ТРИБИНА: “Приче из црне рупе”


(НАЈАВА) Шта се крије у црној рупи? Највећи научни догађај ове године било је објављивање фотографије окружења црне рупе у средишту галаксије М87 коју је снимио тим од 200 истраживача окупљених на пројекту Event Horizon телескопа.

Најављена као први снимак добијен директним осматрањем, фотографија је преплавила све светске медије и друштвене мреже, постајући један од симбола нашег доба. Сама фотографија, на радост астронома, одговара уметничким представама и симулацијама које су познате још од средине прошлог века, али упркос толикој медијској пажњи, о природи црних рупа, њиховом настанку, физици и филозофији и другим универзумима, није било много речи.

У четвртак, 23. маја, у 19 часова, у Великој сали СKЦ, на трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” представљамо низ узбудљивих прича иза црне рупе. О физици, психологији и филозофији Ајнштајновог универзума говоре:

• Др Немања Мартиновић, астроном, Астрономска опсерваторија Београд
• Др Слободан Перовић, филозоф, Одељење за филозофију, Филозофски факултет
• Др Марко Војиновић, физичар, Институт за физику у Београду
• Јелена Милутиновић, научна новинарка, Ал Џазира Балканс

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, „Наука кроз приче“. Улаз је слободан.

Добро дошли!

СЕМИНАР: Урош Делић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у петак, 17. маја 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, предавање под насловом:

Cavity optomechanics with optically levitated nanoparticles: toward quantum experiments at room temperature

одржаће Урош Делић (Faculty of Physics, University of Vienna, Austria).

САЖЕТАК:

Optically levitated silica nanosphere is a new optomechanical system that promises exceptional quality factors (Q>10^8) when operated in ultra-high vacuum conditions. As the nanosphere center-of-mass motion is well isolated from the thermal environment, this leads to low decoherence rates and is thus a good candidate for quantum optomechanics experiments at room temperature.

As a first step toward quantum state preparation of nanosphere motion, cavity sideband cooling technique has already been demonstrated several years ago [1]. However, although many groups showed significant progress in recent years, ground state cooling is yet to be achieved. In our most recent work [2], we have showed new cavity cooling method for levitated nanospheres, which we used to demonstrate genuine three-dimensional cavity cooling. Ground state cooling is now clearly within reach in our current setup. In this talk we will present our most recent results and discuss prospective quantum experiments once the motional ground state is achieved.

[1] N. Kiesel, F. Blaser, U. Delić, et al., PNAS 110, 14180 (2013).
[2] U. Delić et al., Phys. Rev. Lett. 122, 123602 (2019).

СЕМИНАР: Проф. Миливој Белић

У оквиру семинара Центра за фотонику, у среду, 15. маја у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, предавање под насловом:

Freak waves and accelerating beams

ће одржати проф. Миливој Р. Белић 

(Texas A&M University at Qatar, P.O. Box 23874 Doha, Qatar;  YIQI ZHANG  Xi’an Jiaotong University, Xi’an 710049, China)

САЖЕТАК:
Freak or rogue waves are giant nonlinear waves that suddenly appear and disappear in oceans and optics.
Accelerating beams are freakish linear waves that accelerate and may abruptly autofocus. We put the two together.

СЕМИНАР: Представљање Лабораторије за метаматеријале

У оквиру циклуса семинара Центра за фотонику, у понедељак, 13. маја 2019. године у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ кроз два предавања биће представљена Лабораторија за метаматеријале Центра за фотонику:

13:00 часова

Бранка Јокановић:
Кратак преглед активности и резултата Лабораторије за метаматеријале

13:15 часова

Војислав Милошевић:
Асиметрични резонатори као елементи јединичних ћелија једнодимензионалних метаматеријала

САЖЕТАК:

Структуре за вођење електромагнетних таласа на бази метаматеријала, које представљају периодично оптерећене водове или таласоводе, нашле су широку примену у микроталасној техници. У предавању биће приказано више метода за моделовање и карактеризацију ових структура, са посебним освртом на јединичне ћелије које испољавају асиметрију у рефлексији. Разматране методе обухватају хомогенизацију и екстракцију параметара одговарајућег ефективног медијума, моделовање помоћу еквивалентних електричних шема и анализу коришћењем теорије спрегнутих модова. Представиће се оригинални доприноси наведеним методама.

 

СЕМИНАР: др Виолета Петровић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак, 14.  маја 2019. у 13 часова на Институту за физику у Београду, у читаоници библиотеке „Др Даган Поповић“, проф. Виолета Петровић (Природно-математички факултет, Институт за физику, Kрагујевац) ће одржати предавање:

Милева Марић Ајнштајн између мита и истине

САЖЕТАК:

Милева Марић Ајнштајн је била прва жена Алберта Ајнштајна. Да ли због скромности, посвећености и љубави према мужу или сплета околности условљених временским контекстом, историја је препознаје само као „обичну“ жену, мајку, подршку, инспирацију Ајнштајну. Са друге стране, иако због горе наведених разлога, не постоји ни једна писана потврда, нити један документ на коме се појављује име Милеве Марић, не мали је број оних који сматрају да је управо она (више или мање) заслужна за све оно што име Алберт Ајнштајн у науци представља. Заговорници оваквог гледишта имају упориште у мноштву посредних доказа, као што су нека забележена сведочења и приватне преписке (писма), индицијама да је Ајнштајн свесно уништавао доказе о Милевином учешћу у научном раду, као и чињеници да је новац од Нобелове награде поклонио својој, тада, бившој жени. Чињеница је да се данас, када више нема сведока заједничког живота и рада брачног пара Ајнштајн, на основу доступних докумената може само дискутовати о њеном потенцијалном научном доприносу. Овај рад има за циљ да покуша да пронађе место Милеви Марић у историји науке, негде између истине и мита.

ПРИЗНАЊА: Лауреати Годишње награде 2019.

На свечаности поводом годишњице Института која је одржана 10. маја у сали „Звонко Марић“ традиционално су додељене и три годишње награде Института. Том приликом је жири који су чинили др Магдалена Ђорђевић, научни саветник, др Марија Митровић Данкулов, виши научни сарадник и др Ненад Врањеш, виши научни сарадник, прогласио добитнике награда. Након проглашења, добитник награде одржао је семинар о својим истраживањима.

Наиме, жири је донео једногласну одлуку да се Годишња награда за научни рад Института за физику у Београду додели ДР БРАНИСЛАВУ ЦВЕТКОВИЋУ (на фотографији) за његов рад на разумевању Хамилтонове структуре и честичног спектра опште локалне Поенкареове теорије као и алтернативних теорија гравитације уопште. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту (225.000 динара).

За Студентску награду Института за физику у Београду предложено је четири кандидата, а жири је одлучио да награду додели ДР ВЕЉКУ ЈАНКОВИЋУ за докторску дисертацију под називом Exciton Dynamics at Photoexcited Organic Heterojunctions (Динамика екситона на органским хетероспојевима побуђеним светлошћу). Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту (75.000 динара).

Поред награда за научна достигнућа, Институт додељује и награду за финансијски допринос појединцима чије су организационе јединице, кроз пројекте оствариле највећи доходак за Институт, уз услов да остварена вредност мора бити већа од 15 просечних плата. Према подацима Одељења за рачуноводство, ове године је највећа средства приходовао Иновациони центар Института за физику, па је награђен руководилац центра, ДР МАРИЈА МИТРОВИЋ ДАНКУЛОВ.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ: Погледајте извештај жирија за 2019. годину.

Фотографије: Бојан Џодан

ПОГЛЕДАЈТЕ И СВЕ ОСТАЛЕ ДОБИТНИКЕ НАГРАДА ИНСТИТУТА ОД 1976. ГОДИНЕ ДО ДАНАС.

ДОГАЂАЈИ: Годишњица Института за физику

Поводом 58. годишњице оснивања, Институт за физику организовао је традицоналну свечаност и овог маја. Тим поводом, Научно веће Института за физику у сали „Звонко Марић“ у петак, 10. маја, у 12 часова, одржало је свечану седницу на којој су додељене и овогодишње награде Института.

За све колеге и госте Института, по традицији, истог дана, 10. маја, у 13 часова, организован је и свечани коктел у обновљеној сали библиотеке Института.

Институт за физику у Београду основан је 1961. године. Овом догађају претходио је изузетно убрзани развој физике у послератној Југославији, посебно у области нуклеарне физике. Како се указала потреба да се под једном установом у оквиру Универзитета у Београду обједине све оне друге, не-нуклеарне области, тадашња републичка влада је основала нову институцију.

Оснивачки акт је постао пуноважан 6. маја исте године, што је датум који Институт обележава као свој дан. Након 57 година развоја и неговања научне изврсности, Институт је прошао кроз бројне фазе и на крају, постао први институт од националног значаја за Републику Србију.

ВИДЕО ПРЕНОС: Институт за физику у Београду – Сала „Звонко Марић“

АKТУЕЛНО: Застава Србије подигнута испред ЦЕРН-а

Након што је прошлог месеца Република Србија примљена у пуноправно чланство и постала 23. чланица ЦЕРН-а, у уторак, 23. априла, организована је свечана церемонија у оквиру које је пред седиштем Европске организације за нуклеарна истраживања свечано подигнута застава Србије.

Церемонији која је означила улаз наше земље у једну од нјавећих научних породица данашњице присуствовали су званичници ЦЕРН-а, као и председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић. „Ово је историјски дан за научну заједницу Србије са којом сарађујемо годинама” рекла је Фабиола Ђаноти, генерална директорка ЦЕРН-а.

Подизању заставе у ЦЕРН-у су присуствовали и др Петар Аџић и остали чланови Републичке комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом, као и др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, домаће институције који годинама уназад тесно сарађује са ЦЕРН-ом.

“Научници и политичари, наши и странци, сви су у једном кратком тренутку помислили да би овај сунчани дан у подножју Монблана заиста могао заслужити епитет историјски”, рекао је др Александар Богојевић додајући да је “на нама да тај тренутак поноса потраје”.

“Дан када се застава Србија поносно завијорила на јарболу у Женеви пред улазом у ЦЕРН бременит је могућностима и емоцијама – дан у коме смо се окупили око националног симбола који је истовремено носио поруку о прошлости која нас је учинила оним што јесмо и о будућности онога што можемо да постанемо ако имамо довољно вере, визије, способности и упорности”, сматра директор Инститита.

Свечани пријем Србије, по традицији, организован је у Женеви, уз саму швајцарско-француску границу, на пространом платоу између главног улаза у седиште ЦЕРН-а и Глобуса науке и иновација, где се иначе налази низ јарбола са заставама, док се доле, 100 метара под земљом, протеже тунел Великог сударача хадрона (LHC).

Фотографија: CERN

СЕМИНАР: Проф. др Ливиу Кионћел

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у среду, 24. априла у 11 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, проф др Ливиу Кионћел (Augsburg Center for Innovative Technologies, and Center for Electronic Correlations and Magnetism, Theoretical Physics III, Institute of Physics, University of Augsburg) ће одржати предавање:

Ab-initio typical-medium single-site theory for disordered systems

САЖЕТАК:

We introduce a self-consistent method to perform electronic structure calculations of disordered systems. The approach employs the single-site typical medium theory and is formulated in the language of multiple scattering. We present the formalism, implementation details and applications for realistic materials in which we find characteristics of Anderson localization, i.e., extended states and localized levels in different regions of the impurity bands.