Почетна

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 17: Како пада киша

11/13/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 17
„Како пада киша“
Гост: Лука Илић

„Облаци се појављују тамо где дође до кондензације водене паре. Некада у облацима нису присутне само капљице воде, већ и ледени кристали, а у њима се налазе и различите честице“, каже Лука Илић из Института за физику у Београду у седамнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како пада киша, али и како метеоролози праве временску прогнозу.

Према Илићевим речима, данас се у метеорологији првенствено користе нумерички модели, односно системи једначина који описују атмосферу. „На основу мерења утврдимо тренутно стање у атмосфери и применом ових нумеричких модела рачунамо какво ће време бити у будућности“, објашњава Илић.

Институт за физику у Београду има своју метеоролошку станицу у којој се налази уређај ЛИДАР. „У извесном смислу он је сличан радару. ЛИДАР емитује ласерско зрачење које се расејава на честицама у атмосфери“, каже Илић и објашњава да овај уређај не даје информације о локацији на којој се налази већ се користи за даљинску детекцију и прикупљање информација о вертикалном профилу атмосфере.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести, Новости

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2020.

11/11/2020

Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2020. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика„.

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а текућа епидемија није омела организацију овогодишњег конкурса.

Са традицијом дугом две деценије, награда је додељена импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици. На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Марко Лончар, професор Универзитета Харвард, САД, коме је признање додељено „за изузетан допринос развоју нанофотонике, примењене физике и интегрисане оптике“, како се наводи у извештају жирија за 2019. годину. Будући да су због сложене епидемиолошке ситуације са коронавирусом свечана академија и додела награде у 2020. морали бити отказани, уз овогодишњу биће додељена и награда за прошлу годину.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 20. децембра 2020. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2021. године, када ће уз овогодишњег, бити свечано проглашен и прошлогодишњи лауреaт.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2020. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“
За додатне информације можете конктактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Ана Худомал

11/06/2020

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 12. новембра 2020. године у 15 часова путем Zoom платформе, Ана Худомал (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Nonequilibrium dynamics of quantum gases in optical lattices

САЖЕТАК:

Ultracold atoms provide one of the most promising platforms for quantum simulations. The focus of recent experiments in optical lattices is to enrich the set of physical models that can be simulated with cold atoms and to provide answers to some of the fundamental open questions. In this talk we will discuss the dynamical features of several relevant bosonic systems. In this way we will address a question of thermalization of a general isolated quantum system, as well as the possibility to investigate an interesting topological state in a cold-atom setup.

The thermalization of a general isolated quantum system has gained lot of attention recently. Nonintegrable systems are typically expected to thermalize, meaning that they lose all memory of their initial state, but there are several notable counterexamples. In particular, a new class of systems which exhibit unusual thermalization has been recently discovered – the systems with special eigenstates called quantum many-body scars. We will propose a realization of quantum many-body scars in a 1D bosonic lattice model with a “soft” constraint in the form of density-assisted hopping.

Another long-standing problem is the realization of topologically nontrivial models with ultracold atoms. These models are usually implemented in driven cold-atom setups. However, the interplay of driving and interactions typically leads to the thermalization and additional considerations are necessary in order to identify regimes where this process is slow and allows for the preparation and measurement of an interesting topological state.

Предавању можете приступити преко линка
Meeting ID: 875 7840 8210
Passcode: 288608

Врт физике, Новости

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 16: Дубоки поглед вештачке интелигенције

10/30/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 16
„Дубоки поглед вештачке интелигенције“
Гост: др Андреја Стојић

„Машине раде и не умарају се. Пустимо им неки задатак и оне ће га извршавати док га не ураде“, каже др Андреја Стојић из Института за физику у Београду у шеснаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ и напомиње да је у анализи великог броја података важна помоћ вештачке интелигенције.

„Вештачка интелигенција може да сагледа податке на потпуно другачији начин, да одреди њихове међусобне везе и наговести разлоге зашто су се одређене појаве догодиле“, каже др Стојић, руководилац пројекта АТЛАС који је недавно освојио финансирање Фонда за науку Републике Србије и који би требало да обједини податке из Европе и САД-а који се тичу параметара стања ваздуха.

„Сагледавање било ког комплексног система из било које области би сигурно подразумевало укључивање много људи у анализу. Број података одређује хоћемо ли бити кадри да дођемо до свеукупне варијабилности оних параметара који одређују природну интелигеницју. Пошто су феномени у животној средини толико комплексни, морамо да имамо пуно примера да бисмо их разумели“, објашњава др Стојић.

—-

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Ива Бачић

10/29/2020

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 5. новембра 2020. године, у 14 часова путем Zoom платформе, Ива Бачић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Self-organization in coupled excitable systems: interplay between multiple timescale dynamics and noise

САЖЕТАК:

We will discuss several types of self-organized dynamics in coupled stochastic excitable systems with multiple timescale dynamics, considering three complementary lines of research. Within the first one, we will extend the notion of excitability to coupled systems by classifying the excitable responses of a small motif of locally excitable units, as well as by establishing the concept of macroscopic excitability. The second line of research concerns switching dynamics induced by the interplay of noise and multiplicity of timescales in small systems of locally excitable units, where we will demonstrate that this interplay gives rise to two different types of switching dynamics, namely slow stochastic fluctuations and stochastic bursting. Within the third research line, we will discuss resonant phenomena in coupled systems with local dynamics near the bifurcation threshold. In particular, we will identify two generic scenarios for the onset of inverse stochastic resonance and demonstrate a novel method of efficient control of coherence resonance based on slowly adapting feedback.

Предавању можете приступити преко линка
Meeting ID: 853 6353 9299
Passcode: 770719

Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 15: Када ће рачунари постати квантни?

10/23/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 15
„Када ће рачунари постати квантни?“
Гост: др Душан Вудраговић

„Главна разлика између квантних и класичиних рачунара је у томе што класични користе класичину логику да би нешто израчунали, односно информације виде као битове, а квантни теже да искористе ефекте квантне физике да би израчунали одређен скуп проблема“, каже др Душан Вудраговић из Института за физику у Београду у петнаестој епизоди научнопопуларног видео-серија „Врт физике“.

У годинама када ја настајала квантна механика, деловало је да је тешко наћи њену примену у свакодневном животу. Међутим, осамдесетих година прошлог века амерички физичар Пол Бениоф почиње да тврди да је могуће направити рачунаре који следе њене неинтиуитивне законе.

Прва примена квантних рачунара је према речима др Вудраговића у изучавању квантних система. „Међутим, ако ставимо на папир сву ту снагу квантног рачунара, односно количину информација које можемо да складиштимо, долазимо до закључка да би он могао да доведе до нове индустријске револуције“, додаје др Вудраговић.

—-

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести

ПРОЈЕКТИ: Физичари против коронавируса

10/22/2020

Истраживачи из Института за физику у Београду покушавају да допринесу борби против пандемије COVID-19. Мада физика и сродне области не могу суштински помоћи лечењу пацијената, поједина истраживања могу бити од користи у обуздавању заразе. Тако се група истраживача окупила око идеје да примени јонизацију за уништавање вируса у затвореном простору и покренула пројекат Continuous inactivation and removal of SARS-CoV-2 in indoor air by ionization.

Коронавирус се преноси кроз ваздух, путем капљица и аеросола, што је главни разлог за избегавање великих окупљања, држање дистанце и ношење маски. „Приступ нашег пројекта је да се путем интензивне јонизације ваздуха, која није штетна за људе, изврши инактивација вируса и њихово електростатичко уклањање из зоне дисања“, каже руководилац пројекта, др Предраг Коларж из Института за физику и наглашава да би то могло довести до ублажавања и укидања многих мера које су везане за затворен простор, али и учинити безбеднијим транспорт.

Пројекат примене јонизације за уништавање вируса изабран је и на недавном конкурсу Фонда за науку Републике Србије. Наиме, како би се бројне сличне идеје у нашој научној заједници усмериле ка спречавању ширења коронавируса, Фонд за науку је отворио Специјални програм истраживања COVID-19, на коме је између осталих, подржан и пројекат Института за физику. Партнер на овом пројекту је Медицински факултет Универзитета у Београду, а у реализацији ће учествовати и Институт за вирусологију, серуме и вакцине „Торлак“ и Клинички центар Србије.

Руководилац пројекта је др Предраг Коларж из Института за физику у Београду, а из ове установе чланови тима су и др Мира Аничић Урошевић, др Саша Ћирковић, др Анђелија Илић, др Јасна Илић Ђуровић и др Небојша Ромчевић. Истраживачи Института ће, према речима др Коларжа, бити задужени за израду комора за експерименте, као и постизање и контролу физичких параметара, постизање жељене концентрације јона и симулацију, односно моделирање јонизације.

У оквиру овог пројекта, ефикасност инактивације и уклањања вируса биће одређивана у специјалним коморама, а експеримент ће бити вршен на више различитих вируса. Планирано је да се сви подаци добијени у експериментима користе као параметри у компјутерским симулацијама јонизације ваздуха за различите просторе, попут школа, болница, позоришта, аутобуса.

Раније студије су, како др Коларж објашњава, показале да јони у ваздуху могу да инактивирају поједине врсте вируса. „Осим инактивације, јонизација доводи и до наелектрисавања и укрупњавања честица што доводи до њихове физичке депозиције на околним непроводним површинама као и до таложења путем гравитације“, каже др Коларж и додаје да би резултат овог пројекта био сет параметара јонизације ваздуха ради што ефикаснијег скраћења транспорта вируса између људи у затвореном простору.

Специјални програм истраживања COVID – 19, како се наводи на званичном сајту Фонда за науку, „има за циљ финансирање пројеката који ће допринети ефикасном научном одговору на COVID-19 пандемију изазвану SARS-CoV-2 вирусом и омогућити бољу спремност и реаговање друштва на ову пандемију“. Финансирање у оквиру програма је добило 14 пројеката којима руководе истраживачи из Београда, Новог Сада и Крагујевца.

Илустрација: Pixabay

Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 14: Дајсонова сфера

10/16/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 14
„Дајсонова сфера“
Гост: др Марко Војиновић

„Дајсонова сфера је хипотетички објекат који окружује звезду“, каже др Марко Војиновић из Института за физику у Београду у четрнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“, описујући концепт недавно преминулог славног теоретичара, математичара, физичара и статистичара Фримана Дајсона.

„Идеја је да имате рој астеорида или сличних објеката који ће у потпуности да заклоне сјај звезде. Он би користио сву енергију коју звезда израчи и ми бисмо са земље видели такав објекат као једну звезду која зрачи искључицо у инфрацрвеном спектру“, објашњава др Војиновић и напомиње да је то начин да детектујемо развијене ванземаљске цивилизације.

Објшањавајући смисао и читаве идеје и колики је њен значај за науку, др Војиновић каже: „Дајсон је волео да провоцира људе са радикалним идејама. То је његова основна баштина. Терао је људе да размишљају на начин који је различит од оног на који су навикли“.

—-

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести

ДОКТОРАТИ: Никола Бошковић

10/15/2020

Наш колега Никола Бошковић одбранио је у среду, 2. септембра 2020. године, на Електронском факултету у Нишу своју докторску дисертацију под називом „Серијски напајани планарни антенски низови са побољшаним карактеристикама“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Небојша Дончов, др Вера Марковић, др Брано Колунџија и др Зоран Станковић.

Честитамо!

Вести

ДОКТОРАТИ: Биљана Станков

10/15/2020

Наша колегиница Биљана Станков одбранила је у понедељак, 3. августа 2020. године, на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду своју докторску дисертацију под називом „Истраживања комплексних облика спектралних линија берилијума у присуству берилијумске прашине“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Миливоје Ивковић, др Игор Савић, др Стевица Ђуровић, др Лазар Гавански и др Братислав Обрадовић.

Честитамо!