У оквиру семинара Центра за чврсто стање и нове материјале, у петак, 17. августа у 14.00 часова др Чедомир Петровић (Condensed Matter Physics and Materials Science Department, Brookhaven National Laboratory, USA) ће одржати предавање:
„Thermoelectric Power Factor and Electronic Correlations in FeSb2“
[:sr]Током претходних недеља Институт за физику у Београду, као институт од националног значаја, склопио је више споразума о сарадњи.
Институт је тако са Природно-математичким факултетом Универзитета у Новом Саду, закључио споразум о сарадњи како би две блиске институтције – које већ негују дугогодишњу сарадњу – реализацију научне, технолошке, образовне и друге сарадње од заједничког интереса, учинили ефикаснијом.
Према овом споразуму, међусобна сарадња ће се остваривати кроз следеће активности:
Осим тога, Институт за физику у Београду је склопио споразум о сарадњи са Институтом за општу и физичку хемију у Београду, истраживачко-развојним институтом који се више од пола века бави истраживањима у области физичке хемије, хемије, хемијске технологије и заштите животне средине.
Сарадња две установе остварује се између осталог кроз индивидуално и институционално учешће у припреми и реализацији пројеката од заједничког интереса, као и ангажовање и повезивање постојећих кадрова у правцу развоја и примењивања нових знања ради успешне сарадње са другим сродним институцијама у земљи и иностранству. Споразум такође подразумева и заједничко коришћење опреме, простора и библиотечког фонда, заједнички наступ према трећим лицима у привреди, организацију наставе и курсева, као и заједнички наступ у популаризацији образовања.
Институт за физику у Београду је такође започео сарадњу са оближњим Институтом за примену нулкеарне енергије (ИНЕП) из Земуна, организујући две посете ИНЕП-у као и започињање сарадње у области животне средине и комуникација.
[:]
Комеморација поводом смрти др Петра Грујића биће одржана у петак, 07. септембра 2018. године, са почетком у 13 часова, на Институту за физику у Београду, у сали „др Драган Поповић“.
Полагање урне биће одржано у петак, 14. септембра 2018. године у 10 часова, на Новом бежанијском гробљу.
Истакнути теоријски физичар и научни саветник Института за физику у Београду у пензији др Петар Грујић (77) преминуо је у уторак, 7. августа 2018. године. Др Грујић је дао велики допринос истраживањима у области физике атома и молекула, пре свега електрон-атом сударних процеса и семикласичне теорије расејања, затим нелинеарне динамике, система са малим бројем конституената, космологије, те историје и епистемологије природних наука.
Рођен је у Овсишту код Тополе, а основну школу и гимназију је завршио у Крагујевцу. Дипломирао је физику на Универзитету у Београду 1963. године, а након тога и магистрирао 1966. године. Као стипендиста British Council-а боравио је у Лондону од 1967. до 1969. године. Докторирао је на University College-у у Лондону 1972. године. У два наврата је провео по 5 месеци на студијским боравцима у Француској (Гренобл 1974. и Орсеј 1997. године).
У Институту за физику у Београду је почео да ради 1964. године, у првим годинама од његовог оснивања и ту је провео цео радни век. Добио је награде Института за научна достигнућа 1980. и 1982. Објавио је преко 50 научних радова у водећим међународним часописима, међу којима је и неколико прегледних радова. Под његовим руководством урађено је 6 магистарских и 4 докторске тезе. Изабран је за редовног професора на постдипломским студијама Физичког факултета Универзитету у Београду у области теоријске физике атома и молекула, а руководио је и пројектом Министарства науке који се односио на ту област. Истраживачким активностима је наставио да се бави и након пензионисања.
Поред научног доприноса у области физике, др Петар Грујић је био врстан познавалац историје физике, те историје и филозофије науке уопште. Посебно се интересовао за процес сазнања и научног открића. Оснивач је семинара „Историја и епистемологија природних наука“, којим је и руководио дуги низ година на Институту за физику у Београду.
У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у среду, 8. августа 2018. у 12 часова у сали „Звонко Марић“ проф. др Марија Вуцеља (Department of Physics, University of Virginia, САД) одржаће предавање:
Thermal relaxations and the Mpemba effect
САЖЕТАК:
The Mpemba effect is a phenomenon when „hot can cool faster than cold“ – a “shortcut” in relaxation to thermal equilibrium. It occurs when a physical system initially prepared at a hot temperature, cools faster than an identical system prepared at a colder temperature. The effect was discovered as a peculiarity of water. Despite following observations in granular gasses, magnetic alloys, and spin glasses, the effect is still most often referred to as an “oddity” of water, although it is widespread and general.
In this talk, we will describe how to define a Mpemba effect for an arbitrary physical system, and show how to quantify and estimate the probability of the Mpemba effect on a few examples. We will also explain that for specific physical systems we see this effect in the thermodynamic limit with a finite probability. Next, we will show that an enhanced Mpemba effect is possible for some choices of the initial temperatures, decreasing the cooling times considerably, and introduce a topological index that identifies the existence of such enhancement.
[:sr]
На 49. Међународној олимпијади из физике, која је одржана од 21. до 29. јула 2018. у Лисабону, ученици из Србије освојили су пет сребрних медаља.
Медаље су освојили Новак Станојевић и Богдан Стојановић из Гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, Игор Медведев и Марко Медведев из Математичке гимназије из Београда, као и Димитрије Павлов из гимназије „Вук Караџић“ из Лознице.
Ово је трећи пут узаступо да сви ученици из Србије освојају медаље на међународној олимпијади, и ово је један од најбољих резултата од како се ученици из Србије такмиче. Ученици из Србије су се посебно истакли на теоријском делу, где су били међу најбољима на такмичењу.
Екипу Србије су водили Вељко Јанковић са Института за физику из Београду и др Божидар Николић са Физичког факултета Универзитета у Београду.
Одлазак екипе Србије на олимпијаду је помогла компанија НИС, као и и Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Подсећамо, наши Олимпијци део припрема за такмичење обавили су на Институту за физику, о чему смо РАНИЈЕ ПИСАЛИ.
Више о такмичењу прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.
У практично исто време друга екипа средњошколаца из Србије је учествовала на 31. Међународном турниру младих физичара (International Young Physicists’ Tournament) који је одржан од 19. до 26. јула у Пекингу. Екипа Србије је освојила 18. место при чему је за бронзану медаљу недостајало 1,7 поена. Тим Србије су чинили ученици:
Петар Петрашиновић, 4. разред, Гимназија Вук Караџић, Трстеник
Емилија Ђорђевић, 4. разред, Гимназија у Смедереву
Александра Петковић, 3. разред, Гимназија Светозар Марковић, Ниш
Милош Петрашиновић, 2. разред, Гимназија Вук Караџић, Трстеник
Стручни руководиоци тима су били др Александра Алорић и Владимир Вељић са Института за физику у Београду и Јелена Пајовић са Физичког факултета Универзитета у Београду. Подсећамо да је ове године екипа Србије тек други пут учествовала на овом престижноммеђународном такмичењу и забележен је сјајан напредак у односу на прошлу годину кад је освојено 25. место у конкуренцији 30 земаља.[:]
[:sr]https://www.youtube.com/watch?v=Y8QlSrAd5Oo&feature=youtu.be
ПОСЕТА RISE ГРУПЕ ИНСТИТУТУ ЗА ФИЗИКУ У БЕОГРАДУ
Институт за физику у Београду је био домаћин округлог стола високих европских званичника Европске комисије, такозване RISE групе (Research, Innovation and Science Policy Experts, RISE) који је уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја одржан у уторак, 3. јула 2018. године.
RISE група, сачињена од научника и познавалаца научне политике, на захтев Карлоса Моедаса, европског комесара за истраживања, науку и иновације у оквиру такозване „Tour d’Europe“ обилази Европу како би припремила смернице за нови европски програм финансирања науке који ће наследити Хоризонт 2020, под именом Хоризонт Европа. Након великих европских метропола, RISE је први пут у држави која није чланица Европске уније са намером да чује каква су искуства из Србије у области науке, истраживања и иновација, који су проблеми са којима се суочавамо, као и идеје које би се могле укључити у програм Хоризонт Европа..
Продукција: Институт за физику у Београду
Разговор водио: Слободан Бубњевић
Монтажа и камера: Бојан Живојиновић[:]
[:sr]
Наша колегиница Др Марија Митровић Данкулов, која води Иновациони центар Института за физику у Београду, добитница је престижне стипендије ИТО фондације за образовање и размену из Токија (ИТО – интегритет, таленат, оригиналност).
Како би промовисала изузетност, преко заједничког центра Јапан-Србија за промоцију науке и технологије, ИТО фондација доделила је укупно две једногодишње постдокторске стипендије за младе истраживаче са Универзитета у Београду који се баве симулационим наукама, од чега је једну освојила др Митровић Данкулов.
Универзитет у Београду је партнер ИТО фондације готово деценију, а Заједнички Јапан-Србија центар за промоцију науке и технологије, преко кога је расписан овај конкурс, има традицију у истраживањима везаним за симулације у науци. Симулације су веома значајна тема у различитим областима попут природних, техничких, друштвених и медицинских наука, а циљ Фондације је да се захваљујући оваквим стипендијама за подршку младих и талентованих истраживача са визијом, у будућности да допринос развоју и сасвим нових области.
[:]
У оквиру семинара Центра за фотонику, у петак, 20. јула 2018. у 11 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, професор Мајкл Правица (Универзитет Неваде, Лас Вегас) ће одржати предавање:
X-ray induced synthesis of a novel material: Doped Polymeric Carbon Monoxide
САЖЕТАК:
Polymeric carbon monoxide (poly-CO) can be produced by pressurizing CO at pressures above 5 GPa. The reddish-yellow waxy material is very unstable and decomposes into graphite and CO2 in a matter of days and is of interest as a potentially powerful energetic material (e.g. rocket fuel). It is also highly photosensitive. We have succeeded in producing a variant of poly-CO which we call “doped poly-CO” by irradiating a relatively stable material (strontium oxalate powder) with synchrotron-produced hard x-rays (>7 keV) at ambient and high pressures. We suspect that the sequence of x-ray induced reactions:
SrC2O4 + hυ → SrCO3 + CO
n(CO) → poly-CO
Here, we consider SrCO3 as the dopant. This novel material appears to be very stable and does not decompose over periods of at least one year. It also traps CO2 inside it for extremely long periods of time (> 1 year). We have produced doped poly-CO using different cations (Mg, Ca, etc) and using varying pressures. The synthesized products are somewhat varied (see figure below). It is our hope that this stable material may have some industrial importance as a possible wide band gap semiconductor or as a nonlinear optical material. Beyond this, certain critical questions are addressed in this research pertaining to x-ray induced polymerization, the surface composition of Mars, and the possible interstellar origins of life which will be discussed.
[:sr]
Фото: Предшколска установа „Повратак природи“
Поводом овогодишњег Дана науке који се у Републици Србији већ осам година обележава 10. јула, на рођендан Николе Тесла, у Ректорату Универзитета у Београду организована је свечаност за добитнике средстава на овогодишњем Јавном позиву Центра за промоцију науке.
На скупу, на коме је говорио и министар просвете, науке и технолошког развоја, Младен Шарчевић, представљени су добитници којима су уручене плакете „за унапређење промоције и популаризације науке у оквиру Јавног позива Центра за промоцију науке“.
Уз друге организације, Институт за физику у Београду добио је на овом Јавном позиву средства за реализацију пројекта „Медијска лабораторија“. У оквиру одобреног пројекта, од јесени ће се на Институту организовати Школа научног новинарства.
Фотографија приказује новог вршиоца дужности директора Центра за промоцију науке, др Марка Крстића, са члановима Одељења комуникација Инститита који реализују ]пројекат „Медијска лабораторија“.
Фото: Милован Миленковић/ЦПН
[:sr]
Уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Институт за физику у Београду је био домаћин округлог стола високих европских званичника Европске комисије, такозване RISE групе (Research, Innovation and Science Policy Experts, RISE) који је одржан у уторак, 3. јула 2018. године, у сали „Др Драган Поповић“ на Инстититу.
Експертска група RISE, сачињена од научника и познавалаца научне политике, на захтев Карлоса Моедаса, европског комесара за истраживања, науку и иновације у оквиру такозване „Tour d’Europe“ обилази Европу како би припремила смернице за нови европски програм финансирања науке који ће наследити Хоризонт 2020, под именом Хоризонт Европа.
Приликом обиласка европских престоница, чланови RISE групе састали су се са независним стручњацима у градовима као што су Брисел, Варшава, Атина, Хелсинки, Белин… Ово је први пут да Група посећује једну државу која није чланица Европске уније како би стекли слику о изазовима које има наука унутар, али и изван ЕУ.
„Мислим да је „Tour d’Europe“ у Србији занимљив јер смо први пут дошли у придружену чланицу Хоризонта 2020. Србија посебно интересантан случај јер је била део друге заједнице, уједињене Југославије. Видим да је мноштво проблема са којима се суочавате у Хоризонту везан за мале димензије Србије“, рекао је након округлог стола Лук Сот, председавајући састанка.
Имајући у виду преломни карактер који ће овај програм имати за домаћу научну заједницу, Институт је на састанак са 11 чланова RISE групе из више европских земаља позвао и представнике Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Универзитета у Београду и Новом Саду, као и других истраживачких установа. На целодневни догађај одазвали су се водећи људи више домаћих установа, као и два помоћника министра.
„Наука у Европи се финансира у циклусима од 7 година. Имали смо јединствену прилику да једни ван Европске уније угостимо RISE панел који пише документацију за наредни седмогодишњи план“, рекао је директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић.
[:]