СЕМИНАР: Милан Јоцић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 10. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Милан Јоцић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Construction of symmetry-adapted k.p Hamiltonians for semiconductor nanostructures

САЖЕТАК:

Since semiconductor materials are at the heart of almost all electronic devices, it is paramount to use the ones that have the best performances at the lowest cost. This is, in particular, important for solar cells, that convert clean solar energy to electricity. In recent years, metal-halide perovskites have drawn great attention in literature, since the power conversion efficiency of solar cells based on these materials has increased significantly and has reached more than 20% with the potential for improving even further. Understanding and modeling the electronic properties of these materials and their various nanostructures is of great importance.

Using ab initio methods like DFT for nanostructures is computationally very expensive, even with modern supercomputers. However, in this talk we will show that an accurate quantitative picture can be obtained with a k.p method by starting with Kohn-Sham (KS) states obtained from ab initio calculations for bulk structure. We will demonstrate this by comparing k.p with DFT calculations for the case of CdSe quantum wells [1]. We will obtain the analytical form and numerical parameters of well-studied 4×4 and 8×8 k.p Hamiltonians found in literature [2], for the case where spin-orbit coupling is omitted and included, respectively. Also, we will demonstrate an improvement over 4×4 and 8×8 Hamiltonians, by expanding the number of states from 4 (8) to 13 (26), which yields more accurate excited states. Another improvement can be made, by using the GW approximation within the many-body perturbation theory. This method can give more accurate bulk band gaps, which in turn yields improved results for nanostructures. At the end of the talk, we will present our latest results, for the inorganic halide-perovskite CsPbBr3 cubic quantum dot, and discuss further direction of our work.

[1] M. Jocić and N. Vukmirović, Phys. Rev. B 102, 085121 (2020).
[2] L. C. Lew Yan Voon and M. Willatzen, The k.p Method: Electronic Properties of Semiconductors (Springer-Verlag, Berlin, 2009).

Приступите предавању

Meeting ID: 847 8071 9484
Passcode: 543566

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.20: Квантни хероји

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 20
Квантни хероји
Гост: др Андреј Буњац

“Често волимо да изаберемо своје племе и да кажемо да је важнија уметност или наука, али оне не могу да живе једна без друге”, каже у двадесетој епизоди научнопопуларног видео-серијала “Врт физике” др Андреј Буњац из Института за физику у Београду.

Епизода под називом “Квантни хероји”, открива бројне преплетености науке и уметности, посебно фантастике и физике. “Од свих наука које су доспеле на поље фикције чини се да физика држи некако посебно место”, каже др Буњац. Он додаје да је квантна механика послужила много пута као ствараоцима у области стрипа и филмова са супер херојима. На другој страни, у историји је било ситуација у којима је класична књижевност утицала на науку.

“Мени је можда најлепши пример интеракције науке и уметности утицај књижевности на Мурија Гел-Мана који 1964. предложио нову елементану честицу коју данас знамо као кварк.”, каже др Буњац и објашњава да име ове честице потиче из романа “Финеганово бдење”, Џејмса Џојса.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

ДОКТОРАТИ: Ана Худомал

Наша колегиница Ана Худомал одбранила је у уторак, 1. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Нумеричко проучавање квантних гасова у оптичким решеткама и у синтетичким магнентним пољима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Антун Балаж, проф. др Милан Кнежевић и проф. др Божидар Николић. Ментор је др Ивана Васић.

Честитамо!

СЕМИНАР: Марија Шиндик

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 3. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Марија Шиндик (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Quantum droplets in dipolar ring-shaped Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Bose-Einstein condensation of atoms with a permanent magnetic dipole moment was experimentally first achieved in 2005. This opened up a possibility of exploring the effects of dipole-dipole interactions that are long-ranged, in contrast to the short-ranged contact interaction, a consequence of scattering in the system. Due to the competition between these two interactions, one repulsive and one of the varying type, the effects of quantum fluctuations become more prominent, and can lead to the emergence of quantum droplets as a new state of matter.

In this talk, we will discuss the results of numerical investigation of the regime in which a quantum droplet can be formed in a dipolar condensate. The system is described by the Gross-Pitaevskii equation, including the dipolar analogue of the Lee-Huang-Yang correction term, and the condensate depletion due to quantum fluctuations is taken into account. A condensate is initially prepared in a stable ground state of the system, and droplet formation is triggered by a sudden quench of the contact interaction. We will discuss how the number of the obtained droplets depend on the total number of atoms in the system, as well as on the strength of the contact and the dipole-dipole interaction.

Приступите предавању

Meeting ID: 862 2807 6758
Passcode: 682709

ДОКТОРАТИ: Јелена Марјановић

Наша колегиница Јелена Марјановић одбранила је у петак, 27. новембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Пробој и особине неравнотежних DC пражњења на ниском притиску у парама течности“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Зоран Љ. Петровић, проф. др Срђан Буквић, проф. др Милорад Кураица.

Ментор је др Драгана Марић.

Честитамо!

ДОКТОРАТИ: Ива Бачић

Наша колегиница Ива Бачић одбранила је у петак, 27. новембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Самоорганизација у спрегнутим ексцитабилним системима: садејство вишеструких временских скала и шума“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Милан Кнежевић и др Антун Балаж.

Ментор је др Игор Франовић.

Честитамо!

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.19: Шта једемо у храни?

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 19
„Шта једемо у храни?“
Гост: др Тијана Милићевић

“Храна може бити контаминирана различитим вирусима, бактеријама, паразитима, али храну загађују И различите хемикалије”, каже у деветнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала “Врт физике” др Тијана Милићевић из Института за физику у Београду.

Мада је још у 5. веку пре нове ере славни старогрчки лекар Хипократ писао о отровним биљкама, а његов савременик Еурипид у једној драми забележио тровање читаве породице печуркма, безбедност хране није сматрана важном темом све до почетка 20. века. Данас, према подацима Светске здравствене организације годишње је око 600 милиона људи изложено контаминираној храни.

“У данашње време је тешко избећи уношење хемикалија у човеков организам. Ти ефекти се могу само ублажити “, напомиње др Тијана Милићевић у епизоди “Шта једемо у храни?” у којој објашњава порекло различитих загађујућих супстанци које се могу наћи у храни биљног и животињског порекла.

“Ако поједемо токсичну супстанцу, неће читава количина остати у нашем организму. Постоји количина која се ресорбује, али део се излучи. Симулацијом гастроинтестиналног тракта може да се испитује која количима токсичних једињења и елемената остаје у организму, а на исти начин могу да се испитују и потенцијално токсичине супстанце“, каже др Милићевић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

СЕМИНАР: др Јакша Вучићевић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 26. новембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јакша Вучићевић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Controlled solutions of the Hubbard model

САЖЕТАК:

Hubbard model is one of the most studied models in condensed matter theory. It is believed to capture the generic phase diagram of strongly correlated materials, such as kappa-organics and cuprate superconductors. Despite the decades of intense study and an immense progress that has already been made, solving the Hubbard model still presents a major challenge. In this talk, we will give an overview of some of the recent developments in the field. We will focus on controlled approaches, i.e., the numerical methods that can be systematically tuned towards an exact theory, and can thus be used to converge numerically exact results. In particular, we will discuss various quntum Monte Carlo techniques and embedded cluster theories, and present our recent results for the superconducting phase diagram, as well as the transport, thermodynamic and spectral properties of the Hubbard model.

Приступите предавању
Meeting ID: 815 3051 1843
Passcode: 929121

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.18: Ентропија живота

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 18
„Ентропија живота“
Гост: др Ненад Вукмировић

„Не можемо да имамо изолован живи систем. Ако је систем изолован ентропија ће да расте и тиме систем иде ка стању веће неуређености“, каже др Ненад Вукмировић из Института за физику у Београду у осамнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.

Епизода је посвећена разумевању једне од познатих физичких величина – ентропије, која се изузетно ретко користи у свакодневном животу, па је стекла известан енигматичан статус. У уџбеницима недовољно прецизно описана као мера науређености система, ентропија често инспирише уметнике и подстичне разнолика спекулативна размишљања о свету.

Кроз објашњење универзалног закона познатог као Други принцип термодинамике, према коме у изолованом систему ентропија не може да опада, др Вукмировић говори како он описује понашање једноставних термодинамичког система као што је гас затворен у посуди, али и његове разнолике последице и значења попут „стреле времена“.

Превазилазећи оквире једне занимљиве лекције из физике, ова епизода истражује и каква је термодинамика живота, као и зашто се живи системи, будући да одржавају уређеност, наизглед опиру Другом принципу термодинаке.

„Жива ћелија није изолован систем, она интерагује са околином и са њом размењује ентропију“, објашњава др Вукмировић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

СЕМИНАР: Дарја Цветковић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 19. новембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Дарја Цветковић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Statistical physics of epidemics: models on complex networks

САЖЕТАК:

Epidemic models lie at the core of our understanding of the spreading of infectious diseases in society. Complex and heterogeneous connectivity patterns characterize a society. The structural properties of complex real-world networks influence the dynamics of real systems, including epidemic spreading. In this talk, we will discuss some of the fundamental compartmental epidemic spreading models and their mean-field solutions. We will show the results of Susceptible-Infectious-Recovered (SIR) and Susceptible-Exposed-Infectious-Recovered (SEIR) models on a real network of social contacts and explore how the structure of the network influences the epidemic spreading. We will also explore how prevention measures, such as social distancing, affect the spreading of diseases. Finally, we will examine how mobility between municipalities influences the spreading of COVID-19 in Serbia. Our results show that intense mobility between some cities leads to a faster spread of the disease.