Наша колегиница Јасна Вујин одбранила је у уторак, 26. септембра 2023. године, на Факултету за физичу хемију Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Физичкохемијска карактеризација хетероструктура дводимензионалних материјала (графен, волфрам-дисулфид) и биолошких молекула (цистеин, 1, 2 дипалмитоли-sn-глицеро-3-фосфохолин)“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Немања Гаврилов, др Ана Доброта и др Ивана Милошевић. Ментори су др Радмила Панајотовић (Институт за физику у Београду) и др Игор Пашти (Факултет за физичку хемију).

Честитамо!

Издавачка кућа World Scientific објавила је недавно књигу State-Sum Models of Piecewise Linear Quantum Gravity чији је један од аутора истраживач Института за физику у Београду, др Марко Војиновић. Др Војиновић је члан Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику, а књигу је написао са др Александром Миковићем, редовним професором Лусофона универзитета у Португалу.

Књига даје комплетан и детаљан увид у такозване state-sum моделе квантне гравитације. Ови модели су засновани на триангулацији глатких многострукости, а књига чији је коаутор др Војиновић, даје целокупни апарат за рад и тумачење. Поред тога, књига даје и детаљан увид у моделе квантне гравитације који су засновани на сличним премисама, као што је Regge модел, spin-foam модели и spin-cube модел, док су други егзотични модели квантне гравитације само кратко описани.

Врло стручна, књига је намењена пре свега заједници физичара који се баве истраживањем гравитације и којима ће ово штиво бити драгоцен приручник у раду са state-sum моделима.

Издавачка кућа World Scientific из Сингапура има своје канцеларије широм света и међународни је академски издавач као и највећи међународни научни издавач у азијско-пацифичком региону.

Истраживачи Института за физику у Београду учествоваће у 11 пројеката у оквиру програма Призма Фонда за науку Републике Србије*. Према резултатима и анализи пролазности коју је Фонд саопштио у четвртак, 28. септембра, Институт се по броју пројеката за које су додељена средства налази међу десет првих од 176 институција које су учествовале на овом јавном позиву.

Програм Призма је нови, амбициозни програм Фонда за науку којим се подржавају пројекти основих и примењених истраживања за које нису унапред задате теме и за који је предвиђен укупан буџет од 25 милиона евра. Пројекти су разврстани на шест области, односно шест потпрограма, а пријављивање је трајало до октобра 2022. године, након чега је почео дуги процес селекције.

У пројектима у којима учествују истраживачи Института, сарађује више институција. Најбољи резултат Институт је остварио у области природних наука и математике где је укупно додељено 32 пројекта. Уз те пројекте на Институт ће стићи један пројекат из области вештачке интелигенције, и један из области биомедицинских наука.

Посебно је занимљиво да је у три пројеката на којима учествују истраживачи Института носилац пројекта сам Институт за физику. У осталима су носиоци партнерске институције.

Три пројекта у којима је Институт носилац су Topology-derived methods for the analysis of collective trust dynamics којим ће руководити др Марија Митровић Данкулов, Polaron Mobility in Model Systems and Real Materials којим ће руководити др Ненад Вукмировић и 2D Material-based Tiled Network Films for Heritage Protection којим ће руководити др Тијана Томашевић-Илић.

Фотографија приказује детаљ са витража у Институту за физику у Београду (Фото: Бојан Џодан ИПБ)

Сазнајте више о резултатима истраживача у Србији на страници програма ПРИЗМА

—

*Информација у тексту је измењена 29. септембра 2023, у 16:30, на основу података управе Института за физику у Београду

Академик Федор Хербут, један од наших најистакнутијих стручњака у области теоријске физике, међународно признат по својим научним достигнућима из области квантне теорије информација и квантне механике, преминуо је 25. септембра 2023. године у 91. години.

Рођен је у Новом Врбасу 2. маја 1932. године. Физику је дипломирао на Природно-математичком факултету у Београду 1957. године, а након завршетка основних студија запослио се као асистент у Институту „Борис Кидрич“ у Винчи. Као стипендиста овог института стручно се усавршавао од 1960. до 1963. године на Универзитету у Бирмингему (Енглеска), на Одељењу за теоријску физику под менторством чувеног физичара Рудолфа Е. Пајерлса, где је и докторирао 1964. године.

По повратку у земљу наставља да ради у Институту „Борис Кидрич“, а 1976. прелази на Природно-математички факултет (ПМФ) Универзитета у Београду. За дописног члана Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ  изабран је 1988, а за редовног 2003. године.

Поље научног рада академика Хербута обухватало је основе квантне теорије информације,  извођење закона вероватноће у квантној механици, идентичне честице, репрезентације вектора стања двочестичних система антилинеарним Хилберт-Шмитовим операторима, теорију мерења, квантну логику, интерпретацију релативних стања, као и примењену математику и математичку физику.

Његова богата научна библиографија садржи преко 100 научних радова објављених у стручним домаћим и међународним часописима, велики број научних студија и неколико уџбеника, међу којима се издвајају Квантна механика за истраживаче I и II, који су својим визионарским садржајем и обухватношћу постали једна од најзначајнијих научних публикација на нашем језику, ударивши темељ Београдске школе квантне механике.

Био је стални члан  Међународног удружења математичких физичара (International Association of Mathematical Physicists), као и Издавачког савета домаћег научног часописа Свеске физичких наука СФИН

Добитник је награде Института „Борис Кидрич“ за најбољи научни рад (1968).

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју теоријске физике

У четвртак, 21. септембра, у 18 сати, у простору који се назива „Букмаркер“, у књижари Делфи СKЦ у Београду, одржана је промоција научнопопуларне књиге „Алхемија бомбе“ нашег колеге Слободана Бубњевића, руководиоца Одељења за комуникације Института за физику у Београду. „Алхемија бомбе„, објављена у издању „Лагуне“, већ је привукла пажњу медија и читалаца, тако да је и пре промоције, већ штампано друго издање.

На промоцији је гостовао директор Института, др Александар Богојевић, а поред њега говорили су и Филип Шварм, уредник „Времена“, Зоран Пеневски, уредник књиге и аутор. Разговор је модерирала Тања Вучковић из „Лагуне“. Промоција је привукла разнолику публику, новинаре, писце, комуникаторе науке, као и ширу читалачку публику.

„Алхемија бомбе“ није само физика, већ и приказ живота у једном узбудљивом раздобљу“, рекао је директор Института за физику, др Александар Богојевић, додајући да је реч „о књизи која дотиче све нас. Нешто што се дешава током наших живота, и утиче на нашу будућност и будућност наше деце.“ Објашњавајући везе између науке и друштва, Богојевић је истакао како „није циљ да решимо све проблеме, циљ је да живимо у универзуму који је направљен тако да, сваки пут кад решимо један проблем, појаве се нова питања. И то је та игра коју играмо. Ако се плашимо, онда те проблеме нећемо моћи да решимо. Они нас инспиришу.“

Филип Шварм је истакао да је разумљиво интересовање јавности јер, по његовом мишљењу, књига помера границе, а притом је „књига за свакога“, док је Зоран Пеневски оценио: „Можемо мерити научнопопуларну литературу до ове књиге, и од ове књиге надаље. Од ове књиге можемо да причамо о правој доброј научној публицистици код нас“.

„Алхемија бомбе“ описује драматичну историју нуклеарне ере, почев од открића фисије, пројекта Менхетн и бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, преко нуклеарних тензија током Хладног рата, све до Чернобиља, Фукушиме и данашње кризе у Запорожју.

Фотографије: Лагуна