АКТУЕЛНО: ЕРЦ грант на Институту за физику

У Републику Србију је стигао престижни грант Европског истраживачког савета (ЕРЦ), трећи по реду у историји домаће науке. Млади истраживач из Института за физику у Београду, др Јакша Вучичевић, освојио је ЕРЦ грант у износу од 1,5 милиона евра за истраживања која би могла да унесу тектонске промене у испитивања такозваних високотемпературних суперпроводника и других отворених питања модерне физике.

Рођен 1984. године, др Јакша Вучичевић је студирао физику на Универзитету у Београду, где је и докторирао. Своја истраживања наставио је у Француској, али се пре пет година вратио у Србију, где се у Институту за физику бави изучавањем комплексних система. За постигнуте резултате добио је више признања, освојио је и ПРОМИС грант Фонда за науку, а радове са резултатима који су врло запажени објављује у водећим научним часописима.

Како је у новембру 2022. објавио Европски истраживачки савет (European Research Council, ЕРЦ), са 11 независних рецензија, др Вучичевић је из првог покушаја освојио ЕРЦ стартинг грант за пројекат са акронимом SCLoTHiFi и под називом Numerically exact theory of transport in strongly correlated systems at low temperature and under magnetic fields.

„ЕРЦ грант представља указано поверење да линија рада коју смо недавно започели може да води ка важним научним резултатима“, каже др Јакша Вучичевић, објашњавајући да његови радови покушавају да осветле структурне особине материјала које одређују такозвану критичну температуру за суперпроводност. Овакви прорачуни одзива материјала су јако тешки, не могу се решити аналитичком методом, а до скоро се сматрало да их практично није могуће решити ни нумерички (помоћу компјутерске симулације). Међутим, др Вучичевић је развио нови метод који комбинује и аналитички и нумерички приступ и помоћу кога је могуће одговорити на питања која дуго муче физичаре широм света.

Суперпроводност је особина појединих материјала да проводе електричну струју без отпора, дакле, без губитака енергије. Суперпроводност је дуго, читав век позната у физици, има и многе техничке примене, али се овај феномен појављује само код материјала на изузетно ниским температурама (од -273 до -140 степени Целзијуса испод нуле).

„Дугорочни циљ једне читаве научне области је да се синтетишу материјали који су суперпроводни на собној температури. Такво откриће би представљало нову индустријску револуцију“, каже Вучичевић додајући да ће новом методом и коришћењем супер-рачунарских ресурса у Институту за физику, који ће се од средстава ЕРЦ пројекта још значајно унапредити, моћи да рачуна „проводност и динамичке особине, без уношења непотребних и неконтролисаних апроксимација, што до сада није било могуће“.

„Мислим да се на примеру досадашње каријере колеге Вучичевића може јасно разумети како изгледа процес вајања једног врсног истраживача у Србији“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, објашњавајући да постоје различите улоге у том процесу за институције које желе да га подстакну. „Паметних и вредних младих људи има, али сада по први долазимо и у ситуацију да смо довољно институционо ојачани да можемо да им помогнемо у реализацији њихових потенцијала у нашој земљи“, сматра Богојевић.

ЕРЦ пројекти су језгро изврсности у европском систему финансирања науке – додељују се истраживачима, а не тимовима или институцијама, који успеју да докажу да имају идеју, метод или резултате који заиста могу да промене ток савремене науке. ЕРЦ је најелитнији и најскупљи научни програм у Европи, а добили су га водећи светски научници у разним областима, међу којима и бројни лауреати Нобелове награде.

Европска комисија кроз овај програм годишње награди више стотина истраживача, али су у Србији до сада у томе успела само две научнице – др Софија Стефановић, биоархеолошкиња са Филозофског факултета Универзитета у Београду и др Магдалена Ђорђевић, физичарка из Института за физику. Др Јакша Вучичевић је трећи истраживач у Србији и други истраживач Института за физику који је освојио ЕРЦ грант.

„Европска унија ће одвојити 640 милиона евра како би подржала најбоље међу најбољима. Међу њима је и један научник из Србије који је добио ово престижно признање“, каже др Јелена Беговић, министарка науке, иновација и технолошког развоја, објашњавајући да ЕРЦ подразумева и значајна финансијска средства „како би своју идеју применио и како би човечанство било богатије за неке нове спознаје“.

„Мислим да Србија има добру науку и да мора да проба много више, много интензивније да аплицира на овакве позиве“, сматра министарка Беговић. Она каже да се „нада да ће се и овај успех Института за физику наставити и да ћемо у једном моменту кренути са изградњом њиховог центра Верокио“, додајући да би то могло да привуче најбоље научнике из читавог света у Србију.

Истраживања којима се бави Јакша Вучичевић ослањају се на суперкомпјутерске ресурсе у Центру за изучавање комплексних система Института за физику, без којих не би било могуће извести сложене нумерчке прорачуне. Основан 1961. године, Институт за физику у Београду је институт од националног значаја за Републику Србију. Са више од 200 истраживача и стотинама пројеката, као водећа научноистраживачка установа за физику и сродне научне области. Институт обавља истраживања фундаменталних механизама природе која су од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој Републике Србије.

ФОТО ГАЛЕРИЈА: Трећи ЕРЦ грант у Србији

ВИДЕО: Конференција за новинаре у Институту за физику

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

ВИДЕО: Трећи ЕРЦ грант у Србији

Након што су др Софија Стефановић са Филозофског факултета у Београду, а потом и др Магдалена Ђорђевић из Института за физику у Београду у претходној деценији освојиле прве ЕРЦ грантове у Србији, сада је други истраживач из Института за физику освојио овај престижни грант Европског истраживачког савета (ЕРЦ).

Трећи ЕРЦ грант у историји српске науке, у вредности од 1,5 милиона евра, додељен је др Јакши Вучучевићу за истраживања сложених система која би могла да унесу тектонске промене у испитивања високотемпературних суперпроводника и других важних, али нерешених питања физике чврстог стања.

У уторак, 29. новембра 2022. године, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ на Институту за физику у Београду поводом додељеног ЕРЦ гранта одржана је конференција за новинаре. Присутнима су се обратили др Јелена Беговић, министарка науке, иновације и технолошког развоја, др Александар Богојевић, директор Института за физику, и др Јакша Вучичевић, добитник ЕРЦ стартер гранта Европске комисије.

ФОТО: Конференција поводом доделе ЕРЦ гранта др Вучичевићу

Др Јакша Вучичевић освојио је престижни ЕРЦ грант Европског истраживачког савета за истраживања која би могла да унесу тектонске промене у испитивања такозваних високотемпературних суперпроводника и других отворених питања модерне физике. Ово је трећи по реду ЕРЦ грант који је додељен истраживачу из Србије, а други који је освојио истраживач са Института за физику. Тим поводом, у уторак, 29. октобра на Институту за физику у Београду организована је конференција за новинаре на којој се говорило о великом успеху др Вучичевића. Уз самог добитника ЕРЦ гранта, присутним гостима – представницима медија, истраживачима, обема претходним добитницама ЕРЦ гранта у Србији и пријатељима Института – обратили су се и министарка науке, иновација и технолошког развоја др Јелена Беговић, као и директор Института за физику у Београду др Александар Богојевић.

Фотографије: Бојан Џодан

СЕМИНАР: др Џоана Гордон Кејси

У четвртак, 24. новембра 2022. године, у 12 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ на Институту за физику у Београду, др Џоана Гордон Кејси (Форт Луис Колеџ, Колорадо, САД) одржаће предавање:

Methane satellite data observations, gas phase air pollution measurements, application of calibration techniques based on artificial intelligence

Догађај се организује у сарадњи Института за физику у Београду и Амбасаде САД у Србији уз идеју да се кроз овај и сличне семинаре продуби сарадња са америчком заједницом физичара. Др Кејси је сарадница у амбасади за науку па њен долазак на Институт за физику може бити прилика за проналажење заједничких тема и повезивање експерата.

др Џоана Гордон Кејси је након основних студија физике на Форт Луис Колеџу одбранила мастер рад и докторску тезу из области машинства на Универзитету Колорада у Болдеру. У својим истраживањима се бави квалитетом ваздуха, а поред истраживачког рада помаже ученицима да схвате основне концепте физике и примене их, као и наставницима да направе курикулуме из области науке и инжењерства.

САЖЕТАК ПРЕДАВАЊА:

Emissions of air pollutants and greenhouse gases are often variable in time and spatially complex. Existing instruments and platforms that can be used to measure concentrations to inform emissions and exposure are expensive, making it difficult to collect measurements that are continuous in time while achieving sufficient spatial coverage. Satellite observations and emerging low-cost sensor systems that can be deployed in spatially distributed networks have potential to improve our understanding of emissions and from complex sources and exposure to air pollution. This talk will provide an overview of applications of these emerging tools, including visualization of satellite measurements to identify hotspots and calibration techniques for low-cost gas sensors.

ПОЗИВИ: Медијска лабораторија 2022, школа научног новинарства

Овог децембра, Институт за физику у Београду, у сарадњи са иницијативом „Наука кроз приче“, поново организује Медијску лабораторију – јединствену школу научног новинарства, познату као Medialab. Претходну овакву обуку, организовану пре епидемије Ковида-19, завршило је 25 полазника, младих новинара и научника, од којих су се многи одлучили за новинарску каријеру и сада раде за водеће домаће медије.

Сада и ви можете да се укључите. Да бисте се пријавили, неопходно је да попуните пријаву.

Са идејом да кроз мале подухвате ојача медијске капацитете за извештавање о науци и унапреди научну писменост у Србији, “Наука кроз приче” поново, заједно са Институтом за физику у Београду, организује Medialab као бесплатну обуку за полазнике који су заинтересовани за научно новинарство и писање инспирисано науком. Овогодишњи Medialab подржао је и Центар за промоцију науке који је у оквиру свог Јавног позива доделио део средстава за реализацију ове обуке научних новинара.

Школа је намењена заинтересованим професионалним новинарима, али једнако и ентузијастима, студентима и свима другима који би желели да, подстакнути научним сазнањима, пишу креативне садржаје. Интерактивну, занимљиву и интензивну Medialab обуку воде научни новинари Слободан Бубњевић и Марија Ђурић, аутори „Науке кроз приче“, а полазницима ће предавати и други медијски професионалци из домаће штампе, интернет медија и са телевизија, као и научници из Србије и ЦЕРН-а.

Школа је бесплатна за све учеснике који буду изабрани, а селекција пријављених кандидата врши се на основу одговора из упитника који је саставни део електронске пријаве. Пријава се попуњава за 5-7 минута, али поред основних информација, од кандидата се у пријави очекује да предложи научнопопуларну тему о којој би желео да пише и да своју тему образложи. Не очекује се да кандидат у овој фази тему и напише. Пријављивање траје од 14. до 27. новембра.

Medialab се организује у просторијама Института за физику у Београду, где “Наука кроз приче” свакодневно и настаје. Обука ће бити организована у серијама предавања сваког уторка током децембра 2022. године, а рад са полазницима ће се наставити и након тога, кроз стручну праксу. Током пројекта, полазници обуке ће се оспособити за извештавање о науци, али и да на основу научних знања производе пријемчив и креативан садржај. Полазници ће имати прилику и да објаве неке од својих текстова.

Институт за физику у Београду, као једна од водећих научних институција у региону и као први институт од националног значаја за Републику Србију, активно ради на унапређењу комуникације науке и пружа подршку квалитетнијем раду научних новинара. „Наука кроз приче“ је најмасовнија научнопопуларна платформа у региону коју прати више од 43.000 пратилаца, а чији се садржај пласира широм медијске сцене.

Пријава за Medialab 2022
Више информација о Medialab

СЕМИНАР: др Рико Бернер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 17. новембра 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Рико Бернер (Департман за физику, Хумболтов универзитет у Берлину), одржаће предавање:

Modeling adaptivity in real-world dynamical systems

САЖЕТАК:

A widespread feature of natural and artificial complex systems is their adaptivity. Dynamical networks with adaptive couplings appear in various real-world systems such as power grids, social, and neural networks, and they form the backbone of many control strategies and machine learning algorithms. There is a lively interest in modeling real-world adaptive systems as well as pushing forward the boundaries of feedback control and artificial learning. In this talk, we will introduce different modeling approaches for adaptive systems and shed light on the emergence of adaptivity-induced phenomena. We will show how the interplay of adaptation and a complex network structure gives rise to the existence of countless intriguing synchronization patterns such as chimera, solitary, bump, or frequency-cluster states and discuss their possible real-world implications.

Приступите предавању
Meeting ID: 841 3106 6364
Passcode: 967970

ПРОЈЕКТИ: Престижни Twinning пројекат у Институту за физику

Институт за физику у Београду освојио је Twinning пројекат „Twinning for excellence of the Serbian Research center for quantum biophotonics“ који ће се, током наредне три године, реализовати у Центру за фотонику, једном од центара изврсности Института.

Twinning је престижни програм Европске уније који у оквиру програма Horizon Europe промовише изврсност у истраживању кроз умрежавање и обуку. Идеја је да се институција ојача кроз размену искуства и експертиза са водећим европским научним организацијама. Партнери Института за физику у Београду на овом пројекту су Универзитет „Фридрих Шилер“ у Јени, Италијански национални истраживачки савет (CNR) и Биолошки факултет Универзитета у Београду.

„Циљ пројекта је подизање изврсности и угледа Института за физику у свим научним, управљачким и административним аспектима релевантним за међународне истраживачке активности“, каже др Душан Арсеновић, руководилац Центра за фотонику Института за физику, додајући да је коначни циљ успостављање квантног биофотоничког центра који ће пре свега карактерисати изврсност у науци.

Први састанак партнера на пројекту почео је у уторак, 8. новембра 2022. године, на Институту за физику, где су пројекат заједно „лансирали“ представници свих партнера.

Универзитет „Фридрих Шилер“ основан је 1558. године, а име је добио 1934. године по Фридриху Шилеру који је на њему предавао у доба када је Јена била важан центар окупљања немачких мислилаца. Чак шест истраживача из ове институције добили су Нобелову награду.

Италијански Национални истраживачки савет, основан 1923. године, једна је од најугледнијих научних кућа у овој земљи, а једна од његових улога је да промовише сарадњу на пољу науке и технологија са институцијама из иностранства. Биолошки факултет Универзитета у Београду је дугогодишњи партнер Института за физику и у овом пројекту ће сарађивати са биолозима Института при избору, припреми и култивацији биоузорака.

„Свим учесницима у пројекту желим успех и очекујем да је ово само први, важан корак у дугорочној сарадњи“, рекао је директор Института, др Александар Богојевић, на отварању првог састанка пројекта, додајући да је Центар за фотонику врло важна истраживачка јединица Института.

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2022

Управни одбор Фондације „Проф. др Марко Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2022. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду објављен је и у дневном листу „Политика“.

Ова престижна награда, која се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а током две деценије додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици, а за њу могу да конкуришу физичари из Србије и дијаспоре, али и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Стеван Нађ-Перге са Калифорнијског технолошког института коме је признање додељено за „изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена“.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 16. децембра 2022. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2023. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2022. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете контактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

СЕМИНАР: др Благоје Ђорђевић

У оквиру семинара Лабораторије за спектроскопију плазме и ласере Института за физику у Београду, у понедељак, 07. новембра 2022. године у 12 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Благоје Ђорђевић (Национална лабораторија Лоренц Ливермор, САД ), одржаће предавање:

Transfer learning and multi-fidelity modeling of laser-driven particle acceleration

САЖЕТАК:

Computer models of intense, laser-driven ion acceleration require expensive particle-in-cell (PIC) simulations that may struggle to capture all the multi-scale,multi-dimensional physics involved at reasonable costs. Explored is an approach to ameliorate this deficiency using a multi-fidelity model that can incorporate physical trends and phenomena at different levels. As the base framework for this study, an ensemble of approximately 10,000 1D PIC simulations was generated to buttress separate ensembles of hundreds of higher fidelity 1D and 2D simulations. Using transfer learning with deep neural networks, one can reproduce the results of more complex physics at a much smaller cost. The networks trained in this fashion can in turn act as surrogate models for the simulations themselves, allowing for quick and efficient exploration of the parameter space of interest. Standard figures-of-merit were used as benchmarks such as the hot electron temperature, peak ion energy, conversion efficiency, etc. These surrogate models are also useful for incorporating more complex schemes, such as pulse shaping. We can rapidly identify and explore under what conditions dimensionality becomes an important effect and search for outliers in feature space.

СЕМИНАР: др Наташа Аџић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 03. новембра 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Наташа Аџић (Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду ), одржаће предавање:

DNA-based dendrimers: from a single molecule to the new state of matter

САЖЕТАК:

In this talk we will present a joint theoretical-experimental study of a novel class of macromolecules composed of short DNA segments joined together to form tree-like structures [1]. To model various generations of these DNA-based dendrimers in ionic solution at room temperature, we will employ a bead-spring model and show the obtained equilibrium characteristics of a single molecule [2]. These results classify DNA-dendrimers as good candidates for nanocarriers due to their robustness, regular voids, and high resistance to stimuli – responsiveness. The second part of the talk will be dedicated to the self-assembling of the second generation of DNA-based dendrimers. We will demonstrate how the method of effective interactions can be used to study organization of the molecules in dense solutions and test our results with fully atomistic molecular dynamics simulations and experiments. Both computational and experimental results show an anomalous liquid-like behavior for wide range of DNA-dendrimers concentrations. Finally, we will analyze the system composed of two dendritic DNA segments connected by a polymer chain and show that solutions of these molecules undergo crystallization to the new state of matter. They form soft cluster crystals, periodic structure with sites occupied by several overlapping molecules [3].

[1] Y. Li, Y. Tseng, and D. Luo, Nat. Mater. 3, 38 (2004).
[2] C. Jochum, N. Adžić, E. Stiakakis et al., Nanoscale 11, 1604 (2019).
[3] E. Stiakakis, N. Jung, N. Adžić et al.,  Nat. Commun. 12, 7167 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 858 1982 4510
Passcode: 868079