[:sr]
Наш колега Марко Опачић докторирао је 8. јуна са темом „Раздвајање фаза на наноскали у суперпроводницима на бази гвожђа коришћењем Раманове спектроскопије“.
Тема, урађена у оквиру истраживања у Центру за чврсто стање и нове материјале Института, односи се на вибрационе особине материјала из групе суперпроводника на бази гвожђа и нискодимензионалних магнетних материјала.
Честитамо!
[:]
У петак 15. јуна на Институту за физику у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ са почетком у 11 часова, Марија Врањеш Милосављевић ће одржати семинар под насловом:
„Потрага за суперсиметријом на експерименту АТЛАС – прошлост, садашњост и будућност“
САЖЕТАК:
Потрага за суперсиметричним (SUSY) сигналом омогућава директну проверу теоријских предвидјања проширења Стандардног модела елементарних честица, која до сада нису експериментално потврдјена.
Биће приказан преглед суперсиметричних модела, експерименталних техника и статистичких метода у потрагама за суперсиметричним честицама на АТЛАС експерименту од периода пре почетка рада Великог сударача хадрона (ЛХЦ), током прве фазе прикупљања података из протон-протон судара на енергији од 8 TeV, као и последњи резултати добијени у текућој, другој фази рада ЛХЦ-а на енергији од 13 TeV. Анализа и интерпретација података у оквиру SUSY модела, као и припрема посебног скупа резултата који се могу додатно изучавати од стране шире HEP зајенице, биће дискутовани на примеру потраге за SUSY честицама у догађајима са великим бројем хадронских џетова и великом недостајућом енергијом. Такође, биће изложен приступ интерпретирања свих публикованих резултата АТЛАС експеримента у потрагама за SUSY честицама у оквиру 19-параметарског pMSSM модела (phenomenological Minimal Supersymmetric extension of the Standard Model).
Чланови Матичног одбора за физику посетиће Институт за физику у Београду у петак, 15. јуна 2018. године. Тог дана, у 12:00 часова у сали „Звонко Марић“ биће организован разговор са свим заинтересованим истраживачима.
Ово ће бити прилика за отворену дискусију са члановима Матичног одбора за физику о свим битним питањима везаним за рад Одбора, чија је надлежност старање о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у републици Србији у области физике. Неке од отворених тема укључују изборе у звања и рад на пројектима, као и за размену информација и предлога које би Одбор могао да узме у обзир у наредном периоду.
Сви заинтересовани истраживачи су добродошли.
У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у среду, 13. јуна у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Ивана Савић (Тиндал национални институт, Корк, Ирска) ће одржати предавање:
Electronic and Thermoelectric Transport in PbTe: Insights from First Principles Calculations
САЖЕТАК:
Thermoelectric materials could play an important role in the development of energy harvesting technologies due to their ability to convert waste heat into electricity [1]. It is challenging to control and enhance the efficiency of thermoelectric energy conversion in a material because of the conflicting requirements for the desired physical properties i.e. high electrical conductivity and low thermal conductivity. Exploiting the fascinating properties of materials near soft mode phase transitions is an emerging concept in the quest to increase thermoelectric efficiency [2,3]. The underlying idea is that soft phonon modes lead to intrinsically low thermal conductivity, while possibly preserving high electronic conductivity. In this talk I will focus on the unusual electronic transport properties of n-type PbTe, which is a classic thermoelectric material that exists near a soft optical mode phase transition. Our first principles calculations show that most scattering mechanisms in PbTe are very weak, with the exception of that due to polar optical phonons [4,5]. Our results suggest that good thermoelectric materials may be found among weakly polar materials with symmetry forbidden scattering mechanisms.
[1] G. J. Snyder and E. S. Toberer, Nat. Mater. 7, 105 (2008).
[2] L.-D. Zhao et al, Nature 508, 373 (2014).
[3] R. M. Murphy, E. D. Murray, S. Fahy, and I. Savic, Phys. Rev. B 93, 104304 (2016); Phys. Rev. B 95, 144302 (2017).
[4] A. R. Murphy, F. Murphy-Armando, S. Fahy, and I. Savic, submitted.
[5] J. Cao, J. D. Querales-Flores, A. R. Murphy, S. Fahy, and I. Savic, in preparation.
[:sr]
Физичари са Корејског института за науку и технологију (КИСТ), Јин Донг Сонг и Мин Чул Парк боравили су у среду, 31. маја 2018. на Институту за физику у Београду где су дошли да са истраживачима и управом Института разговарају о могућностима сарадње научника из Кореје и Србије.
Како су ови истраживачи навели у разговору са представницима Института, КИСТ као водећа корејска научна институција сарађује са Немачком, Великом Британијом и САД, а њихов циљ је да ту сарадњу прошире на још две европске земље – Чешку и Србију.
Парк и Сонг су након обиласка Института одржали презентације у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ где су детаљније говорили о потенцијалној сарадњи физичара из Србије и Кореје, а представили су и своја интересовања у оквиру области којима се баве – фотонике и физике чврстог стања.
Посета Институту је организована у сарадњи са професорком Јеленом Радовановић као и Николом Вуковићем са Електротехничког факултета. Гости из Кореје предходног дана боравили су на Универзитету у Београду где су договарали формалну сарадњу са Универзитетом.[:]
У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у среду, 6. јуна у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Вељко Јанковић (СЦЛ, Институт за физику у Београду) ће одржати предавање:
Some like it hot, others prefer it cold: Mechanism of free-charge generation in organic photovoltaics
САЖЕТАК:
The fundamental physical mechanisms governing light-to-charge conversion in photoexcited donor/acceptor (D/A) organic solar cells have recently been heavily debated. Having in mind that a photoexcitation of OSCs initially generates strongly bound excitons, experimental evidence demonstrating that almost all of the absorbed photons are converted to free carriers in a process that exhibits weak dependence on the internal electric field and temperature [1] seems surprising. Results of ultrafast spectroscopic studies point towards a subpicosecond time scale of free-charge generation, which occurs by virtue of high-energy („hot“) delocalized interfacial charge transfer (CT) states [2]. On the other hand, there are suggestions that free carriers are predominantly generated on much longer time scales out of the lowest-energy („cold“) CT state, which is strongly bound and localized [3]. Our comprehensive investigation of exciton dynamics at a model D/A heterojunction reveals that, on a picosecond time scale following the photoexcitation, the majority of photogenerated carriers remain bound in form of donor or CT excitons [4]. In this talk we will present our latest results that concern charge separation on longer time scales out of the aforementioned bound CT and donor excitons, which demonstrate that the synergy between carrier delocalization and moderate disorder can explain quite high and weakly field- and temperature-dependent free-charge yields observed in experiments [5].
[1] S. H. Park et al. Nat. Photonics 3, 297 (2009).
[2] G. Grancini et al., Nat. Mater. 12, 29 (2013).
[3] K. Vandewal et al., Nat. Mater. 13, 63 (2014).
[4] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 121, 19602 (2017).
[5] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 122, 10343 (2018).
Фотографија приказује попрсје једног од најзначајнијих српских физичара 20. века, Звонка Марића, које је извајао новосадски вајар Владимир Т. Јокановић. Десет година након што је настала, биста је прошле недеље из Новог Сада
донета на Институт за физику у Београду и биће смештена у највећој сали Института која носи управо име Звнока Марића. Биста се претходно налазила на Природно-математичком факултету у Новом Саду који је одлучио да попрсје уступи Институту, као установи која је израсла на његовој заоставштини.
Мада није у довољној мери познат у јавности, Звонко Марић (1931-2006) је, без икакве сумње, један од очева савремене српске физике и пионир квантне физике код нас.
Рођен у Бујановцу, у апотекарској породици, дипломирао је физику на Природно-математичком факултету у Београду. Био је студент када се почетком 1950-тих година обрео на тек основаном Институту за нуклеарне науке и Винчи. У то доба су нуклеарни физичари павле Савић и Роберт Вален уз подршку млађег колеге Милорада Млађеновића покретали практично прва обимнија експериментална истраживања у физици код нас, али се теорија још није развијала.
Будући да у земљи није постојао ниједан теоријски физичар, Звонко Марић је већ тада био виђен као један од неколицине младих истраживача који ће засновати теоријску физику. Управо зато је упућен у Данску где је од 1956. до 1958. студирао у Школи за теоријску физику Нилса Бора у Копенхагену, да би се вратио и докторирао 1960. у Београду на теми о дисперзији светлости на атомским језгрима.
Током шездесетих, Марић је руководио Лабораторијом за теоријску физику у Институту за нуклеарне науке у Винчи, да би у Паризу срео угледног професора Александра Милојевића, првог директора тек основаног Института за физику у Београду, који га позива да му се придружи у новој установи. Зато године 1972. Марић прелази у Институт за физику где оснива Одељење за теоријску физику, којим ће руководити до краја каријере. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991.
Марић је непрекидно истицао фундаментални значај квантне и релативистичке физике у свим истраживањима. Уз то, он је у правом смислу покретач квантних истраживања у Београду – на његову иницијативу први пут у Србији уведен је и предмет Квантна теорија. Поставивши темеље за широк спектар теоријских истраживања, Марић је окупљао и привлачио велики број талентованих теоретичара који чине језгро данашње физике у Србији.
Његови савременици без изузетка сведоче да је био велики господин, изузетног образовања и широких погледа. Није волео да држи предавања. Уместо тога, подстицао је научнике и млађе колеге на дуге и конструктивне разговоре током којих су се рађале и данас запамћене идеје, савети и анегдоте. Запамћен је и његов порок – био је пасионирани пушач.
Звонко Марић је истраживао различите области – као млад теоретичар, бавио се расејањем честица на атомским језгрима, физиком лаких језгара и фотопродукцијом пиона. Касније је објавио и више радова из атомске и молекуларне физике, углавном о интеракцији атома са великим бројем електрона. У познијим годинама окренуо се филозофији и теорији сазнања, посебно анализирајући утицај квантне механике на питање физичке стварности. Године 1986. објавио је јединствено дело за наше прилике – књигу Оглед о физичкој стварности, за коју је добио Нолитову награду.
Текст и фотографија: С.Б./М.Ђ.
Према тексту: Наука кроз приче
У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале, наш колега Владимир Дамљановић одржаће предавање под насловом:
„Електронске дисперзије и кристалне симетрије“
Семинар ће бити одржан на Институту за физику, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, у петак 1. јуна 2018. године са почетком у 14:00 часова.
САЖЕТАК
Дводимензионални (2D) материјали су материјали са атомским језгрима поређаним периодично у
два просторна правца и који су коначни у трећем, ортогоналном правцу. Примери 2D материјала
су графен, силицен, дихалкогениди прелазних метала итд. Сваки 2D материјал припада једној од
80 могућих група симетрије. У овом семинару ће бити представљена повезаност између различитих
типова познатих електронских дисперзија (Диракова, семи-Диракова, квадратна итд) код одређеног
2D материјала и групе симетрије којој дати материјал припада. Такође ће бити представљен нови
тип електронске дисперзије добијен само помоћу симетријских аргумената. Семинар је базиран на
недавно објављеним резултатима [1-4] који се односе на не-магнетне 2D материјале са занемарљивом
спин-орбит интеракцијом.
1. V. Damljanović, R. Gajić, Journal of Physics: Condensed Matter 28 (2016) 085502.
2. V. Damljanović, R. Gajić, Journal of Physics: Condensed Matter 28 (2016) 439401.
3. V. Damljanović, R. Gajić, Journal of Physics: Condensed Matter 29 (2017) 185503.
4. V. Damljanović, I. Popov, R. Gajić, Nanoscale 9 (2017) 19337-19345.
У циљу проширења сарадње, угледни физичари из Института за науку и технологију Кореје (KIST) посетиће Институт за физику Београду у четвртак, 31. маја. Након обиласка Института, гости из Кореје ће у 12.30 часова одржати кратке презентације својих истраживања у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“. Након презентација, организована је дискусија са истраживачима Института.
Делегацију предводи др Џин Донг Сонг који ће домаћим истраживачима представити корејски Институт и могућности сарадње са Србијом, са нагласком на сарадњи у две области – физици чврстог стања и фотоници. Тим поводом, Донг Сонг ће говорити о новим материјалима, као и апликацијама на 2Д структуре, а његов колега др Мин Чул Парк ће представити разноврсне нове технике визуализације које се развијају на KIST-у.
Посета се организује у сарадњи са Електротехничким факултетом, а координира је др Јелена Радовановић са овог факултета. Доласку на Институт претходи посета Универзитету у Београду.
АПСТРАКТИ:
Експеримент ОПЕРА који се изводи у Лабораторији Гран Сасо при Националном италијанском институту за нуклеарну физику (Gran Sasso Laboratory, INFN) направљен је да би се коначно доказало како мионски неутрино може да се трансформише у тау неутрина, кроз процесе који се називају неутринске осцилације, за које је 2015. додељена Нобелова награда из физике. У престижном часопису Physical Review Letters, међународна група истраживача окупљених у такозваној колаборацији ОПЕРА, почетком ове недеље објавила је рад који би се могао сматрати финалним резултатом експеримента.
Наиме, ОПЕРА извештава да је снимила укупно 10 догађаја који се могу сматрати кандидатима за претварање мионског у тау неутрино. Мионска неутрина су произведена у ЦЕРН-у у Швајцарској, а потом су испод Алпа путовала 730 километара до Гран Сасо лабораторије у Италији. Међутим, испоставило се да су се на том путу претворила у тау неутрина. Детектор ОПЕРА, наиме, уловио је, на крају њиховог пута, десет тау неутрино кандидата.
Такође, ОПЕРА колаборација је почетком ове недеље отворила своје податке и учинила их јавно доступним на порталу CERN Open Data (https://opendata.cern.ch/docs/opera-news-first-release-2018) који је отворен још 2014. године. Захваљујући овом пуштању података у јавност, истраживачи изван ОПЕРА колаборације добили су могућност да покрену нова истраживања, изнова интерпретирају податке или да их користе у образовне сврхе. Ово су први подаци на овом ЦЕРН порталу који нису потекли са ЦЕРН-овог акцеларатора, Великог сударача хадрона (LHC).
У природи постоје три врсте неутрина: електронски, мионски и тау, који се при интеракцији са материјом трансформишу у одговарајуће лептоне: електроне, мионе и тау честице. Претходни експерименти већ дуго показују да кад прелазе дуга растојања, очекивани део неутрина нестаје, па се дошло до закључка да се заправо пре тога претварају једни у друге. ОПЕРА колаборација је уочила први такав случај, доказ мион неутринске осцилације још 2010. године, да би између 2012. и 2015. снимила још четири слична догађаја. Захваљујући новој стратегији у анализи целокупног узорка снимљених података из периода од 2008. до 2012. установљено је са врло високим нивоом поверења, да се то догодило – 10 пута.
„Ми смо анализирали све са сасвим новом стратегијом, узмајући у обзир јединствене карактеристике ових догађаја“, каже Ђовани де Лелис, портпарол ОПЕРА колаборације. „Објавили смо прво директно мерење лептонског броја тау неутрина, параметра по коме се неутрина разликују од антинеутрина. Изузетно смо задовољни што су наши претходни резултати сада постали много поузданији него што је то било очекивано кад је експеримент прављен“.
Осим што доприноси бољем разумевању физике неутрина, развој нових технологија је део резултата ОПЕРА експеримента. Ова колаборација је прва развила поптуно аутоматизовану, брзо-читајућу технологију која има суб-микроскопску тачност. Технолгоија нуклеарних емулзија данас се користи у великом броју области као што је истраживање тамне материје или испитивање вулкана и глечера, а користи се и код оптимизације такозване хадронске терапије у лечењу рака. Недавно је коришћена и при истраживању велике Кеопсове пирамиде у Египту.