СТИПЕНДИЈЕ: Конкурс за доделу стипендије Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић

Управни одбор Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић расписује конкурс за доделу три студентске стипендије за студенте акредитованих академских студија физике за школску 2023/2024. годину.

Ове стипендије – чији је Институт за физику један од донатора – додељују се талентованим студентима физике лошег материјалног стања.

Конкурс је отворен од 1. до 15. новембра 2023. године, а право учешћа имају студенти са акредитованих основних студија физике, мастер академских студија физике (који су претходно завршили основне академске студије физике) и студенти акредитованих интегрисаних мастер академских студија физике у Републици Србији.

Више о самом конкурсу можете пронаћи у ОВОМ ДОКУМЕНТУ.

Пратећа документација:
ОБРАЗАЦ 1 – Пријава за доделу Србије
ОБРАЗАЦ 2 – Подношење доказа и овера података о приходу породице
ОБРАЗАЦ 3 – Уверење о просечном месечном приходу по члану породице
ОБРАЗАЦ 4 – Уговор о студентској стипендији
Статут задужбине Коњевић

ДОКТОРАТИ: Мирјана Мићевић

Наша колегиница Мирјана Мићевић одбранила је у уторак, 26. септембра 2023. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Ефекти наночестица CeO2 и ZnO на туморске (HeLa) и нетрансформисане (MRC-5) ћелије in vitro проучавани вибрационом спектроскопијом и микроскопијом на бази атомских сила“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Душанка Савић-Павићевић (Биолошки факултет Универзитета у Београду), проф. др Марко Даковић (Факултет за физичку
хемију Универзитета у Београду) и др Зорана Дохчевић-Митровић (Институт за физику у Београду). Ментори су др Соња Ашкрабић (Институт за физику у Београду) и проф. др Горан Брајушковић (Биолошки факултет Универзитета у Београду).

Честитамо!

КОЛОКВИЈУМ: проф. др Јане Кондев

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 23. октобра 2023. године у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Emergence of size in living cells

одржаће проф. др Јане Кондев (Мартин А. Фишер школа физике, Брандис универзитет, САД).

САЖЕТАК:

The emergence of macroscopic phenomena from the interactions of its microscopic components has been the focus of condensed matter physics for many decades. Successes include our understanding of phase transitions, while turbulence still remains mostly mysterious. To what extent do these lessons from physics apply to biology is an open question.

In cell biology, for more than a hundred years it has been observed that micron-sized internal structures (organelles) within the cell self-assemble from nanometer-sized proteins to a well defined size. In this talk we will describe our experiments on yeast cells and related theoretical work that seeks to uncover the general principles of organelle size as an emergent phenomenon in cell biology.

САРАДЊА: Донација ГИЗ-а Институту

У оквиру Глобалног програма „Миграције и дијаспора“ којим се промовише потенцијал који имају глобалне миграције за одрживи развој, Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) донирала је Институту за физику у Београду вредну опрему. Ова донација намењена је стручњацим који су се вратили у земљу како би овде наставили каријеру.

Донацију је примила др Соња Предин, која је ангажована у Лабораторији за промену рачунара у науци. Др Предин је једна од много истраживача који су провели неко време радећи у иностранству, а затим се вратили у Србију и истраживања наставили на Институту за физику у Београду.

Наиме, након што је завршила студије теоријске физике на Универзитету у Београду, др Предин је уписала докторске студије у Немачкој, на Универзитету у Регенсбургу, где је 2017. докторирала са тезом „Спектар квантне заплетености у графенским системима“.

Затим је наставила рад у области примењених истраживања радећи као научна сарадница у сарадњи са индустријским партнерима на Институту за информатичке системе у Хофу. У јесен 2021. године др Предин се вратила у Србију и истраживања наставила на Инстиутуту за физику у Београду где се бави проучавање суперпроводљивости, квантног Холовог ефекта, као и примене техника машинског учења и анализе података у разумевању сложених физичких феномена.

Опрема коју је ГИЗ донирао др Предин – УПС систем напајања за кластер ПАРАДОКС – обезбедиће аутономност напајања суперрачунара на Институту. Корист од донације имаће сви корисници ПАРАДОКСА.

Фото: др Душан Вудраговић, др Соња Предин и др Антун Балаж са Снежаном Антонојевић из ГИЗ-а испред Парадокса.

ПОСЕТЕ: Гимназијалци специјализованих одељења нишке гимназије на Институту

Ученици нишке Гимназије „Светозар Марковић“ који похађају специјализована одељења за ученике са посебним способностима за физику и за математику заједно са својим наставницима посетили су у четвртак, 12. октобра Институт за физику у Београду.

За близу 40 веома заинтересованих ученика на Институту су организована два популарна предавања. Др Дејан Ђокић је говорио о једном од пет Ајнштајнових радова из 1905. године о Брауновом кретању које је играло пресудну улогу у разумевању кинетичке теорије гасова, биолошких система али и неких питања модерне физике.

Др Марко Војиновић је говорио о необичним закључцима и феноменима којима се баве физичари који проучавају гравитацију. Оба предавања су из различитих перспектива осветлила велику заоставштину Алберта Ајнштајна у савременој физици.

Током обиласка Института ученици су посетили Лабораторију за примену рачунара у науци где им је др Антун Балаж заједно са млађим истраживачима говорио о истраживањима из разних области физике где се у изучавању комплексних система користе нумеричке симулације на суперкомпјутеру Парадокс.

Иначе, ученици Гимназије „Светозар Марковић“ из специјализованих одељења за физику и математику  које је у овој посети предводио њихов наставник, др Драгољуб Димитријевић са Природно-математичког факултета у Нишу, похађају наставу по посебном програму у коме се стичу потпунија знања не само из физике и математике него и осталих природно-математичких наука, укључујући и информатику, биохемијске науке и астрономију.

IN MEMORIAM: Наташа Чалуковић

У Београду је 12. октобра 2023. преминула Наташа Чалуковић, угледна професорка физике у Математичкој гимназији. Рођена 1955. године, Наташа Чалуковић је оставила огроман траг у заједници физичара у Србији, па тако и у Институту за физику у Београду. Њен прерани одлазак представља велики губитак како за домаћу просвету, тако и за науку у Србији.

Као једна од најуспешнијих професорки физикe, каријеру је провела у Математичкој гимназији у Београду где је радила од 1978. до 2020. године. Многи њени ђаци су остварили изузетне успехе на домаћим и међународним такмичењима, а бројни су изабрали физику као свој животни позив. Објавила је више од 30 уџбеника и збирки задатака. Добила је бројне награде као што су „Доситеј Обрадовић“ и Награда града Београда.

Њен специфичан рад са даровитим ђацима, али и огромна посвећеност свим ученицима, обликовали су генерације младих људи од којих су многи постали светски успешни истраживачи, инжењери и експерти у бројним областима. Одважни начин на који је Наташа Чалуковић приступала решавању проблема и коме је учила своје ђаке наставиће да живи са њима.

ИЗ МЕДИЈА: РТС о термалним камерама развијеним на Институту

Тим који предводе истраживачи Инситута за физику у Београду, успешно је реализовао пројекат Biological and Bioinspired Structures for Multispectral Surveillance који финансира НАТО у оквиру програма „Наука за мир и безбедност“, преноси портал Радио Телевизије Србије.

Посебну пажњу медија претходне недеље привукла је нискобуџетна инфрацрвена камера коју је тим из Института развио у оквиру овог пројекта.

„Најновија камера је минијатуризована и њене перформансе су знатно боље од већине тренутно доступних (комерцијалних) термалних камера“, наводи се на сајту РТС и додаје да су инспирација за камеру биле микросопске структуре са крила инсеката.

Ове микростуктуре се, према речима др Данице Павловић из Центра за фотонику Института за физику, вође пројектног тима, померају и трепере када се озраче инфрацрвеним зрачењем.

“У овом пројекту смо користили природне и вештачке микроскопске структуре као пикселе за будућу камеру, која ће детектовати инфрацрвено зрачење. Управо је израда пиксела за такве камере најкомплекснија компонента, али и веома скупа за израду, са сталном потребом за побољшањем сензитивности и резолуције“, каже др Даница Павловић за РТС.

Нови тип камере ће бити доступнији земљама у развоју, а камера може бити значајна у индустрији, на пример за праћење квалитета производње, у медицини и праћењу квалитета земљишта и ваздуха.

У пројектном тиму са др Даницом Павловић су др Дејан Пантелић и др Бранислав Саларић из Центра за фотонику Института за физику у Београду.

Истраживачима Института за физику у реализацији пројекта су помогле и колеге са других института и факултета Универзитета у Београду, али и истраживачи Института за физику у Загребу.

О инфрацрвеним камерама развијеним на Институту и о пројекту у оквиру ког су настале, писали су и Политка, Недељник и портал Телеграф Наука.

Фото: Жељко Ковачевић

СЕМИНАР: др Марко Војиновић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 13. октобра 2023. године, у 11 часова у сали 360 Института за физику, др Марко Војиновић (Инситут за физику у Београду) одржаће предавање:

A short review of Henneaux-Teitelboim gauge symmetry

САЖЕТАК:

We will give a short introduction into HT gauge symmetry, and discuss some of its basic properties. The example of HT transformations of the Chern-Simons action will be worked out in detail, as well as some general results regarding nBF theories. We will also discuss some symmetry breaking scenarios and their
influence on HT gauge group. Based on arXiv:2305.00117.

НАЈАВЕ: Турнир младих физичара

Након двогодишње паузе, 2. октобра 2023. године почео је нови циклус Турнира младих физичара. Бира се најбољи тим из Србије који ће представљати земљу на 37. међународном такмичењу у Будимпешти. Такмичење је планирано за лето 2024. године, а Србију ће представљати тим од шесторо најбољих ученика.

На првом нивоу такмичења, односно дописном такмичењу, могу учествовати сви заинтересовани средњошколци. Пријаве трају од 2. октобра до 19. новембра 2023. године, а за пријаву је потребно истражити један од 17 проблема, написати и приложити извештај о изабраном феномену. Неопходно је поставити и видео извођења феномена.

Изабрани проблеми, правилник и пример извештаја могу се пронаћи на званичном сајту Турнира младих физичара.

Дописно такмичење ће прегледати стручна комисија, а затим ће 54 најбољих ученика бити позвано на припреме за даље такмичење.

Организатор Турнира младих физичара у Србији је Удружење младих физичара – Спинор које организује такмичење у сарадњи са Физичким факултетом Универзитета у Београду, Институтом за физику у Београду и Друштвом физичара Србије.

Сазнајте више о такмичењу
Турнир младих физичара

СЕМИНАР: Филипо Ферари

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 12. октобра 2023. године, у 14 часова путем Zoom платформе, Филипо Ферари (Лабораторија за теоријску физику наносистема и Центар за квантну науку и инжењеринг, EPFL, Лозана, Швајцарска) одржаће предавање:

Transient and steady-state quantum chaos

САЖЕТАК:

The study and characterization of quantum chaos and its connection to random matrix theory is a milestone in the study of many-body physics [1]. The question of how quantum chaos behaves in the presence of dissipation is attracting an increasing attention, motivated by the advent of noisy intermediate-scale quantum (NISQ) hardware. From a fundamental point of view, dissipation allows overcoming the paradigms of standard quantum mechanics, but at the same time requires developing novel criteria to univocally characterize and determine quantum chaos in dissipative configurations [2]. Furthermore, given the eventual decay of a quantum system towards its steady state, dissipative chaos has been characterized mainly as a transient phenomenon [3].

In this talk, we will introduce the Spectral Statistics of Quantum Trajectories (SSQT), a criterion to define and characterize quantum chaos both in the transient dynamics and in the steady state of driven-dissipative quantum systems [4]. The criterion succeeds where other well-established methods provide ambiguous results. The application of the SSQT to an asymmetrically driven dissipative Bose-Hubbard dimer, a paradigmatic model for quantum simulation, shows the presence of integrability, transient chaos, and steady-state chaos. When comparing the quantum trajectory analysis with a study of the mean-field classical limit, the most cases displaying quantum chaos become classically integrable. This analysis provides strong evidence for the existence of an emergent dissipative quantum chaos, and paves the way for the systematic study, both theoretical and experimental, of chaos in driven-dissipative bosonic chains.

[1] L. D’Alessio et al., Adv. Phys. 65, 239 (2016).
[2] R. Grobe et al, Phys. Rev. Lett. 61, 1899 (1988).
[3] L. Sa et al., Phys. Rev. X 10, 021019 (2020).
[4] F. Ferrari et al., arXiv:2305.15479 (2023).

Приступите предавању
Meeting ID: 824 8458 9143

Passcode: 582878