СЕМИНАР: Др Чедомир Петровић

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале, у читаоници Института за физику „Др Драган Поповић“ у петак, 19. априла 2019. године, у 13:00 часова др Чедомир Петровић, Брукхејвен национала лабораторија, САД, одржаће предавање под насловом:

„Superconductivity and Magnetism in 2D Materials“

Сажетак:

Superconductivity and charge-density-wave (CDW) are traditionally
viewed as Fermi surface instabilities due to electron-phonon
coupling whereas arguments have been made both for their
cooperation and competition [1-4]. In this talk I will discuss
emergence of superconductivity in the absence of magnetism from the
standpoint of disorder in doped two-dimensional (2D) CDW conductors
ZrTe3 and 2H-TaSe2-xSx [5- 10]. In the second part of my
talk I will briefly discuss magnetic critical phenomena and effects
of size reduction in CrI3 and other 2D materials of current interest
[11-12].

References: [1] G. Grüner, Rev. Mod. Phys. 60, 1129 (1988), [2] T. Kiss
et al., Nature Physics 3, 720 (2007), [3] S. V. Borisenkoet al., Phys.
Rev. Lett. 102, 166402 (2009). [4] E. Fradkin et al., Rev. Mod. Phys.
87, 457 (2015), [5] Xiangde Zhu et al., Phys. Rev. Lett. 106, 246404
(2011), [6] Hechang Lei et al., Europhys. Lett. 95, 17001 (2011), [7]
Xiangde Zhu et al., Sci. Rep. 6, 26974 (2016), [8] Lijun Li et al.,
NPJ Quantum Materials 2, 11 (2017). [9] M. Hoesch et al.,
arXiv:1712.03379, [10] A. M. Ganose et al., arXiv:1712.06551, [11] Yu
Liu et al., Phys. Rev. B 97, 014420 (2018), [12] Yu Liu et al.,
submitted (2019).

СЕМИНАР: Др Владимир Ђоковић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања позивамо вас на предавање:

„Подељено ЈА: психолошки, математичко-постмодерни и квантно-механички
аспект“

које ће у уторак, 23. априла 2019. у 13 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ одржати др Владимир Ђоковић (Институт за нуклеарне науке „Винча“, Београд).

КОЛОКВИЈУМ: Проф. др Никола Рењо

У оквиру традиционог колоквијума Института за физику, у среду, 17. априла 2019. у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом

Machine Learning and Condensed Matter: What can we learn?

ће одржати проф. др Никола Рењо (Laboratoire de Physique, Ecole Normale Superieure – CNRS, Paris, France).

САЖЕТАК:

Relying on the advance of computing power, algorithms and large databases, machine learning (ML) has become a paradigmatic change in many areas. The versatility of the techniques and the success of ML have triggered a large interest in this approach applied to condensed matter. Obviously, it can be used as an advanced data analysis method for experimental results. In this talk, we will focus on ML in more theoretical contexts. Through a few examples, we will unveil its potential applications. We will discuss how it can discriminate between different phases in numerical simulations and how it can be used to encode many-body quantum states in an efficient manner.

СЕМИНАР: Миљан Дашић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак 18. априла 2019. у 14:00 у читаоници Института за физику „Др Драган Поповић“, Миљан Дашић (СЦЛ, Институт за физику у Београду) у оквиру предавања

Modeling the behavior of confined dipolar configurations and ionic liquids

претставиће изабране резултате из своје докторске дисертације.

САЖЕТАК:

Self-assembly of hard spheres with permanent dipole moment under cylindrical confinement, (dipolar helices composed of dipolar hard spheres) has been investigated [1]. An approach for studying mesoscopic phenomena related to the lubrication with ionic liquids based on coarse-grained molecular dynamics simulations has been developed [2, 3, 4]. Two generic models of ionic liquid, i.e., salt model (SM) [2, 3] and tailed model (TM) [4] have been implemented. The behavior of both bulk and confined ionic liquids has been carefully studied under static and dynamic conditions. The similarity of dipolar configurations and ionic liquids comes from the fact that their structure and behavior are governed by long-range interactions: dipole-dipole interaction (which is in addition anisotropic) and Coulombic interaction. Lekner method for summing the dipole-dipole interactions of 1D periodic structures has been applied for studying dipolar configurations, while MSM (multi-level summation) method for handling Coulombic interactions has been applied in the study of ionic liquids. A clear emergence of ordered structures (geometrically regular dipolar configurations and alternating ionic liquid layers) is a clear consequence of long-range interactions.

References:
[1] I. Stanković, M. Dašić and R. Messina, “Structure and cohesive energy of dipolar helices”, Soft Matter 12, 3056 (2016)
[2] K. Gkagkas, V. Ponnuchamy, M. Dašić and I. Stanković, “Molecular dynamics investigation of a model ionic liquid lubricant for automotive applications”, Tribology International 113, 83 (2017)
[3] M. Dašić, I. Stanković and K. Gkagkas, “Influence of confinement on flow and lubrication properties of a salt model ionic liquid investigated with molecular dynamics”, The European Physical Journal E 41, 130 (2018)
[4] M. Dašić, I. Stanković and K. Gkagkas, “Molecular dynamics investigation of the influence of the shape of the cation on the structure and lubrication properties of ionic liquids”, Physical Chemistry Chemical Physics 21, 4375 (2019)

СЕМИНАР: Волфганг Фрицше

У оквиру семинара Центра за фотонику, у среду, 17. априла у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ предавање под насловом

Bioanalytics using plasmonic nanostructures

одржаће Волфганг Фрицше (Leibniz Institute of Photonic Technology (IPHT))

САЖЕТАК:

Novel requirements for bioanalytical methods emerge due to trends such as personalized medicine or pathogen monitoring in environment and food. Here, innovative tools for diagnostics are needed, to be used outside of dedicated laboratories and with less qualified personnel, at minimal costs. Plasmonic nanostructures promise to provide sensing capabilities with the potential for ultrasensitive and robust assays in a high parallelization, and without the need for marker. Upon binding of molecules, the localized surface plasmon resonance (LSPR) of these structure is changed, and can be used as sensoric readout [1]. This is possible even on a single nanostructure level, using optical darkfield detection introduced more than 100 years ago [2], as demonstrated for DNA detection [3]. In contrast to SPR, LSPR senses only in a very thin layer (on the scale of the particle diameter), resulting in an efficient background suppression [4].
In order to multiplex this approach, an imaging spectrometer based on a Michelson interferometer has been developed, able to readout a whole array of sensors in one step [5]. On the sensor side, microarrays of gold nanoparticle spots were fabricated using spotting of pre-synthesized gold nanoparticles [6].  Such chemically synthesized particles allow for a cost-efficient generation of highly crystalline particles as nanosensors; by using microfluidic approaches, a high quality and reproducibility can be achieved [7]. The functionalization of the various particle spots is realized by spotting thiolized DNA onto each spot separately. Using this approach, a multiplex DNA-based detection of fungal pathogens involved in sepsis was possible [8].
Besides sensing, individual plasmonic nanostructures can be also used to optically manipulate biomolecular structures such as DNA. Attached particles can be used for local destruction [9] or cutting as well as coupling of energy into (and guiding along) the molecular structure upon laser irradiation [10]. The resonance wavelength of these particles can not only manipulated by their inherent properties (material, geometry) or their surrounding, but also by coupling with adjacent metal films due to interferometric effects [11] or gap modes. This effects is also usable for a novel sensing approach by inserting a flow-through channel between particle and the metal film mirror, analyte particle moving through the channel will change the refractive index in the space between particle and mirror and thereby change the LSP resonance observed.

[1]    A. Csaki, T. Schneider, J. Wirth, N. Jahr, A. Steinbrück, O. Stranik, F. Garwe, R. Müller and W. Fritzsche, Philosophical Transactions A 369, 3483-3496 (2011).
[2]    T. Mappes, N. Jahr, A. Csaki, N. Vogler, J. Popp, W. Fritzsche. Angew Chem Int Ed 51, 11208-11212 (2012)
[3]    T. Schneider, N. Jahr, A. Csaki, O. Stranik and W. Fritzsche, J Nanopart Res 15, 1531 (2013)
[4]    J. Jatschka, A. Dathe, A. Csaki, W. Fritzsche, O. Stranik. Sensing and BioSensing Research 7, 62-70 (2016)
[5]    D. Zopf, J. Jatschka, A. Dathe, N. Jahr, W. Fritzsche, O. Stranik. Biosensors and Bioelectronics 81, 287-293 (2016)
[6]    A. Pittner, S. Wendt, D. Zopf, A. Dathe, N. Grosse, A. Csaki, W. Fritzsche, O. Stranik. Analytical and Bioanalytical Chemistry (2019) accepted
[7]     Thiele M, Soh J Z E, Knauer A, Malsch D, Stranik O, Müller R, Csáki A, Henkel T, Köhler J M and Fritzsche W 2016 Chemical Engineering Journal 288 432–40
[8]    D. Zopf, A. Pittner, A. Dathe, N. Grosse, K. Arstila, J. Toppari, W. Schott, D. Dontsov, G. Uhlrich, W. Fritzsche, O. Stranik. ACS Sensors (2019) in revision
[9]    A. Csaki, F. Garwe, A. Steinbrück, G. Maubach, G. Festag, A. Weise, I. Riemann, K. König and W. Fritzsche, Nano Letters 7 (2), 247-253 (2007).
[10]    J. Wirth, F. Garwe, G. Haehnel, A. Csaki, N. Jahr, O. Stranik, W. Paa and W. Fritzsche, Nano Letters 11 (4), 1505-1511 (2011).;  J. Toppari, J. Wirth, F. Garwe, O. Stranik, A. Csaki, J. Bergmann, W. Paa, W. Fritzsche, ACS Nano 7, 1291-1298  (2013); J. Wirth, F. Garwe, J. Bergmann, W. Paa, A. Csaki, O. Stranik, W. Fritzsche. Nano Letters 14, 570-577 (2014)
[11]    J. Wirth, F. Garwe, R. Mayer, A. Csaki, O. Stranik, W. Fritzsche: Nano Letters 14, 3809-3816 (2014)

ТРИБИНА: Последњи дан планете Земље

Да ли вас више чини равнодушним фраза “климатске промене” или онда друга, “глобално загревање”? Након што су теме претходних трибина у Великој сали Студентског културног центра привукле на стотине и стотине посетилаца, сада разговарамо о променама климе и изумирању живота на Земљи, што ретко покреће публику у Београду, али није ништа мање драматична и занимљива тема. И заправо, тиче се сваког живог бића на планети. Придружите нам се на трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” у четвртак, 18. априла у 19 часова, у Великој сали СKЦ. Улаз је слободан

Уочи предстојећег Дана планете Земље о изазовима који очекују живи свет говоре:

• Др Владимир Ђурђевић, климатолог, Физички факултет у Београду
• Др Андреја Стојић, физичар, Институт за физику у Београду
• Др Урош Савковић, биолог, Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”
• Душка Димовић, активисткиња, World Wide Fund (WWF)

Модератор трибине је Слободан Бубњевић.

Да ли вас вести о променама климе и драматичном изумирању живог света ипак остављају хладним зато што вам се чини да је реч о глобалном феномену који се ваш лично не тиче? Нажалост, целокупна савремена научна продукција показује да се убрзане промене у атмосфери које су последица повећане емисије ЦО2 тичу не само на нас, него и сваки други организам на планети. И док се доносиоци одлука исцрпљују новим протоколима, резолуцијама, квотама, планета се већ убрзано мења. Тренутна стопа изумирања врста је 100 до 1000 пута већа него у претходним геолошким епохама. Да ли је прекасно? Kако модерна наука види будућност? Шта можемо да учинимо?

Добро дошли!

СЕМИНАР: Срђан Ставрић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 11. априла 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Срђан Стевић (Лабораторија за теоријску физику и физику кондензоване материје, Институт за нуклеарне науке Винча) ће одржати предавање:

Structural and electronic properties of metals at 2D materials from first-principles calculations

САЖЕТАК:

Since the discovery of graphene in 2004, the physics of two-dimensional (2D) materials has become a fast-growing field. Their structural variety is followed by peculiar electronic properties, which foster the concept of utilizing them as major components in future nanodevices. For technological applications, of utmost importance is the understanding of their interaction with metals. After a brief introduction into a manifold of 2D materials, we will give a detailed description of the computational approach to metallic structures adsorbed at 2D materials based on the density functional theory (DFT). Then the tendency towards planar or three-dimensional (3D) growth of three selected metals will be rationalized from the atomic-scale description of the interaction between metal atoms, as well as adsorption geometries of their small clusters [1]. Special attention will be paid to the interaction of lithium with the representatives of different classes of 2D materials, where the general binding trend can be estimated from the position of conduction band minima of pristine 2D crystals [2].

[1] S. Stavrić, M. Belić, Ž. Šljivančanin, Carbon 96, 216-222 (2016)
[2] S. Stavrić, Z.S. Popović, Ž. Šljivančanin, Phys. Rev. Mater. 2 (11), 114007 (2018)

ЦЕРН: Србија постала 23. земља чланица

Женева, 24. марта 2019. Европска организација за нуклеарна истраживања, ЦЕРН, примила је данас Србију као своју 23. државу чланицу након што је примила формалну потврду UNESCO да је Србија приступила ЦЕРН-овој конвенцији.

„Улагање у научна истраживања је важно за развој наше економије, а ЦЕРН је једна од најважнијих научних институција данас. Неизмерно сам поносна што је Србија постала пуноправна чланица ЦЕРН-а. То ће донети нове могућности за сарадњу наших научника и индустрије са ЦЕРН-ом и земљама чланицама ЦЕРН-а“, рекла је председница владе Републике Србије Ана Брнабић.

„Србија има дугогодишњу сарадњу са ЦЕРН-ом, а српски научници су континуирано укључени у ЦЕРН-ове највеће експерименте. Веома сам срећна што је захтев Србије за чланством у ЦЕРН-у довео до тога да сада можемо да пожелимо добродошлицу Србији као држави чланици“, рекла је Урсула Баслер, председница савета ЦЕРН-а.

„Велико ми је задовољатво да пожелим добродошлицу Србији као нашој 23. држави чланици. Српска научна заједница је током дугог низа година дала значајан допринос ЦЕРН-овим пројектима. Чланство ће оснажити дугогодишњу сарадњу између ЦЕРН-а и Србије, стварајући прилике за повећање сарадње у научним истраживањима, тренингу, образовању, иновацијама и дељењу знања“, изјавила је Фабиола Ђијаноти, генерална директорка ЦЕРН-а.

„Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија је спремна да настави са развојем науке и образовања, док ће наши научници, истраживачи, институти и индустрија имати могућност да се прикључе доносиоцима важних научних и технолошких одлука“, изјавио је Младен Шарчевић, српски министар просвете, науке и технолошког развоја.

Док је Србија била део Југославије, једне од 12 земаља чланица које су основале ЦЕРН, српски физичари и инжењери учествовали су у неким од првих ЦЕРН-ових пројеката, на синхроциклотронском, протон-циклотронском и супер-протон-синхротон акцелераторима. Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века, физичари из Србије радили су на DELPHI експериментима на ЦЕРН-овом LEP сударачу. Током 2001. године ЦЕРН и Србија закључили су Уговор о међународној сарадњи који је омогућио учешће Србије у ATLAS и CMS експериментима на Великом хадронском сударачу и у Светској LHC комјутерској мрежи као и на ACE и NA61 експериментима. Највеће учешће Србије данас у ЦЕРН-у је у ATLAS и CMS експериментима, у постројењу ISOLDE, који изводи истраживања у доменима од нуклеарне физике до астрофизике, као и на изради студија будућег сударача честица – FCC и CLIC – који су потенцијално нови најважнији пројекти у ЦЕРН-у.

Као држава чланица ЦЕРН-а, Србија ће имати право гласања у Савету, ЦЕРН-овом телу које доноси најважније одлуке, и доприносиће буџету установе. Чланирана ће допринети могућностима за запошљавање у ЦЕРН-у, као и учешћу српске индустријие на ЦЕРН-овим тендерима.

ТРИБИНА: Равна Земља у Великој сали СКЦ (видео)

Трибина Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” под насловом „Пут у средиште равне земље“ изазвала је огромну пажњу. Више стотина посетилаца поново се окупило у Великој сали СKЦ у четвртак, 21. марта у 19х, на трибини која је била посвећена разговору о ширењу псеудонауке, заблуда и теорија завера у ери друштвених мрежа и нових медија.

На трибини су говорили астрофизичар Станислав Милошевић, Kатедра за астрономију Математичког факултета, психолог др Александар Бауцал, , Одељење за психологију, Филозофски факултет у Београду; Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница и физичарка др Марија Митровић Данкулов, Институт за физику у Београду. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, “Наука кроз приче”.

У фантастичној атмосферу, уз бројне аплаузе, публика је активно учествовала у програму. Током трибине, уз занимљив разговор, приказано је више видео-прилога, а отворене су разнолике теме. Трибина је уживо преношена и на друштвеним мрежама и Yоутубе каналу института.

Погледајте снимак трибине:

ПРИЗНАЊА: Награда „Марко Јарић“ проф. Зорану Хаџибабићу

Награда “Марко Јарић“ за 2018. годину додељена је проф. др Зорану Хаџибабићу за изузетно значајнe доприносe у области физике ултрахладних атомских и молекулских система.

Ову награду која се понекад назива и „српским Нобелом“, доделила је Фондација „Прод. др Марко В. Јарић“ 22. марта на свечаној академији у Српској академији наука и уметности.

Професор Зоран Хаџибабић је рођен 1974. године у Београду. Након завршене основне школе и Математичке гимназије у Србији, школовање је наставио на Универзитету у Кембриџу, а докторске студије физике је наставио на Масачусетс институту за технологију, где је докторирао 2003. године под руководством нобеловца проф. др Волфганга Кетерлеа.

Радио је као постдокторанд код проф. Жана Далибара (Laboratoire Kastler Brossel, Ecole Normale Supérieure, Paris, France) од 2003. до 2007. године. Од 2007. године ради на Универзитету у Кембриџу, и то на Тринити колеџу, као и на Одсеку за физику, Кевендиш
лабораторија где је и данас редовни професор.

Област научног истраживања Зорана Хаџибабића је физика ултрахладних атома. Остварио је више значајних научних успеха, укључујући експерименталну реализацију Бозе-Ајнштајн кондензације молекула и прву експерименталну реализацију смеша квантно дегенерисаних гасова бозона и фермиона. Дао је значајан допринос проучавању Березински-Костерлиц-Таулес (БКТ) прелаза као и проучавању неравнотежне динамике квантних вишечестичних
система, уз прву експерименталну реализацију хомогених ултрахладних система у бокс потенцијалу.

Објавио је 47 радова у водећим међународним часописима, који су цитирани преко 4900 пута. Његови истакнути радови су објављени у врхунским часописима као што су Nature, Science и Physics Review Letters.

Професор Хаџибабић ће у понедељак, 25. марта у 12 часова у сали „Звонко Марић“ у оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду одржати предавање „Quantum gas in a box“. Више о предавању прочитајте у ПОСЕБНОЈ ВЕСТИ.

Награда која је данас додељена професору Хаџибабићу носи име српско-америчког физичара Марка Јарића. Јарић се својом натпросечном и урођеном обдареношћу, уздигао у сам врх светских физичара у области физике кондензованог стања материје. За своје високе домете у краткој каријери, завредио је, поред осталог, три најпрестижније међународне стипендије – Фулбрајтову, Хумболтову и Милерову.

Фондација “Проф. др Марко В. Јарић”, у циљу обележавања научног дела и стваралаштва једног од наших највећих научника и физичара, ове године осамнаести пут додељује награду.

Признање установљено 1998. године, намењено је истакнутим нашим прегаоцима на пољу физике, а до сада је додељено: проф. др Ивану Божовићу, проф. др Николи Коњевићу, проф. др Миодрагу Кулићу, проф. др Леонарду Голубовићу, проф. др Зорану Петровићу, проф. др Немањи Калоперу, проф. др Милану Дамњановићу, проф. др Босиљки Тадић, проф. др Љиљани Добросављевић и проф. др Зорану Радовићу (заједно), проф. др Владимиру Добросављевићу, др Чедомиру Петровићу, проф. др Влатку Ведралу, проф.. др Дејану Стојковићу, проф. др Јелени Вучковић, проф. др Владану Вулетићу, др Чаславу Брукнеру и проф. др Игору Хербуту.

ФОТОГРАФИЈЕ: Бојан Џодан/Институт за физику у Београду