IPB

проф. др Јелена Ћеранић Перишић

14. јуна 2023.

У оквиру семинара Иновационог центра Института за физику у Београду, у среду, 21. јуна 2023. године, у 12 часова, у сали „Звонко Марић“ Института за физику у Београду, проф. др Јелена Ћеранић Перишић (Институт за упоредно право, Београд) одржаће предавање:

Унитарни патент

САЖЕТАК:

Дана 1. јуна 2023. ступио је на снагу Споразум о Јединственом патентном суду који наговештава почетак нове ере у области патентне заштите проналазака у Европи. Поред заштите националним и европским патентом (који представља скуп националних патената), проналазачи напокон добијају могућност да свој проналазак заштите унитарним патентом који ће важити у готово свим државама чланицама ЕУ.

Патентну заштиту у Европи већ деценијама карактеришу фрагментација, сложен административни поступак и надасве високи трошкови заштите. Иако је значај успостављања јединственог система заштите препознат врло рано, због неслагања европских земаља у вези са појединим аспектима
заштите, тек у децембру 2012. године усвојен је тзв. патентни законодавни пакет који се састоји од три компоненте: Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне
заштите, Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите која се тиче превођења и Споразума о Јединственом патентном суду.

Будући да је у области успостављања унитарне патентне заштите
примењен механизам ближе сарадње (предвиђен Оснивачким уговорима ЕУ
којим се одобрава различит положај држава чланица у оквиру неке од
политика ЕУ), две земље су се определиле да не учествују у овом систему
заштите (Шпанија и Хрватска), а три земље да не учествују у систему
Јединственог патетног суда (Шпанија, Пољска и Хрватска). Асиметричност
заштите, као и постојање унитарног патента паралелно са европским и
националним патентима, доприноси комплексности система патентне заштите
у Европи. Упркос мањкавостима, систем унитарне патентне заштите требало
би да допринесе смањењу броја паралелних спорова у различитим
земљама, унапређењу правне сигурности кроз хармонизовану судску
праксу, обезбеђењу бржих судских поступака и смањењу трошкова
заштите.