Почетна

Женева, 6. Новембар 2019. године

Савет ЦЕРН-а, Европске организације за нуклеарна истраживања доделио је Фабиоли Ђаниоти други мандат на функцији генералне директорке ове највеће европске научне организације. Ђаноти је генерална директорка ЦЕРН-а од 2016. године, када је постала прва жена на челу организације, а сада и прва особа која је два пута бирана на највишу функцију.

“Одушевљена сам што је Фабиола Ђаноти освојила други мандат. ЦЕРН ће наставити да користи њено снажно вођство и искуство, нарочито за важне долазеће пројекте као што су високолуминозни Велики сударач хадрона (Large Hadron Collider, LHC), имплементација Европске стратегије за физику честица и изградња центра Science Gateway”, рекла је председница ЦЕРН-овог савета Урсула Баслер. “Током њеног првог мандата, показала је велику вештину вођења наше разнолике и међународне научне организације, постајући узор, нарочито за жене у науци”.

“Веома сам захвална Савету ЦЕРН-а што је потврдио поверење у мене. Ово је велика привилегија и огромна одговорност”, рекла је генерална директорка ЦЕРН-а, Фабиола Ђаноти. “Наредне године биће круцијалне за постављање темеља ЦЕРН-ових будућих пројеката и ја сам почаствована што ћу имати прилику да радим са свим државама чланицама, као и другим међународним партнерима и светском заједницом физичара честица.

Фабиола Ђаноти је докторирала на Универзитету у Милану 1989. године, а од 1994. године ради као истраживач у ЦЕРН-у. Водила је ATLAS колаборацију од 2009. до 2013. Године, укључујући и период када су експерименти ATLAS и CMS објавили откриће Хигсовог бозона. За ово откриће 2013. године Нобелова награда из физике додељена је Франсоа Енглерту и Питеру Хигсу.

Фабиола Ђаноти је једна је од “100 најинспиративнијих жена” у избору Гардијана (2011), била је међу првих пет личности 2012. године према Тајм магазину, као и на листи “100 најутицајнијих жена” у избору Форбса 2013. и 2017. године.

Други петогодишњи мандат Фабиоле Ђаноти почиње 1. јануара 2021. године.

Током њеног првог мандата Република Србија је у марту 2019. године примљена у пуноправно чланство ЦЕРН-а.

Вести

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2019.

11/04/2019

Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2019. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика„.

Ова престижна награда, која је у домаћим медијима позната и као „српски Нобел за физику“, са традицијом дугом две деценије, додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Истоимена награда се од прошле године додељује уз подршку Института за физику у Београду.

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици. На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Предлоге за награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 15. децембра 2019. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2020. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2019. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“
За додатне информације можете конктактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

Вести

ВИДЕО: „Теслаграм“ у кампањи „Србија ствара“

11/04/2019

Tрећи по реду промотивни видео оквиру кампање „Србија ствара“, објављен 3. новембра, посвећен је новој технологији која се развија на Институту за физику у Београду – Теслаграму. Видео од шездесет секунди приказује основну замисао овог патента, откривајући задивљујуће особине лептирових крила на којима је изум заснован. Уз анимацију, креатори овог промотивног спота користили су и глас др Марије Митровић Данкулов, руководиоца Иновационог центра Института за физику.

Теслаграм је, на тај начин, афирмисан у једној кампањи националних размера. Наиме, Савет за креативне индустрије који је основала председница Владе Републике Србије недавно је покренуо кампању за ширење позитивних вредности по називом Serbia Creates, односно „Србија ствара“. „То је нова национална платформа која афирмише вредности савремене Србије – креативност, иновативност и оригиналност“, наводи се у опису ове кампање која је окупила како научнике, визуалне уметнике и музичаре, тако и разне организације и иновативна предузећа.

Ова иницијатива почива на веровању да се у Србији развијају таленти и иновативност „који мењају свет“, а у оквиру кампање изабрани су „креативни амбасадори“ – то су појединци, компаније, догађаји и технологије који имају глобални утицај у областима којима се баве. Тако се међу креативним амбасадорима нашао и тим из Иновационог центра Института за физику у Београду који ради на развоју нове технологије Теслаграма.

Посетите видео на Јутјуб каналу кампање „Србија ствара“

Погледајте прилог о Теслаграму на интернет страници „Србија ствара“

Посетите Фејсбук страницу кампање „Србија ствара„

Вести

ПРИЗНАЊА: Награда за докторат Тијане Милићевић

10/29/2019

Др Тијана Милићевић, научни сарадник из Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду, овогодишња је добитница посебног признања „Др Милена Далмација“ за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области животне средине на универзитетима у Републици Србији.

Ово признање традиционално додељује Фондација „Доцент др Милена Далмација“ 26. октобра, на дан рођења трагично настрадале др Милене Далмације, која је била један од најмлађих доктора хемијских наука.

Награђена докторска дисертација др Тијане Милићевић под називом „Интегрисани приступ истраживања потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и биомониторинг“ одбрањена је на Хемијском факултету Универзитета у Београду.

Ове године на Природно-математичком факултету у Новом Саду награђено је поред наше колегинице др Тијане Милићевић, још петоро успешних младих научника, као и најбољи студент на Катедри за хемијску технологију и заштиту животне средине овог факултета.

Вести

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА: Споразум са Дубном

10/24/2019

Делегација из Србије у којој су били истраживачи из Института за физику у Београду, али пре свега, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, државни секретар проф. др Владимир Поповић и помоћник министра проф. др Виктор Недовић, као и представници Института за нуклеарне науке Винча, посетила је средином октобра Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни, у Русији. Приликом посете потписана је Мапа пута сарадње између Министарства и института у Дубни, као и трилатерални Меморандум о разумевању чија је трећа страна Привредна комора Србије.

Ови документи ће омогућити да се наставе и додатно ојачају заједничка истраживања у институцији са којом Институт за физику већ више година успешно сарађује. Како се наводи и на званичној страници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на петој седници Заједничког координационог комитета Министарства и Обједињеног института су „прецизиране обавезе које дефинишу даље кораке сарадње“. Делегација из Србије је на овом састанку показала велико интересовање за учешће младих научника у програмима Обједињеног института у изградњи људских капацитета.

Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни једна је од великих европских истраживачких установа са којима, упоредо са ЦЕРН-ом, DESY и INFN, Институт за физику у Београду сарађује. Институт се налази око 100 километара северно од Москве, у месту Дубна које је управо због овог истраживачког центра добило надимак „Наукоград“. Развој овог насеља је неодвојив од одлуке совјетских власти да на довољној удаљености од Mоскве направе истраживачки акцелератор.

Градња научне и друге инфраструктуре је започела одмах по окончању Другог светског рата, а Институт је основан 1956. године са циљем да обједини напоре, научне и материјалне потенцијале за истраживање фундаменталних особина материје. Истовремено, у близини Института, спајањем ободних села на обалама Волге, подигнута је Дубна која је извесно време имала статус „затвореног града“, резервисаног за научнике.

Данас Институт запошљава више хиљада истраживача, техничког особља и докторанада и отворен је за међународну заједницу. Мада већину истраживача чине руски научници, ресурсе Института заиста користе истраживачи из других земаља. Наиме, међу оснивачима налази се 18 држава (укључујући и некадашње совјетске републике), а Србија је једна од шест придружених чланица.

Тренутно истраживачи из Института за физику у Београду раде на два пројекта која се финансирају у оквиру сарадње: Neutron activation analysis of environmental samples and new materials, чије су координаторке др Мира Аничић Урошевић и др Марина Фронтасјева, и Physics research at the NICA/MPD detector, чији су координатори др Димитрије Малетић и др В. Головатјук.

Фотографије: Обједињени институт за нукеларна истраживања у Дубни

Најаве

СЕМИНАР: Проф Јацек Закшевски

10/23/2019

У оквиру семинара Лабораторије за фотоакустику Центра за фотонику Института за физику у Београду, у четвртак, 24. октобра 2019. у 11 часова у сали „Звонко Марић“, проф. Јацек Закшевски (Институт за физику, Универзитет Никола Коперник, Торуњ, Пољска) одржаће предавање:

Photothermal Spectroscopy of Bulk Crystals and Heterostructures

САЖЕТАК:

The presentation shows the latest results obtained in the Applied
Physics Group in Torun (Poland) by piezoelectric photothermal
spectroscopy. Thermal and optical parameters of CdZnSe mixed crystals
and AlGaAs/GaAs heterostructures were characterized by this method.

The investigated bulk crystals were grown by the high-pressure Bridgman
method under argon overpressure. The crystals were cut into 1-1.2 mm
thick plates and mechanically grounded, polished and chemically etched.
The influence of zinc content and preparation method on the amplitude
and phase spectra is observed.
Mechanical, chemical and thermal treatment of the surface can create the
damaged subsurface layer which introduces additional defects states in
the material. The increase of the zinc content can also be associated
with the creation of volume defects in the material. Several features
of the crystals were revealed from the spectra, with the increase of
zinc content: a shift of the energy gap, broadening of the absorption
band, increase of the surface absorption.
For semiconductors, there are three main sources of photothermal signal:
thermal, plasma waves (associated with diffusion and recombination of
carriers). In the photoacoustic investigation of transport in
semiconductors one can also take into account immediate thermalization
of carriers and nonradiative surface recombination. Their influence on
the character of amplitude and phase spectra is showed and discussed.

Piezoelectric photothermal spectroscopy was also used to characterize
AlGaAs/GaAs heterostructures. The two-layer model proposed by Fernelius
and the interference model of Malinski were chosen to analyze the phase
and amplitude of PPS spectra. For each type of experimental setup
configuration, the theoretical models were fitted to experimental data
in order to obtain the thermal and optical parameters of the
investigated material.

Најаве

СЕМИНАР: Марко Цвејић

10/18/2019

У оквиру семинара Лабораторије за спектроскопију плазме и ласере, у среду, 23. октобра 2019. у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Марко Цвејић (Weissman Institute of Physical Sciences, Israel) одржаће предавање:

Challenges in the investigation of compression of magnetized plasma

САЖЕТАК:

The seminar will refer to a compression of magnetic flux that is
initially embedded in a plasma that undergoes an implosion. The plasma
is produced in a Z-pinch configuration in which a gas puff load is
ionized and implodes under the J×B forces resulting from a 1-μs long,
300 kA, current pulse.
The subject of compression of magnetic flux and magnetized plasma is a
fundamental problem manifested in a variety of conducting fluid
phenomena in laboratory plasmas and astrophysics. Recently, this subject
has gained particular interest due to the advances in producing plasmas
of high temperature and density for fusion purposes, based on the
approach of magnetized plasma compression.
We report the first-time development and employment of spectroscopic
methods, based on the Zeeman effect and polarization techniques, to
measure both the compressed (axial) and the compressing (azimuthal)
magnetic fields throughout the implosion and stagnation processes. Time
and space resolved spectroscopic measurements showed that the
application of a relatively weak axial magnetic field (Bz0) has a
dramatic effect on the implosion dynamics affecting significantly the
current distribution in the plasma [1]. It was found that in the
presence of Bz a large part of the current does not flow in the
imploding plasma, rather it flows through a slow-imploding low-density
plasma (LDP) residing at large radii. Furthermore, it is observed that
the fraction of total current that flows in the LDP increases with Bz0.
We suggest an explanation of the phenomena, based on the development of
a force-free current configuration.
Previously unpredicted observations in high-power magnetized-plasma
experiments, including recent unexplained structures observed in the
Magnetized Liner Inertial Fusion experiment, may be connected to the
present discovery.
[1] Mikitchuk, D., Cvejić, M., Doron, R., Kroupp, E., Stollberg, C.,
Maron, Y., Velikovich, A. L., Ouart, N. D., Giuliani, J. L., Mehlhorn,
T. A., Yu, E. P., and Fruchtman, A. “Effects of a preembedded axial
magnetic field on the current distribution in a Z-pinch implosion”,
Phys. Rev. Lett. 122, 045001 (2019).

Најаве

СЕМИНАР: Марија Ћурчић и Душан Арсеновић

10/17/2019

У оквиру семинара Лабораторије за квантну и атомску оптику у уторак, 22. октобра 2019. у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Марија Ћурчић ће одржати предавање:

Примена квантних и нелинеарних феномена у пари калијума за контролу особина ласерског зрачења

У уводном делу Душан Арсеновић ће говорити о садржају истраживања по темама: квантни и нелинеарни процеси и феномени у парама алкалних метала, плазмонски материјали и увезана стања, нумерика и закони одржања, солитони, дисперзионе релације у Дираковој тачки.

САЖЕТАК:

Алкални метали, као активне средине, показали су се као погодни медијуми за генерисање квантних и нелинеарних ефеката. У лабораторији за Нелинеарну и квантну оптику се бавимо студијом кохерентних ефеката у пари калијума, и на који начин их можемо искористити за добијање нових, некласичних стања светлости. У фокусу нашег истраживања је ефекат четвороталасног мешања таласа у двострукој
ламбда конфигурацији, и његова примена за добијање амплитудски стиснуте светлости. С друге стране, проширујемо наше истраживање и на студију електромагнетски индуковане транспаренције, на степеничастој атомској шеми, са високо побуђеним Ридерговим стањима, у жељи да одговоримо на питање – могу ли се и на овај начин генерисати стиснута стања светлости?

Најаве

СЕМИНАР: др Игор Станковић

10/17/2019

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику, у четвртак, 24. октобра 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Игор Станковић (Лаборатирија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

How can simple models help us understand experiments?

САЖЕТАК:

Physical models are simplified versions of real systems that allow us to understand and sometimes predict their behaviour. While designing a model we evaluate different mechanisms present in the system and pare it down to a few essential. If designed well, a model gives a better understanding of the measured quantities and fully reveals the interplay of mechanisms behind. In this talk, we will review challenges and modelling work performed for reproducing AFM experiment [1,2], understanding the relationship between the molecular shape of ionic liquids and their behaviour [3], and exploring the phase diagram of the magnetic cubes [4].

[1] B. Vasic, A. Matkovic, R. Gajic, IS, Wear Properties of Graphene Edges Probed by Atomic Force Microscopy Based Lateral Manipulation, Carbon 107, 723 (2016).
[2] B. Vasic, IS, A. Matkovic, M. Kratzer, C. Ganser, R. Gajic, C. Teichert, Molecules on Rails: Friction Anisotropy and Preferential Sliding Directions of Organic Nanocrystallites on Two-dimensional Materials, Nanoscale 10, 18835 (2018).
[3] M. Dasic, IS, K. Gkagkas, Molecular Dynamics Investigation of the Influence of the Shape of Cation on the Structure and Lubrication Properties of Ionic Liquids, Phys. Chem. Chem. Phys. 21, 4375 (2019).
[4] L. Balcells, IS, Z. Konstantinovic, A. Alagh, V. Fuentes, L. Lopez-Mir, J. Oro, N. Mestres, C. Garcia, A. Pomar, B. Martínez, Spontaneous In-flight Assembly of Magnetic Nanoparticles into Macroscopic Chains, Nanoscale 11, 14194-14202 (2019).

Најаве

ДОГАЂАЈИ: TINKOS конференција

10/14/2019

У Београду се 15. и 16. октобра одржава седма конференција Теорија информација и комплексни системи (TINKOS) у организацији Математичког института Српске академије наука и уметности и Института за физику у Београду.

Овај интердисциплинарни догађај окупља истраживаче који се баве теоријом информација и комплексним системима, а основна тематска поља су комплексност, ентропија, нелинеарна динамика, комплексне мреже и машинско учење.

Теме конференције се односе подједнако на теорију и праксу, а један од главних циљева је окупљање истраживача и развијање мреже за дељење знања и идеја.

Конференција се одржава у просторијама МИ САНУ.

Више информација и програм скупа можете пронаћи на следећој страници.