Физичар са Универзитета у Бечу, али и са нашег Института, др Милан Радоњић, одржао је традиционални SCL семинар у сали „Звонко Марић“ Института за физику на крајње узбудљиву тему која испитује везе класичне и квантне физике: „Macroscopic superpositions as quantum ground states“.
Мада је највећа земаљска пустиња од нас удаљена хиљадама километара, можда нисте знали, али свуда у околном ваздуху има песка који је потекао из Сахаре.Наиме, током само једне године из Сахаре се у атмосферу подигне од 20 до 600 милиона тона песка и ова је пустиња највећи извор минералне прашине на Земљи.
Међу малобројним научницима у свету који су одлучили да истраже еволуцију плодности у неолиту је проф. др Софија Стефановић са новосадског Биосенс института. Испитујући археолошке и биолошке доказе са ових простора, старе хиљадама година, она покушава да открије како је изгледао живот мајки и беба.
Проф. Стефановић, иначе добитница једног од два ЕРЦ гранта у Србији (уз нашу др Магдалену Ђорђевић) је у уторак, 31. октобра 2017. на Институту за физику одржала врло посећени колоквијум о резултатима свог BIRTH пројекта под насловом „How the past is created: Is this the real life, is this just fantasy?“.
“Атмосфера на Институту за физику је инспиративна”, рекла је проф Стефановић током своје посете. “Овде се срећем са заинтересованим научницима. Комуникација са њима подстиче да своја истраживања сагледамо и из нових углова”.
И само истраживање проф. Стефановић сагледава једно старо питање из новог угла.
Наиме, све до неолита, око 10.000 година пре нове ере, људи су живели као ловци-сакупљачи, стално у покрету и неизвесности, а брига о потомству је захтевала много времена и пажње. У неолиту настају прве сталне насеобине, људи узгајају житарице и припитомљавају стоку. Хране има нешто више, мада и неких нових изазова, али коначно су се створиле прилике да жене могу да роде више од једног детета. Мада је ова слика општеприхваћена, ове околности у суштини нису научно истраживане, све до недавно.
Како би истражила зашто се то променило у неолиту, она је покренула истраживачки пројекат BIRTH за који је освојила престижни ЕРЦ грант (грант Европског истраживачког савета). Др Стефановић је, трагајући за доказима који говоре о животу мајки и беба у таквим условима, дошла на јединствену идеју да примени старију форензичку методу анализе зуба којом се може доказати старост човека. Када направимо пресек зуба и посматрамо линије у цементу које одговарају годинама старости – налик годовима на стаблу дрвета – можемо уочити и ванредне догађаје у животу човека, укључујући и трудноћу, на коју указује задебљана и тамнија линија. На основу ове анализе зуба неолитских жена сада можемо сазнати у ком добу су рађале, колико су деце имале и у колико дуго су живеле.
Такође сада знамо и много о исхрани и храњењу неолитских беба о којима сведочи један од врло честих археолошких остатака – кашике. Прављене од разних материјала и за различите сврхе, а међу њима су и многе необично мале. На њима је др Стефановић открила јасне трагове млечних зуба неолитске деце, откривајући тако детаље о исхрани и навикама неолитских беба и деце, као и о бризи неолитских мајки.
О овим открићима, о томе како се одлучила на научнички позив и зашто се још у детињству заинтересовала за тему о мајкама и бебама у далекој историји, као и о преиспитивању доказа и утицају Анрија Бергсона на њено схватање науке говорила је пред пуном салом “Звонко Марић” на Институту за физику.
Светски познати теоријски физичар са Универзитета у Лајдену, Јан Занен (Jan Zaanen) гостовао је протекле недеље на Институту за физику у Београду. Он је био гост домаћих истраживача са којима интензивно сарађује. Један од њих је др Михаило Чубровић који је постигао изузетне резултате на светским универзитетима, али каријеру наставља као један од бројних “повратника” на Институту за физику у Београду.
“Институт за физику игра у Премијер лиги светске науке. Важно је да све нације имају такве институте јер су они инспирација за остале”, рекао је др Јан Занен током боравка на Институту.
У оквиру традиционалног Колоквијума који се на Институту организује више од пола века, проф. Занен је одржао предавање о необичној вези једне од најапстрактнијих теорија у физици, теорије струна, са врло применљивом физиком кондензованог стања. Занен је притом подсетио београдску публику на кључни значај открића високотемпературне суперпроводности која данас има несагледиве позитивне ефекте на модерну науку, али и индустрију.
“Ајнштајн је, на пример, мој херој”, рекао је др Занен наводећи у шали да успех и допринос појединих научника мери у “Ајнштајнима”. Његова порука београдским физичарима је да постоје везе у проучавању суперпроводности и теорије струна и да су оне могу видети на фундаменталном нивоу.
“Суперпроводност је један од монументалних делова од којих је изграђена физика”, каже проф. Занен. С друге стране, он подсећа како је теорија струна некада била изузетно популарна међу физичарима као “теорија која је обећавала да ће описати бога и небеса”, али да је данас постала готово математичка теорија, па чак подстиче нове продоре у математици.
Др Занен је дао допринос разним областима физике, а његов углед је толики да је био гостујући професор на најпознатијим светским универзитетима и члан је Краљевске холандске академије. Предавао је и на Универзитету Стенфорд у Калифорнији где је у непосредној близини Силицијумске долине стекао искуства о огромним могућностима примене физике.
“Веома сам повезан са Стенфордом, а то је место где је рођена Силицијумска долина. Ту имате људе попут мене, на врху, који су у пракси бескорисни за ту заједницу. А око њих су инжењери захваљујући којима све то функционише. Али да би Силицијумска долина напредовала, сви они морају да буду инспирисани људима са врха. То утиче на све нивое пословања”, објашњава др Занен.
“Слично је и на Институту за физику у Београду. Важно је да све нације имају такве институције јер су оне инспирација за остале”, истиче проф. Занен. “Треба да будете поносни на Институт за физику. То је веома добро организовано место са историјским везама, и узор за Србију. Било би добро да политичари у Србији више искористе овакве институције“.
Женева, 19. октобра 2017.
BASE сарадња објавила је у часопису Nature нова мерења магнетног момента антипротона, са прецизношћу која превазилази протонска мерења.
Захваљујући новом методу који укључује симултана мерења извршена на два различита заробљена антипротона у две Пенингове замке, BASE је успео да обори сопствени рекорд који је објављен у јануару 2017. Нови резултат побољшава прецизност претходног мерења за фактор од 350 и омогућава истраживачима да упореде материју и антиматерију са прецизношћу без преседана.
“Овај резултат је кулминација дугогодишњих истраживања и развоја, као и успешног окончања једног од најкомпликованијих мерења икада изведених у инструменту Пенинговој замци”, рекао је Стефан Улмер, портпарол BASE-а.
Резултати су конзистентни са једнакошћу магнетског момента протона и антипротона, а екпериментална неизвесност/несигурност нових антипротонских мерења је сада значајно мања у односу на истоветна мерења протона. Откривено је да је магнетни моменат антипротона 2.792 847 344 1(42), док је кроз исту сарадњу истраживача 2004. године у BASE -овом сарадничком експерименту у Мајнцу у Немачкој утврђено да је магнетни моменат протона 2.792 847 350(9).
„Ово је вероватно први пут да су физичари достигли прецизније мерење за барионску антиматерију у односу на материју, што указује на невероватан напредак који је достигао ЦЕРН-ов Антипротонски децелератор”, додао је први аутор студије Кристијан Смора.
Угледна физичарка др Босиљка Тадић са Одељења за теоријску физику Института Јожеф Стефан у Љубљани одржала је предавање у оквиру SCL семинара. На овом традиционалном семинару у петак 20. октобра у читаоници „Др Драган Поповић“ окупила се група заинтересованих физичара. Др Тадић представила је узбудљива истраживања која повезују статистичку физику и неурологију на предавању под називом: SOCIAL BRAIN – Manifestation of a high-dimensional structure.
Председница Владе Републике Србије, Ана Брнабић, у ауторском тексту “Србија – херој промена” који је написала за дневни лист „Блиц“ (Субота, 16. септембар 2017.) још једном се осврће на рад Института за физуку у Београду. Она наводи већи број “хероја промена” у Србији чије примере треба следити, називајући их лидерима “који су се својим знањем, вештинама и креативношћу изборили за своје место на светској дигиталној и пословној сцени”.
“Србија има Институт за физику који успешно већ привлачи назад наше фантастичне људе из иностранства, каква је, на пример, др Магдалена Ђорђевић, која се вратила након завршених докторских студија на престижном Колумбија универзитету у Њујорку и последокторских студија у Охају и за врхунске резултате добила низ признања”, наводи премијерка.
Др Магдалена Ђорђевић са Института за физику је добитница гранта Европског истраживачког савета (ERC). Ово је други ERC грант који је икада стигао у Србију и то у вредности од 1.356.000 евра. Реч је о престижном признању за др Ђорђевић која је захваљујући њему наставити проучавање новог стања материје – кварк-глуонске плазме.
Уз др Ђорђевић, у нашу кућу се последњих година вратио већи број изузетно успешних истраживача из бројних светских лабораторија. Иначе, поред Института за физику у Београду, председница Владе се осврнула и на успехе домаћих институција које показују да је “њена визија боље Србије могућа” као што су Биосенс институт из Новог Сада, Електронски факултет из Ниша, Научно-технолошки парк из Београда и Стартит центри.
И пре овог ауторског осврта, у експозеу премијерке, али и у бројним другим приликама, Влада Републике Србије издваја ове установе као примере пројеката од којих се очекује да ће унапредити прилике у Србији.
Скуп у част нашег колеге, физичара Валерија Бочварског, који је преминуо 2016. године, одржан је 13. и 14. октобра 2017. у Институту за физику.
Професор Бочварски био је посвећен истраживању и предавању како у области физике, тако и филозофије. У сећање на изузетног колегу, истраживачи, професори и студенти на чији је рад и живот Бочварски имао важан утицај, окупили су се на Институту како би разговарали о разноврсним питањима физике и филозофије, као и везе ове две науке.
Професор Бочварски рођен је у Београду 1949. године. Високо образовање је стекао на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, тадашњем одсеку за физику, а већ по завршетку основних студија запослио се на Институту за физику, у групи Милана Курепе, где је истраживао атомске и молекуларне сударе. Докторску дисертацију ради у Француској, на Универзитету Париз 13 под руководством професора Жака Бодона, а брани је на Универзитету у Београду. Као истраживач и професор радио је у Србији и у Француској, на Универзитету Париз 13, као и у тамошњој највећој државној истраживачкој организацији, Француском националном центру за научна истраживања (ЦНРС). Цео живот, међутим, био је везан за Крагујевац где је важио за угледног и омиљеног професора. Његова истраживања највише су се тицала електрон-атом судара и атомске интерферометрије.
Директор Института за физику др Александар Богојевић, обраћајући се окупљенима на колоквијуму, подсетио је на плодну сарадњу коју је Институт имао са проф. Бочварским. ”Било да је живео у Србији или Француској, он је редовно долазио на Институт и расправљао са нама о питањима физике и филозофије. Верујем да је значајно утицао на нашу институцију и да је повезивао и привлачио истраживаче из различитих делова света. Међутим, мислим да је управо подељеност између Србије и Француске била оно што је заправо дефинисало њега и његов допринос”, навео је др Богојевић.
О професору Бочварском и богатом наслеђу које иза њега остаје на овом скупу говориле су бројне његове блиске колеге, између осталих и професор Жак Бодон са Универзитета Париз 13 који је био ментор Бочварском током израде докторске дисертације “Еластични и нееластични колизиони процеси H2 – Ne* на термалним енергијама”. Професор Бодон је духовито подсетио на ”низ Ваљиних предавања посвећених уметности, посебно еволуцији скулптуре у Египту и Старој Грчкој”, али је говорио и о томе како је добар део њихових приватних ратговора био посвећен филозофским питањима, укључујући и разговоре о концепту морфологије који је Бочварског изузетно занимао.
Током два дана посвећених Бочварском гости из Србије и иностранства говорили су о многим темама из физике којима се бавио, као и о сарадњи институција које је он повезивао.
Истовремено, у част професора Бочварског и Француски институт у Србији на иницијативу његовог француског колеге и сарадника, професора Жака Бодона, са Универзитета Париз 13, организовао је скуп којим је Француски институт желео да ода почаст непрекидном залагању професора Бочварског за промоцију и развој сарадње између Француске и Србије.
Састанак чланова пројекта Vi-SEEM одржан је на Институту за физику од 9. до 13. октобра. Прва два дана била су резервисана за састанак Управног одбора пројекта, док је остатак недеље искоришћен за регионални климатски тренинг на ком су учествовали истраживачи и развојни тимови из научних заједница које је Vi-SEEM окупио – око 50 учесника из југоисточне Европе и источног Медитерана.
Vi-SEEM пројекат ствара јединствену виртуалну истраживачку средину у овој широкој регији како би оснажио научну сарадњу са фокусом на био науке, климатологију и дигитално културно наслеђе. Ове три области науке чврсто повезују људе југоисточне Европе и источног Медитерана.
Више о Vi-SEEM пројекту: www.vi-seem.eu
Новооткривено екстремно стање материје, настало при сударима масивних језгара у сударачима у ЦЕРН-у, такозвана кварк-глуонска плазма, настала је – претпоставља се – одмах након Великог праска. Откривање особина овог новог стања материје помоћи ће нам да боље разумемо порекло и настанак универзума.
Постојање кварк-глуонске плазме доказано је пре десетак година у експериментима на акцелератору у Брукхејвену у САД и Великом сударачу хадрона у ЦЕРН-у код Женеве.
Овим питањима на Институту за физику бави се др Магдалена Ђорђевић, која је добила је престижни грант Европског истраживачког савета (ERC) како би трагала за одговорима. То је други по реду ERC грант у Србији. Њиме се награђују изврсност, а пре свега идеје које би могле да промене ток светске науке.
„Наш тим развија теоријске и нумеричке моделе који ће омогућити да се из података са великих сударача честица одреде особине кварк-глуонске плазме“, објашњава др Ђорђевић. „Да би се тачно проучиле особине овог новог стања материје, неопходно је да се експериментални подаци упореде са теоријским предвиђањима, односно математичким моделима. То је и основна сврха мог пројекта“, објашњава Ђорђевић.
Кварк-глуонска плазма је стање материје на тако екстремно високим температурама и притисцима да су у њој кваркови слободни. „Материја се састоји од атома, атоми од језгра и електрона. Језгра се пак састоје од протона и неутрона, који се састоје од још ситнијих честица који се називају кваркови и глуони, а који су у језгру везани изузетно јаким интеракцијама”, подсећа Ђорђевић, објашњавајући да је густина енергије у кварк-глуонској плазми толико висока да се кваркови и глуони налазе у слободном стању и нису више везани јаким интеракцијама.
Плазма у којој су кваркови и глуони били слободни природно је постојала само у раној фази развоја Универзума. У експериментима кварк-глуонска плазма настаје при сударима изузетно брзих тешких јона, при чему остварена температура износи невероватних 5 трилиона Келвина, која је скоро милион пута виша од температуре у центру Сунца.
Др Магдалена Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету у Београду, а докторирала је на Универзитету Колумбија у Њујорку. Своја истраживања у области нуклеарне физике затим наставља у Охају. Међутим, упркос бројним признањима и успешној каријери у Америци, одазива се на позив Института за физику и 2010. године се враћа у Србију.
Своје истраживање наставила је на Институту за физику, за који каже да је „најелитнија истраживачка институција у Србији, која запошљава 1 одсто истраживача, а производи 10 одсто свих научних радова објављених из Србије”. Тим који ће радити на овом пројекту броји више старијих и млађих истраживача, докторанада и три страна сарадника.