Последњи испраћај нашег драгог колеге, др Антуна Балажа, биће одржан у уторак, 15. јула, на Новом гробљу у Београду. Окупљање у капели за кремације заказано је у 11.15 часова, а последњи испраћај у 11.45.

Антун Балаж је изненада преминуо 4. јула током путовања у иностранство.

Kомеморација ће бити организована у септембру, о чему ће Институт благовремено обавестити јавност.

Наш драги колега и пријатељ, др Антун Балаж, дописни члан САНУ, изненада је преминуо у петак, 4. јула 2025, у 53. години живота. 

Страствено посвећен физици и развоју науке, вољен и поштован од свих генерација колега, др Балаж је био стуб заједнице физичара у Србији, а његов неочекивани одлазак представља ненадокнадив губитак за Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију. Смрт Антуна Балажа је велика трагедија за српску науку. 

Др Балаж је био заменик директора Института за физику. Био је дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а у чланство је изабран у новембру 2024. Поред тога, обављао је низ функција и био председник Матичног одбора за физику. Као истраживач, др Балаж је оставио неизбрисив траг у светској и домаћој науци. Био је руководилац Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, као и Лабораторије за примену рачунара у науци. 

Др Балаж је рођен 1973. године у Зрењанину. Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Физичком факултету Универзитета у Београду, а на Институту за физику у Београду запослен је од 2000. године. 

Међу истраживачким интересовањима др Балажа између осталог су били ултрахладни квантни гасови и Бозе-Ајнштајнова кондензација, као и нумеричке симулације сложених система, монте Карло метод, рачунарство високих перформанси, функционални формализам у квантној теорији и друге области.

Водио је велики број националних и међународних научних пројеката, објавио је десетине високоцитираних радова у угледним међународним часописима и написао мноштво уџбеника и монографија. 

Др Балаж је био посвећен међународној сарадњи. Био је на студијским боравцима на Слободном универзитету у Берлину, Техничком универзитету Кајзерслаутерн-Ландау, Универзитету у Потсдаму, Универзитету Дуизбург-Есен, Институту за напредне студије Делменхорст у Немачкој, Универзитету у Инсбруку у Аустрији, а сарађивао је са великим бројем истраживачких институција, углавном из Европе и Сједињених Америчких Држава.

Био је члан Оптичког друштва Србије, Европског друштва физичара, као и Немачког друштва физичара. Био је члан (од 2010) и председник (2014−2018) Управног одбора Астрономске опсерваторије у Београду, затим члан Управног одбора European Open Science Cloud (EOSC), а у Српској академији наука и уметности био је од 2023. године члан Радне групе за реформу докторских студија.

Добитник је бројних признања, међу којима су две награде „Проф. др Љубомир Ћирковић“, за најбољи дипломски рад (1997) и за најбољи магистарски рад (2004), као и три годишње награде Института за физику у Београду – за занајбољи магистарски рад, Годишње награде за научни рад (2014) и Годишње награде за финансијски допринос остварен обезбеђивањем средстава међународних пројеката (2012. и 2013. године).

Др Балаж је био посвећен раду са младима свих узраста, а деценијама је тесно сарађивао са Истраживачком станицом Петница, чији је био потпредседник Управног одбора. 

Као врхунски интелектуалац, препун идеја и енергије, др Балаж се неуморно борио за бољи положај науке у друштву, једнако као и за боље друштво.

Неочекивани одлазак др Антуна Балажа страшно је потресао све његове пријатеље и сараднике, као и Институт за физику у Београду. Међутим, његове идеје, одважност и тековине остају са нама и водиће нас даљим путем, онако како је он то чинио током живота.

Детаљи о сахрани и комеморацији биће накнадно објављени.

Међународна конференција посвећена космичким временским приликама, под називом Meeting on Operational and Research Capabilities for Better Understanding Solar-Terrestrial Interactions биће одржана  од  29. септембра до 3. октобра 2025.  године у Институту за физику у Београду.

Ова међународна конференција окупиће истраживаче и стручњаке са циљем сагледавања утицаји космичких временских прилика (Space Weather) на Земљу и земаљске системе, укључујући рад сателита, електроенергетских мрежа, комуникација, навигације, авијације и здравља људи. 

Неке од тема конференције биће истраживање Сунчевог зрачења, Сунчевог ветра, варијација соларног магнетног поља и њихових утицаја на Земљину магнетосферу, јоносферу, атмосферу и климу. Упркос напретку оствареном у последњим деценијама, поузданост предикција догађаја изазваних соларном активношћу и даље је ограничена.   

Meeting on Operational and Research Capabilities for Better Understanding Solar-Terrestrial Interactions је први скуп ове врсте који се организује са циљем да повеже опсервационе, теоријске и оперативне приступе проучавању наведених феномена, као и да подстакне развој интегрисаних решења за унапређење прогностичких модела и система раног упозорења, који би могли да допринесу бољој превенцији потенцијално негативних утицаја на земаљске системе.

Циљеви конференције укључују разумевање утицаја космичког времена на инфраструктуру и технологију, подстицање интердисциплинарне сарадње, унапређење алата за праћење и прогнозу у реалном времену, примену вештачке интелигенције и савремених теоријских модела, као и јачање међународне сарадње.

Учесници ће имати прилику да презентују научне резултате, присуствују пленарим предавањима и учествују у дискусијама о проблематици космичког времена и изналажењу практичних решења за актуелне изазове у овој области. Рок за слање апстраката и регистрацију је 1. септембар 2025.   

Више информација:  https://www.cosmic.ipb.ac.rs/workshop-2025/

(ВИДЕО) Дан Института за физику у Београду и 64 године од оснивања Института, обележени су у петак, 16. маја 2025. Свечаност је укључила седницу Научног већа Института, након које су додељене традиционалне награде – годишња и студентска награда. Потом је за запослене, истраживаче и госте Института организован коктел у башти, на обали Дунава.