Свечана академија посвећена додели престижне награде из физике “Марко Јарић” за 2018. годину биће одржана у петак, 22. марта 2018. године у 12 сати, у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, Kнез Михаилова 35 (2. спрат).

Награда „Марко Јарић“ важи за најугледнију у заједници физичара у Србији и дијаспори, па се понекад назива и „српским Нобелом“. Марко Јарић, српско-амерички физичар, својом натпросечном и урођеном обдареношћу, уздигао се у сам врх светских физичара у области физике кондензованог стања материје. За своје високе домете у краткој животној каријери, завредио је, поред осталог, три најпрестижније међународне стипендије – Фулбрајтову, Хумболтову и Милерову.

Фондација “Проф. др Марко В. Јарић”, у циљу обележавања научног дела и стваралаштва једног од наших највећих научника и физичара, ове године осамнаести пут додељује награду.

ПРОГРАМ:

• Отварање Академије:
Управитељ Фондације, проф. др Петар Аџић
Директор Института за физику, др Александар Богојевић

• Извештај жирија:
Председник жирија, др Браниислав Јеленковић

• Додела дипломе:
Уручење дипломе и новчаног дела награде

• Беседа добитника:
Предавање добитника награде са темом из области физике за коју је додељена награда

Након серије изузетно посећених научнопопуларних трибина, поново се окупљамо у Великој сали СKЦ у четвртак, 21. марта у 19 часова. На трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” сада разговарамо о квазинауци образовању у ери друштвених мрежа и нових медија.

У средиште равне земље путујемо кроз разговор у коме учествују:

• Марија Митровић Данкулов, физичарка, Институт за физику у Београду
• Александар Бауцал, психолог, Одељење за психологију, Филозофски факултет у Београду
• Станислав Милошевић, астрофизичар, Kатедра за астрономију Математичког факултета
• Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, “Наука кроз приче”.

На трибини ће се разматрати и улога образовног система и криза критичког мишљења, као и различити квазинаучни покрети чије деловање понекад има погубне и забрињавајуће последице. Уз дебату, гости трибине ће на јасан и занимљив начин представити и низ доказа који демистификују ове заблуде, па тако и оне да Земља није округла.

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак, 19. марта 2019. године у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, на Институту за физику у Београду, Др Горан С. Миловановић (Wikimedia Deutschland, Berlin, Data Kolektiv, Beograd) одржаће предавање:

“ТЕОРИЈА ОДЛУЧИВАЊА: ОБЈАШЊЕЊЕ ИЗБОРА У УСЛОВИМА РИЗИKА”

САЖЕТАК:

Током друге половине XX века развој теорије одлучивања у условима ризика и неизвесности је затворио пун круг. Његове почетне и завршне тачке повезују алтернативне формулације аксиоматских оквира за одлучивање. У првом кораку налазимо аксиоматизацију рационалног доносиоца одлука у теорији очекиване корисности (ЕУ) фон Нојмана и Моргенстерна (1947). Следи други корак у коме се инкорпорирају експериментални резултати о бихејвиоралним одступањима од те теорије у низ алтернативних модела одлучивања. Kоначно, долазимо до аксиоматских модела Вакера у којима се теорија очекиване корисности, теорија корисности зависне од ранга (РДУ), и коначно теорија изгледа Kанемана и Тверског (ПТ, 1979, ЦПТ, 1992) показују као низ модификација јединствене аксиоматизације. Главни резултат ове еволуције у разумевању проблема одлучивања је карактеризација доносиоца одлука као ограничено рационалног – у смислу да он систематски одступа од нормативне теорије фон Нојмана и Моргенстерна.

Изнећемо тврдњу према којој савремени модели теорије одлучивања – иако не без математичке елеганције и кључног увида у могућност апстракције у опису феномена – не задовољавају интуитивност аксиоматског оквира која је одликовала формулацију фон Нојмана и Моргенстерна. Даље, показаћемо да ова особина савремених модела следи из инсистирања на аксиоматизацији функција одлучивања у изолацији од других когнитивних функција (попут учења и памћења) које извесно утичу на бихејвиоралне одлуке. Представићемо теорију поверења (Миловановић, 2013, 2014), алтернативни модел одлучивања у условима ризика, базиран на раду Вискузија (1989) и интеграцији познатих психолошких принципа у функцију очекиване корисности. Овај модел у емпиријским тестовима стриктно доминира над моделом теорије изгледа. Показаћемо да сва значајна бихејвиорална одступања од нормативе теорије фон Нојмана и Моргенштерна могу да се објасне (а) варирањем информисаности доносиоца одлука, и (б) једноставним описом стања оптимизма или песимизма у односу на ниво ризика са којим се он суочава. На основу структуре новог модела и емпиријских увида у његове особине, тврдимо да доносиоце одлука карактеришу рационалне компетенције за одлучивање.

Предавање-радионица за студенте „Kако се пријавити за докторат или постдок у САД“ одржаће проф. Марина Радулашки (UC Davis, USA) у Институту за физику у Београду у среду, 20. марта 2019. године од 12 до 14 часова у Читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

У овом интерактивном предавању-радионици студенти ће моћи да се упознају са елементима пријаве за докторат или постдок у САД и кроз практичне вежбе развију план за унапређење личног академског профила. Предавање је намењено студентима основних, мастер и докторских студија. Учесници би требало да понесу лаптоп или мобилни телефон који може да се повеже на интернет, као и оловку за рад на задацима.

ПОСТЕР

Институт за физику у Београду укључује се у глобалну прославу 30 година World Wide Web-а. У сарадњи са Канцеларијом за медије ЦЕРН-а, Одељење за комуникације Института у уторак, 12. марта у 12 часова, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ организује отворени видео-пренос из ЦЕРН:

Прослава 30 година глобалне мреже – Web@30

Интернет који познајемо настао је у ЦЕРН-у пре 30 година. „Замислите да буду повезане све информације коју су похрањене на компјутерима“, рекао је сер Тим Бернерс Ли, британски научник који је у марту 1989. као истраживач у ЦЕРН дао предлог из кога ће настати данашњи интернет. Web@30 догађај се одржава у ЦЕРН-у  12. марта у 8 ујутру, док се исти програм на Институту емитује одложено (у погодније време) од 12 часова.

Сазнајте више о учесницима на Web@30 страници.

Поводом Нобелове награде која је у претходној години додељена у области физике ласера, у петак, 22. фебруара, у 11 часова у сали „Звонко Марић“ др Александар Крмпот ће одржати предавање:

„Нобелова награда за физику за 2018. годину – Оруђа направљена од светлости”

САЖЕТАК:

Шведска краљевска Академија наука је одлучила да додели Нобелову награду из физике за 2018. годину „за револуционарне изуме у области ласерске физике“. Прва половине награде припала је Артуру Ашкину (Arthur Ashkin) из Белових лабораторија, Холмдел, САД, „за оптичке пинцете и њихове примене на биолошке системе“. Друга половина награде је заједнички додељена Жерару Муруу (Gérard Mourou) из Политехничке школе, Палезо, Француска и Универзитета Мичигена, Ан Арбор, САД и Дони Стрикланд (Donna Strickland) из Универзитета Вoтерлуа, Канада „за њихов метод генерисања ултра кратких оптичких импулса високог интензитета“. Овогодишњи награђени изуми су донели револуцију у ласерској физици. Захваљујући њима, екстремно мали предмети и невероватно брзи процеси се сада могу посматрати у новом светлу. Напредни и прецизни инструменти засновани на награђеним изумима омогућавају отварање неистражених подручја науке и мноштво индустријских и медицинских примена.

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 7. фебрауара, у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ др Михаило Чубровић ће одржати предавање:

Bound on chaos, black holes and the entropy problem

САЖЕТАК:

We will discuss the mechanisms of chaos and thermalization in Einstein gravity by looking at dynamics of strings in black hole geometries. The black hole horizon imprints to the scattering string the maximum possible Lyapunov exponent, proportional to the temperature and the spin of the string. This generalized bound on chaos can be realized also in absence of gravity, in strongly degenerate systems such as glasses. Finally, we will discuss the relation of the chaos bound to the stability of the wormhole geometries proposed recently as a solution of the black hole entropy loss problem.

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у понедељак, 28. јануара у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ др Етиен Вамба (Department of Physics, Technical University of Kaiserslautern, Germany) ће одржати предавање:

Mapping between a slow evolution and a parametrically driven Bose gas in the mean-field regime

САЖЕТАК:

In this talk, we will present two mean-field models of many-body systems with rapid driving. In the first model, the driving is periodic and applied to the interparticle interaction strength of an ultracold Bose gas, while in the second one, the rapid change consists of splitting of the gas. We will map the evolutions of the model systems onto processes with slowly varying parameters. Such a mapping allows us to investigate non-equilibrium many-body dynamics and examine how rapidly driven systems may avoid heating up, at least when mean-field theory is still valid.