Почетна

Вести

БИОФОТОНИКА: Докторске студије на Универзитету у Београду

09/09/2019

На Универзитету у Београду у току је пријављивање кандидата за студије доктoрских aкадемских студија биофотонике у првом уписном року.

Биофотоника је интердисциплинарна научна област која се бави изучавањем интеракција између електромагнетног зрачења и материје и развијањем оптичких метода за проучавање особина живих система. Биофотоника обједињује технологије за стварање, манипулацију и детекцију фотона, које се традиционално развијају у оквиру физике, електротехнике и оптоелектронике, и користи природне процесе као што су апсорпција, емисија и расејање светлости, које се традиционално изучавају у оквиру физичке хемије, како би се окаракетрисале физичко-хемијске особине живих система и утврдиле молекуларне основе биолошких процеса.

Биофотоника се пре свега примењује у био-медицинским истраживањима, медицинској дијагностици, фармацији и пољопривреди, али и у производњи нових материјала који имитирају пожељне карактеристике живих бића.

Због интердисциплинарне природе Биофотонике образовање младих стручњака не може да се одвија у оквиру појединачних факултета и постојећих програма докторских студија, већ захтева тесну сарадњу између факултета и научно-истраживачких установа која се ефикасно може остварити у оквиру Београдског Универзитета.

Уз Институт за физику Универзитета у Београду, предлагачи овог студијског програма су Медицински факултет, Биолошки факултет, Факултет за физичку хемију, ИХТМ, Фармацеутски факултет, Институт за биолошка истраживања Синиша Станковић, Институт за нуклеарне науке – Винча, Електротехнички факултет, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Каролинска Институт (Шведска), Факултет техничких наука Универзитет Нови Сад.

Циљ програма докторских студија Биофотоника је да образује нову генерацију стручњака који својим знањем могу да превазиђу традиционално постојеће границе између физике, хемије, биологије, медицине, фармације и инжењерства у циљу бољег разумевању фундаменталних биолошких механизама који су директно значајни за здравље људи.

Пријављивање кандидата за упис на прву годину доктoрских aкадемских студија биофотонике у првом уписном року отворен је до 02. октобра 2019. године.

Више информација пронађите на: https://www.bg.ac.rs/sr/studije/studije-uni/biofotonika.php

Најаве

НАЈАВА: Водећи космолози стижу у Београд

09/05/2019

„Могућност да спознамо свет око нас, или прецизније да га научно спознамо, сигурно представља најлепше, готово чудесно својство Универзума. ‘Чудесно’, казаћете, ‘то уопште није научна реч, већ нешто што мирише на религију!’“, пише академик Алексеј Старобински, овогодишњи добитник престижне Диракове медаље и један од водећих руских космолога данашњице. Заједно са другим физичарима из целог света, Старобински ће наредне недеље боравити у Београду на конференцији посвећеној управо таквим „чудесним“ питањима.

Наиме, Институт за физику у Београду десету годину за редом, од 9. до 14. септембра организује велику међународну конференцију посвећену математичкој физици MPHYS која је ове године привукла врло значајна имена из космологије, гравитације, квантне теорије и других физичких наука. Суорганизатори ове јубиларне конференције су Математички факултет у Београду, Математички институт САНУ и Природно-математички факултет у Крагујевцу.

Учесник конференције који привлачи највећу пажњу, Алексеј Старобински (на слици), руски астрофизичар и космолог који ради на Ландау институту за теоријску физику у Москви, ове године је добио Диракову медаљу заједно са Виачеславом Мухановим и Рашидом Суњаевим за „изузетне доприносе физици космичког позадинског зрачења са експериментално провереним импликацијама које су помогле да се космологија претвори у егзактну научну дисциплину“. Иначе, Диракову медаљу додељује Међународни центар теоријске физике Абдус Салам и то сваке године на дан рођења физичара Пола Дирака, 8. августа.

Занимљиво је да је још један од овогодишњих добитника, Виачеслав Муханов, био учесник MPHYS конференције, али оне која је одржана 2004. године на Златибору. Ове године, на MPHYS долазе и: Пол Сорба, Франческо Топан, Игњациос Антониадис, Шиаонинг Ву, Ђорђе Минић, Накинг Ши, Ирина Арефева, Сергеј Одинцов и Емил Нисимов.

Као и претходних година, MPHYS ће за физичаре из више дисципплина бити прилика за размену инфромација о најновијим достигнућима, али ће предавања ипак бити прилагођена различитом нивоу знања – поред уско стручних излагања, биће и оних која су намењена студентима. Свечано отварање јубиларне MPHYS конференције је 9. септембра у САНУ, а у наредним данима програм ће се одржавати у згради Математичког института САНУ.

Сајт конференције: MPHYS 10

Фотографије: Janos Guljas / Wikimedia

Вести

КОНФЕРЕНЦИЈЕ: Фотоника 2019

09/04/2019

Крај августа у Београду за бројне физичаре обележила је још једна конференција посвећена фотоници. Наиме, у Београду је од 26. до 30. августа одржана једна од највећих научних конференција које су у нашој земљи организоване током ове године – PHOTONICA 2019. Конференција је одржана у просторијама Српске академије наука и уметности (на слици).

Ова међународна школа и конференција се од 2007. године одржава сваке друге године у Београду и окупља истраживаче како би разменили сазнања и идеје из области фотонике и подстакли младе истраживаче да се усаврше у овој области. С обзиром да је фотоника једна од изузетно атрактивних наука у модерној физици, као и да многа истраживања имају мултидисциплинарну компоненту, конференција ове врсте привлачи физичаре из више области.

Седму по реду конференцију PHOTONICA организовали су Институт за нуклеарне науке Винча, Српска академија наука и уметности и Оптичко друштво Србије. Институт за физику у Београду био је један од партнера у организацији догађаја, а конференција је изазвала велико интересовање истраживача са Института.

У организацији конференције помогли су и бројни други партнери: Физички факултет Универзитета у Београду, Електротехнички факултет Универзитета у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију Универзитета у Новом Саду и Биолошки факултет Универзитета у Београду.

У оквиру конференције одржани су и мини симпозијум Quantum coherent effects with ultracold atoms под покровитељством COST акције CA16221 “Quantum Technologies with UltraCold Atoms”, регионална ESUO радионица и симпозијум Machine Learning with Photonics.

За учеснике конференције била је организована и екскурзија до Новог Сада и Сремских Карловаца.

Фотографије: PHOTONICA 2019

Најаве

СЕМИНАР: Милош Влаинић

09/04/2019

У оквиру семинара Лабораторије за спектроскопију плазме и ласере, у понедељак, 9. септембра 2019. у 13 часова и 20 минута у библиотеци „др Драган Поповић“ Милош Влаинић ће одржати семинар под насловом:

„VUV спектроскопија фузионе плазме“.

САЖЕТАК:

Још увек смо 20-30 година од производње струје из фузионе електране, али ITER би коначно требало да смањи тај временски период.Најкритичнији део фузионе електране је „направити добру комору“ за
плазму. Да би се направила довољно добра комора, потребно је сакупити што више података који долазе из интеракције коморе и плазме. Како VUV област није превише истражена у фузионим плазмама, она нуди велики потенцијал. Сходно томе, приказаћемо вам стање VUV спектроскопије у истраживањима фузионе плазме и у нашој лабораторији.

Најаве

СЕМИНАР: Миливоје Ивковић

09/04/2019

У оквиру семинара Лабораторије за спектроскопију плазме и ласере, у понедељак, 9. септембра 2019. у 13 часова у библиотеци „Др Драган Поповић“ Института за физику Миливоје Ивковић ће одржати семинар под насловом:

„Ласери, ласерски произведене плазме и оптичка емисиона спектроскопија“.

САЖЕТАК:

Најпре ће бити приказани детаљи посете институцијама са најснажнијим ласерским системима, као и планови за ревитализацију FIR ласера. Ивковић ће говорити и о резултатима своје групе и плановима у области примена ласерски произведених плазми у основним истраживањима (за одређивање атомских параметара), креирању нанокомпозита и у аналитици (LIBS). Део излагања односиће се и на њихове активности у применама ласера у дијагностици плазме. Значај и технике оптичке емисионе спектроскопије за дијагностику ласерски произведених и осталих плазми (посебно релевантних за фузију) биће такође разматрани.

Вести

ТАКМИЧЕЊА: Пет медаља на Олимпијади у Израелу

07/15/2019

Из Израела стижу сјајне вести – сви ученици из Србије поново су постигли одличне резултате на Међународној олимпијади из физике за ученике средњих школа. Ово престижно такмичење из физике ове године је организовано јубиларни, педесети пут, а Олимпијада је одржана од 7. до 15. јула 2019. године у Тел Авиву у Израелу.

Олимпијци из Србије су ове године освојили две сребрне и три бронзане медаље. Бронзане медаље су добили Добрица Јовановић, Александар Станојчић и Богдан Рајков из Математичке гимназије у Београду, док су сребрне медаље освојили Алекса Милојевић из Математичке гимназије у Београду и Димитрије Павлов из гимназије „Вук Караџић“ у Лозници.

Стручни руководиоци екипе су били проф. др Божидар Николић са Физичког факултета у Београду и доцент др Владан Павловић са Природно-математичког факултета у Нишу. Као и претходних година, у припремама за Олимпијаду учествовао је и Институт за физику у Београду.

Овогодишњим успехом укупан биланс награда ученика из наше земље на Међународној олимпијади из физике се повећао на 6 златних, 34 сребрнe, 58 бронзаних медаља и 49 похвала.

Иначе, упоредо са вестима из Израела, стигле су и вести из Пољске о успеху тима који је учествовао на Међунардном турниру младих физичара који су такође припремани на Институту за физику.

Фотографија: Такмичења из физике

Вести

ТАКМИЧЕЊА: Успех младих физичара у Пољској

07/15/2019

Петочлани тим средњошколаца који је ове године представљао Републику Србију на такмичењу „Међународни турнир младих физичара“ (IYPT2019) освојио бронзану медаљу и тако остварио до сада најбољи резултат Србије на овом турниру.

Финале турнира је ове године одржано у Пољској од 6- 13. јула, а Србију су представљали Александра Петковић, Душан Игић и Војин Ивковић из Гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, Гаја Бракус из Гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада и Милош Петрашиновић из Гимназије „Вук Kараџић“ из Трстеника.

Као такмичење које афирмише истраживачки дух, критичко размишљање и дебатне вештине, турнир постоји већ три деценије, а од недавно на њему учествују и српски представници. Тим из Србије одабран је кроз квалификације на Институту за физику у Београду које је организовало Друштво за промоцију и популаризацију науке .

Тим су у Пољску водили национални координатори Владимир Вељић и др Александра Алорић, који су иначе истраживачи на Институту за физику Београду, а припрема и наступ младих физичара организован је у сарадњи са Истраживачком станицом Петница, значајним бројем научника и наставника и уз подршку Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Освајањем бронзане медаље, екипа из Србије остварила је у Пољској бољи пласман од Русије, САД, Аустралије, Велике Британије и 17 других тимова. Истог викенда, упоредо са вестима из Пољске, стигле су и вести из Израела о успеху наших такмичара на Олимпијади из физике који су такође припремани на Институту за физику.

Фотографија: Турнир младих физичара (ФБ)

Вести

ТРИБИНА: Дан науке 2019. (Видео)

07/11/2019

У среду, 10. јула, у Великој сали Студентског културног центра окупила се публика на специјалној трибини којом је Институт за физику у Београду обележио овогодишњи Дан науке. Одзив је показао да су љубитељи науке у Београду верни научнопопуларним трибинама чак и у летњим месецима.

У спомен на дан рођења Николе Тесле, 10. јул је одлуком Владе Србије посвећен науци још од 2010. године, а током претходних година то је била прилика за читав низ манифестација посвећених како лику и делу Николе Тесле, тако и науци у Србији.

Трибина Инститита за физику у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“ која је одржана на Дан науке разликовала се од иначе изузетно посећених научнопопуларних трибина које се организују током године. Гости трибине су уместо разговора држали занимљиве презентације да би представили како садашњост, тако и будућност домаће науке, одговарајући на питање из назива трибине: „Може ли наука да промени Србију“.

“Реално је очекивати да у наредном периоду имамо већа издвајања за науку”, рекао је током свог излагања проф. др Владимир Поповић, државни секретар задужен за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, додајући да је „један од начина и оснивање Фонда за науку.” Државни секретар је подсетио на недавно усвајање новог Закона о науци и истраживању, као и на улагања у иновације.

Уз административни оквир и промене у сектору науке, на трибини се говорило и о новим образовним парадигмама. “У ренесансној Италији Верокијева радионица је била фабрика генија”, у инспритаивном кратком предавању о креативности истакао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, института од националног значаја за Републику Србију, где ће се ускоро градити нови едукационо-иновациони центар назван управо по рененсансном учитељу Верокију. “Пример ове радионице показује да у сваком граду од 50.000 становника има места за 10 генија ако се креативност шири. То је циљ изградње Верокио центра на Институту за физику.”

“У данашњем свету, када се технологија веома брзо развија, циљ је да што пре видимо шта тржишту треба”, рекла је Гордана Даниловић Грковић, в.д. директорка Научно-технолошког парка Београд, која је подсетила на развој такозваног иновационог екосистема и на оснаживање нових технолошких комапнија. Њихов број, посебно у домену ИТ, значајно се повећао.

“Темељи светске роботике постављени су у Србији”, подсетио је др Kоста Јовановић, роботичар са Електротехничког факултета Универзитета у Београду. “Највећи утицај на живот очекујемо од кућне роботике, а да би роботи који нас замењују у кућним пословима били функционални у нашем окружењу, морају да изводе покрете сличне нашим”, објаснио је Јовановић додајући да је тим који впди његов ментор имао прилику да ради на томе. Он је истакао да оваква истраживања могу да се покрећу у Србији, као и да почињу да привлаче пажњу привреде.

“У Иновационом центру Института за физику развили смо технологију коју смо назвали по Николи Тесли”, рекла је др Марија Митровић Данкулов, руководилац Иновационог центра Института за физику у Београду која је током презентације покушала да одговори на питање како једна идеја може да утиче на тржиште, али и на саме истраживаче и њихове институције. „Теслаграм штити од фалсификата помоћу љуспица са лептирових крила које су практично јединствене. Верујем да ће ова технологија утицати на друштво.”

Трибину су модерисали Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, уредници „Науке кроз приче“. Публика је током трибине имала прилику да види серију занимљивих одломака из домаћих и страних филмова посвећених Николи Тесли, које су емитоване између излагања гостију. У наставку програма, публика се питањима укључила у дискусију о науци у Србији.

Фотографије: Бојан Џодан – ИПБ

Најаве

ДАН НАУKЕ 2019.

07/05/2019

(Најава) Група научника и изумитеља који су махом били имигранти из Европе, међу којима је и Никола Тесла (1856-1943), пре више од сто година својим открићима учинила је Америку светском силом и променила свет који је до тада постојао. Може ли наука данас да на сличан начин промени и Србију?

Сваког 10. јула, у спомен на дан рођења Николе Тесле, у Републици Србији обележава се Дан науке. Овај датум је одлуком Владе Србије посвећен науци још од 2010. године и током претходних година то је била прилика за читав низ манифестација посвећених како лику и делу Николе Тесле, тако и домаћој науци.

Мада не припрема званичну манифестацију, а имајући у виду да трибине Института привлаче бројну и широку публику, Институт за физику у Београду на Дан науке, 10. јула, у 19 часова, у Великој сали Студентског културног центра (СKЦ) организује трибину “Може ли наука да промени Србију”. На трибини ће се отворено говорити о томе шта наука данас доноси нашем друштву кроз општи оквир и стање у коме се развија, али и кроз реперезентативне пројекте и истраживања.

УЧЕСНИЦИ:

Проф. др Владимир Поповић, државни секретар задужен за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја
Др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, института од националног значја за Републику Србију
Гордана Даниловић Грковић, в.д. директорка Научно-технолошког парка Београд
Др Марија Митровић Данкулов, Иновациони центар Института за физику у Београду
Др Kоста Јовановић, Електротехнички факултет Универзитета у Београду

МОДЕРАТОРИ:

Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, „Наука кроз приче“

Најаве

СЕМИНАР: Проф. Тао Јуе

07/04/2019

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система, у уторак, 9. јула 2019. у 16 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику биће представљен Пекиншки центар за науку и технологију, а затим ће проф. Тао Јуе (Research
Department of Air Pollution Control of Beijing Municipal Institute of Labor Protection, Beijing Academy of Science and Technology) одржати предавање:

“Air Pollution Control in Beijing, China”

САЖЕТАК:

As the capital of China and an international metropolis, Beijing has experienced rapid development in the past two decades. However, the
great economic prosperity and urban growth have also resulted in the deterioration of the city’s environment, especially air quality. Decades
of hard work and mounting investments by the municipal government had paid off with a dramatic reduction in air pollution. From 2013 to 2018,
the annual average concentrations of SO2, NO2, PM2.5 and PM10 fell by 77.36%, 25.00%, 43.02%, and 27.84% respectively. The annual average
PM2.5 concentrations in Beijing fell from 89.5 to 51 μg/m3. The PM2.5 source apportionment results in 2013 and 2017 showed that regional
transport and local emissions aggravated Beijing’s air pollution and coal combustion, motor vehicles and dust were the three main local
emission sources. A comprehensive and effective air quality management system of Beijing has gradually taken shape, including complete laws and
enforcement, systematic planning, powerful local standards, strong monitoring capacity and high public environmental awareness. Beijing
government took corresponding measures targeting specific air pollution sources. Beijing’s experience and lessons in the development and
implementation of air pollution control policies and programs have long been a model for many Chinese cities.