Наша колегиница Јадранка Васиљевић одбранила је у среду, 30. септембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Простирање, локализација и контрола светлости у Матјеовим решеткама“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Милорад Кураица, проф. др Ђорђе Спасојевић, др Дејан Тимотијевић и проф. др Драгица Кнежевић.
Честитамо!
ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 12
„Механизам једне муње“
Гост: др Саша Дујко
„Једна од најочигледнијих манифестација неравнотежних плазми у природи су електричне муње“, каже у дванаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала Врт физике, др Саша Дујко из Института за физику у Београду и додаје да е електричне муње могу посматрати као генератори у глобалом електричном пољу.
Мада су електричне муње природни феномен који привлачи велику пажњу, још увек нису откривени сви механизми њиховог настајања. „ У Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме бавимо се моделовањем, дијагностиком и применама неравнотежне плазме. Оне настају у електричним гасним пражњењима и имају велики број примена“, објашњава др Дујко у епизоди посвећеној муњама.
Електричне муње нису феномен карактеристичан само за Земљу. Има их и у атмосфери Јупитера, Сатурна, а постоје докази да их има и у атмосфери Нептуна и Урана.
„Ситуација са Марсом и Венером је мало компликованија“, каже др Дујко и објашњава да досадашње мисије у атмосфери Марса нису детектовале муње, али да пешчане олује указују да их у атмосфери ове суседне планете вероватно има. „Најконтроверзнија је ситуација са Венером где имамо доказ и за постојање електричних муња и против“, каже др Дујко.
Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.
—-
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић
Производња: Институт за физику у Београду, 2020.
ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 11
„Скривени свет мноштва“
Гост: др Димитрије Степаненко
„За већину материјала скала од око 100 нанометара је место где квантна механика погине“, каже у једанаестој епизоди научнопопуларног виде-серија „Врт физике“ др Димитрије Степаненко из Института за физику у Београду објашњавајући како се светови и правила која важе у њима мењају са скалама величине.
Како димензије света постају мање, тако откривамо нове објекте и феномене. “Ако кренемо од макроскопске скале да се спуштамо једна могућност је да постоји нагли прелаз од макроскопске коју описујемо класичном физиком до микроскопске коју описујемо теоријом елементарних честица и да не постоји никаква међуструктра. Али, између постоје нивои организације материје са својим правилима”, каже др Степаненко.
Између макро и микросвета налази се наносвет којим владају сасвим другачија правила и у коме наше интуиције стечене у изучавању окружења или квантне механике престају да важе. Тим разликама између светова различитих величина посвећена је ова епизода „Врта физике“.
Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.
—-
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић
Производња: Институт за физику у Београду, 2020.
Слика која приказује повезаност Хилбертовог простора у квантном систему, настала помоћу програма Mathematica, у оквиру рада међу чијим се ауторима налазе и две истраживачице са Института, објављена је крајем јула 2020. године на почетној страни часописа Communications Physics који издаје најпрестижнији издавач у науци – Nature.
У јуну је у поменутом часопису објављен рад под називом Quantum scars of bosons with correlated hopping. Прва ауторка овог рада је Ана Худомал (на слици доле) из Лабораторије за примену рачунара у науци Института за физику у Београду, а коаутори су и др Ивана Васић из исте лабораторије, др Никола Рењо са Принстон универзитета и из Француског националног центра за научна истраживања и др Златко Папић са Универзитета у Лидсу.
Мада је, према речима Ане Худомал, уобичајено „да се у неинтеграбилним квантним системима почетна стања брзо термализују“, недавне квантне симулације на Ридберговим атомима дале су другачије резултате. „За одређене почетне конфигурације систем се неочекивано споро термализовао. Периодично се враћао у своје почетно стање и долазило је до дуговечних осцилација густине“, каже Ана Худомал и објашњава да је овај феномен касније теоријски објашњен постојањем квантних вишечестичних ожиљака. У питању су посебна својствена стања система, распоређена по целом енергетском спектру. „Њихове ентропије увезаности су значајно ниже од ентропија увезаности околних својствених стања са приближно истим енергијама“, објашњава даље Ана Худомал.
Када ће се у моделу појавити квантни ожиљци – једно је од питања на које истраживачи траже одговор. У раду објавеном овог лета Худомал и др Васић са својим колегама представљају реализацију ових ожиљака у једнодимензионалном бозонском моделу. „Проучавали смо неравнотежну динамику и анализирали корелационе функције и ентропију увезаности, чиме смо показали да је
постојање вишечестичних квантних ожиљака могуће и у моделу са ‘слабим’ кинетичким ограничењем у форми тунелирања потпомогнутим густином.'“, каже Худомал додајући да је њихов модел у извесном смислу у предности у односу на неке друге теоријске моделе. Наиме, овај или сличан модел би могао да се реализује и експериментално помоћу ултрахладних атома у оптичким решеткама што би допринело истраживању квантних вишечестичних ожиљака кроз експеримент.
На графовима, издвојеним на сајту угледног часописа, тачке представљају сва могућа стања овог система, а линије повезују она која могу да пређу једно у друго под дејством Хамилтонијана. Осим тога, слика приказује једну нетипичну ситуацију јер су нека стања више повезана међусобно него са остатком система, а према речима аутора ова особина Хилбертовог простора је значајна за неравнотежну динамику система.
ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 10
„Где се свемир шири?“
Гошћа: Тијана Раденковић
„Често људи питају: ‘Ако се свемир шири, где се то шири’“, каже у десетој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ Тијана Раденковић са Института за физику у Београду, и објашњава да ово питање има ослонац у нашем интуитивном начину размишљања.
„Ако се нешто шири, то је увек науштрб нечег другог, шири се у неком простору. Проблем са космосом је то што простор и време не постоје ван њега тако да је то што се шири управо универзум и он се шири ни у шта“, каже Раденковићева.
Ширење космоса, према речима саговорнице, једно је од највећих открића космологије, а уочио га је 1929. године Едвин Хабл посматрајући ноћно небо и галаксије. Хабл је анализирао сјај и боју звезда и приметио да удаљеније звезде изгледају црвеније од ближих. „Закључио да се универзум шири тако што је упоређивао растојање галаксија и брзину којом се удаљавају од нас“, објашњава Тијана Раденковић.
Ширењу свемира је посвећена десета епизода серијала „Врт физике“ у којој се говори о томе како је до овог открића дошло, где се космос у ствари шири и до чега овај феномен може довести у будућности.
Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.
—-
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић
Производња: Институт за физику у Београду, 2020.
Тридесета Летња школа и међународни симпозијум о физици јонизованих гасова (SPIG) одржана је од 24. до 28. августа 2020. године на даљину уместо у Шапцу, како је првобитно планирано.
Један од организатора научног скупа који се одржава сваке друге године је Институт за физику у Београду, а организатори су и Астрономска опсерваторија Београд и Математички факултет у Београду.
SPIG традиционално окупља физичаре (било да се баве експерименталном или теоријском физиком) и астрономе како би размотрили тренутни статус истраживања физике јонизованих гасова. Према речима др Владимира Срећковића са Института за физику у Београду, једног од организатора скупа, неке од тема о којима се разговарало су: интеракција електрона и фотона са атомима и сложеним молекуларним системима, судари тешких честица, ројеви и транспортни феномени, интеракција ласера и плазме са површинама, плазма спектроскопија и другедијагностичке методе, плазма апликације и уређаји, фузијска плазма, астрофизичке плазме и колективни феномени.
Ове године одржана је и специјална сесија Atomic Collisions in Plasmas у част недавно преминулог академика Ратка Јанева.
Скуп је окупио 156 учесника, укључујући и 63 позвана предавача, из великог броја земаља, а највећи број учесника је био из европских држава и Јапана.
Церемонија отварања конференције:
Прво пленарно предавање:
ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 09
„Где расту таленти?“
Гости: Учесници Европске олимпијаде из физике и др Марко Опачић
Четврта Европска олимпијада из физике, најпрестижније такмичење за ученике средњих школа уз Међународну олимпијаду из физике, ове године одржано је од 20. до 26. јула на даљину уместо у Румунији, како је планирано. Учесници су решавали задатке у својим земаљама, а екипа из Србије је задатке радила на Институту за физику у Београду, где су претходно организоване и припреме за такмичење.
Учесници олимпијаде који су освојили пет медаља гости су девете епизоде видео-серијала „Врт физике“.
„Припреме су биле прилично интензивне, радило се пуно и било је занимљиво“, каже Добрица Јовановић, ученик трећег разреда Математичке гимназије који је освојио златну медаљу. Исто признање припало је и Богдану Рајкову који каже: „Уписао сам Универзитет Кембриџ, али ако будем имао прилику да се вратим и да се бавим струком у Србији, дефинитивно бих се вратио“.
Говорећи о дилеми где наставити школовање, добитник сребрне медаље Петар Самарџић каже да још увек није сигуран да ли ће се бавити физиком или математиком али да ће покушати да упише факултет у иностранству.
„Такмичење је било мање стресно него у нормалним околностима, само смо дошли на Институт и радили два дана задатке“, каже Страхиња Николић, који је освојио бронзану медаљу и ове године уписао Електротехнички факултет у Београду. Душан Бегуш, такође добитник бронзане медаље, говорећи о својим интересовањима каже: „Тренутно ме занима све у физици, мислим да сам још млад да бих се профилисао“.
Припреме за такмичење су водили истраживачи Института за физику у Београду др Марко Опачић, др Дејан Ђокић и др Ненад Вукмировић. „Осећам велико задовољство када се ради са талетнованом, вредном и посвећеном децом“, каже др Опачић. Говорећи о њиховој даљој каријери, др Опачић каже да ће сигурно на даље школовање у иностранство отићи свако ко добије стипендију, али да је важно задржати контакт са њима. „Постоји велика шанса да се они једног дана врате у Србију, па можда и на Институт. Нека се из сваке генерације врати један, то је за мене успех“, каже др Опачић.
Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.
—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић
Производња: Институт за физику у Београду, 2020.
ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 08
„Може ли физика да промени Србију?“
Гост: др Александар Богојевић
„Ми живимо у универзуму који је препун богатства, али смо коначни и не можемо да појмимо то бесконачно богатство лепог. Али ако схватимо једно или два или три места тог лепог, ми смо богатија бића“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, у осмој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.
„Где је оно природно место где можемо да самеримо шта смо, шта треба да будемо, шта можемо да будемо с обзиром да нас нема милијарду и по и да нисмо најбогатији“, пита се др Богојевић у разговору који је посвећен питању „Може ли наука да промени Србију?“.
Физика је иначе касно стигла у Србију. Мада на прелазу из 19. у 20. век још увек није била развијена, Михајло Пупин, Никола Тесла и потом Милутин Миланковић дају кључне доприносе светској науци. Њен убрзани институционални развој у нашој земљи почиње тек након Другог светског рата, а са улагањима у нуклеарна истраживања која покреће Павле Савић, физика врло брзо постаје једна од водећих дисциплина.
Један од „очева“ Института за физику у Београду и пионир квантне механике у Србији Звонко Марић и други истраживачи отварају хоризонт читавог низа истраживања.
„Уверен сам да се у наукама и инжењерским дисциплинама које су близу фундаменталних наука чучи неколико прилика да нађемо једну или две ствари где ми можемо бити глобално компетитивни“, сматра др Богојевић.
Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.
—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић
Производња: Институт за физику у Београду, 2020.
На 4. Европској олимпијади из физике за ученике средњих школа, ученици из Србије постигли су изванредан успех, освојивши две златне, једну сребрну и две бронзане медаље. Европска олимпијада из физике (EuPhO) одржана је на даљину, од 20. до 26. јула, а на њој је учествовало више од 250 ученика из 57 европских и гостујућих земаља.
Богдан Рајков и Добрица Јовановић, ученици Математичке гимназије у Београду, освојили су златну медаљу, Петар Самарџић из Математичке гимназије у Београду сребрну, док су ученици исте школе Душан Бегуш и Страхиња Николић освојили бронзану медаљу. Наставници наших такмичара су Наташа Чалуковић, Иван Станић и Бранислав Цветковић.
Посебно треба напоменути да су Богдан Рајков и Добрица Јовановић заузели прва два места у званичном апсолутном пласману који укључује само европске земље, тако да представљају апсолутне победнике такмичења, као и да је Србија екипно међу најбољим европским земљама.
Ове године је екипа Србије први пут учествовала на овом такмичењу. Европска олимпијада је најпрестижније такмичење из физике ученика средњих школа у решавању задатака, уз Међународну олимпијаду из физике на којој Србија традиционално учествује, али која ове године није одржана због пандемије корона вируса.
Планирано је да Европска олимпијада буде одржана у Румунији, али то није било могуће због пандемије, па су ученици радили задатке из својих земаља. Kонкуренција је била значајно појачана због учешћа гостујућих ваневропских екипа које су, као и Србија, биле заинтересоване за учешће због неодржавања Међународне олимпијаде.
Учешће Србије на овом такмичењу, избор екипе и припреме за такмичење организовали су истраживачи из Института за физику у Београду. Ученици из Србије су задатке и радили у просторијама Института, уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера.
О регуларности такмичења старали су се стручни руководиоци тимова у земљама учесницама, као и комитет олимпијаде који је пратио радове тимова из свих земаља путем видео линка.
Званична страница такмичења: EuPhO 2020.
Страница са више информација о учешћу Србије: Такмичења
Фотографија: Зум кадар екипе Србије са руководиоцем Академског комитета Европске олимпијаде из физике, Јаном Калдом