ПРИЗНАЊА: Награде Привредне коморе Србије истраживачима Института

У Привредној комори Србије 23. децембра 2021. године додељене су годишње награде за најбоље докторске дисертације у претходне две школске године. Међу једанаест награђених за школску 2018/2019 годину, признања је добило двоје истраживача Института за физику у Београду, др Тијана Милићевић и др Миљан Дашић.

Како се на сајту Привредне коморе наводи, награде се додељују за решења која су применљива у привреди и доприносе развоју науке, економије и друштва у целини.

Др Тијана Милићевић је своју докторску дисертацију под називом „Интегрисани приступ истраживању потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и биомониторинг“ писала и одбранила на енглеском језику пред међународном комисијом 3. децембра. 2018. године на Хемијском факултету Универзитета у Београду. Свој докторат је радила у Лабораторији за физику животне средине Института за физику, на Катедри за примењену хемију Хемијског факултета у Београду и на Катедри за биоинжењерство Природно-математичког факултета у Антверпену (Белгија) под менторством проф. др Александра Поповића и др Мире Аничић Урошевић. У својој дисертацији др Милићевић се бави проучавањем и интегрисаним приступом процени квалитета животне средине на примеру пољопривредних култура и, конкретно, винограда. Како се наводи у образложењу за доделу награде, дисертација доприноси разумевању да се увођењем предложеног ингегрисаног мониторинга система земљиште-биљка-ваздух може унапредити пољопривредна производња и заштити животна средина. Интегрисан мониторинг у пољопривредним срединама би допринео унапређењу производње, ублажавању утицаја загађујућих супстанци на пољопривредну производњу, али би дао и конкретније информације о мобилности и биодоступности елемената које би помогле пољопривредним произвођачима приликом дозирања агрохемикалија и испитивања безбедности производа. Из докторске дисертације др Милићевић је публиковала шест радова у врхунским међународним часописима, два поглавља у књигама и презентовала је више од 20 радова на међународним скуповима.

Др Миљан Дашић је своју докторску дисертацију под називом „Моделовање понашања просторно ограничених диполних и јонских система“ одбранио 23. септембра 2019. године на Физичком факултету Универзитета у Београду. Свој докторат др Дашић је радио у Лабораторији за примену рачунара Института за физику под менторством др Игора Станковића. Кандидат је, како се наводи на сајту Привредне коморе, своју дисертацију реализовао у области рачунарске нано-трибологије, утврђујући везе и последице интеракције између структуре и геометрије у класичним системима наночестица и молекула са дугодометним интеракцијама. Током докторских студија др Дашић је реализовао стручну праксу у Одељењу за напредне технологије компаније Тојота Мотор Европа са седиштем у Завентему (Белгија), а након повратка у Београд наставио је сарадњу са Тојотом. У току сарадње реализована су истраживања са циљем развоја нових рачунарских симулација за истраживање мазива на бази јонских течности, са мотивацијом њихове примене у смањењу трења и абразије у мотору аутомобила. Развијене симулације омогућавају молекуларни дизајн оптималних јонских течности које истовремено испуњавају захтеве за малим трењем и спречавањем хабања. Према речима др Дашића, кључна предност употребе рачунарских симулација лежи у могућности испитивања широког параметарског опсега што не важи за експериментална истраживања са конкретним јонским течностима. Кандидат је објавио шест радова у часописима са SCI листе од којих су четири у директној вези са садржајем докторске дисертације, наводи се у образложењу Привредне коморе.

Привредна комора Србије традиционално додељује од 1968. године Годишњу награду за најбоље докторске дисертације, а за претходне две школске године конкурисало је 37 радова са 23 факултета и шест универзитета. Због епидемије коронавируса прошле године нису додељене награде па је овог пута то учињено за две школске године.

Вест о додели награда на сајту ПКС

СЕМИНАР: др Аксел Пелстер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Аксел Пелстер (Департман за физику, Технички универзитет у Кајзерслаутерну, Немачка), одржаће предавање:

On the theoretical description of photon Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Since the advent of experiments with photon Bose-Einstein condensates in dye-filled microcavities in 2010 [1], many investigations have focused upon the emerging effective photon-photon interaction. Despite its smallness, it can be identified to stem from two physically distinct mechanisms [2]. On the one hand, a Kerr nonlinearity of the dye medium yields a photon-photon contact interaction, whose microscopic theoretical description is based on a Lindblad master equation [3]. On the other hand, a heating of the dye medium leads to an additional thermo-optic interaction, which is both delayed and non-local [4]. The latter turns out to represent the leading contribution to the effective interaction for the current 2D experiments.

A new experimental platform, which is currently built up in Kaiserslautern, will be devoted to analyse the dimensional crossover in trapped photon gases from 2D to 1D. As the photon-photon interaction is generically quite weak, they behave nearly as an ideal Bose gas. Moreover, since the current experiments are conducted in a microcavity, the longitudinal motion is frozen out and the photon gas represents effectively a two-dimensional trapped gas of massive bosons, where the anisotropy of the confinement allows for a dimensional crossover. A detailed investigation for such a system allows to determine its effective dimensionality from thermodynamic quantities [5].

Furthermore, we investigate how the effective photon-photon interaction changes when the system dimension is reduced from 2D to 1D [6]. To this end, we consider an anisotropic harmonic trapping potential and determine via a variational approach how the properties of the photon Bose-Einstein condensate in general, and both aforementioned interaction mechanisms in particular, change with increasing anisotropy. We find that the thermo-optic interaction strength increases at first linearly with the trap aspect ratio and later on saturates at a certain value of the trap aspect ratio. Furthermore, in the strong 1D limit the roles of both interactions get reversed as the thermo-optic interaction remains saturated and the contact Kerr interaction becomes the leading interaction mechanism. Finally, we discuss how the predicted effects can potentially be measured experimentally.

[1] J. Klaers, J. Schmitt, F. Vewinger, and M. Weitz, Nature 468, 545 (2010).
[2] J. Klaers, J. Schmitt, T. Damm, F. Vewinger, and M. Weitz, Appl. Phys. B 105, 17 (2011).
[3] M. Radonjic, W. Kopylov, A. Balaz, and A. Pelster, New J. Phys. 20, 055014 (2018).
[4] E. Stein, F. Vewinger, and A. Pelster, New J. Phys. 21, 103044 (2019).
[5] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2011.06339 (2020).
[6] E. Stein and A. Pelster, arXiv:2109.11211 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 826 2047 2000
Passcode: 680361

ГОСТ ИНСТИТУТА: др Дмитриј Камањин

У петак, 10. децембра 2021. године, Институт за физику у Београду је посетио др Дмитриј Камањин, директор за међународну сарадњу Обједињеног института за нуклеарна истраживања (JINR) у Дубни. Директор и запослени Института су на састанку са др Камањином разговарали о досадашњој и будућој сарадњи ове две установе.

Током посете нашем Институту, др Камањин је представио Институт у Дубни и могућности за сарадњу свим заинтересованим истраживачима Института за физику.

Институт за физику већ више деценија негује успешну сарадњу са Институтом у Дубни, који је једна од великих европских истраживачких установа са развијеном међународном мрежом сарадника. Обједињени институт се налази око 100 километара од Москве, у месту Дубна које је због овог истраживачког центра добило надимак „Наукоград“. Основан је 1956. године са циљем да се у њему истражују фундаменталне особине материје. Данас Институт у Дубни запошљава више од пет хиљада истраживача и инжењера, а његове ресурсе користе и истраживачи из других земаља. Међу оснивачима се налази 18 држава, а Србија је једна од шест придружених чланица. Очекује се да Србија ускоро постане пуноправни члан конзорцијума Обједињеног института.

ИСТРАЖИВАЊА: Квантни ефекат на високим температурама

Истраживач Института за физику у Београду др Јакша Вучичевић учествовао је у истраживању током ког је уочен један нов квантни феномен и то на вишој температури. Истраживање је део пројекта Cold atoms, Hubbard model and holography: key to strange metals финансираног у оквиру програма ПРОМИС Фонда за науку Републике Србије. Др Вучичевић је на овом проблему радио са др Роком Житком из Института “Јожеф Стефан” у Љубљани.

Радови др Вучичевића и др Житка о новим типовима магнетних квантних осцилација које се јављају на високим температурама, издвојени су као препорука уредника у часописима Physical Review Letters и Physical Review B у новембру 2021. године и истакнути су у APS Physics magazine. Зашто ово истраживање привлачи такву пажњу међу физичарима?

„Квантне осцилације електричне проводности материјала на веома ниској температури су добро познат феномен, Шубников-де-Хас ефекат, опажен први пут 1930. године“, објашњава др Вучичевић додајући да је физички механизам овог понашања јасан у металима и полупроводницима. Међутим, у скорашњим експериментима је уочена нова врста осцилација које се испољавају на вишим температурама, где Шубников-де-Хас ефекат не важи. Теорија коју су развили др Вучичевић и др Житко описује управо ту феноменологију. “Испоставља се да је главни ‘састојак’ за високотемпературне Браун-Зак осцилације скраћење времена живота квази-честица до чега долази управо на високим температурама”, наглашава др Вучичевић. 

“Према Хајзенберговом принципу неодређености, краћи живот квази-честица значи да је њихова енергија мање одређена, па постају вероватнији процеси где честица тунелира између два стања са различитим енергијама. Браун-Зак осцилације су управо осцилације у амплитуди оваквог тунелирања”, каже др Вучичевић и додаје да је феномен Браун-Зак осцијалција први пут експериментално опажен 2017. године у двослоју графена и бор-нитрида. Модел који су развили др Вучичевић и др Житко доста се разликује од овог па је очигледније да је реч о универзалном феномену који не зависи од детаља решетке. 

“Још увек је рано да се говори о комерцијалним и технолошким применама квантних ефеката на високим температурама. Међутим, у експерименталној физици верујемо да ће овај феномен послужити у сврхе дијагностике материјала”, тврди др Вучичевић. 

СЕМИНАР: др Ненад Вукмировић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 09. децембра 2021. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ненад Вукмировић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Charge pair transport pathway in organic solar cells

САЖЕТАК:

Solar cells based on organic semiconductors have been widely investigated in the last three decades with a continuous improvement in their performance and lifetime and improved understanding of the processes that take place in the device. The first part of the talk will consist of a brief review of this research field and a review of our previous efforts aimed at understanding the key process in the solar cell – the separation of photo-generated charge pairs (excitons). Our recent results will be presented in the second part of the talk [1, 2]. We model the system using a microscopic effective Hamiltonian that takes into account the most relevant processes that determine the dynamics of excitons. The results for energy and time resolved dynamics of charge pairs from the moment of their photogeneration to the moment of their extraction or recombination will be presented. The results indicated that charge separation proceeds via the cold pathway in which donor excitons convert to relaxed charge-transfer excitons which further transform to the states of separated charges [1]. We further analyze these results from the perspective of non-equilibrium thermodynamics. We determine the difference between equilibrium and non-equilibrium dependence of free energy on charge pair separation distance. Our results indicated that this difference is largest when charge separation efficiency is large which led us to conclude that charge separation in efficient organic solar cells proceeds via a cold but nonequilibrated pathway [2].

[1] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 124, 4378 (2020).
[2] W. Kaiser, V. Janković, N. Vukmirović, and A. Gagliardi, J. Phys. Chem. Lett. 12, 6389 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 899 4920 6726
Passcode: 819948

ИДЕЈЕ: Истраживачи Института освојили рекордних седам пројеката Фонда за науку

Илустрација: Фонд за науку Републике Србије

Истраживачи Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију, поново су остварили запажен успех – освојили су чак седам пројеката који су одобрени за финансирање у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку Републике Србије. Према коначним листама које је Фонд за науку објавио 30. новембра, то је највећи број пројеката којима у овом програму руководе истраживачи из једне институције у Србији, а поред нашег института, седам пројеката освојио је још и Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

„Идеје“ су до сада највећи програм Фонда за науку који је покренут са циљем да финансира изврсну науку кроз пројекте који ће, како се наводи на сајту Фонда, у будућности имати утицаја на развој науке и истраживања. Одобрени пројекти су разврстани у четири области (природне, техничко-технолошке, биомедицинске и друштвено-хуманистичке науке), а њихов укупан буџет износи 29.999.198,17 евра.

За добијање ових средстава, на програм „Идеје“ је конкурисало 9.096 истраживача из 202 научно-истраживачке организације са чак 917 предлога пројеката. У оквиру поступка евалуације, спроведеног у два степена, за финансирање је изабрано 105 пројеката на којима ће учествовати 1.064 истраживача из 98 научно-истраживачких организација.

По броју одобрених пројеката, иза Института за физику и ПМФ-а Нови Сад, следи пет институција које су у програму „Идеје“ освојиле по пет пројеката (Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Медицински, Фармацеутски и Филозофски факултет Универзитета у Београду). По четири пројекта освојиле су три организације (Институт за нуклеарне науке „Винча“, Институт за хемију, технологију и металургију и Технолошко-металуршки факултет), док су две освојиле по три пројекта (Биолошки и Факултет политичких наука). Остале НИО су освојиле 2 и мање пројеката (8% по 2 пројекта; 25% по 1; док 55% институција не руководи ниједним пројектом, али учествује у бар једном).

Кад је реч о пројектима који стижу на Институт за физику, њихов укупан буџет износи 1.801.422,57 евра. Пројекти су разврстани у области природних (5) и технолошко-техничких наука (2), а пројекти ће бити реализовани у сарадњи са истраживачима из седам других установа (Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт за мултидисциплинарна истраживања, Институт за нуклеарне науке „Винча“, Факултет инжењерских наука у Крагујевцу, као и Факултет за физичку хемију, Медицински факултет и Стоматолошки факултет у Београду). На сличан начин, истраживачи из Института поред својих учествују и на једном одобреном пројекту Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Седам пројеката који су одобрени у оквиру програма „Идеје“ Фонда за науку, а којима руководе истраживачи из Института за физику су:

  • APPerTAin-BIOM – Atmospheric pressure plasmas operating in wide frequency range – a new tool for production of biologically relevant reactive species for applications in biomedicine др Невена Пуач,
  • CompsLight – Control and manipulation of light in complex photonic systems – др Драгана Јовић Савић,
  • NOVA2LIBS4fusion – Novel approach to laser induced breakdown spectroscopy diagnostics of fusion reactor plasma facing componentsдр Миливоје Ивковић
  • EGWIn – Exploring ultra low global warming potential gases for insulation in high-voltage technology: Experiments and modellingдр Саша Дујко,
  • QGHG-2021 – Quantum Gravity from Higher Gauge Theory – др Марко Војиновић,
  • NOOM-SeC – Nano-objects in own matrix – Self compositeдр Небојша Ромчевић и
  • SimSurgery – Multiphysics Software Package for Simulation of Electrosurgical Proceduresдр Марија Радмиловић-Рађеновић

У свим претходним програмима Фонда за науку, истраживачи Института за физику су такође успели да освоје финансирање – четири пројекта истраживача из Института финансирана су у оквиру програма ПРОМИС, један у оквиру Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције и један у оквиру Специјалног програма истраживања COVID-19. Тако ће се, након објављивања резултата програма „Идеје“, у Институту за физику у Београду реализовати 13 пројеката које финансира Фонд за науку Републике Србије.

ПРОГРАМ ИДЕЈЕ – Коначне ранг листе пројеката на сајту Фонда за науку

СЕМИНАР: Драгољуб Гочанин

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 3. децембра 2021. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Драгољуб Гочанин (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Black hole entropy and the information loss paradox

САЖЕТАК:

This talk will be devoted to the so-called wormhole replica trick and the notion of an island – a kind of a quantum extremal surface recently advocated by Maldacena. We will explain how the application of the holographic principle leads to the unitary Page curve. A generalization of the original formula for a generalized entropy is achieved via the notions of a quantum extremal surface and an island. Using the gravity path integral we will present additional arguments in favour of this approach.

Приступите предавању

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић o важности науке за будућност Републике Србије

ИЗ МЕДИЈА: Интервју са др Александром Богојевићем за часопис „Бизнис“

„Институт за физику је једна амбициозна институција, а мислим да нам не мањка ни рационалности“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, у интервјуу за часопис „Бизнис“. Разговарајући са једним од уредника овог специјализованог листа посвећеног привредницима, Марком Андрејићем, директор Института је одговарао на питања o резултатима Института и напорима наших истраживача, о значају блиске сарадње са другим институцијама, као и о пројектима и плановима за будућност.

„Наша визија је следећа – национални институти су водеће научне институције које су израсле довољно да могу да развијају ширу друштвену релевантност“, рекао је др Богојевић, објашњавајући да се у Институту негује врхунска наука, што непрекидно потврђују и резултати наших истраживача, али да Институт ради и на својим другим улогама које су важне за друштво. „На пример, ми смо највећа институција у физичким наукама и није чудно да смо укључени и у процес образовања људи које ћемо запошљавати. Национални институти морају имати и ширу образовну улогу која ће оснажити везе између науке и високог образовања. Слично томе, иновациона улога ојачава везу науке и привреде“, напомиње директор Института.

Подсећајући да је то идеја која је, након што је успешно представљена доносиоцима одлука, довела и до покретања пројекта реализације Верокио центра, Богојевић се у овом интервјуу осврнуо и на инвестицију која се, као приоритетни пројекат Владе Републике Србије, гради на Институту за физику. „Верокио је место где ће се реализовати специјалистичке, последипломске и постдокторске интердисциплинарне студије“, каже др Богојевић, објашњавајући шта ће научна заједница добити његовом изградњом. „Недостају нам места где се људи различитих знања могу интегрисати и где ће научити да се поштују, разумеју и раде заједно“, сматра, додајући да је у питању платформа коју до сада Србија није имала.

„У овом тренутку изградњом и опремањем Верокио центра руководи Kанцеларија за јавна улагања. Kао будући корисник, Институт за физику је изузетно задовољан сарадњом и информацијама које добијамо. Kолико смо упознати, савладани су сви административно-правни изазови, у току је пројектовање које се приводи крају, а потом ће радови на изградњи и опремању трајати око годину дана. Наравно, нас као корисника искључиво занима шта следи у периоду експлоатације“, објаснио је др Богојевић.

Говорећи о историји и циљевима Института, др Богојевић је подсетио читаоце листа „Бизнис“ да циљеви наше институције нису само у науци и образовању, него и у применама. „Уочили смо да људи који нису научници не знају довољно о науци, чак и у модерном свету, и донекле смо за то криви ми и одређена промена мора да буде у нама“, каже др Богојевић и додаје да Институт покушава да објасни значај и примену науке у различитим сегментима друштва. По његовом мишљењу, управо знање може да трансформише Србију.

„Искрено, не мислим да Институт или наша земља треба да се пореде са неким три броја већим од нас, са светским суперсилама“, рекао је додајући да се, међутим, много може научити из поређења са државама које су богате, а по величини су сразмерне Републици Србији. Такав пример је Швајцарска, која је, мада сличне величине и броја становника, изузетно успешна јер је као мала земља изабрала само неколико области у којима постиже светски квалитет. По мишљењу др Богојевића, производ по коме би могла постати светски препознатљива, Република Србија може пронаћи у својој науци.

ИЗ МЕДИЈА: Интервју са др Александром Богојевићем за часопис „Бизнис“

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2021.

Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2021. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика“.

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а током две деценије додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици, а за њу могу да конкуришу физичари из Србије и дијаспоре, али и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Ђорђе Минић, професор Универзитета Вирџинија Тек, САД, коме је признање додељено за „изузетан допринос теорији струна и квантној теорији гравитације“.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 19. децембра 2021. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2022. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2021. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете контактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

ИЗ МЕДИЈА: др Марко Војиновић о квантној гравитацији

„Квантна теорија гравитације представља најфундаменталнији ниво разумевања природе. Уколико бисмо успели да формулишемо теорију квантне гравитације, могли бисмо на најдубљем нивоу да разумемо како природа функционише“, рекао је др Марко Војиновић из Института за физику у Београду гостујући у емисији „Научни портал“.

Петнаеста епизода „Научног портала“ емитована је у уторак, 23. новембра 2021. године, на Другом програму Радио-телевизије Србије, а у једном од прилога др Војиновић објашњава шта је квантна теорија гравитације и зашто физичари још увек трагају за њом. „Постоји неколико кандидата за квантну теорију гравитације који су се усталили у кругу експерата као значајни и релевантни. Сваки од тих праваца истраживања има своје предности и мане“, каже др Војиновић и објашњава да ниједан није довољно убедљив да би се формирао консензус међу експертима да је то права квантна теорија гравитације.

У емисији др Војиновић напомиње да се овом облашћу у Србији баве истраживачи из Института за физику у Београду и са Физичког факултета у Београду окупљени у Групи за гравитацију, честице и поља. „Једна од централних ствари које човек схвати када се бави овим послом, јесте то да није толико важно које резултате смо добили радећи неко истраживање. Важно је које искуство смо стекли током тог рада. Процес истраживачког рада је много значајнији него сам резултат који се добије на крају“, каже др Војиновић описујући рад Групе.

„Научни портал“ је емисија Редакције научног програма РТС која се емитује од 2020. године и доноси новости и приче из света науке. У емисији је до сада гостовало више истраживача из Института за физику у Београду у оквиру дугорочне сарадње Редакције научног програма РТС и Института за физику.