АКТУЕЛНО: Колоквијум који се дуго чекао

“Истраживања на новим материјалима и експерименти које ми и остале групе радимо константно унапређују и мењају наше разумевање природе”, каже проф. др Стеван Нађ-Перге са Департмана за примењену физику и науке о материјалима, Калифорнијског института за технологију, објашњавајући да су то детаљне студије које померају границе науке по мало, корак по корак.

Професор Нађ-Перге ће бити гост Института за физику и током посете ће у оквиру традиционалног колоквијума у уторак, 20. јуна 2023. године у 12 часова у сали „Звонко Марић“ одржати предавање под насловом: “Superconductivity and Strong Correlations In Graphene Multilayer Structures”.

Проф. др Нађ-Перге је иначе један је од наших најуспешнијих физичара који раде ван Србије и добитник награде „Марко Јарић“ за 2021. годину, коју домаћи медији називају и “српским Нобелом за физику”.

Ову награду је добио за 2021. годину, за изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена. Како је у време доделе награде у току била пандемија ковид-19, публика је остала ускраћена за традиционална предавања која се уприличе након доделе. Тим поводом традиционални колоквијум добитника се одржава сада.

Др Стеван Нађ Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. У току школовања и студија освајао је бројне награде. Више о свом раду говорио је у интервјуу за портал Института.

КОЛОКВИЈУМ

Уторак, 20. јуна 2023. Године, 12 часова
Сала „Звонко Марић“, Институт за физику у Београду
НАСЛОВ ПРЕДАВАЊА: Superconductivity and Strong Correlations In Graphene Multilayer Structures

САЖЕТАК:

When two graphene sheets are rotationally misaligned (i.e., twisted) by approximately one degree and stacked together, the resulting bilayer exhibits strongly correlated phases and superconductivity [1]. While the origin of these phases can be traced back to the weakly dispersive electronic bands, the precise microscopic understanding of their origin is still elusive. In this talk, we will discuss several experiments providing insights into the electronic phases of twisted bilayer graphene [2, 3] focusing on their superconducting and topological properties. We will also introduce other graphene-based systems that exhibit similar phenomenology [4-6], highlighting the prevalence of superconductivity in graphene-based structures and give an overview of the current challenges in the field.
[1] Y. Cao et al., Nature 556, 43 (2018).
[2] H. S. Arora et al., Nature 583, 379 (2020).
[3] Y. Choi et al., Nature 589, 536 (2021).
[4] H. Kim et al., Nature 606, 494 (2022).
[5] Y. Zhang et al., Science 377, 1538 (2022).
[6] Y. Zhang et al., Nature 613, 268 (2023)

СЕМИНАР: проф. др Нандакумар Каларикал

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у среду, 21. јуна 2023. године, у 13 часова, у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ Института за физику у Београду, проф. др Нандакумар Каларикал (Школа чисте и примењене физике, Универзитет Махатма Ганди, Котајам, Керала, Индија) одржаће предавање:

Novel engineered nanostructured materials for tailored applications

САЖЕТАК:

Nanoscience and Nanotechnology research has made significant contributions addressing issues related to energy, water, food and health security. Hybrid nanostructures are found to be much more promising as we can integrate the properties of the constituents and achieve synergetic effects. One of the most promising aspects of the emergent field of nanostructuration is the ability to generate a variety of different morphologies with structural definition on the nanometric scale. The properties and behaviours of the nanostructured materials depend on both, the nature of its molecular constituents and their precise spatial positioning.  In this talk, the results of our recent works on 2D hybrid materials for energy applications, biodegradable electrospun polymer nanocomposite membranes as skin substitutes with microbial barrier and wound healing properties, laser-nanostructured material interactions, polymer nanocomposites for EMI shielding & Energy harvesting applications, hybrid metal oxide nanosystems
for water purification along with recent computational studies and novel nanomultiferroics will be discussed.

СЕМИНАР: проф. др Јелена Ћеранић Перишић

У оквиру семинара Иновационог центра Института за физику у Београду, у среду, 21. јуна 2023. године, у 12 часова, у сали „Звонко Марић“ Института за физику у Београду, проф. др Јелена Ћеранић Перишић (Институт за упоредно право, Београд) одржаће предавање:

Унитарни патент

САЖЕТАК:

Дана 1. јуна 2023. ступио је на снагу Споразум о Јединственом патентном суду који наговештава почетак нове ере у области патентне заштите проналазака у Европи. Поред заштите националним и европским патентом (који представља скуп националних патената), проналазачи напокон добијају могућност да свој проналазак заштите унитарним патентом који ће важити у готово свим државама чланицама ЕУ.

Патентну заштиту у Европи већ деценијама карактеришу фрагментација, сложен административни поступак и надасве високи трошкови заштите. Иако је значај успостављања јединственог система заштите препознат врло рано, због неслагања европских земаља у вези са појединим аспектима
заштите, тек у децембру 2012. године усвојен је тзв. патентни законодавни пакет који се састоји од три компоненте: Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне
заштите, Уредбе о спровођењу ближе сарадње у области успостављања унитарне патентне заштите која се тиче превођења и Споразума о Јединственом патентном суду.

Будући да је у области успостављања унитарне патентне заштите
примењен механизам ближе сарадње (предвиђен Оснивачким уговорима ЕУ
којим се одобрава различит положај држава чланица у оквиру неке од
политика ЕУ), две земље су се определиле да не учествују у овом систему
заштите (Шпанија и Хрватска), а три земље да не учествују у систему
Јединственог патетног суда (Шпанија, Пољска и Хрватска). Асиметричност
заштите, као и постојање унитарног патента паралелно са европским и
националним патентима, доприноси комплексности система патентне заштите
у Европи. Упркос мањкавостима, систем унитарне патентне заштите требало
би да допринесе смањењу броја паралелних спорова у различитим
земљама, унапређењу правне сигурности кроз хармонизовану судску
праксу, обезбеђењу бржих судских поступака и смањењу трошкова
заштите.

КОЛОКВИЈУМ: Проф. др Стеван Нађ-Перге

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у уторак, 20. јуна 2023. године у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Superconductivity and Strong Correlations In Graphene Multilayer Structures

одржаће добитник награде „Марко Јарић“ за 2021. годину, проф. др Стеван Нађ-Перге (Департман за примењену физику и науке о материјалима, Калифорнијски институт за технологију, САД).

САЖЕТАК:

When two graphene sheets are rotationally misaligned (i.e., twisted) by approximately one degree and stacked together, the resulting bilayer exhibits strongly correlated phases and superconductivity [1]. While the origin of these phases can be traced back to the weakly dispersive electronic bands, the precise microscopic understanding of their origin is still elusive. In this talk, we will discuss several experiments providing insights into the electronic phases of twisted bilayer graphene [2, 3] focusing on their superconducting and topological properties. We will also introduce other graphene-based systems that exhibit similar phenomenology [4-6], highlighting the prevalence of superconductivity in graphene-based structures and give an overview of the current challenges in the field.

[1] Y. Cao et al., Nature 556, 43 (2018).
[2] H. S. Arora et al., Nature 583, 379 (2020).
[3] Y. Choi et al., Nature 589, 536 (2021).
[4] H. Kim et al., Nature 606, 494 (2022).
[5] Y. Zhang et al., Science 377, 1538 (2022).
[6] Y. Zhang et al., Nature 613, 268 (2023)

АКТУЕЛНО: Нови сазив Научног већа Института

У петак, 9. јуна 2023. године, одржана је прва седница новог сазива Научног већа Института за физику у Београду. На седници у сали „Звонко Марић“ окупили су се нови чланови већа и том приликом за председника поново изабрали др Ненада Лазаревића, а за његовог заменика др Марка Војиновића, који су успешно руководили радом већа и у претходном сазиву.

Научно веће Института броји 45 чланова, а према Правилнику о саставу Научног већа о његовим члановима гласају сви истраживачи који имају научна звања. Избори за чланове новог већа одржани су 7. и 8. маја, а организовани су по групацијама којих има шест на Институту.

Групације окупљају лабораторије у којима се истраживачи баве сродним темама или имају сличан методолошки приступ. У свакој од групација истраживачи су међу собом гласањем изабрали по седам представника, а у складу са Правилником, у састав већа су ушла и три члана управе из реда истраживача.

Чланови актуелног сазива Научног већа су:

  1. Александар Белић
  2. Александар Богојевић
  3. Александар Крмпот
  4. Александра Коларски
  5. Антун Балаж
  6. Биљана Бабић
  7. Биљана Станков
  8. Бојана Вишић
  9. Бранислав Цветковић
  10. Владимир Дамљановић
  11. Владимир Срећковић
  12. Владимир Удовичић
  13. Горан Исић
  14. Гордана Маловић
  15. Дејан Јоковић
  16. Димитрије Малетић
  17. Димитрије Степаненко
  18. Драгана Марић
  19. Душан Арсеновић
  20. Зоран Грујић
  21. Зоран Мијић
  22. Ивана Васић
  23. Игор Прлина
  24. Игор Франовић
  25. Јасна Ристић-Ђуровић
  26. Јелена Јовићевић
  27. Јелена Митрић
  28. Јулија Шћепановић
  29. Магдалена Ђорђевић
  30. Маја Рабасовић
  31. Марија Јанковић
  32. Марија Митровић-Данкулов
  33. Марија Радмиловић-Рађеновић
  34. Марина Лекић
  35. Марко Војиновић
  36. Милан Петровић
  37. Милица Миловановић
  38. Мирјана Грујић-Бројчин
  39. Невена Пуач
  40. Ненад Лазаревић
  41. Ненад Симоновић
  42. Новица Пауновић
  43. Саша Дујко
  44. Саша Лазовић
  45. Тијана Томашевић-Илић

Посебна Indico страница Научног већа

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 09. јун 2023. године у 11 часова на Институту за физику у Београду, у сали 360, Душан Ђорђевић (Физички факултет у Београду) одржаће предавање:

Holographic Aspects of Even-Dimensional Topological Gravity

САЖЕТАК:

Despite being formulated over 30 years ago, the topological gauge theory of gravity in an even number of space-time dimensions has received limited attention. In this talk, we will consider this theory (with the AdS gauge group) in the setup of holographic duality. First, we will compute the holographic one-point functions. The fact that one-point function of a spin current generally does not vanish opens up a possibility of application in the field of spin systems in three space-time dimensions. Then, we will further investigate some bulk semiclassical geometries and discuss them in the light of holography. Finally, we will discuss the two-point function in the dual-field theory using the Wilson line-like presentation of a probe point particle in the bulk.

СЕМИНАР: Андрија Костић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 08. јуна 2023. године у 14 часова, путем Zoom платформе, Андрија Костић (Макс Планк институт за астрофизику , Гархинг, Немачка) одржаће предавање:

Forward modeling the large-scale structure — from effective field theory to dark matter constraints

САЖЕТАК:

The constraining power promised by future large-scale structure surveys has driven the development of ever better techniques for extracting cosmological information from those datasets. Increase in the expected number of modes that could be well within the reach of the theory offers an improvement of few orders of magnitude with respect to cosmic microwave background. However, this extra information is hidden within the non-linear structures and hence it is necessary to very carefully model different physics at play in order to responsibly deal with the upcoming datasets. In the talk we will present recent efforts of merging the effective field theory approach to structure formation with the field-level inference, trying to extract cosmological information Fourier mode by Fourier mode, and demonstrate their potential for modeling the upcoming data from future large-scale structure surveys. Furthermore, we will show how the field-level modeling can also offer insights into the local universe, from which constraints on dark matter can be derived. If time allows it, we will also present an interesting side product of field-level inference machinery, informing us on how future surveys should be conducted in order to more efficiently constrain cosmological models at hand.

Приступите предавању
Meeting ID: 826 8078 2532
Passcode: 524400

ГАЛЕРИЈА: Прослава Дана Института

Поводом 62. годишњице оснивања Институт за физику у Београду органзиовао је традиционалну свечаност. На свечаној седници Научног већа додељене су Годишња и Студентска награда за 2023. годину, а затим је у башти Института, у „врту физике“ на обали Дунава, организован свечани коктел за запослене и пријатеље Института.

Фото: Бојан Џодан

ПРИЗНАЊА: Годишња и Студентска награда Института за физику за 2023. годину

На свечаности поводом годишњице Института за физику у Београду, у уторак, 30. маја 2023. године, традиционално су додељене Годишња и Студентска награда. Награде се додељују за научни рад који представља значајан допринос одређеној области физике која се развија на Институту и за најбољу докторску дисертацију урађену у овој установи, а одбрањену у претходној години.

Годишњу награду за научни рад жири је доделио др Бојани Вишић за њен значајан допринос у области синтезе, карактеризације и спектроскопије неорганских нанотуба и осталих наноматеријала. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности три просечне плате на Институту.

У образложењу жирија се наводи да се у претходне две календарске године нарочито истиче рад др Вишић на тему синтезе и карактеризације волфрамових субоксида. Наиме, др Вишић је, како се даље наводи, направила дефинитиван помак у разумевању стехиометрие и оптичких особина чак четири различита система из ове групе. У периоду од 2021. до 2022. године др Вишић је објавила шест научних радова (категорија М21:3, М22:3) укупног импакт фактора 22.961, а најавиши ИФ има рад објављен 2021. године у часопису Nanomaterials. Радови др Вишић су током последње две календарске године цитирани укупно 109 пута.

Студентску награду добила је др Сања Ђурђић Мијин за докторску дисертацију под називом „Нееластично расејање светлости на квази-дводимензионалним материјалима“. Награда се састоји од плакете, дипломе и новчаног износа у вредности једне просечне плате на Институту.

Др Сања Ђурђић Мијин је од фебруара 2018. године запослене у Центру за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду. Докторске студије на Физичком факултету Универзитета у Београду уписала је октобра 2018. године. Докторску дисертацију је израдила под менторством др Ненада Лазаревића, а одбранила ју је 10. марта 2022. године. Жири јој је награду доделио, како се у саопштењу наводи, ценећи квалитет добијених резултата, лични допринос кандидаткиње, квалитет написане докторске дисертације, као и чињеницу да резултати представљени у докторату имају значајан утицај на фундаментална и примењена истраживања.

Чланови жирија који је донео одлуку о овогодишњим наградама су др Јакша Вучичевић, др Игор Франовић и др Бранислав Цветковић, а признања је лауреатима уручио председник Научног већа др Ненад Лазаревић. Након свечаног проглашења лауреата, добитница Годишње награде је традиционално одржала предавање у ком је представила теме на којима тренутно ради и резултате до којих је дошла у претходне две године.

Фото: Бојан Џодан

СЕМИНАР: др Александра Алорић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 01. јуна 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Александра Алорић (Algebra AI, Београд), одржаће предавање:

Agent-based modeling in the field of socio-economic complex systems

САЖЕТАК:

Understanding how interesting macroscopic patterns emerge out of a large number of simple microscopic interactions has been the focus of statistical physics for a very long time. In a similar vein is our desire to explain the development of macroscopic patterns at the level of society and other socio-economic systems starting from interactions of the simplest interacting elements – modeled by agents. In this talk, we will discuss several applications of agent-based models to tackle phenomena in the domains of finance, knowledge production, information transformation within communities, etc. In some cases, we can develop detailed analytical solutions in small and large population limits (questions of fragmentation in financial markets), while in others, we use numerical simulations to inform experiments. In all cases, these models allow us to learn more about the underlying systems by testing different policy strategies and investigating systems’ behavior in the domains inaccessible to experimentation.

Приступите предавању
Meeting ID: 811 8667 1554
Passcode: 971255