Најаве

СЕМИНАР: др Андреј Постњиков

02/12/2020

У оквиру семинара Лабораторије за наноструктуре Института за физику у Београду, у уторак, 18. фебруара 2020. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Андреј Постњиков (Универзитет у Лорени, Мец, Француска), одржаће предавање:

Vibration spectra of pseudobinary semiconductors

САЖЕТАК:

Transversal optical modes originating from vibration of particular A-C and B-C bonds in a mixed (A,B)C pseudobinary semiconductors may exhibit fine structure revealing variations of their local, or more distant, environment in the crystal. This has been grasped within the „percolation model“ by Olivier Pagès and analysed in a number of systems and particular situations, e.g., under pressure. First-principles simulations may be helpful in addressing particular structural patterns and revealing the hence resulting vibration modes. Moreover, the placement of specific vibration frequencies (e.g., related to isolated or interacting impurities) in the spectrum can be predicted. An overview will be given of joint experimental – theoretical works done in the laboratory over last years.

Најаве

ПРЕДАВАЊА: АТЛАС на Коларцу

02/12/2020


Током фебруара у Малој сали Коларчеве задужбине биће одржан циклус предавања посвећен новим резултатима експеримента АТЛАС у ЦЕРН-у. Предавања ће четвртком од 18 часова држати истраживачи са Института за физику у Београду, који су чланови Лабораторије за физику високих енергија.

АТЛАС је један од детектора на Великом сударачу хадрона (LHC), акцелератору у ЦЕРН-у. Детектор по својој величини и технолошким могућностима представља један од најмоћнијих инструмената не само у ЦЕРН-у, на коме је, упоредо са детекротом ЦМС, пре осам година откривен Хигсов бозон.

Експерименте на њему врше истраживачи окупљени у истоименој колаборацији (што је у суштини, удружење научника). Србија је послала чланица АТЛАС колаборацији (као и ЦМС колаборацији) много пре него што је приступила ЦЕРН-у. Сви предавачи у најављеном циклусу су део групе домаћих физичара који су чланови АТЛАС-а.

На првом предавању, 6. фебруара, др Ненад Врањеш ће говорити о прецизним мерењима као мосту ка новим феноменима у физици честица. Др Врањеш ће, између осталог, објаснити зашто се Стандардни модел сматра некомплетним и зашто физичари верују да би га требало проширити новим честицама и интеракцијама.

Недељу дана касније, 13. фебруара, др Лидија Живковић одржаће предавање под називом „После Хигса“, на ком ће укратко представити историјат потраге за Хигсовим бозоном и последње резултате мерења његових особина.

Последње предавање у циклусу одржаће др Марија Врањеш Милосављевић у четвртак, 20. фебруара. Др Врањеш Милосављевић ће говорити о томе шта је суперсиметрија, како се суперсиметричне честице траже на АТЛАС детектору и где се оне не налазе.

Програм циклуса предавања можете погледати овде.

Фотографија: ЦЕРН-АТЛАС

Наше приче

ИСТРАЖИВАЊА: Наши истраживачи у револуционарном експерименту са мионима

02/10/2020

Угледни часопис Nature објавио је револуционарне резултате међународног експеримента са мионима у коме су учествовали и истраживачи Института за физику у Београду. Рад под називом Demonstration of cooling by the Muon Ionization Cooling Experiment, који је објављен 06. фебруара 2020, привлачи пажњу медија и научних портала широм света. У питању је резултат експеримента међународне колаборације MICE (Muon Ionization Cooling Experiment) којим је први пут показано да је могуће хладити мионе.

Ове негативно наелектрисане елементарне честице, које се у жаргону називају и “тешким електронима” због своје масе која је око 200 пута већа од масе електрона, на Земљи се могу наћи у космичком зрачењу. Управо проучавањем овог зрачења су и откривени 1936. године када су амерички физичари Карл Андерсон и Сет Недермејер у магнетном пољу уочили до тада непознате честице које се по својој маси налазе између електрона и потрона. Хлађење миона представља посебан изазов с обизом на њихов животни век који траје два милионита дела секунде док се не распадну на електрон и два неутрина.

За разлику од миона, употреба снопова електрона, протона или јона распрострањена је у свим областима физике, али и у другим научним дисциплинама. Наиме, конвенционалне технике хлађења снопова честица нису могле да се примене на мионе све док међународна колаборација MICE није преузела на себе задатак да осмисли нов начин.

У раду који потписују истраживачи из више земаља, учествовали су и др Димитрије Малетић, др Дејан Јоковић и др Михаило Савић са Института за физику у Београду. Уз њих, на експерименту су из Србије ангажовани и др Јована Николов и др Никола Јованчевић са Департмана за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Тим истраживача са Института био је пре свега укључен у мерења, која су вршена у Рутерфорд Еплтон лабораторији у Британији, која чини само језгро експеримента, али су се бавили и деловима истраживања који су вршени у нашој установи у Земуну. Тако су у Србији развијали MICE софтвер и надгледање реконструција експерименталних података на дистрибутивним системима чиме се и даље баве.

Основно питање до сада је било да ли је могуће каналисати довољан број миона на малу запремину како би се проучавала физика у новим системима. Овај експеримент је развио нов метод за њихово хлађење који подразумева пропуштање ових честица кроз специјално дизајниран материал док се сноп фокусира суперпроводним магнетним сочивима.

„Овакав пробој у промени игре учињен је пре свега захваљујући ентузијазму, посвећености и марљивом раду истраживача широм света“, изјавио је поводом објављеног рада потпарол експеримента професор Кен Лонг са лондонског Империјал колеџа.

Експеримент се првобитно састојао од шест планираних корака, али је након четвртог прекинту због изласке Велике Британије из Европске уније и европских фондова што је довело до промене планова. Међутим, рад на анализи добијених података се наставља па се очекује објављивање нових радова.

„Техника која је у овом истраживању дала добре резултате даље се може користити у ескпериментима за производњу неутрина, али и онима у којима би се миони сударали слично као што су се у LEP акцелератору, претходнику Великог хадронског сударача (LHC) сударали електорни и позитрони. С обзиром на масу миона овакви сударачки експерименти ће имати око 50 милијарди пута мање губитке енергије при убрзању него у случају судара електрона, а биће и доста јефтинији“, објашњава др Димитрије Малетић са Института за физику у Београду. “Осим тога, већа маса миона обезбеђује им и јаче спрезање са Хигсовим бозонима, па се очекује да продукција “Божје честице” буде и до 50 хиљада пута већа него приликом судара електрона и позитрона”, додаје др Малетић.

Истраживачи MICE колаборације сматрају да је успех у јонизационом хлађењу миона велики корак ка стварању најмоћнијег акцелератора који би могао да замени LHC и пружи боље разумевање елементарних честица. Осим тога, миони могу да се користе за проучавање атомске структуре материјала, као катализатор за фузију и за посматрање кроз материјале кроз које X зраци не могу да прођу.

Окосницу експеримента, који је препознат и од стране ЦЕРН-а, чине истраживачи из Велике Британије и Сједињених Америчких Држава, али у њему учествују и њихове бројне колеге из других земаља. Учешће Института започело је у фебруару 2015. године када је на предлог председника Управног одбора, академика Ђорђа Шијачког и др Милорада Поповића из Фермилаба ангажована група истраживача Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику.

Оригинални рад у часопису NATURE: Demonstration of cooling by the Muon Ionization Cooling Experiment

Фотографије: STFC MICE & Fermilab, US DOE

Вести

ГОСТ ИНСТИТУТА: Жан Ерик Вегров

02/10/2020

Делегација Француског института у Београду посетила је у понедељак, 10. фебруара, Институт за физику у Београду. То је била прилика да Институт обиђе и француски физичар,др Жан Ерик Вегров, редовни професор на Департману за физику Политехничке школе.

У школи, која постоји од 1794. године и у Француској је једна од водећих у области инжењерства, професор Вегров предаје предмете из области квантне механике, чврстог стања, магнетизма, статистичке физике.  У својим истраживањима фокусиран је на процес електронског и топлотног транспорта нано објеката и на њихова магнетна својства. Аутор је великог броја радова и четири патента.

Састанку са др Вегровим присуствовали су директор Института за физику др Александар Богојевић, руководиоци Иновационог центра и Лабораторије за физику атомских сударних процеса, која је и организовала посету.

Током разговора, диркетор Института се осврнуо на стање науке у Србији, сарадњу са Европском унијом и значај присуства у европском истраживачком простору, а посебно на проблем одлива мозгова и питање како га учинити двосмерним. Говорило се и о будућем подизању институционалне сарадње са физичарима у Француској која је до сада била утемељена искључиво на индивидуалним контактима, али и о институтима од националног значаја, докторским студијама, иновацијама и патентима, па чак и о Швајцарској и климатским променама. Посебна пажња је поклоњена развоју пројекта Верокио.

Након састанка гост Института је посетио Центар за физику чврстог стања и Центар за проучавање комплексних система.

Најаве

СЕМИНАР: др Љубица Давидовић

02/03/2020

Поводом избора у звање виши научни сарадник, др Љубица Давидовић у петак, 7. фебруара 2020, у 11 часова у сали 360, одржаће предавање:

Т-дуалност у слабо закривљеном простору

САЖЕТАК:

Биће описана уопштена процедура Т-дуализације коју смо развили за бозонску
струну која се креће у координатно зависним пољима. Уопштена процедура је
применљива на произвољну координату, што је омогућило Т-дуализацију дуж
аргумената позадинских поља. Биће представљени резултати парцијалне
Т-дуализације којом смо формирали Т-дуализациони дијаграм, који повезује
све теорије добијене Т-дуализациојом дуж произвољно избораних координата.
Показаћемо поправке настале разматрањем слабо закривљеног простора другог
реда. Размотрићемо симетрије бозонске струне као и Т-дуалност отворене
струне са Нојмановим и мешаним граничним условима

Најаве

СЕМИНАР: др Давид Кнежевић

01/31/2020

Поводом избора у звање научни сарадник, др Давид Кнежевић у среду, 5. фебруара 2020, у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ одржаће предавање:

Примена (nth,2γ) реакције за испитивање особина језгра

САЖЕТАК:

Познавање параметара нуклеарне структуре, попут шеме нивоа, функција
густине стања и функције јачине прелаза су неопходне за разумевање
нуклеарних особина атомског језгра. Ове величине су директно повезане са
ефикасним пресеком, који је битна физичка величина у нуклеарној физици,
као и теоријски са моделима језгра. Прикупљање тачних и прецизних
података о овим физичким величинама је један од најважнијих задатака у
нискоенергетској нуклеарној физици. За одређивање ових величина
коришћен је метод двоструких гама каскада који се заснива на
коинциденционој детекцији гама кваната који настају након захвата
термалних неутрона на језгрима мете.
На семинару ће бити речи о резултатима исптивања језгара 94Nb и 56Mn,
при чему су експерименти извршени на BRR истраживачком реактору у
Будимпешти и FRM II истраживачком реактору на Техничком универзитету у
Минхену, у Хајнз Мејер-Лајбниц центру, тим редом. Прикупљени подаци су
коришћени за добијање информација о шеми нивоа и емитованим гама
квантима приликом чега је пронађен велики број нових прелаза и нових
енергетских нивоа. За детектоване каскаде израчунати су и њихови
интензитети који су коришћени за одређивање функције густине нивоа и
јачине прелаза за 94Nb и 56Mn, применом практичног модела гама распада
неутронских резонанци, развијеног на Обједињеном институту за нуклеарна
истраживања у Дубни, Руска федерација. Такође, биће приказана и
систематизација података за 43 језгра која су раније испитивана овом
методом.

Најаве

СЕМИНАР: др Андреја Стојић

01/29/2020

Поводом избора у звање виши научни сарадник, др Андреја Стојић одржаће семинар у среду, 5. фебруара 2020, у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

Др Стојић ће презентовати резиме својих научних активности у оквиру тема које се односе на физику и хемију животне средине, мултифазне системе животне средине, транспорт загађења ваздуха и утицај фактора животне средине на здравље људи и морталитет.

Биће приказане могућности примене метода машинског учења на прогнозе концентрација загађујућих супстанци, резултати добијени развијањем 3Д хибридних рецепторских модела за анализу транспорта, као и резултати моделирања нелинеарних ефеката фактора животне средине на здравље људи.

Вести

IN MEMORIAM: Горан Станишић (1952-2020)

01/28/2020

Горан Станишић, научни саветник Института за физику у пензији, преминуо је 25. јануара 2020. године у 67. години живота.

Рођен је 23. 04. 1952. године у Београду, где је завршио осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирао је 1977. на Технолушко-металуршком факултету Униврзитета у Београду, магистрирао 1979. из области науке о материјалима у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета, а 1985. докторирао у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета из области науке о материјалима.

Био је запослен у Институту за физику у Београду од 1978. до 1980. и од 1986. до пензионисања 2017. године. У периоду од 1980. до 1986. године био је запослен у Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду.  У звање научни саветник изабран је 2003, а 2001. године изабран је за редовног професора из предмета-области “Технологија материјала” на Академији Српске православне цркве за уметности и консервацију у Београду.

Др Горан Станишић објавио је преко 100 научних радова у еминентним међународним и домаћим часописима који су цитирани више од 300 пута. За научна постигнућа награђен је наградом „Никола Тесла“ 1989. године за научно остварење: “Синтеза и карактеризација високотемпературских суперпроводних материјала”.

Научно-истраживачка активност др Горана Станишића везана је за истраживања у области фундаменталних наука, а посебно у области физике материјала, при чему се током свог рада бавио изучавањем проблема синтеровања нестехиометријских оксида, синтезе и структурне анализе интеркаларних једињења, физике порозних стакала и нових сол-гел технологоја (органска стакла).

Др Горан Станишић био је пионир у развоју високотемпературних суперпроводних материјала и метода за њихову карактеризацију код нас. Његовим одласком наука о материјалима у Србији остала је без једног од својих највреднијих чланова.

(Према тексту академика Зорана Пoповића)

Најаве, Новости

КОМЕМОРАЦИЈА: др Ратко Јанев

01/28/2020

Поводом смрти нашег колеге, угледног македонског физичара Ратка Јанева, у четвртак, 30. јануара 2020. године, на Институту за физику у Београду, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ са почетком у 13 часова биће одржана комеморација.

Др Ратко Јанев (1939-2019), преминуо је 31. децембра 2019. у Београду.

Руководио бројним истраживањима и дао врло важан допринос развоју домаће атомске физике, оставивши иза себе више од 300 научних радова, као и више књига и монографија. Био је члан многих иностраних академија, предавао је и у Принстону, Оук Риџу и Бриселу, а током каријере је руководио и једним од програма истраживања контролисане термонуклеарне фузије у Међународној агенцији за атомску енергију (IAEA).

Вести

ПРИЗНАЊА: Светосавска награда проф. Аџићу

01/28/2020

Проф. др Петар Аџић, професор Физичког факултета Универзитета у Београду добитник је Светосавске награде за 2019. годину.

На предлог Института за физику у Београду, проф. Аџићу награда је додељена за изузетан допринос унапређењу сарадње са Европском организацијом за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

Проф. Аџић је научни саветник и редовни професор, у пензији. Објавио је више од 1000 колаборацијских и самосталних публикација у врхунским међународним часописима. Аутор је и три монографије. 

Руководи радом Републичке комисије републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом и представља Републику Србију у Савету ЦЕРН-а. Од 2012. представља Србију и у Европској комисији за будуће акцелераторске пројекте. 

Афирмишући рад младих истраживача у ЦЕРН-у, годинама је заговарао учлањење Србије у ову организацију, учествовао је у преговорима и дао огроман лични допринос да се овај циљ постигне. То је између осталог допринело стицању пуноправног чланства Републике Србије у ЦЕРН-у 24. марта 2019. године.

Министар просвeте, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић уручио је понедељак, 27. јануара 2020. традиционалне Светосавске награде за изузетне резултате у области образовања и васпитања за 2019. године, а добитници, међу којима и проф. Аџић, представљени су на Свечаној академији која је истог дана одржана у Народном позоришту.

Светосавску награду за 2019. годину добили су и Истраживачка станица Петница са којом Институт деценијама сарађује. Уз манастир Студеницу, Светосавску награду за 2019. годину добило је још 25 појединцима који су допринеле унапређењу образовања и васпитања у Србији.