СЕМИНАР: Др Растко Скнепнек

У оквиру семинара Центра за чврсто стање и нове материјале, у петак, 15. јуна у 15 часова на Институту за физику у Београду у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ предавање под насловом:

Active matter and Curvature

одржаће др Растко Скнепнек (University of Dundee).

САЖЕТАК

Coupling between active motion and curvature is an integral
part of many fundamental biological processes such as gastrulation and
intestinal crypt fission. However, to date very little is known about
how curvature affects active motion. Here we use a particle-based model
to study the interplay between activity and curvature in dense systems.
Using detailed numerical simulations and simple physical arguments, we
show that the presence of curvature results in a number of steady-state
configurations that have no analogues in flat geometries. These states
are particularly interesting if topological constraints require the
presence of defects in the ground states in the passive limit. We focus
on polar and nematic active systems confined to move on the surface of a
sphere and show that activity can lead to the formation of moving band
and multidefect states. We extend our model to self-propelled filaments
confined to a plane or the surface of a sphere. We show that the
activity leads to an effective softening of the polymer chain. As a
result of this softening, with the increase in activity, the system
transitions between a jammed polymer-melt state, an active turbulent
state characterised by a proliferation of hair-pin defects, to a region
dominated by phase segregation (MIPS), finally followed by the onset of
a homogenous state characterised by spiral motion of individual
polymers.

IN MEMORIAM: Др Владимир Стојановић

[:sr]

Поводом смрти нашег драгог колеге др Владимира Стојановића, у петак 29. јуна 2018. године са почетком у 12 часова у сали „Звонко Марић“ биће одржана комеморација. Организацију скупа ће водити академик Зоран Петровић.

Наш колега, др Владимир Стојановић, изненада је преминуо у суботу, 9. јуна у Београду.

Др Стојановић је рођен 1961. године у Београду где се и школовао. Дипломирао је 1987. године на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, када је и запослен на Институту за физику. Овде је припремао магистратуру и докторат, који је 2008. године одбранио на Електротехничком факултету.

На Институту за физику др Стојановићев научно-истраживачки рад одвијао се у области физике плазме и јонизованих гасова, а његови последњи важни пројекти тицали су се примене нискотемпературних плазми у биомедицини, заштити човекове околине и нанотехнологијама, као и фундаменталних процеса и примена транспорта честица у неравнотежним плазмама, траповима и наноструктурама.

Био је поштован и вољен колега. Иза себе оставио је супругу и двоје деце.[:]

РАЗОТКРИВЕНА ВЕЗА ХИГСОВОГ БОЗОНА СА ТОП КВАРКОМ

Нови резултати АТЛАС И ЦМС експеримента на акцелератору у ЦЕРН разоткривају како Хигсов бозон интереагује са најмасивнијом познатом елементарном честицом, топ кварком, што проширује наше разумевање Хигса и поставља смернице за нову физику

Женева, ЦЕРН

Хигсов бозон, честица чије је постојање доказано пре пет година у ЦЕРН-овим експериментима, по природи ствари интереагује само са честицама које имају масу, али је откривено и нешто наизглед чудно – Хигс се понекад распадне и на два фотона, честице без масе. Квантна механика наиме дозовољава следећу ситуацију – Хигс се у врло кратком временском интервалу претвара у такозвани топ кварк и топ антикварк (топ је једна од шест врста кваркова који постоје, са убедљиво највећом масом). Одмах потом овај пар, кварк и антикварк, анихилирају један другог из чега настане пар фотона.

Вероватноћа овог процеса зависи од јачине интеракције између Хигсовог бозона и топ кварка која се у физици иначе назива спрезање (coupling).  Мерење такве вероватноће омогућује да се индиректно изведе вредност Хигс-топ спрезања. Са друге стране, неке тешке до сада неоткривене честице, како се то каже – честице нове физике, могле би потенцијално да учествују у оваквом процесу и да утичу на резултате, па да на тај начин буду и откривене. Зато се Хигсов бозон и сматра прозором у нову физику.

Много директнију манифестацију Хигс-топ спрезања представља врло редак процес где топ-антитоп пар емитује Хигс бозон. Резултати који су представљени прошле недеље на изузетно утицајној LHCP конференцији, ове године одржаној у Болоњи, описију овај процес такозване „ttH продукције“.

До ових резултата прво је дошла једна од ЦЕРН-ових великих међународних истраживачких група, позната као ЦМС колаборација, која је учествовала у открићу Хигс бозона на основу података из судара на Великом сударачу хадрона (LHC).  Колаборација ЦМС је прошле недеље у престижном часопису Physical Review Letters објавила резултате са статистичком сигурношћу од чак пет стандардних девијација (што се сматра јако добром статистиком).

Истовремено, друга колаборација која такође користи податке са ЦЕРН акцелератора позната као АТЛАС потврдила је овај резултат и то са још већим нивоом поверења и предала рад на објављивање. Резултати обе колаборације су конзистентни и представљају велики корак напред у разумевању особина Хигс бозона.

„Ова мерења до којих су дошле колаборације ЦМС и АТЛАС представљају снажан наговештај да Хигсов бозон игра кључну улогу у великој вредности масе топ кварка. И док је ово сигурно једно важно својство Стандардног модела, сада је први пут и експериментално потврђено са тако високом статистичком сигурношћу“, рекао је Карл Јакобс, портпарол АТЛАС колаборације.

„Тимови за анализу података у ЦМС колаборацији, као и њихове колеге из АТЛАС-а, употребили су нове приступе и напредне технике анализе да би стигли до ове прекретнице. Кад АТЛАС и ЦМС заврше прикупљање података у новембру 2018, имаћемо довољно догађаја да још детаљније  испитамо предикције Стандардног модела за ttH, да видимо има ли наговештаја нечег новог“, изјавио је Џоел Батлер, портпарол ЦМС-а.

Истраживање овог процеса представља изазов јер је изузетно редак: само 1% Хигсових бозона настаје из спрезања са топ кварком, а поврх тога, Хигс и топ кваркови се распадају на друге честице на много сложених начина. Користећи податке из судара протона на акцелератору на енергијама од 7, 8 и 13 TeV, тимови АТЛАС и ЦМС колаборације су спровели више независних потрага за ttH продукцијом, истражујући разне канале распада. Како би се максимално повећала осетљивост траженог сигнала, оба експеримента су комбиновала резултате из свих ових потрага.

Видео прилог о ЦЕРН открићу

ДОКТОРАТИ: Марко Опачић

[:sr]

Наш колега Марко Опачић докторирао је 8. јуна са темом „Раздвајање фаза на наноскали у суперпроводницима на бази гвожђа коришћењем Раманове спектроскопије“.

Тема, урађена у оквиру истраживања у Центру за чврсто стање и нове материјале Института, односи се на вибрационе особине материјала из групе суперпроводника на бази гвожђа и нискодимензионалних магнетних материјала.

Честитамо!

[:]

СЕМИНАР: Марија Врањеш Милосављевић

ФОТО: ЦЕРН

У петак 15. јуна на Институту за физику у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ са почетком у 11 часова, Марија Врањеш Милосављевић ће одржати семинар под насловом:

„Потрага за суперсиметријом на експерименту АТЛАС – прошлост, садашњост и будућност“

САЖЕТАК:
Потрага за суперсиметричним (SUSY) сигналом омогућава директну проверу теоријских предвидјања проширења Стандардног модела елементарних честица, која до сада нису експериментално потврдјена.
Биће приказан преглед суперсиметричних модела, експерименталних техника и статистичких метода у потрагама за суперсиметричним честицама на АТЛАС експерименту од периода пре почетка рада Великог сударача хадрона (ЛХЦ), током прве фазе прикупљања података из протон-протон судара на енергији од 8 TeV, као и последњи резултати добијени у текућој, другој фази рада ЛХЦ-а на енергији од 13 TeV. Анализа и интерпретација података у оквиру SUSY модела, као и припрема посебног скупа резултата који се могу додатно изучавати од стране шире HEP зајенице, биће дискутовани на примеру потраге за SUSY честицама у догађајима са великим бројем хадронских џетова и великом недостајућом енергијом. Такође, биће изложен приступ интерпретирања свих публикованих резултата АТЛАС експеримента у потрагама за SUSY честицама у оквиру 19-параметарског pMSSM модела (phenomenological Minimal Supersymmetric extension of the Standard Model).

ПОСЕТЕ: Чланови Матичног одбора на Институту

Чланови Матичног одбора за физику посетиће Институт за физику у Београду у петак, 15. јуна 2018. године. Тог дана, у 12:00 часова у сали „Звонко Марић“ биће организован разговор са свим заинтересованим истраживачима.

Ово ће бити прилика за отворену дискусију са члановима Матичног одбора за физику о свим битним питањима везаним за рад Одбора, чија је надлежност старање о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у републици Србији у области физике. Неке од отворених тема укључују изборе у звања и рад на пројектима, као и за размену информација и предлога које би Одбор могао да узме у обзир у наредном периоду.

Сви заинтересовани истраживачи су добродошли.

СЕМИНАР: Др Ивана Савић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у среду, 13. јуна у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Ивана Савић (Тиндал национални институт, Корк, Ирска) ће одржати предавање:

Electronic and Thermoelectric Transport in PbTe: Insights from First Principles Calculations

САЖЕТАК:

Thermoelectric materials could play an important role in the development of energy harvesting technologies due to their ability to convert waste heat into electricity [1]. It is challenging to control and enhance the efficiency of thermoelectric energy conversion in a material because of the conflicting requirements for the desired physical properties i.e. high electrical conductivity and low thermal conductivity. Exploiting the fascinating properties of materials near soft mode phase transitions is an emerging concept in the quest to increase thermoelectric efficiency [2,3]. The underlying idea is that soft phonon modes lead to intrinsically low thermal conductivity, while possibly preserving high electronic conductivity. In this talk I will focus on the unusual electronic transport properties of n-type PbTe, which is a classic thermoelectric material that exists near a soft optical mode phase transition. Our first principles calculations show that most scattering mechanisms in PbTe are very weak, with the exception of that due to polar optical phonons [4,5]. Our results suggest that good thermoelectric materials may be found among weakly polar materials with symmetry forbidden scattering mechanisms.

[1] G. J. Snyder and E. S. Toberer, Nat. Mater. 7, 105 (2008).
[2] L.-D. Zhao et al, Nature 508, 373 (2014).
[3] R. M. Murphy, E. D. Murray, S. Fahy, and I. Savic, Phys. Rev. B 93, 104304 (2016); Phys. Rev. B 95, 144302 (2017).
[4] A. R. Murphy, F. Murphy-Armando, S. Fahy, and I. Savic, submitted.
[5] J. Cao, J. D. Querales-Flores, A. R. Murphy, S. Fahy, and I. Savic, in preparation.

ПОСЕТЕ: Могућности сарадње са научницима из Кореје

[:sr]

 

 

 

 

 

 

Физичари са Корејског института за науку и технологију (КИСТ), Јин Донг Сонг и Мин Чул Парк боравили су у среду, 31. маја 2018. на Институту за физику у Београду где су дошли да са истраживачима и управом Института разговарају о могућностима сарадње научника из Кореје и Србије.

Како су ови истраживачи навели у разговору са представницима Института, КИСТ као водећа корејска научна институција сарађује са Немачком, Великом Британијом и САД, а њихов циљ је да ту сарадњу прошире на још две европске земље – Чешку и Србију.

Парк и Сонг су након обиласка Института одржали презентације у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ где су детаљније говорили о потенцијалној сарадњи физичара из Србије и Кореје, а представили су и своја интересовања у оквиру области којима се баве – фотонике и физике чврстог стања.

Посета Институту је организована у сарадњи са професорком Јеленом Радовановић као и Николом Вуковићем са Електротехничког факултета. Гости из Кореје предходног дана боравили су на Универзитету у Београду где су договарали формалну сарадњу са Универзитетом.[:]

СЕМИНАР: Вељко Јанковић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у среду, 6. јуна у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, Вељко Јанковић (СЦЛ, Институт за физику у Београду) ће одржати предавање:

Some like it hot, others prefer it cold: Mechanism of free-charge generation in organic photovoltaics

САЖЕТАК:

The fundamental physical mechanisms governing light-to-charge conversion in photoexcited donor/acceptor (D/A) organic solar cells have recently been heavily debated. Having in mind that a photoexcitation of OSCs initially generates strongly bound excitons, experimental evidence demonstrating that almost all of the absorbed photons are converted to free carriers in a process that exhibits weak dependence on the internal electric field and temperature [1] seems surprising. Results of ultrafast spectroscopic studies point towards a subpicosecond time scale of free-charge generation, which occurs by virtue of high-energy („hot“) delocalized interfacial charge transfer (CT) states [2]. On the other hand, there are suggestions that free carriers are predominantly generated on much longer time scales out of the lowest-energy („cold“) CT state, which is strongly bound and localized [3]. Our comprehensive investigation of exciton dynamics at a model D/A heterojunction reveals that, on a picosecond time scale following the photoexcitation, the majority of photogenerated carriers remain bound in form of donor or CT excitons [4]. In this talk we will present our latest results that concern charge separation on longer time scales out of the aforementioned bound CT and donor excitons, which demonstrate that the synergy between carrier delocalization and moderate disorder can explain quite high and weakly field- and temperature-dependent free-charge yields observed in experiments [5].

[1] S. H. Park et al. Nat. Photonics 3, 297 (2009).
[2] G. Grancini et al., Nat. Mater. 12, 29 (2013).
[3] K. Vandewal et al., Nat. Mater. 13, 63 (2014).
[4] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 121, 19602 (2017).
[5] V. Janković and N. Vukmirović, J. Phys. Chem. C 122, 10343 (2018).

ТРАДИЦИЈЕ: Повратак Звонка Марића

Фотографија приказује попрсје једног од најзначајнијих српских физичара 20. века, Звонка Марића, које је извајао новосадски вајар Владимир Т. Јокановић. Десет година након што је настала, биста је прошле недеље из Новог Сада

донета на Институт за физику у Београду и биће смештена у највећој сали Института која носи управо име Звнока Марића. Биста се претходно налазила на Природно-математичком факултету у Новом Саду који је одлучио да попрсје уступи Институту, као установи која је израсла на његовој заоставштини.

Мада није у довољној мери познат у јавности, Звонко Марић (1931-2006) је, без икакве сумње, један од очева савремене српске физике и пионир квантне физике код нас.

Рођен у Бујановцу, у апотекарској породици, дипломирао је физику на Природно-математичком факултету у Београду. Био је студент када се почетком 1950-тих година обрео на тек основаном Институту за нуклеарне науке и Винчи. У то доба су нуклеарни физичари павле Савић и Роберт Вален уз подршку млађег колеге Милорада Млађеновића покретали практично прва обимнија експериментална истраживања у физици код нас, али се теорија још није развијала.

Будући да у земљи није постојао ниједан теоријски физичар, Звонко Марић је већ тада био виђен као један од неколицине младих истраживача који ће засновати теоријску физику. Управо зато је упућен у Данску где је од 1956. до 1958. студирао у Школи за теоријску физику Нилса Бора у Копенхагену, да би се вратио и докторирао 1960. у Београду на теми о дисперзији светлости на атомским језгрима.

Током шездесетих, Марић је руководио Лабораторијом за теоријску физику у Институту за нуклеарне науке у Винчи, да би у Паризу срео угледног професора Александра Милојевића, првог директора тек основаног Института за физику у Београду, који га позива да му се придружи у новој установи. Зато године 1972. Марић прелази у Институт за физику где оснива Одељење за теоријску физику, којим ће руководити до краја каријере. Редовни члан Српске академије наука и уметности постао је 1991.

Марић је непрекидно истицао фундаментални значај квантне и релативистичке физике у свим истраживањима. Уз то, он је у правом смислу покретач квантних истраживања у Београду – на његову иницијативу први пут у Србији уведен је и предмет Квантна теорија. Поставивши темеље за широк спектар теоријских истраживања, Марић је окупљао и привлачио велики број талентованих теоретичара који чине језгро данашње физике у Србији.

Његови савременици без изузетка сведоче да је био велики господин, изузетног образовања и широких погледа. Није волео да држи предавања. Уместо тога, подстицао је научнике и млађе колеге на дуге и конструктивне разговоре током којих су се рађале и данас запамћене идеје, савети и анегдоте. Запамћен је и његов порок – био је пасионирани пушач.

Звонко Марић је истраживао различите области – као млад теоретичар, бавио се расејањем честица на атомским језгрима, физиком лаких језгара и фотопродукцијом пиона. Касније је објавио и више радова из атомске и молекуларне физике, углавном о интеракцији атома са великим бројем електрона. У познијим годинама окренуо се филозофији и теорији сазнања, посебно анализирајући утицај квантне механике на питање физичке стварности. Године 1986. објавио је јединствено дело за наше прилике – књигу Оглед о физичкој стварности, за коју је добио Нолитову награду.

Текст и фотографија: С.Б./М.Ђ.

Према тексту: Наука кроз приче