ИЗБОР: Нови члан Савета Универзитета у Београду

Научни саветник из Института за физику у Београду, др Саша Дујко, изабран је у петак, 12. фебруара 2021. године, на седници Већа института Универзитета у Београду за члана Савета Универзитета.

Овој одлуци претходио је предлог упућен са Института за физику, као једног од чланова Универзитета. Наиме, у новембру прошле године Научно веће Института за физику у Београду изгласало да се др Дујко предложи за члана Савета, а затим је и на недавно одржаној седници Већа института добио једногласну подршку за члана овог органа.

Савет Универзитета у Београду је, иначе, орган управљања који доноси Статут и учествује у многим важним одлукама. Савет има 41 члана, од којих је двадесет троје представника Универзитета. Веће института бира три члана овог тела, а за једног од њих изабран је др Дујко.

Др Саша Дујко запослен је у Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду. Основне и магистарске студије завршио је на Физичком факултету у Београду, а докторирао је на Џејмс Кук универзитету у Аустралији. За свој истраживачки рад добио је више награда и признања у земљи и свету.

РАДИОНИЦА: „Нелинеарна и математичка физика“

Лабораторија за нелинеарну физику Института за физику у Београду организује 18. и 19. фебруара 2021. године радионицу „Нелинеарна и математичка физика“ у част седамдесетог рођендана професора др Миливоја Белића.

Сва предавања ће бити одржана путем Zoom платформе, а програм оба дана почиње у 17 часова.

Организациони одбор радионице чине: др Милан Петровић, др Александра Стринић, др Горан Исић, др Игор Попов, др Бранислав Алексић и др Станко Николић, који ће заједно са другим колегама држати предавања на овом догађају.

Истраживачки рад професора Белића је фокусиран на теоријску физику, посебно нелинеарну оптику и динамику нелинеарних оптичких система. Како организатори радионице наводе, др Белић је проширио границе нелинеарне фотонике на друга истраживачка подручја, а посебно се истичу истраживања Талботових светлосних ћилима и пропагације у фракционим Шредингеровим и таласним једначинама.

Програм радионице „Нелинеарна и математичка физика“

СЕМИНАР: др Милан Радоњић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 18. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Милан Радоњић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду, Департман за физику, Технички универзитет Кајзерслаутерн, Немачка) одржаће предавање:

Non-equilibrium evolution of Bose-Einstein condensate deformation in temporally controlled weak disorder

САЖЕТАК:

In this talk we will consider a time-dependent extension of a perturbative mean-field approach to the homogeneous dirty boson problem by investigating how switching on and off a weak disorder potential affects the stationary state of an initially equilibrated Bose-Einstein condensate by the emergence of a disorder-induced condensate deformation. In the switch-on scenario, we will study if the stationary condensate deformation turns out to be a sum of an equilibrium part [1], that actually corresponds to adiabatically switching on the disorder, and a dynamically-induced part, where the latter depends on the particular driving protocol [2]. If the disorder is switched off afterwards, we will find out if the resulting condensate deformation acquires an additional dynamically-induced part in the long-time limit, and what happens with the equilibrium part. We will also present an appropriate generalization to inhomogeneous trapped condensates. Our results demonstrate that the condensate deformation represents an indicator of the generically non-equilibrium nature of steady states of a Bose gas in a temporally controlled weak disorder.

[1] K. Huang and H.-F. Meng, Phys. Rev. Lett. 69, 644 (1992)
[2] Milan Radonjić and Axel Pelster, SciPost Phys. 10, 008 (2021)

Приступите предавању

Meeting ID: 839 8287 2129
Passcode: 529607

СЕМИНАР: др Игор Салом

У оквиру семинара Групе за гравитацију честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 12. фебруара 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Игор Салом (Група за гравитацију, честице и поља, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Ортосимплектичка супералгебра као просторно-временска симетрија

САЖЕТАК:

Објаснићемо везу ортосимплектичке алгебре осп(1|8) са Поинкаре и конформном (супер)симетријом и показати зашто се ова симетрија још зове и генерализована суперконформна симетрија. Продискутоваћемо унитарне иредуцибилне репрезентације ове алгебре, а затим се сконцентрисати на најједноставније од ових репрезентација. Видећемо да најједноставнија репрезентација одговара простору безмасене релативистичке честице која, у зависности од хелицитета, аутоматски и неизбежно задовољава одговарајуће једначине кретања (нпр. Клајн-Гордонову, Диракову, односно Максвелове једначине). Посебно ћемо обратити пажњу на то како се симетрија е.м. дуалности појављује у овом контексту. Укратко ћемо размотрити и (по комплексности) прву следећу репрезентацију и видети да она одговара честицама са масом, при чему се јављају два масена члана, међусобно повезана симетријом е.м. дуалности.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Владимир Лончар

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 11. фебруара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Владимир Лончар (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

hls4ml: Fast inference of deep neural networks in FPGAs

САЖЕТАК:

With edge computing, real-time inference of deep neural networks (DNNs) on custom hardware has become increasingly relevant. Smartphone companies are incorporating Artificial Intelligence (AI) chips in their design for on-device inference to improve user experience and tighten data security, and the autonomous vehicle industry is turning to application-specific integrated circuits (ASICs) to keep the latency low. While the typical acceptable latency for real-time inference in applications like those above is O(1) ms, other applications require sub-microsecond inference. For instance, high-frequency trading machine learning (ML) algorithms are running on field-programmable gate arrays (FPGAs), highly accurate devices, to make decisions within nanoseconds. At the extreme inference spectrum end of both the low-latency (as in high-frequency trading) and limited-area (as in smartphone applications) is the processing of data from proton-proton collisions at the Large Hadron Collider (LHC) at CERN. Here, latencies of O(1) microsecond are required and resources are strictly limited. To address these challenges, we have developed hls4ml, an open-source library that converts pre-trained ML models into FPGA firmware, targeting extreme low-latency inference in order to stay within the strict constraints imposed by the CERN particle detectors.

In this talk, we will describe the essential features of the hls4ml workflow and network optimization techniques, including how to reduce the footprint of a machine learning model using state-of-the art techniques such as model pruning and quantization through quantization aware training.

Приступите предавању

Meeting ID: 857 9507 6891
Passcode: 738237

СЕМИНАР: Тијана Раденковић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 29. јануара 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Тијана Раденковић (Група за гравитацију, честице и поља, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Gauge symmetry of the 3BF theory for a generic Lie 3-group

САЖЕТАК:

The higher category theory can be employed to generalize the
BF action to the so-called 3BF action, by passing from the notion of a
gauge group to the notion of a gauge 3-group. In this work we determine
the full gauge symmetry of the 3BF action. To that end, the complete
Hamiltonian analysis of the 3BF action for a general Lie 3-group is
performed, by using the Dirac procedure. This analysis is the first step
towards a canonical quantization of a 3BF theory. This is an important
stepping-stone for the quantization of the complete Standard Model of
elementary particles coupled to Einstein-Cartan gravity, formulated as a
3BF action with suitable simplicity constraints. We show that the
resulting gauge symmetry group consists of the already familiar G-, H-,
and L-gauge transformations, as well as additional M- and N-gauge
transformations, which have not been discussed in the existing
literature.

ArXiv ePrint: 2101.04049

Приступите предавању

СЕМИНАР: Ана Вранић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 21. јануара 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, Ана Вранић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Growth signals determine the topology of evolving networks

САЖЕТАК:

Network science provides us a theoretical framework for representing and studying various complex systems, including biological, technological, and social ones. These systems are composed of many units that interact with each other, and their collective behavior cannot be predicted from the behavior of individual elements. The structure of complex networks is essential for understanding the evolution and function of complex systems. Regardless of the different origins of complex networks in nature and society, it was shown that they share similar properties [1], such as broad degree distribution, degree-degree correlations, and they are clustered. Growing network models are often used for exploring the dynamics and topology of complex networks. Network growth, in combination with linking rules, shapes the topology of a network. For example, in the Barabási-Albert model [2], growth and preferential attachment lead to broad degree distribution networks. So far, the focus was mostly on various linking rules and their influence on network structure. The majority of the models assume that the network growth is constant, i.e., at each time step, one new node is introduced. However, the growth of real systems is anything but constant. It varies in time, has trends and cycles, and long-range temporal correlations [3].

In this talk, we will explore how time-varying growth influences the structure of evolving complex networks. We will consider the aging nodes [4] model and include time-varying network growth. We will use different real and computer-generated time-varying growth signals to generate complex networks. Afterwards, we will compare the structure of these networks with the ones obtained with constant growth signals, and show that the properties of the growth signal significantly determine the topology of the obtained networks. Our results indicate that time-varying growth should be considered as a parameter in models of complex systems [5].

[1] Boccaletti S., Latora V., Moreno Y., Chavez M., and Hwang D.U., Phys. Rep. 424, 175 (2006).
[2] Barabási A. L. and Albert R., Science 286, 509 (1999).
[3] Mitrović Dankulov M., Melnik R., and Tadić B., Sci. Rep. 5, 12197 (2015).
[4] Hajra K. B. and Sen P., Phys. Rev. E 70, 056103 (2004).
[5] Vranić A. and Mitrović Dankulov M., accepted in JSTAT, arXiv:2009.00444 (2020).

Приступите предавању

Meeting ID: 826 8858 6903
Passcode: 952042

ДОКТОРАТИ: Вилем Виктор ван Гервен

Наш колега Вилем Виктор ван Гервен одбранио је у среду, 30. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Магнетне нечистоће у суперпроводницима: стања унутар енергијског процепа у квантним тачкама и ефекти периодичних локалних момената“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Дарко Танасковић, проф. др Ђорђе Спасојевић, доц. др Зорица Поповић и др Антун Балаж. Ментор је др Дарко Танасковић.

Честитамо!

ИСТРАЖИВАЊА: Одгонетање биолошких структура помоћу светлости

Једна од три добитнице националне стипендије „Жене у науци“ за 2020. годину је др Даница Павловић са Института за физику у Београду. Као биолог у Лабораторији за биофотонику ангажована је у истраживањима која се баве интеракцијом светлости и биолошке материје.

Оптички уређаји које биолози користе у анализи различитих узорака, резултат су фундаменталних знања из фотонике. Неки од најсавременијих уређаја ове врсте користе истраживачи лабораторија за биофизику и биофотонику Института за физику у Београду. „Анализирали смо велики број различитих узорака од еритроцита и хемоглобина, ћелија рака дебелог црева, дентинског ткива у зубима, до хитинских структура код инсеката“, каже др Павловић која је инсекте истраживала и у оквиру своје докторске тезе. Тачније, анализирала је физичке механизме код инсеката који доводе до настанка оптичких ефеката, али је испитивала и каква је њихова улога.

Истраживачки тим у ком ради др Даница Павловић анализом инсеката, тачније њихових хитинских структура, користећи нелинеарну ласерску микроскопију, успева да веома ситне структуре ослика у високој резолуцији. Ова технологија допушта да се до таквог резултата дође без фототоксичности и избељеивања ткива. „Детаљан приказ морфологије и анатомије ових структура омогућава таксономско одређивање. Тако смо допринели открићу нових врста и подврста“, истиче др Павловић.

Инсекти су за истраживаче Лабораторије за биофотонику непресушни извор инспирације, а њиховим структурним бојама проналазе различите примене. „Оне могу бити од нарочите важности у индустрији боја јер не бледе и не штете околини. Бројни су постојећи изуми настали као реплике површинских структура инсеката, као што су текстил, козметика, оптички филтери, бољи соларни панели, уређаји за кондензовање водене паре и многи други“ каже др Павловић и наводи пример технологије за заштиту од фалсификата помоћу љуспица лептира, Теслаграм, која је заштићена патентом на међународном нивоу.

Инструменталне технике развијене захваљујући фотоници велику примену налазе и у медицини, а ласери и други оптички уређаји веома су заступљени у клиничкој пракси, и у дијагностици и у терапији. „Унутар ткива, фотони од којих је сачињена светлост интерагују са биолошком материјом у различитим процесима који се широко могу означити као расејање и апсорпција“, објашњава др Павловић, која је део тима Hemmaginero пројекта за изврсне младе научнике који финансира Фонд за науку Републике Србије. Под руководством др Александра Крмпота тим овог пројекта бави се анализом еритроцита и хемоглобина помоћу микроскопских и спектроскопских техника. Пре свега, користи се нелинеарна ласерска микроскопија. „Крајњи циљ истраживања је разумевање биолошке основе различитих поремећаја на нивоу еритроцита и развој неинвазивних метода за дијагностику и процену ризика оболевања“, каже др Павловић и додаје да је идеја пројекта проналажење детаљних информација о функционалним својствима хемоглобина што доводи до компаративне анализе еритроцита који одговарају здравим и оних који су карактеристични за патофизиолошка стања.

Након више награда и признања, др Даница Павловић је 2020. године проглашена и за једну од добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „Жене у науци“. Према њеним речима, ово признање јој даје додатну мотивацију и жељу за напредовањем. „Такође, сматрам да је ово прилика да промовишем науку, што је обавеза и дужност сваког научника“, истиче др Павловић.

Мада тврди да лично није наилазила на родно засноване препреке у бављењу науком и да сматра да смо као друштво доста напредовали у погледу равноправности у науци, додаје и да одређене тешкоће и предрасуде и даље постоје. „Могућности за бављење науком су готово једнаке за мушкарце и жене. Међутим, дешава се да жене због традиционалних родних улога напусте или запоставе своју каријеру“, каже др Павловић објашњавајући да научни рад подразумева доста одрицања, сталног усавршавања, рада ван радног времена за шта је, према њеном мишљењу, женама потребна додатна подршка. „То се посебно односи на младе научнице које треба охрабрити и уверити да не треба да бирају између научне каријере и породице“, закључује др Даница Павловић.

ПРИЗНАЊА: Стипендија „Жене у науци“ др Даници Павловић

Научна сарадница Института за физику у Београду, др Даница Павловић, једна је од овогодишњих добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „За жене у науци“, саопштило је 28. децембра 2020. године Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Биолог др Даница Павловић запослена је у Лабораторији за биофотонику Института за физику у Београду где се бави истраживањима у области биофизике. Како се у саопштењу Министарства наводи, радови др Павловић су пружили допринос на пољу биофотонике и ентомологије и екологије инсеката.

Др Даница Павловић је добитница више награда и стипендија, а како се у њеној биографији наводи, ауторка је 25 публикација у врхунским међународним научним часописима и зборницима радова међународних и домаћих стипендија.

Стипендија „За жене у науци“ се у Србији додељује десет година у партнерству са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском и компаније Л’Ореал Балкан женама до 35 година старости које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.

Поред др Данице Павловић, овогодишње добитнице су др Јелена Владић са Катедре за биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета у Новом Саду и др Ана Томас Петровић са Катедре са фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију Медицинског факултета у Новом Саду.