Поводом 62. годишњице оснивања Институт за физику у Београду органзиовао је традиционалну свечаност. На свечаној седници Научног већа додељене су Годишња и Студентска награда за 2023. годину, а затим је у башти Института, у „врту физике“ на обали Дунава, организован свечани коктел за запослене и пријатеље Института.
Фото: Бојан Џодан
На свечаности поводом годишњице Института за физику у Београду, у уторак, 30. маја 2023. године, традиционално су додељене Годишња и Студентска награда. Награде се додељују за научни рад који представља значајан допринос одређеној области физике која се развија на Институту и за најбољу докторску дисертацију урађену у овој установи, а одбрањену у претходној години.
Годишњу награду за научни рад жири је доделио др Бојани Вишић за њен значајан допринос у области синтезе, карактеризације и спектроскопије неорганских нанотуба и осталих наноматеријала. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту.
У образложењу жирија се наводи да се у претходне две календарске године нарочито истиче рад др Вишић на тему синтезе и карактеризације волфрамових субоксида. Наиме, др Вишић је, како се даље наводи, направила дефинитиван помак у разумевању стехиометрие и оптичких особина чак четири различита система из ове групе. У периоду од 2021. до 2022. године др Вишић је објавила шест научних радова (категорија М21:3, М22:3) укупног импакт фактора 22.961, а најавиши ИФ има рад објављен 2021. године у часопису Nanomaterials. Радови др Вишић су током последње две календарске године цитирани укупно 109 пута.
Студентску награду добила је др Сања Ђурђић Мијин за докторску дисертацију под називом „Нееластично расејање светлости на квази-дводимензионалним материјалима“. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.
Др Сања Ђурђић Мијин је од фебруара 2018. године запослене у Центру за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду. Докторске студије на Физичком факултету Универзитета у Београду уписала је октобра 2018. године. Докторску дисертацију је израдила под менторством др Ненада Лазаревића, а одбранила ју је 10. марта 2022. године. Жири јој је награду доделио, како се у саопштењу наводи, ценећи квалитет добијених резултата, лични допринос кандидаткиње, квалитет написане докторске дисертације, као и чињеницу да резултати представљени у докторату имају значајан утицај на фундаментална и примењена истраживања.
Чланови жирија који је донео одлуку о овогодишњим наградама су др Јакша Вучичевић, др Игор Франовић и др Бранислав Цветковић, а признања је лауреатима уручио председник Научног већа др Ненад Лазаревић. Након свечаног проглашења лауреата, добитница Годишње награде је традиционално одржала предавање у ком је представила теме на којима тренутно ради и резултате до којих је дошла у претходне две године.
Фото: Бојан Џодан
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 01. јуна 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Александра Алорић (Algebra AI, Београд), одржаће предавање:
Agent-based modeling in the field of socio-economic complex systems
САЖЕТАК:
Understanding how interesting macroscopic patterns emerge out of a large number of simple microscopic interactions has been the focus of statistical physics for a very long time. In a similar vein is our desire to explain the development of macroscopic patterns at the level of society and other socio-economic systems starting from interactions of the simplest interacting elements – modeled by agents. In this talk, we will discuss several applications of agent-based models to tackle phenomena in the domains of finance, knowledge production, information transformation within communities, etc. In some cases, we can develop detailed analytical solutions in small and large population limits (questions of fragmentation in financial markets), while in others, we use numerical simulations to inform experiments. In all cases, these models allow us to learn more about the underlying systems by testing different policy strategies and investigating systems’ behavior in the domains inaccessible to experimentation.
Приступите предавању
Meeting ID: 811 8667 1554
Passcode: 971255
Један од најугледнијих физичара данашњице, Џон Елис са Кингс колеџа у Лондону, одржао је у четвртак, 25. маја 2023. године, јавно популарно предавање у Народном музеју. Догађај је део пратећег програма конференције LHCP која се одржава у Београду од 22. до 26. маја у организацији Института за физику у Београду и Физичког факултета Универзитета у Београду.
У пуном Атријуму Народног музеја професор Елис је говорио о идејама које покрећу истраживаче ЦЕРН-а, али и о Великом сударачу хадрона (LHC) који је описао као најмоћнији микроскоп којим истражујемо најситније честице и истовремено моћан телескоп који одгонета порекло универзума.
Да бисмо разумели како је дошло до Великог праска и како се свемир шири, потребно је креирати такозване мале праскове помоћу инструмената као што је LHC.
Највећи резултат до ког су до сада истраживачи који раде на Великом сударачу дошли, свакако је откриће Хигсовог бозона. Међутим, како је професор Елис на предавању рекао, ово откриће није крај модерне физике већ почетак истраживања за многа нерешена питања као што су тамна материја, однос материје и антиматерије, порекло гравитације.
Професор Елис је истакао значај међународне сарадње у раду на овако великим пројектима и напоменуо да важан допринос истраживањима у ЦЕРН-у даје и драгоцена група физичара из Србије.
Елис је публици објаснио и шта је Стандардни модел честица, односно модел који описује од чега је начињена сва материја у природи. Модел је осмишљен још шездесетих година прошлог века и потврђен је бројним експериментима у ЦЕРН-у, а последњи део ове слагалице представља Хигсов бозон, односно честица која обезбеђује да материја има масу. Постојање такозване божје честице први пут је потврђено експериментима који су изведени на LHC 2012. године.
Фото: Бојан Џодан
Студенти са Департмана за физику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и студенти астрофизике на Математичком факултету Универзитета у Београду посетили су са својим професорима у среду, 24. маја 2023. године, Институт за физику у Београду.
Представници Института су студенте дочекали у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ где је директор Института др Александар Богојевић одржао предавање и представио гостима рад ове научне установе која има статус института од националног значаја за Републику Србију.
Студенти су затим обишли центре изузетних вредности: Центар за чврсто стање и нове материјале, Центар за изучавање комплексних система, Центар за неравнотежне процесе и Центар за фотонику, где су се у разговору са истраживачима боље упознали са радом у лабораторијама и темама којима се истраживачи Института баве.
Током посете студенти су обишли и Иновациони ценатар Института где су имали прилику да чују како наука може да се примени у изради различитих производа.
Фото: Бојан Џодан
У оквиру семинара Института за физику у Београду, у понедељак, 29. маја 2023. године у 12 часова у сали Звонко Марић Института за физику у Београду, др Дејан Стојковић (Универзитет у Бафалу, Државни универзитет Њујорка), одржаће предавање:
Testing an alternative to quantum mechanics
САЖЕТАК:
In this talk we will present an alternative formulation of quantum mechanics, whose basic starting point is pure information represented by binary sequences, without any reference to space, time and matter. Directly from these binary sequences, we will derive highly non-trivial QM results: rules of angular momentum addition, Clebsch-Gordan coefficients and Wigner’s d-matrix formula. In particular, Wigner’s formula can be used to describe experiments with two sequential Stern-Gerlach detectors relatively rotated by some angle (which actually represents the first step toward formulating an emergent quantum spacetime). Being inherently discrete, and matching quantum mechanical predictions only in the continuous limit where the length of the sequences is infinite, this formalism can be tested with very precise state-of-the-art experiments in quantum optics.
Упоредо са престижном конференцијом LHCP, која окупља 400 физичара из целог света у Београду, Институт за физику у Београду организује јавно предавање једног од најугледнијих физичара данашњице, Џонатана Елиса, професора на Kингс колеџу у Лондону.
Јавно предавање под називом From Little Bangs to the Big Bang одржава се у атријуму Народног музеја, у четвртак, 25. маја 2023. године, у 14 часова.
Експерименти на Великом сударачу хадрона (LHC) у ЦЕРН-у, којима је посвећена текућа конференција, бацају светлост на бројна фундаментална питања у космологији, као што су структура и порекло видљиве материје у Универзуму, природа такозване тамне материје и будућност Универзума. Kључна улогу у овим анализама игра Хигсов бозон, јединствена и мистериозна честица која тек треба да открије своје тајне.
Предавање је отворено за публику и на енглеском језику.
Добро дошли!
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 25. маја 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Берислав Буча (Нилс Бор институт, Универзитет у Копенхагену, Данска; Департман за физику, Универзитет у Оксфорду, Уједињено Краљевство), одржаће предавање:
Eigenoperator thermalization theory
САЖЕТАК:
In this talk we will provide a rigorous framework of dynamics in locally interacting systems in any dimension. It is based on pseudolocal dynamical symmetries generalising pseudolocal charges. This generalization proves sufficient to construct a theory of all sufficiently local quantum many-body dynamics in closed, open and time-dependent systems, in terms of time-dependent generalized Gibbs ensembles. These ensembles unify seemingly disparate manifestations of quantum non-ergodic dynamics including quantum many-body scars, continuous, discrete and dissipative time crystals, Hilbert space fragmentation, lattice gauge theories, and disorder-free localization. In the process novel pseudo-local classes of operators are introduced: „restricted local“, which are local only for some states, and „crypto-local“, whose locality is not manifest in terms of any finite number of local densities. This proven theory is intuitively the rigorous algebraic counterpart of the eigenstate thermalization hypothesis and has implications for thermodynamics: quantum many-body systems, rather than merely reaching a Gibbs ensemble in the long-time limit, are always in a time-dependent generalized Gibbs ensemble for any natural initial state.
[1] B. Buča, arXiv:2301.07091 (2023).
[2] B. Doyon, Commun. Math. Phys. 351, 155 (2017).
Приступите предавању
Meeting ID: 863 2577 7411
Passcode: 479654
Једна од најважнијих конференција у савременој науци, LHCP (Large Hadron Collider Physics Conference 2023), ове године одржава се у Београду. Више од 400 физичара из целог света долази да разговара о најновијим резултатима у истраживањима елементарних честица од којих је свемир сачињен и будућности акцелераторских постројења на којима се честице истражују.
Престижна LHCP конференција, посвећена физици Великог сударача хадрона (LHC) у ЦЕРН-у, што је највећи акцелератор честица данашњице, организује се од 22. до 26. маја у хотелу Метропол у Београду. Конференцију организују Институт за физику у Београду и Физички факултет Универзитета у Београду.
Као највећи акцелератор на свету који се налази у 27 километара дугом тунелу 100 метара под земљом, код Женеве, LHC је инструмент који убрзава снопове протона, а физичари помоћу више детектора у различитим експериментима посматрају њихове сударе како би истраживали структуру материје. Физичари из Србије у више истраживачких тимова учествују у овим мерењима заједно са колегама из Европе и света, што је било пресудно да Република Србија 2019. године постане двадесет и трећа пуноправна чланица ЦЕРН-а.
LHC ради од 2011. године и подаци који су на њему прикупљени већ следеће, 2012. године омогућили су да се открије Хигсов бозон. Ова честица, у медијима позната као Божја, била је предвиђена такозваним Стандардним моделом физике честица још од шездесетих година 20. века, али је за потврду њеног постојања било неопходно да се у ЦЕРН-у изгради акцелератор попут LHC. Након првог покретања LHC-а и низа мерења која су трајала две године, физичари су, на све вишим енергијама судара, спровели још две велике кампање мерења које се називају Run-2 (2015-2018) i Run-3 (2022-данас).
Програм конференције LHCP у Београду обухвата детаљан преглед последњих експерименталних и теоријских резултата заснованих на подацима прикупљеним током Run-2, алии прве резултате добијене на основу мерења Run-3 која су у току. Такође, на конференцији ће заједница физичара високих енергија (како се ословљавају научници који проучавају елементарне честице) разговарати о будућим правцима истраживања, како у теорији, тако и у експерименту. Главни циљ конференције је да обезбеди простор за снажну и живу дискусију међу физичарима који изучавају Стандрадни модел, као и алтернативне физичке теорије.
Конференција се у Београду организије након што је претходних година била у Барселони (2013), Њујорку (2014), Санкт Петерсбургу (2015), Лунду (2016), Шангају (2017), Болоњи (2018), Пуебли (2019) и Тајпеју (2022). Поред научног, конференција обухвата и серију додатног програма међу којима су и научно-дипломатски форум, иновациони панел, посета компанијама које сарађују са ЦЕРН-ом и други. Међу најзанимљивијим догађајима свакако је предавање које ће један од најугледнијих физичара данашњице, Џон Елис, у четвртак, 25. маја у 14 часова одржати у Нарадном музеју Србије, а које ће бити отворено за ширу јавност.
Фото: Бојан Џодан
Сајт конференције
Тридесет и трећи скуп Европске мреже за комуникацију физике честица, препознатљиве по акрониму EPPCN (European Particle Physics Communication Network) одржан је у Инстутуту за физику у Београду у четвртак и петак, 11. и 12. маја. Београд је по први пут био домаћин оваквог догађаја, а гости из европских земаља, чланица ЦЕРН-а, имали су прилику да се упознају са Србијом која је постала пуноправна чланица ЦЕРН-а 2019. године, као и са Институтом за физику и локалним напорима на пољу комуникације науке.
Организацију EPPCN основао је Савет ЦЕРН-а још 2005. године, на основу смерница из Стратегије развоја физике високих енергија и она окупља представнике из свих земаља чланица ЦЕРН-а који су професионалци у области комуникације науке. Редовни састанци EPPCN-а одржавају се два пута годишње, како у ЦЕРН-у, тако и у земљама чланицама, а организација се бави како конкретним медијским акцијама широм Европе, тако и развојем и унапређењем техника комуникације науке са широм јавношћу у свакој од земаља чланица.
Током састанка у Београду, члановима EPPCN, у име домаћина, обратили су се др Петар Аџић, представник Србије у Савету ЦЕРН-а, као и директор Института за физику, др Александар Богојевић. Ко-председнице мреже, Ванеса Мекснер из Холандије и Ана Годино, која је руководилац Одељења за комуникације, образовање и јавне програме ЦЕРН-а истакле су задовољство што се конференција EPPCN ове године организује у Београду и посебно похвалиле напоре и резултате Института за физику у комуникацији науке у Србији.
Током дводневног програма, чланови EPPCN разговарали су о новом научном музеју Science Gateway, o предстојећем јубилеју 70 година од оснивања ЦЕРН-а и разним конкретним техничким питањима, као што су пласман научнопопуларних информација на друштвеним мрежама, заштита животне средине у науци и комуникација изградње будућих акцелератора.
Састанак EPPCN у Србији организовало је Одељење комуникација Института за физику у Београду.
