Ученици другог разреда Девете београдске гимназије са својим наставницима Мирком Димитријевићем и Весном Стојанац посетили су у среду, 20. децембра 2023. године Институт за физику у Београду.

Ученици су у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ најпре упознати са историјом Института и радом истраживача данас. Ученике су дочекали Слободан Бубњевић из одељења комуникација и др Саша Лазовић, заменик директора.

Ученици су након тога имали динамичан дан у ком су посетили Центар за изучавање комплексних система, Центар за неравнотежне процесе, Центар за физику чврстог стања и нове материјале и Центар за фотонику. Истраживачи су ученицима представили теме својих истраживања и опрему коју користе у експериментима.

Дневни лист Новости објавио је у петак, 24. новембра 2023. године текст о истраживачима који су се након дужег периода проведеног у иностранству вратили у Институт за физику у Београду.

Репортажа је инспирисана 33. епизодом видео-серијала Врт физике под називом „Како зауставити одлив мозгова?“

У тексту за Новости, новинарка Љиљана Бегенишић, између осталог, наводи разлоге за повратак неких од истраживача. „Порастао је број људи који одлазе, али мало брже од тога расте број људи који се враћају“, каже за Новости директор Института, др Александар Богојевић.

Након медијске пажње коју је привукла 33. епизода серијала „Врт физике“ под називом „Како зауставити одлив мозгова“, директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, гостовао је у уторак, 5. децембра 2023. године на Танјуг ТВ у емисији „Танјуг лично“ коју води Милош Виторовић.

„Кроз међународне пројекте успевамо да примимо младе људе да код нас докторирају, да их пошаљемо на најбоља места, а они када се враћају знају где су враћају. Већ су пустили корен овде“, рекао је др Богојевић.

У петак, 01. децембра 2023. године у Ректорату Универзитета у Београду потписан је уговор о сарадњи престижног Италијанског института за нуклеарну физику (INFN) са Инститиутом за физику у Београду и Физичким факултетом Универзитета у Београду, као и уговор о научно-технолошкој сарадњи са Универзитетом у Београду.

„Сарадња са Италијом је последњих година веома добра, пре свега захваљујући италијанској амбасади, а овај споразум представља наставак успешне сарадње“, рекао је на догађају ректор Универзитета у Београду, др Владан Ђокић.

„У области истраживања, везе између Србије и Италије су дуготрајне. Потписани су бројни споразуми, а најважнији је онај који је потписан у марту ове године на Форуму за пословну и научну сарадњу Србије и Италије“, рекао је амбасадор Италије у Србији, Лука Гори. Амбасадор је нагласио да се нови документ надовезује на споразум из 2015. године, а да је важна новина тачка која се односи на амбициозан пројекат Ајнштајнов телескоп у коме ће моћи да учествују истраживачи и инжењери из Србије.

Присутнима се обратио директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић који је подсетио да Институт има стратешко партнерство са Италијанским институтом за нуклеарну физику.

„Ово партнерство обухвата сарадње у основним и примењеним истраживањима, транфсеру технологија, двосмерној мобилности истраживача и размени административних и организационих вештина. За Институт за физику ово је дугорочно партнерство које се одвија паралелно са растом пословног и културног партнерства међу нашим земљама“, рекао је др Богојевић.

Потписани споразум би могао бити прекретница у сарадњи италијанских и српских физичара и утицаће на даљу сарадњу ових институција, али и потенцијалне могућности примене нових технологија у обе земље.

Испред Министарства науке, технолошког развоја и иновација, присутнима се обратила Жељка Дукић која је подсетила на различите облике научне сарадње између две државе и најавила програме мобилности који су у припреми.

Након потписивања уговора, аташе за науку у амбасади Италије у Београду, Лучано Катани, подсетио је присутне на главне инструменте научне сарадње између Италије и Србије и најважније документе. Током своје презентације најавио је и научно-пословни форум који се одржава 2024. године у Трсту и на коме се могу јавити нове прилике за установе и компаније из Србије.

Декан Физичког факултета Универзитета у Београду, др Иван Белча је нагласио да се досадашња сарадња у области физике првенствено односила на физику елементарних честица, док сада пројектом Ајнштајновог телескопа прелази и на један нов ниво.

Потпредседник INFN, проф. др Марко Палавићини, одржао је презентацију пројекта Ајнштајновог телескопа. Подсетио је на нов начин за посматрање универзума, гравитационе таласе и да Италија већ има инструмент за детектовање гравитационих таласа, Virgo, али да би Ајнштајнов телескоп био наредни корак.

„Италија ради на томе да се телескоп изгради на Сарднији зато што је идеја настала у Италији али и зато што је Сардинија идеално, геолошки стабилно место са малом густином популације“, рекао је др Палавићини и изразио наду да ће истраживачи из Србије пронаћи много простора да учествују у овом пројекту.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Осврт на сарадњу са INFN (др Алексанар Богојевић – Future Challenges of Physics)

Након емитовања 33. епизоде серијала Врт физике под називом „Како зауставити одлив мозгова?“, ова тема је заинтересовала већи број медија, а ТВ Прва је у својој ударној информативној емисији, у Вестима у 18 часова, у петак, 1. децембра 2023. године емитовала прилог о истраживачима који су се из иностранства вратили у Институт за физику у Београду.

За Вести ТВ прве говорили су истраживачи др Игор Прлина и др Марко Војиновић и директор Института, др Александар Богојевић.

„Ми смо институција која је зауставила одлив мозгова. Места за дефетизам и утученост нема“, каже др Александар Богојевић.

Истраживачи др Прлина и др Војиновић су за Вести говорили о свом искуству рада у иностранству и разлозима за повратак у Србију.

СНИМАК ПРИЛОГА: Вести, ТВ Прва, 01. децембар 2023. године