У уторак, 4. априла 2023. године представници Института за физику у Београду посетили су компанију Unior Components у Крагујевцу. Ова иновативна компанија, као један од партнера Института и примера успеха „домаће памети“, већ дуго успешно послује, а квалитет њених металских производа достигао је такав ниво да тренутно сарађује са ЦЕРН-ом.

Компанија, наиме, производи комплексне елементе за нову, HiLumi акцелераторску инсталацију која ће бити унапређена верзија Великог сударача хадрона (LHC) у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

На састанку са Институтом, који подстиче овакву врсту сарадње наше привреде са ЦЕРН-ом, због тога се разговарало о тренутној фази израде, тестирању производа и високим стандардима ЦЕРН-а, као и о испоруци транше од 19 џекова који ће бити уграђени у нови акцелератор (на слици).

На састанку је било речи и о даљој сарадњи компаније и Института посебно у светлу нових просторних капацитета где ће Unior довести више високотехнолошких партнера. У ове активности крагујевачка компанија жели да укључи и Институт за физику како би својом експертизом допринео јачању капацитета свих партнера.

Unior Components је једна од запажених компанија у производњи провлакача и CNC обради заварених конструкција на европском, али и светском тржишту. Истовремено је и регионални лидер у услугама термичке обраде. Институт за физику је 2022. године потписао споразум о сарадњи са овом компанијом.

Истраживачи Института освојили су још два пројекта Фонда за науку. Наиме, Фонд за науку Републике Србије објавио је у априлу 2023. листу 20 пројеката који ће у наредне две године бити финансирани у оквиру Зеленог програма сарадње науке и привреде. Међу њима су два пројекта Института за физику у Београду.

Пројектом BioPhysFUN (Advanced Biophysical Methods for Soil Targeted Fungi-Based Biocontrol Agents) руководи др Александар Крмпот, научни саветник из Института за физику, а партнери на пројекту су Биолошки факултет Универзитета у Београду и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

Руководилац пројекта IonCleanTech (Elimination of respirable airborne particles, microplastics, microorganisms, and VOCs by ionization of indoor air and filtration systems: comprehensive investigation for reliable technological answers) је др Предраг Коларж, виши научни сарадник из Института за физику у Београду, а партнери на пројекту су Медицински факултет Универзитета у Београду и Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду.

Буџет ова два пројекта износи укупно око 347.000 евра.

Зелени програм је, како се на сајту Фонда за науку наводи, намењен пружању практичне подршке сарадњи науке и привредног сектора, засноване на коришћењу расположивих научних потенцијала и подршке одрживом развоју и подизању нивоа квалитета животне средине.

На 20 пројеката ће учествовати 215 истраживача из 37 научноистраживачких организација из Београда, Новог Сада, Крагујевца и Чачка, а највише успеха су постигли Институт за физику у Београду, Машински факултет Универзитета у Београду Институт за хемију, технологију и металургију.

Истраживачи Института за физику у Београду на сваком од досадашњих позива освајали су средства својим идејама, тако да се у Институту реализује завидан број пројеката Фонда за науку.

Више о Зеленом програму сарадње науке и привреде

Славна сала под бројем 360 у Институту за физику, која традиционално носи назив Теоријски семинар, поново је отворена за све истраживаче Института.

У претходном периоду сала је адаптирана и уређена, а сада је поново отворена за потребе лабораторија и теоријских група Института.

Сала под занимљивим бројем 360 – стицајем околности потпуно у кругу, опасана ходницима – сведочила је током историје Института многим узбудљивим предавањима, дискусијама и семинарима.

У наредном периоду, планирана је и замена и осавремењивање намештаја у овој сали.

Европски савет за иновације објавио је у понедељак, 3. априла 2023. године списак пројеката са великим утицајем у кључним областима технологије. Европска комисија је одабрала 44 пројекта која ће финансирати са укупно 167 милиона евра у оквиру позива 2022 EIC Pathfinder. Међу изабраним пројектима је и пројекат ARTEMIS у оквиру ког истраживачи Института за физику у Београду сарађују са колегама из десет научних установа из шест европских држава.

Истраживачи Института за физику у Београду који учествују у пројекту су др Бранко Коларић, др Дарко Васиљевић, др Марија Радмиловић Рађеновић и др Бојана Бокић, а са њима су у тиму и др Маја Pagnacco са Института за хемију, технологију и металургију, и машински инжењер др Марина Симовић Павловић.

Европска комисија је отворила престижни позив Pathfinder у оквиру програма Хоризонт Европа, а позив је намењен пројектима који треба да трасирају будући развој науке. Конкурсом је дефинисано шест области у којима треба да се оствари напредак, а пројекат под називом „Молекуларни материјали за интегрисане квантне изворе светлости на чипу“, чији је акроним ARTEMIS, прихваћен је у области квантне информатике и сензора. Пројекат ће трајати 48 месеци, а држава координатор је Италија.

Пројекат ARTEMIS је мотивисан хитном потребом за новим квантним изворима са свестраношћу, флексибилношћу и перформансама које до сада нису постигнуте. Пројекат предлаже фундаментална истраживања у правцу развоја интеграбилних појединачних и испрепетених фотонских извора на бази металорганских молекуларних једињења. Идеја је да флексибилни металоргански материјали замене традиционалне квантне фотонске изворе засноване на неорганским кристалима.

Планирано је да уређаји и методе развијени у оквиру овог пројекта доведу до фотонских извора са конкурентним перформансама у смислу кохрерентности, ефикасности, скалабилности и цене. То би довело, како аутори пројекта тврде, до фундаменталног продора у развоју квантне технологије утирући пут њеном излажењу из лабораторије у стварни свет.

На Институту за физику у Београду је у петак, 31. марта 2023. године, одржан састанак Матичног научног одбора за физику.

Матични одбор за физику броји осам чланова и у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и делатности у области физике. Актуелни матични научни одбор за физику образован је 29. децембра 2021. решењем тада надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Чланови матичног одбора су: академик Жељко Шљиванчанин, др Михајло Мудринић, проф. др Горан Ђорђевић, др Владимир Ђоковић, проф. др Бранко Дрљача, др Антун Балаж, проф. др Маја Бурић, проф. др Игор Савић. Председник Матичног научног одбора за физику је др Антун Балаж из Института за физику.

Секретар Матичног одбора је Андријана Ивановић из Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

Др Марија Митровић Данкулов, виши научни сарадник Института за физику у Београду и руководилац Иновационог центра, у понедељак, 27. марта 2023. године, одржала је предавање у оквиру научног семинара Института за упоредно право.

Предавању под називом „Употреба квантитавних метода теорија комплексних система за истраживање у друштвеним наукама“ присуствовали су поред истраживача Института за упоредно право и гости из других образовних и научних установа у области друштвено-хуманистичких наука.

Семинар је одржан у оквиру споразума о научној сарадњи између Института за физику у Београду и Института за упоредно право који је потписан 21. фебруара 2023. године.