Почетна

Новости

ПОЗИВИ: Медијска лабораторија 2023/2024, школа научног новинарства

12/29/2023

Институт за физику у Београду, у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, ове сезоне поново организује Медијску лабораторију – јединствену школу научног новинарства, познату као MEDIALAB. Овогодишња школа новинарства, под називом MEDIALAB ADVANCED намењена је полазницима који већ имају одређено новинарско искуство, као и некадашњим полазницима MEDIALAB-а.

Са идејом да кроз мале подухвате ојача медијске капацитете за извештавање о науци и унапреди научну писменост у Србији, “Наука кроз приче” заједно са Институтом за физику у Београду, организује Medialab као бесплатну обуку за полазнике који су заинтересовани за научно новинарство и писање инспирисано науком. Кроз Medialab је током 2018. и 2022. године прошло око 50 полазника, младих новинара и научника, који су сада позвани да се поново укључе у ову, напредну обуку.

Овогодишњи Medialab подржао је и Центар за промоцију науке који је у оквиру свог Јавног позива доделио део средстава за реализацију ове обуке научних новинара.

Medialab се организује у просторијама Института за физику у Београду од јануара до маја 2024. године. Интерактивну, занимљиву и интензивну обуку воде научни новинари Слободан Бубњевић и Марија Ђурић, аутори „Науке кроз приче“, а полазницима ће предавати и други медијски професионалци из домаће штампе, интернет медија и са телевизија, као и научници.

Школа је бесплатна за све учеснике који буду изабрани, а селекција пријављених кандидата врши се на основу одговора из упитника. Пријава се попуњава за 3-5 минута. Од кандидата који нису претходно похађали MEDIALAB, поред основних информација, у пријави се очекује да наведу библиографске податке или линк ка једном чланку, блогу, подкасту, радио или видео прилогу који је објављен у било ком медију.

Пријављивање траје од 27. децембра 2023. до 21. јануара 2024. године.

Институт за физику у Београду, као једна од водећих научних институција у региону и као први институт од националног значаја за Републику Србију, активно ради на унапређењу комуникације науке и пружа подршку квалитетнијем раду научних новинара. „Наука кроз приче” је најмасовнија научнопопуларна платформа у региону коју прати више од 44.000 пратилаца, а чији се садржај пласира широм медијске сцене.

ПРИЈАВА: MEDIALAB ADVANCED 2023/2024.

Вести, Новости

ДОКТОРАТИ: Марија Ћурчић

12/29/2023

Наша колегиница Марија Ћурчић одбранила је у понедељак, 25. децембра 2023. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Application of quantum and nonlinear phenomenon in hot potassium vapor for controlling properties of laser radiation“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Јасна Црњански (Електротехнички факултет, Универзитет у Београду), проф. др Иван Поповић (Електротехнички факултет, Универзитет у Београду) и др Душан Арсеновић (Институт за физику у Београду).

Ментор је др Бранислав Јеленковић (Институт за физику у Београду)

Честитамо!

Вести, Новости

У ФОКУСУ: Новогодишњи коктел у Институту

12/29/2023

У четвртак, 28. децембра 2023. године у Институту за физику у Београду одржан је традиционални новогодишњи коктел за запослене и сараднике Института.

Присутне је поздравио директор Института, др Александар Богојевић који се у свом говору осврнуо на 2023. годину која је према његовој оцени била веома успешна. Напоменуо је да је у овој години у Институт дошао значајан број младих истраживача и докторанада, али и повратника из иностранства.

Директор је говорио и о новој опреми неопходној за истраживачки рад и адаптацији канцеларијског простора, лабораторија и заједничких просторија и активностима које су у том циљу спроведене или започете у 2023. години.

Фото: Бојан Џодан

Вести, Врт физике, Новости

ВРТ ФИЗИКЕ: Како зауставити одлив мозгова?

12/28/2023

Како решити проблем одласка младих научника који напуштају Србију? У новој, специјалној епизоди видео-серијала „Врт физике“ – кроз непосредна, лична искуства истраживача – представљамо очигледно решење до кога је дошао Институт за физику у Београду: да се обезбеде услови за истраживање и створи оаза изврсности како би се део младих истраживача вратио у њу.

Уз опадајуће трендове у демографији, „одлив мозова“ се сматра једним од највећих друштвених проблема у Републици Србији, због кога земља из године у годину остаје без најдрагоценијих људских ресурса иако претходно годинама улаже у њихово образовање. Различите процене говоре о десетинама, па и стотинама хиљада младих стручњака који напуштају земљу.

Институт за физику у Београду већ дуго ради на решавању овог проблема. „У Институт се већ 10 година враћа већи број људи него што одлази. Порастао је број људи који одлазе, али мало брже од тога расте број људи који се враћају”, каже др Александар Богојевић, директор Института.

“На Институт за физику сам се вратио првенствено зато што сам желео да се вратим у своју земљу, да ту живим, а схватио сам да моја каријера овде неће трпети ни на који начин и да су услови за рад овде подједнако добри као у иностранству”, каже др Јакша Вучичевић, који се вратио из Института за теоријску физику у Саклеу код Париза, а потом освојио престижни ервопски ЕРЦ грант.

“Ја сам донела одлуку да се вратим у Србију зато што ми је овде срце на месту и било ми је доста девет година у иностранству. Проширила сам видике, стекла искуство и видела како функционише наука на развијенијим факултетима и мислила сам да је час да се вратим”, каже др Наташа Аџић, која се у Институт вратила са Факултета за физику Универзитета у Бечу.

“Радити на Институту за физику је привилегија. То је окружење у ком постоје сви услови за бављење научним радом и то је место које сматрам својом научном кућом”, каже др Саша Дујко, који се вратио са Универзитета Џејмс Кук у Аустралији.

Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, у својих 25 лабораторија запошљава више од 200 истраживача од којих је већина део образовања или каријере провела у иностранству. Њихов повратак је пресудан за врхунски квалитет истраживања и бројне међународне и домаће пројекте које истраживачи Института освајају.

“Увек је добро бити близу породице и пријатеља, то је била једна од првих ствари које су мени биле битне. Једина опција за повратак је био Институт за физику”, каже др Бојана Вишић, која се вратила са Института Вајцман у Израелу.

“Лепота Института за физику је што даје висок степен академске слободе, а оно што мени као теоретичару треба је административна подршка. На Институту за физику је боља административна подршка него што сам видео на западу”, каже др Игор Прлина који се вратио са Универзитета Браун у САД.

“Током свог боравка на постдокторским студијама у Лисабону видео сам да друге истраживачке институције по целом свету, бар у контексту теоријског истраживања којим се ја бавим, нису ништа боље од институција које ми имамо овде у Београду”, каже др Марко Војиновић, који се вратио са Универзитета у Лисабону у Португалу.

“Колико год сам се добро уклопила у немачко друштво, тамо сам се осећала као странац. Хтела сам да се вратим у своју кућу, а Институт је моја кућа”, каже др Соња Предин, која се вратила са Института за информатику у Хофу у Немачкој.

–

„Врт физике“, Еп. 33 – Специјал

Како зауставити одлив мозгова?

АУТОРИ: Слободан Бубњевић, Марија Ђурић, Јована Николић

СЦЕНАРИО: „Наука кроз приче“

ФОТО: Детаљ витража у Институту за физику, Бојан Џодан

КАМЕРА/ДРОН: Зоран Вељановски, Бојан Маројевић, Бојан Живојиновић

МОНТАЖА: Бојан Живојиновић (Two Tech Solutions)

ПРОИЗВОДЊА: Институт за физику у Београду, 2023.

Вести, Новости

ДОГАЂАЈИ: Новогодишња представа на Институту

12/27/2023

Након неколико година паузе, у Институт за физику у Београду поново је дошао Деда Мраз. У уторак, 26. децембра 2023. године у сали библиотеке одржана је новогодишња представа за децу коју је припремила школа глуме Студио Центар из Београда.

Након представе Деда Мраз је малишане обрадовао пакетићима.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Вести, Новости

ПОСЕТЕ: Студенти Високе школе модерног бизниса у Институту

12/22/2023

Група студената Високе школе модерног бизниса из Београда са асистентом на групи рачунарских предмета, Илијом Суботићем, посетила је у четвртак, 22. децембра 2023. године Лабораторију за примену рачунара у науци Института за физику у Београду.

Студенте је дочекао руководилац Лабораторије др Антун Балаж, који им је представио основне методе и циљеве рачунарске физике и како се одвија истраживачки рад помоћу суперрачунара Парадокс. Затим су истраживачи др Марија Јанковић, др Вељко Јанковић и др Марија Митровић Данкулов говорили о специфичним темама којима се у својим истраживањима баве.

Са студентима су разговарали и докторанди Милан Јоцић и Денис Мујо који су им пренели своја искуства рада у овој лабораторији.

Посета је завршена обиласком суперрачунара о чијим особинама је студентима причао др Антун Балаж.

Вести, Новости

ДОГАЂАЈИ: Институт у Петници

12/21/2023

Директор Инстиута за физику, др Александар Богојевић са сарадницима је посетио Истраживачку станицу Петница у петак, 15. децембра. Директор је одржао предавање за полазнике под називом „Небо, облаци, израњање“.

Директор је истог дана говорио и на отварању 22. петничке конференције „Корак у науку„, коју Петница организује сваке године на крају свог једногодишњег образовног циклуса и где окупља најактивније полознике и сараднике који презентују најбоље истраживачке радове које су полазници радили у оквиру семинара те године.

Након неколико година кризе, промене управе и финансијских потешкоћа кроз које је Петница прошла, нова управа, нови програмски директор, др Станислав Милошевић (на слици) и председница Управног одбора, др Бојана Мићић успели су да обнове рад и на крају године, покрену конкурс за нове полазнике и истовремено, од 15. до 17. децембра, организују конференцију.

Директор Института је разговарао са програмским директором и председницом УО о блиским везама Института са Петницом, као и о начинима на које би Институт могао да помогне истраживачкој станици.

Поред др Богојевића, у петак, 15. децембра, популарно предавање за полазнике под називом „Алхемија бомбе“ одржао је и шеф комуникација Института, Слободан Бубњевић који је написао истоимену популарну књигу.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Проф. др Владана Вукојевић

12/21/2023

У оквиру семинара Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду, у понедељак, 25. децембра 2023. године у 11 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ у Институту за физику, проф. др Владана Вукојевић (Каролинска институт, Стокхолм, Шведска) одржаће предавање:

Флуоресцентна корелациона спектроскопија – теоријске основе и примена у биомедицинским истраживањима

САЖЕТАК:

Флуоресцентна корелациона спектроскопија (FCS од енглеског Fluorescence Correlation Spectroscopy) је метода квалитативне анализе настала 70-их година 20. века, која је превасходно развијана како би се омогућила недеструктивна карактеризација кинетике брзих хемијских процеса у раствору [1,2]. За разлику од релаксационих метода, као што је на пример T-jump, које анализирају повратак система у равнотежно/неравнотезно стационарно стање након намерно изазваних великих поремећаја (пертурбација), FCS се ослања на анализу спонтаних флуктуација око
стационарног стања како би се добиле информације о концентрацији, дифузији и интеракцијама флуоресцентних/флуоресцентно обележених молекула у раствору. Каснији развој FCS инструментације омогућио је мерење концентрације, дифузије и интеракција између флуоресцентних/флуоресцентно обележених молекула у живим ћелијама [3-5]. У свом излагању укратко ћу се осврнути на теоријске основе FCS методе и показаћу, користећи примере из властитог истраживања, примену FCS методе у биолошким истраживањима [5] и медицинској дијагностици [6]. На крају, показаћу како ми, у сарадњи са колегама са Института за физику, Универзитета у Београду, доприносимо даљем развоју FCS методе [7-9].

[1] Magde D, Elson E, Webb WW. Thermodynamic Fluctuations in a Reacting
System–Measurement by Fluorescence Correlation Spectroscopy. Phys. Rev.
Lett. 1972 29(11):705-708.

[2] Ehrenberg M, Rigler R. Rotational brownian motion and fluorescence
intensify fluctuations. Chem. Phys. 1974 4(3):390-401.

[3] Berland KM, So PT, Gratton E. Two-photon fluorescence correlation
spectroscopy: method and application to the intracellular environment.
Biophys J. 1995 68(2):694-701.

[4] Schwille P, Korlach J, Webb WW. Fluorescence correlation
spectroscopy with single-molecule sensitivity on cell and model
membranes. Cytometry. 1999 36(3):176-182.

[5] Vukojevic V, Papadopoulos DK, Terenius L, Gehring WJ, Rigler R.
Quantitative study of synthetic Hox transcription factor-DNA
interactions in live cells. Proc Natl Acad Sci U S A. 2010
107(9):4093-4098.

[6] Tiiman A, Jelić V, Jarvet J, Järemo P, Bogdanović N, Rigler R,
Terenius L, Gräslund A, Vukojević V. Amyloidogenic Nanoplaques in Blood
Serum of Patients with Alzheimer’s Disease Revealed by Time-Resolved
Thioflavin T Fluorescence Intensity Fluctuation Analysis. J Alzheimers
Dis. 2019 68(2):571-582.

[7] Krmpot AJ, Nikolić SN, Oasa S, Papadopoulos DK, Vitali M, Oura M,
Mikuni S, Thyberg P, Tisa S, Kinjo M, Nilsson L, Terenius L, Rigler R,
Vukojević V. Functional Fluorescence Microscopy Imaging: Quantitative
Scanning-Free Confocal Fluorescence Microscopy for the Characterization
of Fast Dynamic Processes in Live Cells. Anal Chem. 2019
91(17):11129-11137.

[8] Oasa S, Krmpot AJ, Nikolić SN, Clayton AHA, Tsigelny IF, Changeux
JP, Terenius L, Rigler R, Vukojević V. Dynamic Cellular Cartography:
Mapping the Local Determinants of Oligodendrocyte Transcription Factor 2
(OLIG2) Function in Live Cells Using Massively Parallel Fluorescence
Correlation Spectroscopy Integrated with Fluorescence Lifetime Imaging
Microscopy (mpFCS/FLIM). Anal Chem. 2021 93(35):12011-12021.

[9] Nikolić SN, Oasa S, Krmpot AJ, Terenius L, Belić MR, Rigler R,
Vukojević V. Mapping the Direction of Nucleocytoplasmic Transport of
Glucocorticoid Receptor (GR) in Live Cells Using Two-Foci
Cross-Correlation in Massively Parallel Fluorescence Correlation
Spectroscopy (mpFCS). Anal Chem. 2023 95(41):15171-15179.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Атанасиос Хаџиставракидис

12/21/2023

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у петак, 22. децембра 2023. године у 11 часова на Физичком факултету Универзитета у Београду, у сали 665, Атанасиос Хаџиставракидис (Институт „Руђер Бошковић“, Загреб) одржаће предавање:

BRST-AKSZ-RUTH

САЖЕТАК:

I will discuss the evidence for a relation between the BRST formalism and the concept of representation
up to homotopy. The main focus will be on the simplest case of the adjoint representation of a Lie algebroid and 2D topological field theory of AKSZ type. I will briefly comment on higher dimensional theories and representations up to homotopy for Lie n-algebroids.

Вести, Новости

ПОСЕТЕ: Ученици Девете београдске гимназије у Институту

12/20/2023

Ученици другог разреда Девете београдске гимназије са својим наставницима Мирком Димитријевићем и Весном Стојанац посетили су у среду, 20. децембра 2023. године Институт за физику у Београду.

Ученици су у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ најпре упознати са историјом Института и радом истраживача данас. Ученике су дочекали Слободан Бубњевић из одељења комуникација и др Саша Лазовић, заменик директора.

Ученици су након тога имали динамичан дан у ком су посетили Центар за изучавање комплексних система, Центар за неравнотежне процесе, Центар за физику чврстог стања и нове материјале и Центар за фотонику. Истраживачи су ученицима представили теме својих истраживања и опрему коју користе у експериментима.