Како зауставити одлив мозгова?

28. децембра 2023.

Како решити проблем одласка младих научника који напуштају Србију? У новој, специјалној епизоди видео-серијала „Врт физике“ – кроз непосредна, лична искуства истраживача – представљамо очигледно решење до кога је дошао Институт за физику у Београду: да се обезбеде услови за истраживање и створи оаза изврсности како би се део младих истраживача вратио у њу.

Уз опадајуће трендове у демографији, „одлив мозова“ се сматра једним од највећих друштвених проблема у Републици Србији, због кога земља из године у годину остаје без најдрагоценијих људских ресурса иако претходно годинама улаже у њихово образовање. Различите процене говоре о десетинама, па и стотинама хиљада младих стручњака који напуштају земљу.

Институт за физику у Београду већ дуго ради на решавању овог проблема. „У Институт се већ 10 година враћа већи број људи него што одлази. Порастао је број људи који одлазе, али мало брже од тога расте број људи који се враћају”, каже др Александар Богојевић, директор Института.

“На Институт за физику сам се вратио првенствено зато што сам желео да се вратим у своју земљу, да ту живим, а схватио сам да моја каријера овде неће трпети ни на који начин и да су услови за рад овде подједнако добри као у иностранству”, каже др Јакша Вучичевић, који се вратио из Института за теоријску физику у Саклеу код Париза, а потом освојио престижни ервопски ЕРЦ грант.

“Ја сам донела одлуку да се вратим у Србију зато што ми је овде срце на месту и било ми је доста девет година у иностранству. Проширила сам видике, стекла искуство и видела како функционише наука на развијенијим факултетима и мислила сам да је час да се вратим”, каже др Наташа Аџић, која се у Институт вратила са Факултета за физику Универзитета у Бечу.

“Радити на Институту за физику је привилегија. То је окружење у ком постоје сви услови за бављење научним радом и то је место које сматрам својом научном кућом”, каже др Саша Дујко, који се вратио са Универзитета Џејмс Кук у Аустралији.

Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, у својих 25 лабораторија запошљава више од 200 истраживача од којих је већина део образовања или каријере провела у иностранству. Њихов повратак је пресудан за врхунски квалитет истраживања и бројне међународне и домаће пројекте које истраживачи Института освајају.

“Увек је добро бити близу породице и пријатеља, то је била једна од првих ствари које су мени биле битне. Једина опција за повратак је био Институт за физику”, каже др Бојана Вишић, која се вратила са Института Вајцман у Израелу.

“Лепота Института за физику је што даје висок степен академске слободе, а оно што мени као теоретичару треба је административна подршка. На Институту за физику је боља административна подршка него што сам видео на западу”, каже др Игор Прлина који се вратио са Универзитета Браун у САД.

“Током свог боравка на постдокторским студијама у Лисабону видео сам да друге истраживачке институције по целом свету, бар у контексту теоријског истраживања којим се ја бавим, нису ништа боље од институција које ми имамо овде у Београду”, каже др Марко Војиновић, који се вратио са Универзитета у Лисабону у Португалу.

“Колико год сам се добро уклопила у немачко друштво, тамо сам се осећала као странац. Хтела сам да се вратим у своју кућу, а Институт је моја кућа”, каже др Соња Предин, која се вратила са Института за информатику у Хофу у Немачкој.