квалитету и обиму издваја радове Топића и Ђорђевића.

Одлука чланова Одбора за доделу награде

*Институт за физику у Београду финансијски подржава Фондацију „Проф. др Љубомир Ћирковић“.

СЕМИНАР: др Томасо Макри

:sr]У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 25. новембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Томасо Макри (Департман за теоријску и експерименталну физику, Федерални универзитет у Рио Гранде до Норте, Натал, Бразил), одржаће предавање:

Solitons and polarons in ultracold bosonic mixtures

САЖЕТАК:

The realization of multicomponent systems offers a natural playground to observe nonequilibrium effects in a more general framework. Restricting to two-component BECs, one notices already a rich variety of phases in the ground state. In purely repulsive mixtures, one observes a homogeneous superfluid or a phase separation when inter-species repulsion overcomes the intra-species interaction strength. In the attractive regime a series of recent experiments showed the formation of dilute self-bound droplet states in a two-component BEC both in a tight optical waveguide and in free space, closely following the theoretical predictions. In the quasi one-dimensional geometry, upon varying the mean-field interaction from the weakly to the strongly attractive regime, one observes a smooth crossover between bright soliton states and self-bound droplets. In the first part of this talk we will investigate the quench dynamics of a two component Bose mixture and study the onset of modulational instability, which leads the system far from equilibrium. Analogous to the single-component counterpart, this phenomenon results in the creation of trains of bright solitons. In the second part we will discuss the properties of impurities in uniform and self-bound states of heteronuclear mixtures inspired by recent experiments. Finally, we will focus on the formation of exotic bound states for an impurity interacting with a self-bound droplet.

Приступите предавању
Meeting ID: 813 8100 5164
Passcode: 667308

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 19. новембра 2021. године у 12 часова путем BigBlueButton платформе, др Воја Радовановић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

The most important unsolved problem in black hole physics is the information loss paradox, i.e. whether the process of formation and evaporation of a black hole is unitary in accordance with quantum mechanics. The unitarity implies that von Neumann entropy of the Hawking radiation should initially increase but subsequently fall back down, following the so-called Page curve.

In the first talk of this series we consider black hole thermodynamics and discuss various concepts of entropy: fine-grained, coarse-grained and entanglement entropy. In addition, we calculate entanglement entropy for Rindler observer and show how to generalize this result to curved space-time, where it is used to define generalized entropy of a black hole.

The upcoming talks will be devoted to the so-called wormhole replica trick and the notion of an island – a kind of a quantum extremal surface recently advocated by Maldacena. We study a particular case of 2D dilaton gravity obtained by dimensional reduction of the Einstein-Hilbert action for Schwarzschild metric. We calculate the von Neumann entropy of the Hawking radiation and reproduce the Page curve.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Јакша Вучичевић

:sr]У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 18. новембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јакша Вучичевић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Universal magnetic quantum oscillations in correlated lattice systems

САЖЕТАК:

Magnetic field is well known to have drastic effects on the transport properties of electronic systems. Similar to the quantum Hall effect in continuum systems, the Shubnikov-de Haas (SdH) effect in crystalline materials is an oscillatory behavior of conductivity as a function of the applied magnetic field. This phenomenon is well understood in good metals, and has been very useful in mapping out the Fermi surface in various materials. In recent experiments on synthetic moire systems, a new type of magnetic quantum oscillations has been observed that differs from SdH oscillations in two important aspects: the so called Brown-Zak (BZ) oscillations appear at elevated temperature and have no dependence on the size of the two-dimensional Fermi sea. In this talk, we will present the dynamical mean field theory (DMFT) results for the square-lattice Hubbard model in a magnetic field that clearly display the phenomenology of the BZ oscillations [1, 2]. A detailed analysis reveals an essential role of incoherence for the BZ oscillations, which may allow one to use this phenomenon as a tool for characterization of dominant scattering mechanisms in lattice systems.

[1] J. Vučičević and R. Žitko, Phys. Rev. Lett. 127, 196601 (2021).
[2] J. Vučičević and R. Žitko, Phys. Rev. B 104, 205101 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 863 3529 3898
Passcode: 054147

СЕМИНАР: Илија Бурић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак,5. новембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Бурић (Департман за физику, Универзитет у Пизи), одржаће предавање:

Conformal bootstrap – a non-perturbative approach to conformal field theories

САЖЕТАК:

Conformal bootstrap is a collection of methods for the study of conformal field theories, which are based on minimal assumptions such as unitarity and self-consistency. After reviewing the basic structure of conformal field theories, I will illustrate some of these methods on one numerical and one analytic example.

Приступите предавању

СЕМИНАР: Милан Крстајић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 28. октобра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, Милан Крстајић (Лабораторија Кларендон, Универзитет у Оксфорду), одржаће предавање:

Experimental platform for a box-trapped dipolar quantum gas

САЖЕТАК:

Dipolar quantum gases make up an increasingly popular branch within an already thriving field of ultracold quantum gases. The interest in such systems lies in a multitude of quantum phenomena that stem from dipole-dipole interactions, particularly from their long-range and anisotropic nature. This talk describes the design and building of an experimental platform for investigating many-body physics in homogeneous dipolar quantum gases of erbium. We will present results on the progress towards reaching the goal of an erbium Bose-Einstein condensate in an optical box potential, including the performance of laser cooling methods and the optical systems for optical trapping and transport. At present, the experiment is capable of producing clouds with 100 million atoms at the temperature of 15 microkelvin in the magneto-optical trap, which translates into about 15 million atoms at 50 microkelvin following transfer into an optical dipole trap. We will discuss details on the remaining steps to complete the platform and present an overview of the research topics our platform will make accessible, including roton physics and supersolidity, out-of-equilibrium many-body phenomena and dynamics of phase transitions in systems with long-range interactions. We will also briefly touch upon the subject of expanding the apparatus to a dual-species experiment with potassium, which will enable investigating systems with impurities. Finally, we will extend the discussion to results from numerical simulations on the stability of a purely dipolar quantum gas against collapse in a general power-law trap (of which the optical box is an example), showing that intermediate power-law traps lead to maximally homogeneous density distributions for near-critical interaction strengths.

Приступите предавању

Meeting ID: 898 9938 6885
Passcode: 860765

СЕМИНАР: Волфганг Мартин Виланд

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у среду, 27. октобра 2021. године у 13 часова путем BigBlueButton платформе, Волфганг Мартин Виланд (Аустријска академија наука, Институт за квантну оптику и квантну информацију, Беч), одржаће предавање:

How the Immirzi Parameter deforms the SL(2,R) Boundary Symmetries on the Light Cone

САЖЕТАК:

This talk describes how the Barbero–Immirzi parameter deforms the SL(2,R) symmetries on a null surface boundary. Our starting point is the definition of the action and its boundary terms. The action that we use is the usual Holst action. Compared to metric gravity it contains an additional coupling constant — the Barber Immirzi parameter. Given the action and the boundary conditions, we introduce the covariant phase space and explain how the Holst term alters the boundary symmetries on a null surface. This alteration only affects the algebra of the edge modes on a cross-section, whereas the algebra of the radiative modes is unchanged by the addition of the Barbero–Immirzi parameter. To compute the Poisson brackets explicitly, we work on an auxiliary phase space, where the SL(2,R) symmetries of the boundary fields are manifest. The physical phase space is obtained by imposing both first-class and second-class constraints. All gauge generators are at most quadratic in terms of the fundamental SL(2,R) variables. Finally, we discuss various strategies to quantise the system.

Приступите предавању

ПРИЗНАЊА: Медаља академику Звонку Марићу постхумно додељена у Лесковцу

Академику Звонко Марићу (1931-2006), пиониру квантне физике у Србији и једном од „очева“ Института за физику у Београду, постухмно је у Лесковцу додељена Медаља за изузетне заслуге. На свечаности у граду где је Марић завршио основну школу и гимназију, одржаној 11. октобра 2021. године поводом Дана ослобођења Лесковца у Другом светском рату, нашем великом квантном физичару одато је признање „због изузетног доприноса афирмацији физике и промоцији града Лесковца у земљи и иностранству“.

Награду је на свечаној седници Скупштине града Лесковца у сали Народног позоришта примио директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић. „Звонко Марић је нит која повезује Институт за физику и Лесковац“, рекао је др Богојевић, нагласивши да је као један од родоначелника Института Марић отворио домаћа истраживања у веома важној области физике, али и да је увек носио дух града Лесковца.

Захваливши се Лесковчанима што негују сећање на лик и дело свог славног суграђанина, директор Института је изразио и наду да ће у лесковачкој гимназији, у којој се иначе додељује плакета посвећена Звонку Марићу, нови млади људи определити за пут физике и потом, доћи на Институт за физику У Београду.

Звонко Марић је најзначајнији теоретичар у домаћој физици друге половине двадесетог века. Након формирања првих истраживачких група, само десет година по оснивању, 1972. године, Марић се прикључује тадашњем Институту за физику у Београду и пресудно утиче на његов убрзани развој. Марић се бавио квантном механиком и обојио начин размишљања о савременој физици који је и данас присутан на Институту.

Основну школу и гимназију Марић је завршио у Лесковцу, а физику је студирао на тадашњем Природно-математичком факултету у Београду. Докторирао је 1960. године са тезом „Дисперзија светлости на атомским језгрима“ и био један од првих домаћих доктора физике. Сарађивао је са бројним истраживачима из Европе и подстакао развој више генерација домаћих физичара. За књигу „Оглед о физичкој реалности“ добио је Нолитову награду. Био је редовни члан Српске академије наука и уметности. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Медаља града Лесковца биће изложена у сали Института која носи име Звонка Марића.

ИЗ МЕДИЈА: Нобелова награда за физику 2021.

Најпрестижније признање из физике додељено је ове године тројици научника за допринос разумевању комплексних система, а посебно климатских промена, утицаја људи на њих и предвиђања глобалног загревања, преноси Радио-телевизија Србије у тексту научне новинарке Марије Стевановић.

Половину Нобелове награду за физику добили су Сјукуро Манабе (Универзитет Принстон, САД) и Клаус Хаселман (Институт за метеорологију „Макс Планк“, Хамбург, Немачка) за физичко моделирање климе, квантитативан опис њених промена и поуздано предвиђање глобалног загревања. Други део награде додељен је Ђорђу Паризију (Универзитет Сапијенца у Риму), чији најзначајнији доприноси леже у разумевању односа између неуређености и флуктуација у разнородним физичким системима.

„Комплексни системи се састоје од великог броја разноврсних елемената који међусобно интерагују на различите начине. Иако се одликују хаотичним понашањем, случајним процесима и неуређеношћу, проучавање оваквих система из угла статистичке физике открива нове, неочекиване законитости, које нам омогућавају да разумемо њихово понашање и да их опишемо на квантитативан начин на макроскопским скалама“, рекао је за РТС др Антун Балаж, заменик директора Института за физику у Београду и руководилац Центра за изучавање комплексних система.

Др Балаж је у поменутом интервјуу објаснио да је Манабе током шездесетих година прошлог века развио први климатски модел и први започео проучавање везе између радијационог баланса (односа електромагнетног зрачења које Земља апсорбује и емитује) и вертикалног транспорта ваздуха у атмосфери. Поред тога, он је показао како повећан ниво угљен-диоксида у атмосфери води до повећања температуре на површини Земље. Хаселман је током 1970-их направио наредни корак у разумевању комплексних система и повезао моделе временске прогнозе и климатске моделе.

„На тај начин је разјаснио како се за климу може направити поуздано предвиђање, иако је временска прогноза описана изузетно хаотичним моделима. Његов велики допринос лежи и у томе што је помогао да се одвојено квантификују доприноси људске активности и природних феномена климатским променама. Тако је као кључни проблем за глобално загревање идентификована управо људска активност“, истиче др Балаж.

Проучавање климатских промена је само једна од бројних примена теорије комплексних система, а налазимо их у широком спектру дисциплина, од биологије до анализе друштвених мрежа.

„Различити комплексни системи нас окружују и бројни аспекти наших свакодневних живота су у вези са њима. Друга половина овогодишње Нобелове награде за физику додељена је Ђорђу Паризију, чији најзначајнији доприноси леже у разумевању односа између неуређености и флуктуација у разнородним физичким системима. На пример, ово се односи на фундаменталне моделе магнетизма, спинска стакла у којима се појава магнетних домена, феромагнетизма и антиферомагнетизма описује помоћу теорије комплексних система, али исти приступ може да се искористи и код бројних других система“, објашњава др Балаж.

Значај ових открића је немерљив, јер су нам већ пре више деценија дала јасан опис проблема и онога што нас чека.

„Захваљујући томе, и вредном раду хиљада научника који су од тада прикупљали податке на глобалном нивоу и развили много детаљније моделе и одговарајуће нумеричке симулације, данас имамо поуздан и прецизан опис климатских промена, као и последица наших активности. Сада можемо да израчунамо како ће се клима мењати, можемо чак и да проучавамо различите сценарије у зависности од мера које бисмо могли да преузмемо, парцијално или глобално. Наука нам је дала поуздане методе и средства да разумемо свет око нас, једино је питање шта смо спремни да предузмемо и како да што више држава покрене процесе за спречавање глобалног загревања“, додаје др Балаж.

Руководилац Центра за изучавање комплексних система је за РТС говорио и како је физика вековима утицала на различите аспекте нашег живота. „Не треба заборавити ствари које имају негативан утицај, али ни оне у којима уживамо, које нам олакшавају живот и због којих се осећамо као бољи људи. Од практичних примена, које увек могу да имају различит карактер, физика се често вине до апстрактних висина у којима запањујући тренуци инспирације пружају дубинско разумевање природе и обједињавање претходно стечених знања у јединствену слику. У овом смеру води и проучавање климатских промена, јер их ставља у научни систем савремене физике као интегрални део, а не као посебан, изолован правац. То уједно отвара простор за примену метода и знања из других области физичких наука у климатологији, што може да има велики позитиван ефекат на наше разумевање климатских промена и начина на који можемо да утичемо на њих“, каже др Балаж.

СЕМИНАР: др Ива Бачић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. октобра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ива Бачић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду и Департман за науку о мрежама и подацима, Централно-европски универзитет, Будимпешта), одржаће предавање:

Onset of physicality in a random network growth model

САЖЕТАК:

Networks are abstract representations of complex systems in which any physicality of their constituents is disregarded. In a number of real networks, however, nodes and links are physical objects embedded in space that cannot intersect with each other. If the size of nodes and links is small compared to the available space, physicality likely has little effect on the network; however, if the volume of the network is comparable to volume of the available space, physicality will affect the structure, the evolution, and the function of the networks. Examples of such systems include neurons in the brain, the vascular system, mycelial networks, three-dimensional integrated circuits, and subways or other similar infrastructures. This observation prompts the question: when does physicality matter? In this talk we will propose a tractable random growth model of physical networks that provides insight into this question. The model describes linear physical networks, where links are non-overlapping straight cylinders. Network growth is achieved by sequentially adding nodes to randomly chosen points within the unit cube, and connecting to a randomly chosen accessible node from the existing network, with non-crossing conditions taken into account. We will identify two critical transitions: (i) the onset of the weakly physical regime, where the average link length becomes shorter, although the volume of the network is still negligible compared to the available volume, and (ii) the onset of the strongly physical regime, where the network occupies a finite fraction of the cube’s volume. We will demonstrate the validity of the analytical arguments by extensive numerical simulations.

Приступите предавању

Meeting ID: 841 4527 0449
Passcode: 551996

СЕМИНАР: Данијел Обрић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 8. октобра 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, Данијел Обрић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

T-dualization of bosonic string and type II superstring in presence of coordinate dependent background fields

САЖЕТАК:

Abstract: In this talk we will discuss one of the ways how coordinate noncomutativity arises in the context of string theory. Starting point of the talk will be a short introduction to string theory, where we will discuss basic formalism for both bosonic string and supersymmetric string, we will also discuss dualities that are present in the theory. After this, discussion will focus on procedure for obtain in T-dual theories. This procedure will be applied first on bosonic string and later on superstring, where, after obtaining T-dual theories, we will discuss what effect did T-duality have on structure of Poisson brackets.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Јелена Смиљанић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 30. септембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јелена Смиљанић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду и Департман за физику, Универзитет у Умеу, Шведска), одржаће предавање:

Mapping flows in undersampled networks

САЖЕТАК:

Analyzing flow pathways in networks often highlights subgroups of nodes where flows stay for relatively long times, which indicates that the networks have community structure. Detecting these community patterns is key to revealing critical organizational principles. However, empirical network data often contain measurement errors such as missing links. Uncertainties in the network structure can cause detection of inaccurate community patterns with misleading information about the system. In this talk we will present a community detection method that enables more reliable descriptions of complex systems with incomplete data [1, 2].

[1] J. Smiljanić, D. Edler, and M. Rosvall, Phys. Rev. E 102, 012302 (2020).
[2] J. Smiljanić, C. Blöcker, D. Edler, and M. Rosvall, arXiv:2106.14798 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 868 3259 2313
Passcode: 283188

ПРИЗНАЊА: Годишње награде Института за физику за 2020. и 2021.

др Игор Франовић, др Миљан Дашић, др Ненад Лазаревић, др Јадранка Васиљевић

На редовној седници Научног већа Института за физику Београду у уторак, 31. августа 2021. године, додељене су Годишње награде Института за 2020. и 2021. годину. Жири су чинили др Марија Митровић Данкулов, др Бранислав Цветковић и др Ненад Врањеш који се присутнима обратио на свечаном делу седнице и прогласио добитнике награда. Др Врањеш је подсетио да је због специфичних услова рада изазваних пандемијом прошле године награда одложена, тако да се године награде додељују и за претходну. У име жирија, похвалио је све предложене кандидате.

Једногласном одлуком жирија Годишњу награду за 2020. годину добио је др Игор Франовић за његов значајан допринос развоју физике комплексних система, нелинеарне динамике и статистичке физике. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту (360.000 динара).

Традиционално су додељене и Студентске награде, а за 2020. годину жири је од три кандидата одлучио да награду добије др Миљан Дашић за докторску дисертацију под називом Modeling the Behaviour of Confined Dipolar and Ionic Systems („Моделовање понашања просторно ограничених диплоних и јонских система). Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.

Годишњу награду за 2021. годину жири је доделио др Ненаду Лазаревићу за његов значајан допринос разумевању комплексне међуповезаности фононских, електронских и магнетних степена слободе код суперпроводника на бази гвожђа. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту.

Студентску награду за 2021. годину добила је др Јадранка Васиљевић за докторску дисертацију под називом „Propagation, localization and control of light in Mathieu lattices“ („Простирање, локализација и контрола светлости у Матјеовим решеткама“). Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.

У наставку церемоније доделе награда лауреати др Франовић и др Лазаревић су одржали кракте презентације у којима су представили свој рад и неке од значајних резултата које су остварили у претходном периоду.

КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Photonica 2021

Осма међународна школа и конференција о фотоници Photonica 2021 коју организују Српска академија наука и уметности, Институт за физику у Београду и Оптичко друштво Србије, свечано ће бити отворена у понедељак, 23. августа 2021. године у 8 и 30. Присуство у Свечаној сали САНУ ће у складу са епидемиолошком ситуацијом бити омогућено ограниченом броју лица.

Конференција ће трајати до петка, 27. августа, а на њој ће учествовати велики број истраживача из Србије и света, док ће велики број њих имати онлајн излагање. Паралелно са конференцијом одржава се и радионица HEMMAGINERO о снимању хемоглобина и еритроцита.

Програм конференције Photonica 2021

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.31: Постанак репликатора

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 31
Постанак репликатора
Гост: др Александар Богојевић

(ВИДЕО ПЕТКОМ, Еп. 31) „Живот успева да инструментализује сложеност“, каже др Александар Богојевић из Института за физику у Београду у тридесет првој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена репликаторима.

„Репликатори су релативно једноставни молекули живе природе који су сатакни тако да праве копије самих себе“ каже др Богојевић и додаје да тако почиње процес еволуције. „За еволуцију је потребно да имате копије и да оне нису савршене и онда почиње компетиција успешнијих и неуспешнијих“, објашњава др Богојевић.

Став да живот не мора да личи на нас др Богојевић поткрепљује тврдњом да еволуција не зависи пресудно од природе супстрата у ком се дешава. „Код нас се то десило у нечему што зовемо биохемијом па се информација преноси кроз ДНК и РНК, а ми смо направљени од протеина“, каже гост „Врта физике“, додајући да виртуелни светови постоје и без биохемије.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта физике“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—–

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.30: Квантни ефекти фотосинтезе

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 30 Квантни ефекти фотосинтезе Гост: др Вељко Јанковић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 30) „Један од најважнијих обновљивих извора енергије је сунчева енергија која се у соларним ћелијама претвара у електричну. Међутим, постоје лимити ефикасности соларних ћелија који проистичу из фундаменталних закона статистичке механике и квантне физике“, каже др Вељко Јанковић из Института за физику у Београду у тридесетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како имитација природних процеса може помоћи у повећању енергетске ефикасности.

„Физичари примећују запањујућу сличност између конверзије соларне енергије у електричну и примарних процеса природне фотосинтезе“, каже др Јанковић и додаје да у постизању ефикасности трансфера енергије природа користи квантне ефекте, па се последњих година интензивно развија квантна биологија.

Међутим, интересовање за квантне ефекте у биолошким процесима је знатно старије од првих експеримената који иду у овом правцу, па су тако они били тема размишљања физичара још у раним данима квантне механике. Како каже др Јанковић, на ту тему су увек постојала опречна мишљења, па се тако око кључних ставова нису слагали Бор и Шредингер.

Данас је квантна биологија мултидисциплинарна наука у којој се преплићу знања из физике, хемије и биологије. „Као што је филозоф Лудвиг Витгенштајн говорио да су границе његовог језика границе његовог света, у ово поље свако од истраживача доноси свој језик и покушава да интерпретира ствари из свог угла“, каже др Јанковић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта физике“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—–

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић Сценарио: “Наука кроз приче” Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions) Сарадник у продукцији: Јована Николић Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.29: Господар машина

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 29
Господар машина
Гост: др Душан Вудраговић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 29) „И хипотетичке и реалне Тјурингове машине не само да су отвориле ренесансу рачунарства, него су одиграле и кључну улогу у победи над немачким снагама у Другом светском рату“, каже др Душан Вудраговић из Инстититута за физику у Београду у двадесет деветој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт Физике“.

Алан Тјуринг, кога данас знамо као оца савременог рачунарства, током студија био је фокусиран на проблем одлучивања који је дефинисао Дејвид Хилберт, односно на тражење одговора можемо ли аутоматски да донесемо одлуку да ли је одређени математички исказ тачан. „Да ли постоји проблем на који најсавременији рачунар не може да да одговор? Постоји, а Тјуринг је то математички доказао“, каже др Вудраговић и појашњава да је за ту сврху конструисана чувена Тјурингова машина.

Једна друга Тјурингова машина је имала још практичнију намену а историчари данас сматрају да је захваљући њој и раду британских тимова за декодирање порука Други светски рат скраћен. „Тјуринг је најпознатији по томе што је разбио Енигму, машину коју су Немци користили за шифровање порука“, каже др Вудраговић у епизоду у којој детаљно објашњава како је ова машина функционисала и које су вештине биле потребне да се поруке декодирају.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта физике“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—–

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИKЕ Еп 28: Рађање физике у Србији

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 28
Рађање физике у Србији
Гост: Слободан Бубњевић

(ВИДЕО ПЕТKОМ, Еп. 28) Мада је данас једна од наших најуспешнијих дисциплина, са значајним истраживачким установама и светским великанима попут Михајла Пупина и Николе Тесле, физика у Србији развија се тек након Другог светског рата.

Наиме, од Галилеа Галилеја и његових експеримената са стрмом равни у 17. веку, у Европи настаје модерна физика као прва у истинском смислу егзактна наука. Међутим, такав развој модерне физике готово у потпуности мимоилази Србију.

На самом почетку 19. века, у Аустро-Угарској, Атанасије Стојковић, писац, физичар и астроном српског порекла, на славеносербском језику пише дело “Физика” које због језика којим је написано није имало велики утицај. У Србији ће се ова дисциплина учити тек много касније јер се први уџбеник из физике штампа 1851. године, а пише га један – лекар.

О томе како је текао почетни развој физике и како се ова дисциплина развија тако касно, да би данас постала једна од најнапреднијих, у 28. епизоди „Врта физике“ говорио је Слободан Бубњевић.


Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Тwотецх Солутионс)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.27: Мрачно питање Вернера Хајзенберга

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 27
Мрачно питање Вербера Хајзенберга
Гост: др Антун Балаж

„Хајзенберг је променио наше разумевање природе на микронивоу“, каже др Антун Балаж из Института за физику у Београду у двадесет седмој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена овом хероју науке, једном од утемељивача модерне квантне физике, мислиоцу који је у физици спојио математику и филозофију, необичном карактеру који се храбро супротставио нацистима, али је потом, у Другом светском рату, учествовао у немачком нуклеарном програму.

„У природи ствари не морају да се дешавају онако како ми замишљамо. Хајзенберг је схватио да за описивање природе морамо да користимо апстрактне математичке објекте“, каже др Балаж објашњавајући како у опис природе треба укључити само неопходне елементе. Због тога су многи налази у квантној механици страни људској интуицији, па тако Хајзенбергов принцип неодређености открива да постоје фундаментална ограничења у томе шта можемо знати о микросвету.

Будући да су у изградњи модерне физике учествовали и многи физичари јеврејског порекла, са јачањем нацизма, у Немачкој је пред Други светски рад дошло до оспоравања квантне физике. Упркос опасностима, Хајзенберг се томе отворено супротставио због чега у Немачкој није могао бити изабран за редовног професора иако је већ био добитник Нобелове награде. Међутим, Хајзенбергову личност, по речима др Балажа, данас видимо вишедимензионално, будући да је касније имао контроверзну улогу у немачком нуклеарном програму.

„Мада је био оличење теоријског физичара, Хајзенберг нас је подсетио да је физика експериментална наука и да уколико теорија даје детаљнији опис него што можемо да измеримо, не мора да значи да је такав опис тачан“, објашњава др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

СЕМИНАР: др Марија Јанковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 15. јула 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Јанковић (Институт за астрономију, Универзитет у Кембриџу), одржаће предавање:

Inner regions of protoplanetary discs and formation of super-Earths

САЖЕТАК:

Thousands of new planets have been discovered outside of the Solar system in the past decade. Among the planets discovered so far, the most prevalent are the close-in super-Earths. These are planets with size between that of the Earth and Neptune, and orbits smaller than Mercury’s. It is not well understood if and how the super-Earths could form as close to their host stars as they are observed to be today. All planets are believed to have formed in protoplanetary discs, discs of gas and dust that surround young stars. In this talk we will discuss numerical models of the innermost regions of protoplanetary discs, and whether these regions provide conditions required for the formation of the super-Earths.

Приступите предавању

Meeting ID: 892 2083 9577
Passcode: 229109

*На фотографији је опсерваторија Института за астрономију Универзитета у Кембриџу

ИСТРАЖИВАЊА: Машинско учење у служби физике честица

Тим истраживача из ЦЕРН-а ,Гугла и Института за физику у Београду објавио је у јуну 2021. године у часопису Nature Machine Intelligence рад у ком представља нову технику машинског учења која би могла да унапреди детектовање судара честица у Великом сударачу хадрона. Један од аутора рада је др Владимир Лончар из Института за физику у Београду који је последњих година ангажован у ЦЕРН-у где се као информатичар бави истраживањем и развојем напредних система за машинско учење.

Др Лончар је члан ЦЕРН-овог тима који се конкретно бави применом машинског учења на системима за окидање Великог сударача хадрона. „Ови системи су сачињени од специфичног хардвера који називамо FPGA (field-programmable gate arrays) и чији је задатак да на основу података са детектора брзо одлучи да ли да сачува неки догађај за даље процесирање или да га занемари“, објашњава др Лончар и додаје да се више од 99 одсто догађаја занемарује.

Како се у саопштењу на званичном сајту ЦЕРН-а наводи, машинско учење је нашло већ многе примене у физици честица, а нова техника коју су аутори рада развили омогућиће примену дубоких неуронских мрежа на системима за окидање веома рано у процесу одабира догађаја за даљу анализу. Главни изазов приликом развоја Система за окидање је брзина протон-протон судара која је толико велика (до милијарду судара у секунди) да је неопходно препознати потенцијално занимљив догађај и донети одлуку да ли да се сними за свега неколико микросекунди. Према речима др Лончара нов метод ће омогућити да постојеће ручно подешаване алгоритме заменимо оптимизованим неуронским мрежама и тиме побољшамо систем одлучивања. „То ће смањити број занимљивих догађаја који нам промакну што нам омогућава нова истраживања и боље разумевање од чега је сачињен универзум“, каже др Лончар.

LHC тунел, фото: ЦЕРН

Аутори рада у апстракту наводе да у потрази за бољим решењима истраживање у области машинског и дубоког учења води ка све сложенијим моделима, али да величину модела и његову рачунску комплексност ипак треба некако ограничити ако желимо да ове методе применимо у системима са ограниченим рачунарским способностима. Једна од техника за ограничавање величине модела којом су се истраживачи бавили је квантизација, односно коришћење мањег броја бита за представљање података у моделу. Међутим, неопрезно смањење броја бита углавном доводи и до пада перформанси модела, односно грешака у одлукама које модел доноси. Зато нов метод поједностављује развој квантизованих модела уз минималан губитак перформанси. „Циљ је да кроз аутоматизован процес дођемо до најбоље шеме квантизације за дати модел олакшавајући тиме посао особи која га развија“, појашњава др Лончар.

Слика уз рада чији је коаутор др Владимир Лончар на насловној страни часописа Nature Machine Intelligence

Истраживачи из ЦЕРН-а желе да развију ефикасне моделе који би на што бољи начин искористили специфичности хардвера на ком се извршавају, конкретно на FPGA уређајима који се користе у систему за окидање. Како би ови системи одлуку донели у ограниченом временском периоду, неопходно је смањити количину рачунских операција модела. „Развили смо платформу која омогућава ефикасно извршавање модела на FPGA хардверу, али пошто се модели развијају на конвенционалним рачунарима, приликом њиховог превођења на FPGA они су губили прецизност или су захтевали превише рачунских операција“, каже др Лончар и додаје да је било потребно развити алат који би омогућио развој модела унапред оптимизованих за овај хардвер. Управо то је један од разлога за удруживање са тимом из компаније Гугл.

Метод који је развио истраживачки тим у ком је др Владимир Лончар могао би да нађе своје примене и ван решавања конкретног проблема једног експеримента у ЦЕРН-у. Пре свега, могао би да се користи у другим експериментима у физици високих енергија, али и да се примени у индустрији, па истраживачи већ разговарају са партнерима из аутомобилске индустрије о примени ове технологије. Др Лончар каже: „Развијене технике и алате можемо применити у свим окружењима где је потребно обрадити податке што пре на хардверу са ограниченим рачунарским капацитетом, попут аутомобила или мобилних телефона. Ове уређаје можемо учинити аутономнијим или паметнијим, елиминишући притом потребу за сталном везом са интернетом“.

*

Текст: Јована Николић / Одељење комуникација ИПБ

*

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.26: Тајна Њутнове револуције

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 26
Тајна Њутнове револуције
Гост: др Марко Војиновић

„Њутнов допринос у уједињавање физике, небеске механике и земаљске механике, први је тог типа у модерној физици. Он представља својеврсну револуцију у нашем разумевању начина на који размишљамо о природним појавама“, објашњава др Марко Војиновић из Института за физику у 26. епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у ком објашњава у чему се огледа Њутнова револуција у науци и како би свет изгледао без његових запажања.

„У Њутново време физика није била формулисана као наука у данашњем смислу већ су се људи бавили нечим што се називало филозофијом природе“, наводи др Војиновић у епизоди „Тајна Њутнове револуције“ описујући другу половину 17. века и период велике куге која је захватила Европу. Током две године епидемије куге, Њутн се изоловао у родном селу и у потпуној самоћи успео да дође до својих најзначајнијих увида у различитим областима физике и математике.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ПАРТНЕРСТВА: Дигитална трансформација европске науке[en:]PARTNERSHIPS: Digital transformation of European science

У оквиру Европских дана истраживања и иновација, годишњег догађаја Европске комисије који окупља доносиоце одлука, истраживаче и јавност, 23. јуна 2021. године потписан је Меморандум о разумевању између Комисије и EOSC асоцијације чији је члан Институт за физику у Београду. Потписивање овог документа означава почетак партнерства на имплементацији EOSC (European Open Science Cloud), иницијативе која тежи ка отвореној науци.

Како објашњава др Душан Вудраговић који је испред Института за физику у Београду делегат скупштине EOSC, идеју за стварање ове асоцијације је обликовала Европска комисија на основу визије о паневропској инфраструктури намењеној развоју отворене науке и отворених иновација. „Kако би ову идеју претворили у стварност, тимови широм Европе раде на удруживању расположивих и дистрибуираних истраживачких ресурса и података. Очекује се да ће то омогућити лакши и ефикаснији приступ постојећим сервисима и подацима. После вишегодишњег припремног периода, EOSC би требало да постане стварност ове године и да истраживачима понуди иновативно окружење за складиштење, управљање и анализу података“.

Марија Габриел, европска комесарка за иновације, истраживање, културу, образовање и омладину, приликом потписивања Меморандума о разумевању навела је да ће EOSC омогућити истраживачима да пронађу, креирају, деле и поново користе све облике дигиталног знања – попут публикација, података и софтвера – што доводи до нових увида и иновација, веће продуктивности истраживања и побољшане поновљивости у науци. „Да би успешно подржало дигиталну трансформацију науке, ово важно партнерство мора укључити све актере – истраживачке заједнице, наше универзитете и истраживачке институције, пружаоце услуга као и наше државе чланице“, навела је комесарка.

Фотографија: Depositphotos/alexraths

СЕМИНАР: др Сара Конти

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. јуна 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Сара Конти (Департман за физику, Универзитет у Антверпену), одржаће предавање:

Electron-hole superfluidity and strongly correlated excitonic phases in double layer systems

САЖЕТАК:

In recent years there have been a lot of theoretical and experimental studies in double electron-hole layers. Systems include GaAs double quantum wells (DQW) [1] and, more recently, double graphene bilayers (DBLG) [2], double transition metal dichalcogenides (DTMD) [3] and Ge-Si heterostructures [4]. A big motivation for the studies has been that a Coulomb interaction generate bound states of electron-hole pairs in these solids. These may condense into a superfluid/BEC at low temperatures, and there is now experimental evidence that this indeed happens. In this talk we will discuss the efforts done in these systems to maximize the strength of the electron-hole pairing with the aim to increase the critical temperature for superfluidity [5, 6].

To study electron-hole superfluidity, most of the attention has focused on minimizing the layer separation. However, the full zero-temperature phase diagram that encompasses very large values of separation also is extraordinarily rich. The phases include coupled electron-hole plasma liquid, electron-hole superfluid, exciton supersolid, and coupled electron-hole Wigner crystals. The second significant parameter of the phase space is the average spacing between the electrons or holes within their layers, that can be experimentally tuned by controlling the density. We will present the unified phase diagram for systems with equal carrier densities and equal masses, and map out the phase boundaries.

[1] S. Saberi-Pouya et al., Phys. Rev. B 101, 140501(R) (2020).
[2] A. Perali, et al., Phys. Rev. Lett. 110, 146803 (2013); S. Conti et al., Phys.  Rev. B 99, 144517 (2019).
[3] S. Conti et al., Phys. Rev. B 89, 060502(R) (2020).
[4] S. Conti et al., npj Quantum Materials 6, 41 (2021).
[5] S. Conti et al., Condens. Matter 5, 22 (2020).
[6] M. Van der Donck et al., Phys. Rev. B 102, 060503(R) (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 824 3890 1459
Passcode: 976027

*На фотографији је зграда Универзитета у Антверпену

ДОГАЂАЈИ: Састанак Матичног одбора на ИПБ

Јунски састанак Матичног одбора за физику одржан је у башти Института за физику у Београду, у петак, 18. јуна 2021. године.

Уз чланове Матичног одбора, састанку је присуствовала и помоћница министра за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, др Марина Соковић.

Матични одбор за физику, који броји 9 чланова, у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији.

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. јуна 2021. године у 11:15 путем BigBlueButton платформе, др Марко Војиновић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

A review of some research programs in classical and quantum gravity

САЖЕТАК:

We will give a brief overview of the following three research programs: (1) influence of curvature and torsion on the motion of bodies, (2) constructions of quantum gravity models based on higher gauge theories, and (3) quantum information theoretical approach to quantum gravity. The first program is mostly completed, while the second and third are still ongoing. We will discuss both the main results obtained so far, and the open problems that are yet to be studied.

Приступите предавању

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.25: Како предвидети загађење

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 25
Како предвидети загађење
Гошћа: др Мирјана Перишић

„Атмосферу је тешко симулирати и направити услове који су у том комплексном систему заступљени“, каже др Миријана Перишић из Института за физику у Београду у двадесетпетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како предвидети загађење ваздуха.

Пре две деценије у Лабораторији за физику животне средине започета су пионирска истраживања хемијског састава аеросола како би се утврдило које су честице имају лош утицај на здравље људи и животну средину. „Истраживања квалитета ваздуха почињу од елементарног нивоа који подразумева мерења концентрација загађујућих супстанци“, објашњава др Перишић напомињући да се у тим ситуацијама мере и метеоролошке варијабле, попут температуре и притиска.

Др Мирјана Перишић једна је од истраживача Института за физику коју учествују на пројекту Атлас. Др Перишић наводи како је идеја овог пројекта да се искористе постојеће базе података о загађењу прикупљане током последње деценије широм света, као и напредне аналитичке методе и да се тако добију информације „које ће нам помоћи у глобалном и фундаменталном сагледавању проблема загађења ваздуха“.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

САРАДЊА: У посети Истраживачкој станици Петница

Управа Института за физику у Београду боравила је у петак, 4. јуна, у радној посети Истраживачкој станици Петница. Том приликом су директор Института, др Александар Богојевић и заменик директора, др Антун Балаж, разговарали са новоизабраним директором ИС Петница, Николом Божићем и доскорашњим директором ове установе за изваншколско образовање који је од 1. јуна на месту саветника, Вигором Мајићем.

„Институт искрено подржава континуитет у раду станице“, рекао је директор Института, др Александар Богојевић, подсећајући да је након 40 година рада и 50.000 полазника који су прошли кроз њене програме, Петница постала једна од кључних позитивних тековина нашег друштва. Институт са овом институцијом непрекидно сарађује, док су многи активни истраживачи са Института, данас препознати у светској науци, своје научно образовање започели у Петници.

„Желимо да наставимо деценијски квалитетну сарадњу са Институтом за физику како бисмо унапредили наше образовне програме, али и како бисмо развили и заједничке пројекте у области научног образовања”, рекао је нови директор станице, Никола Божић, додајући да су за рад станице врло важни партнерски и пријатељски односи са врхунским институцијама домаће науке, какав је Институт за физику у Београду.

Фотографија приказује др Богојевића, др Балажа, Божића и Мајића у кампусу ИС Петница.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.24: Неподношљива хладноћа суперпроводности

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 24
Неподношљива хладноћа суперпроводности
Гост: др Дарко Танасковић

„Са становишта фундаменталне физике суперпроводност је и даље веома активна тема истраживања, а потпуно објашњење високотемпературне суперпроводности још не постоји“, каже др Дарко Танасковић из Института за физику у Београду у 24. епизоди научнопопуларног видео-серија „Врт физике“.

Говорећи о суперпроводницима, др Танасковић објашњава да кроз суперпроводник струја протиче без икаквог отпора. „Али, да бисмо успоставили супрерпроводност, потребне су веома ниске температуе“, додаје др Танасковић.

Феномен суперпроводности је открио холандски физичар Кармелинг Онес 1911. године. „Он је први успео да охлади хелијум до температуре испод четири Келвина и да га тиме преведе у течно стање“, објашњава др Танасковић, додајући да је то омогућило експерименте у условима ниске температуре, па и откривање суперпроводности.

„Једна од најзначајнијих примена је у уређајима за магнетну резонанцу у медицини. Ти уређаји, који су данас једна од незаобилазних дијагностичких техника, у себи садрже велики број суперпроводних магнета који се хладе течним хелијумом“, каже др Танасковић и додаје да би велики утицај на човечанство могла да има примена суперпроводника у производњи електричне струје и контроли великих енерго-система.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.23: Ајнштајнов кошмар

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 23
Ајнштајнов кошмар
Гост: др Душко Латас

„Данас сматрамо да је Ајнштајнова највећа грешка што није прихватио квантну механику. Међутим, он није тако мислио“, објашњава др Душко Латас са Физичког факултета Универзитета у Београду у новој епизоди „Врт физике“. У јубиларној 60. години Института за физику у Београду, емитује се друга сезона овог научнопопуларног видео-серијала занимљивих прича из науке који је привукао огромну пажњу на друштвеним мрежама и у заједници љубитеља популарне науке.

У епизоди посвећеној Алберту Ајнштајну др Латас подсећа да је славни физичар био један од утемљевича квантне механике и да је присуствовао готово свим значајним окупљањима пионира ове области, али да је на известан начин није прихватио и није разумео.

У епизоди “Ајнштајнов кошмар”, др Латас говори о Ајнштајновим највећим достигнућима али и о грешкама које је направио током живота – о томе како је доживљавао свемир, о гравитационим таласима и теорији свега коју је Ајнштајн дуго покушавао да постави.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2021.

АКЦИЈА: Помоћ Института народнoj кухињи манастира Грачаница

На позив Рашко-призренске епархије и владике Теодосија, прошле недеље запослени Института за физику у Београду, као и сарадници, пензионисане колеге и некадашње колеге које данас живе у иностранству, прикупили су новчану помоћ за очување рада народне кухиње при манастиру Грачаница. У овој народној кухињи припрема се око 2000 топлих оброка за социјално најугроженија подручја Епархије.

У току недељу дана акцији се прикључило чак 111 особа које су приложиле појединачне донације. Захваљујући томе, Институт је обезбедио укупну донацију народној кухињи у износу од 800,000 динара.

Институт за физику се више пута одазивао хуманитарним акцијама Рашко-призренске епархије кроз које је купована стока, реконструисана урушена кућа, као и кроз новчану помоћ, а неколико колега је у претходним годинама имало прилику да посети Епархију и да се лично увери у драматичне услове у којима људи тамо живе.

Фотографија: Quinn Dombrowski/Wikimedia commons

 

 

buz lazer elektronik sigara izmir escort Denemebonusuz.com Wonmania8.com adana escort görükle escort halkalı escort