Међународни пројекти

Међународна сарадња један је од кључних сегмената рада Института за физику у Београду. Од његовог настанка негују се различити облици ове сарадње, а већ дужи низ година Институт је једна од најактивнијих и најуспешнијих научно-истраживачких установа у Србији по броју међународних пројеката. У периоду од 2011. године до данас Институт за физику у Београду је учествовао у више од 130 међународних научних пројеката и колаборација. У овом периоду завршено је 56 билателарних пројеката, 19 ФП6/ФП7/Х2020 пројеката, 3 пројекта Швајцарске националне фондације за науку (SCOPES), 8 пројеката са академијама наука, 2 пројекта Хумболтове фондације, 1 пројекат НАТО – партнерство за мир, 1 пројекат у сарадњи са истраживачком фондацијом Катара (QNRF), 3 комерцијална пројекта и 44 COST акције. Са великим искуством у међународној сарадњи и повезан са бројним научно-истраживачким и образовним установама широм света, Институт за физику у Београду континуирано гаји овај вид сарадње кроз међународне пројекте.

Већи међународни пројекти

BioQantSense

Twinning for excellence of the Serbian Research center for quantum biophotonics (HORIZON)

Твининг пројекат који предводи Института за физику у Београду, а у којем учествују и Национални истраживачки савет Италије (Consiglio Nazionale Delle Ricerche), Фридрих Шилер Универзитет у Јени, Немачка (Friedrich-Schiller-Universitat Jena) и Биолошки факултет Универзитета у Београду има за циљ подизање изврсности и угледа Института за физику у оквиру међународне сарадње у научном, менаџерском и административном аспекту. На Институту ће бити успостављена и развијана област квантне биофотонике, и биће надограђени различити истраживачки аспекти биофотонике.

Наиме, ново истраживачко поље, квантна биофотоника омогућава ултра-осетљива и поуздана мерења у биолошком окружењу која пружа веће могућности у односу на уобичајена мерења класичне метрологије. Ова мултидисциплинарна научна област има потенцијално велике примене у медицини, фармацији, пољопривреди, заштити животне средине.

Кроз твининг пројекте, истраживачке институције које долазе из држава Европске уније – у овом случају Немачке и Италије – деле експертизу са блиским институцијама из држава кандидата – Институтом за физику у Београду, и локалним партнером, Биолошким факултетом који помаже у избору, припреми и култивацији одговарајућих биоузорака.

EUROCC2

Пројекат EUROCC2 (National Competence Centres in the framework of EuroHPC),  финансиран од стране Организације за европско рачунарство високих перформанси (European High-Performance Computing Joint Undertaking, EuroHPCJU), пружа обуку, остварује интеракцију са индустријом, развија мапирање компетенција као и комуникационе материјале и активности и подржава усвајање услуга рачунарства високих перформанси у другим сродним областима, као што су квантно рачунарство, вештачка интелигенција, аналитика података високих перформанси и друго. У оквиру овог пројекта основан је EUROCC2 национални центар за компетентност, HPC Serbia. Као центар рачунарство високих перформанси, HPC Serbia гради европску мрежу националних центара компетентности за рачунарство високих перформанси, делујући као чвориште за промовисање и олакшавање усвајања ове и сродних технологија у низу индустрија.

Руководилац за Институт за физику је др Антун Балаж.

 

ARTEMIS

Европски савет за иновације у оквиру позива 2022 EIC Pathfinder као један од 44 пројекта са великим утицајем у кључним областима технологије одабрао је и пројекат ARTEMIS у оквиру ког истраживачи Института за физику у Београду сарађују са колегама из десет научних установа из шест европских држава. ARTEMIS је мотивисан хитном потребом за новим квантним изворима са свестраношћу, флексибилношћу и перформансама које до сада нису постигнуте. Пројекат предлаже фундаментална истраживања у правцу развоја интеграбилних појединачних и испрепетених фотонских извора на бази металорганских молекуларних једињења. Идеја је да флексибилни металоргански материјали замене традиционалне квантне фотонске изворе засноване на неорганским кристалима. Планирано је да уређаји и методе развијени у оквиру овог пројекта доведу до фотонских извора са конкурентним перформансама у смислу кохрерентности, ефикасности, скалабилности и цене. То би довело, како аутори пројекта тврде, до фундаменталног продора у развоју квантне технологије утирући пут њеном излажењу из лабораторије у стварни свет.

 

Young planetesimal belts

Планетезимали, који могу бити пречника од свега неколико метара до неколико стотина километара, формирају се од прашине, стена и других чврстих материјала. Ови материјали могу наставити да се слепљују и даље формирају астероиде, комете, објекте из Кајперовог појаса и планете. Недавна открића многих младих егзопланетарних система за које се чини да имају планетезималне појасеве са неочекивано великим количинама гаса сугерише да су потребни нови рачунарски модели процеса који обликују дистрибуцију прашине у овим системима. Управо је то циљ пројекта Young planetesimal belts за који је др Марија Јанковић освојила престижну стипендију Марија Склодовска-Кири. Резултати овог пројекта ће помоћи у тумачењу будућих посматрања и осветлити процес накупљања гаса и прашине током формирања планете.

 

Delta

Стандардни модел физике честица описује три од четири фундаменталне интеракције: јаку, слабу и електромагнетну. Међутим, моделу недостаје опис гравитације на квантном нивоу. Ефекти квантне гравитације се могу манифестовати као кршење Лоренцове инваријанте (LIV), основне просторно-временске симетрије. Уз подршку програма “Марија Склодовска-Кири”, циљ пројекта је да идентификује потписе Лоренцове инваријанте и развије оквир за њихово детектовање помоћу експеримената на постојећим сударачима честица високих енергија. Трајање: 2021-2023

Руководилац је др Јелена Јовићевић.

Више информација на: https://www.ipb.ac.rs/delta/

 

NI4OS

Националне иницијативе за отворену науку у Европи имају за циљ да буду кључни доприносиоци изградњи сервисног портфолија EOSC. Пројекат ангажује снажну људску мрежу која покрива широк спектар заинтересованих страна. Тежи да олакша приступ инфраструктури, подацима, ресурсима и услугама за кориснике како би дошло до размене знања и стварања могућности за повећање иновативних капацитета регионалне науке. Трајање: 2019-2023.

Руководилац за Институт за физику је др Антун Балаж.

 

Noewlties

Примарни циљ пројекта је организовање платформе која ће пружити врхунске могућности обуке за образовање будућих стручњака за третман воде. Истраживачки програм чини 14 различитих пројеката који имају за циљ развој инвентивних технологија за пречишћавање воде. Ове технологије треба да омогуће контролисање контаминације органским микрозгађивачима и побољшају опоравак воде. Трајање: 2019-2023.

Руководилац за Институт за физику је др Невена Пуач.

 

QGP tomography

Кварк-глуонска плазма је примордијално стање материје које се састоји од кваркова и глуона у интеракцији. Како би разумели својства кварк-глуонске плазме, истраживачи окупљени око пројекта развијају нов прецизан томографски алат. Користећи овај алат тестирају своју хипотезу о медијуму (односно да ли се маса понаша као готово савршена течност близу критичних температура, а као слабо упарен систем на вишим температурама), мапирају “soft-to-hard” границе за кварк-глуонску плазму и тестирају у каквим се системима она формира. Трајање: 2017-2023.

Руководилац пројекта је др Магдалена Ђорђевић са Института за физику.