Наша колегиница Ана Худомал одбранила је у уторак, 1. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Нумеричко проучавање квантних гасова у оптичким решеткама и у синтетичким магнентним пољима“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Антун Балаж, проф. др Милан Кнежевић и проф. др Божидар Николић. Ментор је др Ивана Васић.
Честитамо!
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 3. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Марија Шиндик (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:
Quantum droplets in dipolar ring-shaped Bose-Einstein condensates
САЖЕТАК:
Bose-Einstein condensation of atoms with a permanent magnetic dipole moment was experimentally first achieved in 2005. This opened up a possibility of exploring the effects of dipole-dipole interactions that are long-ranged, in contrast to the short-ranged contact interaction, a consequence of scattering in the system. Due to the competition between these two interactions, one repulsive and one of the varying type, the effects of quantum fluctuations become more prominent, and can lead to the emergence of quantum droplets as a new state of matter.
In this talk, we will discuss the results of numerical investigation of the regime in which a quantum droplet can be formed in a dipolar condensate. The system is described by the Gross-Pitaevskii equation, including the dipolar analogue of the Lee-Huang-Yang correction term, and the condensate depletion due to quantum fluctuations is taken into account. A condensate is initially prepared in a stable ground state of the system, and droplet formation is triggered by a sudden quench of the contact interaction. We will discuss how the number of the obtained droplets depend on the total number of atoms in the system, as well as on the strength of the contact and the dipole-dipole interaction.
Meeting ID: 862 2807 6758
Passcode: 682709
Наша колегиница Јелена Марјановић одбранила је у петак, 27. новембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Пробој и особине неравнотежних DC пражњења на ниском притиску у парама течности“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Зоран Љ. Петровић, проф. др Срђан Буквић, проф. др Милорад Кураица.
Ментор је др Драгана Марић.
Честитамо!
Наша колегиница Ива Бачић одбранила је у петак, 27. новембра 2020. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Самоорганизација у спрегнутим ексцитабилним системима: садејство вишеструких временских скала и шума“.
Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Ђорђе Спасојевић, проф. др Милан Кнежевић и др Антун Балаж.
Ментор је др Игор Франовић.
Честитамо!
ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 19
„Шта једемо у храни?“
Гост: др Тијана Милићевић
“Храна може бити контаминирана различитим вирусима, бактеријама, паразитима, али храну загађују И различите хемикалије”, каже у деветнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала “Врт физике” др Тијана Милићевић из Института за физику у Београду.
Мада је још у 5. веку пре нове ере славни старогрчки лекар Хипократ писао о отровним биљкама, а његов савременик Еурипид у једној драми забележио тровање читаве породице печуркма, безбедност хране није сматрана важном темом све до почетка 20. века. Данас, према подацима Светске здравствене организације годишње је око 600 милиона људи изложено контаминираној храни.
“У данашње време је тешко избећи уношење хемикалија у човеков организам. Ти ефекти се могу само ублажити “, напомиње др Тијана Милићевић у епизоди “Шта једемо у храни?” у којој објашњава порекло различитих загађујућих супстанци које се могу наћи у храни биљног и животињског порекла.
“Ако поједемо токсичну супстанцу, неће читава количина остати у нашем организму. Постоји количина која се ресорбује, али део се излучи. Симулацијом гастроинтестиналног тракта може да се испитује која количима токсичних једињења и елемената остаје у организму, а на исти начин могу да се испитују и потенцијално токсичине супстанце“, каже др Милићевић.
Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.
—-
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић
Производња: Институт за физику у Београду, 2020.
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 26. новембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Јакша Вучићевић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:
Controlled solutions of the Hubbard model
САЖЕТАК:
Hubbard model is one of the most studied models in condensed matter theory. It is believed to capture the generic phase diagram of strongly correlated materials, such as kappa-organics and cuprate superconductors. Despite the decades of intense study and an immense progress that has already been made, solving the Hubbard model still presents a major challenge. In this talk, we will give an overview of some of the recent developments in the field. We will focus on controlled approaches, i.e., the numerical methods that can be systematically tuned towards an exact theory, and can thus be used to converge numerically exact results. In particular, we will discuss various quntum Monte Carlo techniques and embedded cluster theories, and present our recent results for the superconducting phase diagram, as well as the transport, thermodynamic and spectral properties of the Hubbard model.
Приступите предавању
Meeting ID: 815 3051 1843
Passcode: 929121
ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 18
„Ентропија живота“
Гост: др Ненад Вукмировић
„Не можемо да имамо изолован живи систем. Ако је систем изолован ентропија ће да расте и тиме систем иде ка стању веће неуређености“, каже др Ненад Вукмировић из Института за физику у Београду у осамнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.
Епизода је посвећена разумевању једне од познатих физичких величина – ентропије, која се изузетно ретко користи у свакодневном животу, па је стекла известан енигматичан статус. У уџбеницима недовољно прецизно описана као мера науређености система, ентропија често инспирише уметнике и подстичне разнолика спекулативна размишљања о свету.
Кроз објашњење универзалног закона познатог као Други принцип термодинамике, према коме у изолованом систему ентропија не може да опада, др Вукмировић говори како он описује понашање једноставних термодинамичког система као што је гас затворен у посуди, али и његове разнолике последице и значења попут „стреле времена“.
Превазилазећи оквире једне занимљиве лекције из физике, ова епизода истражује и каква је термодинамика живота, као и зашто се живи системи, будући да одржавају уређеност, наизглед опиру Другом принципу термодинаке.
„Жива ћелија није изолован систем, она интерагује са околином и са њом размењује ентропију“, објашњава др Вукмировић.
Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.
—-
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић
Производња: Институт за физику у Београду, 2020.
У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 19. новембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Дарја Цветковић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:
Statistical physics of epidemics: models on complex networks
САЖЕТАК:
Epidemic models lie at the core of our understanding of the spreading of infectious diseases in society. Complex and heterogeneous connectivity patterns characterize a society. The structural properties of complex real-world networks influence the dynamics of real systems, including epidemic spreading. In this talk, we will discuss some of the fundamental compartmental epidemic spreading models and their mean-field solutions. We will show the results of Susceptible-Infectious-Recovered (SIR) and Susceptible-Exposed-Infectious-Recovered (SEIR) models on a real network of social contacts and explore how the structure of the network influences the epidemic spreading. We will also explore how prevention measures, such as social distancing, affect the spreading of diseases. Finally, we will examine how mobility between municipalities influences the spreading of COVID-19 in Serbia. Our results show that intense mobility between some cities leads to a faster spread of the disease.
ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 17
„Како пада киша“
Гост: Лука Илић
„Облаци се појављују тамо где дође до кондензације водене паре. Некада у облацима нису присутне само капљице воде, већ и ледени кристали, а у њима се налазе и различите честице“, каже Лука Илић из Института за физику у Београду у седамнаестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ у којој објашњава како пада киша, али и како метеоролози праве временску прогнозу.
Према Илићевим речима, данас се у метеорологији првенствено користе нумерички модели, односно системи једначина који описују атмосферу. „На основу мерења утврдимо тренутно стање у атмосфери и применом ових нумеричких модела рачунамо какво ће време бити у будућности“, објашњава Илић.
Институт за физику у Београду има своју метеоролошку станицу у којој се налази уређај ЛИДАР. „У извесном смислу он је сличан радару. ЛИДАР емитује ласерско зрачење које се расејава на честицама у атмосфери“, каже Илић и објашњава да овај уређај не даје информације о локацији на којој се налази већ се користи за даљинску детекцију и прикупљање информација о вертикалном профилу атмосфере.
Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.
—-
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић
Производња: Институт за физику у Београду, 2020.
Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2020. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика„.
Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а текућа епидемија није омела организацију овогодишњег конкурса.
Са традицијом дугом две деценије, награда је додељена импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).
Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици. На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.
Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Марко Лончар, професор Универзитета Харвард, САД, коме је признање додељено „за изузетан допринос развоју нанофотонике, примењене физике и интегрисане оптике“, како се наводи у извештају жирија за 2019. годину. Будући да су због сложене епидемиолошке ситуације са коронавирусом свечана академија и додела награде у 2020. морали бити отказани, уз овогодишњу биће додељена и награда за прошлу годину.
Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.
Рок за пријављивање је до 20. децембра 2020. године.
У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.
Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2021. године, када ће уз овогодишњег, бити свечано проглашен и прошлогодишњи лауреaт.
Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2020. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“За додатне информације можете конктактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs