У оквиру Глобалног програма „Миграције и дијаспора“ којим се промовише потенцијал који имају глобалне миграције за одрживи развој, Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) донирала је Институту за физику у Београду вредну опрему. Ова донација намењена је стручњацим који су се вратили у земљу како би овде наставили каријеру.

Донацију је примила др Соња Предин, која је ангажована у Лабораторији за промену рачунара у науци. Др Предин је једна од много истраживача који су провели неко време радећи у иностранству, а затим се вратили у Србију и истраживања наставили на Институту за физику у Београду.

Наиме, након што је завршила студије теоријске физике на Универзитету у Београду, др Предин је уписала докторске студије у Немачкој, на Универзитету у Регенсбургу, где је 2017. докторирала са тезом „Спектар квантне заплетености у графенским системима“.

Затим је наставила рад у области примењених истраживања радећи као научна сарадница у сарадњи са индустријским партнерима на Институту за информатичке системе у Хофу. У јесен 2021. године др Предин се вратила у Србију и истраживања наставила на Инстиутуту за физику у Београду где се бави проучавање суперпроводљивости, квантног Холовог ефекта, као и примене техника машинског учења и анализе података у разумевању сложених физичких феномена.

Опрема коју је ГИЗ донирао др Предин – УПС систем напајања за кластер ПАРАДОКС – обезбедиће аутономност напајања суперрачунара на Институту. Корист од донације имаће сви корисници ПАРАДОКСА.

Ученици нишке Гимназије „Светозар Марковић“ који похађају специјализована одељења за ученике са посебним способностима за физику и за математику заједно са својим наставницима посетили су у четвртак, 12. октобра Институт за физику у Београду.

За близу 40 веома заинтересованих ученика на Институту су организована два популарна предавања. Др Дејан Ђокић је говорио о једном од пет Ајнштајнових радова из 1905. године о Брауновом кретању које је играло пресудну улогу у разумевању кинетичке теорије гасова, биолошких система али и неких питања модерне физике.

Др Марко Војиновић је говорио о необичним закључцима и феноменима којима се баве физичари који проучавају гравитацију. Оба предавања су из различитих перспектива осветлила велику заоставштину Алберта Ајнштајна у савременој физици.

Током обиласка Института ученици су посетили Лабораторију за примену рачунара у науци где им је др Антун Балаж заједно са млађим истраживачима говорио о истраживањима из разних области физике где се у изучавању комплексних система користе нумеричке симулације на суперкомпјутеру Парадокс.

Иначе, ученици Гимназије „Светозар Марковић“ из специјализованих одељења за физику и математику  које је у овој посети предводио њихов наставник, др Драгољуб Димитријевић са Природно-математичког факултета у Нишу, похађају наставу по посебном програму у коме се стичу потпунија знања не само из физике и математике него и осталих природно-математичких наука, укључујући и информатику, биохемијске науке и астрономију.

Традиционално, првог уторка у октобру Нобелов комитет је објавио имена добитника Нобелове награде за физику. Лауреати престижне награде за 2023. годину су Пјер Агостини са Универзитета Охајо у САД, Ференц Крауз са Макс Планк института за квантну оптику у Немачкој и Ани Л’Улије, професорка на Универзитету Лунд у Шведској. Како се у саопштењу наводи, награда им је додељена за “експерименталне методе које генеришу атосекундне импулсе светлости за проучавање динамике електрона у материјалима”.

Наиме, троје научника је успело да створи екстремно кратке импулсе светлости који могу бити нов алат за проучавање електрона с обзиром да се промене и процеси у електронима одигравају неухватљиво брзо.

„Генерација атосекундних светлосних импулса је омогућена првенствено развојем савремених и комплексних извора зрачења као што су ласери на слободним електронима и експерименталне поставке за генерацију виших хармоника“, објашњава др Александар Крмпот из Лабораторије за биофизику Института за физику у Београду.

Промене у електронима се дешавају у временским размацима који се мере атосекундама, а атосекунда траје милијарду милијарди пута краће од једне секунде.

Изазов је произвести овако кратке импулсе, а како др Крмпот објашњава, фундаментална ограничења импулса светлости (па и атосекундног) су централна таласна дужина и такозвана ширина спектра на којима се имплуси генеришу. Наиме, импулс не може бити краћи од једног периода зрачења.

„За таласну дужину 800 nm, што је бликса инфрацрвена област, добијамо минималну дужину трајања импулса око 2,5 fs (типична таласна дужина комерцијалних fs ласера који имају дужину трајања импулса око 100 fs, два таква се користе у нашој Лабораторији за биофизику) док је на таласној дужини од 30 nm минимална могућа дужина трајања импулса 100 fѕ“, каже др Крмпот.

У генерацији атосекундних светлосних импулса битна је вакуумска техника, а др Крмпот објашњава да је то зато што је реч о таласним дужинама које су у домену вакуумског УВ зрачења и меког Х зрачења.

Атосекундне импулсе светлости зато могу бити добар алат, а примене се могу наћи у електроници, медицини и другим областима. „Они отварају врата ка проучавању брзих процеса у разним областима физике са временском резолуције која је реда дужине трајања импулса“, каже др Крмпот и додаје је реч о веома комплексним експериментима који се углавном своде на такозване пумпа-проба експерименте. „На узорак стижу заједно један атосекудни импулс и најчешће један fs импулс из комерцијалног ласера у блиској инфрацрвенмој области. Прецизном контролом кашњења једног импулса у односу на други и узастопним понављањем експеримента у којем се постепено увећава то кашњење, могуће је у времену мапирати одређени брзи процес“, објашњава др Крмпот.