Вести, Новости

АКТУЕЛНО: Промовисани доктори наука

11/14/2023

У Ректорату Универзитета у Београду у понедељак, 13. новембра 2023. године, одржана је промоција нових доктора наука са пет факултета и Студија при Универзитету. Међу њима је и четворо истраживача Института за физику у Београду. Докторске дипломе су добили др Душан Вудраговић, др Јелена Марјановић, др Ненад Селаковић и др Сања Ђурђић Мијин.

На свечаној церемонији промовисано је 38 докотра наука са Физичког, Хемијског, Фармацеутског, Рударско-геолошког факултета у Београду и Техничког факултета у Бору.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: проф. др Раниш Балакришан

11/10/2023

У оквиру семинара Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику у Београду, у среду, 15. новембра 2023. године у 13:30 у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, проф. др Раниш Балакришан (Департман за физику, Catholicate College, Патанамтита, Керала, Индија) одржаће предавање:

Multiferroic Materials: Exploring Applications and Advancements

САЖЕТАК:

Multiferroic materials exhibit simultaneous ferroelectric and magnetic orderings, opening up intriguing opportunities for advanced electronics. The utilization of composite strategies has been extensively employed in the development of magnetoelectric multiferroic materials, leading to enhanced performance characteristics. The polymer-based multiferroic nanocomposite shows high flexibility and room-temperature magnetoelectric effects. Introducing magnetic nanoparticles into highly piezoelectric polymers results in multifunctional materials with enhanced magnetoelectric properties, prevalent in the realm of flexible electronic devices. Apart from the magnetoelectric property, the nanocomposites are capable of harvesting energy from mechanical stimuli.  Recent developments in the PVDF- based composites have demonstrated their potential in antimicrobial efficiency, wound healing, tissue regeneration, self-powered implantables and wearable devices. These systems will be a bridge between
multifunctionality, multiferroic properties and biocompatibility.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Слободан Бубњевић

11/10/2023

У оквиру семинара Института за физику у Београду посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак 14. новембра 2023. године у 13 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, Слободан Бубњевић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Алхемија бомбе: Неколико увида у драматичну историју и последице развоја нуклеарне технологије

САЖЕТАК:

Поводом научнопопуларне књиге „Алхемија бомбе“ која је објављена у августу 2023. у издању „Лагуне“, осврнућемо се на неке увиде из узбудљиве историје нуклеарне технологије. Сложени однос науке и друштва може се, као огледни случај, осветлити кроз екстремне примере из нуклеарне историје, будући да је реч о открићу које је у релативно кратком периоду извршило далекосежан утицај на друштвене односе који ни данас није престао. Није неопходно да познајете структуру атомског језгра или да разумете силину ланчане реакције, довољно је само да неко у просторији изговори једну од тих застрашујућих речи – Хирошима, Чернобиљ, Фукушима – зли дуси нуклеарне физике одмах ће извирити из мрачних углова. Нуклеарна технологија, проистекла из развоја квантне, а посебно нуклеарне физике, изменила је свет, политичке односе, као и свакодневицу људи више него иједно друго савремено откриће. Истовремено, нуклеарна пролиферација снажно је утицала и на развој саме физике у 20. веку. Како је до тога дошло? Поступна еволуција страха и на њему изграђених интеракција до којих су нуклеарна открића довела може се, уз шири социјални ии научни контекст, описати кроз анализу конкретних топонима локација на планети где је коришћење енергије атома оставило трајне ожиљке и прерасло у својеврсне симболе савременог доба.

Вести

У ФОКУСУ: Фонд за науку у посети Институту

11/08/2023

Представници Фонда за науку Републике Србије на челу са в.д. директора Фонда др Милицом Ђурић-Јовичић посетили су Институт за физику у Београду, како би разговарали са управом и истраживачима о искуствима у оквиру досадашњих програма ове институције.

Др Милица Ђурић-Јовичић је истакла да је Институт, гледајући успех на програмима Фонда за науку, међу првe три научноистраживачке институције у Србији по одобреним средствима за финансирање пројеката.  

Како су навели у Фонду за науку, до сада је кроз 8 програма подржано 124 истраживача са Института у оквиру 24 одобрена пројекта укупне вредности 3,64 милиона евра. Институт за физику је изузетно активан у погледу развоја науке, као и међународне сарадње и системски пружа подршку својим истраживачима за конкурисање на националне и међународне позиве. У оквиру пројеката које је подржао Фонд за науку, научни тимови овог института развијају и патенте и сарадњу са привредом.

“Међутим, један од свакако најважнијих резултата је то што је један од истраживача са Института за физику др Јакша Вучичевић, подржан у оквиру ПРОМИС 2020 програма, након чега је добио ERC грант за наставак свог истраживања. Желимо да у наредном периоду радимо на још већем оснаживању истраживача, али и институција како бисмо поред врхунских научних публикација имали и већи број ERC пројеката, патената, успешних трансфера технологија и развоја комерцијалних решења за привреду. Управо зато су нам састанци са научним институцијама изузетно важни за размену искустава и мапирање потреба и могућности развоја научне заједнице”, навела је др Милица Ђурић-Јовичић након састанка на Институту.

Директор Института за физику у Београду др Александар Богојевић нагласио је да је тим Фонда за науку урадио велики посао за веома кратко време и подигао једну важну институцију која континуирано расте.

“Институт за физику предводи научни сектор Србије по компететивности у пројектима, мобилности истраживача, повратку стручњака из дијаспоре и научној инфраструктури. Иако смо остварили велики успех на досадашњим позивима Фонда за науку, у интересу нам је да што већи број истраживача аплицира у наредним позивима. Институт је веома отворен и заинтересован за институционалну сарадњу са Фондом за науку. Посебно нам је важно што су наши истраживачи задовољни сарадњом са Фондом и оцењују да је Фонд показао стрпљење и флексибилност“, навео је др Богојевић.

Састанку су присуствовали руководиоци и чланови пројектних тимова финансирани у оквиру различитих програма Фонда за науку. Истраживачи су у отвореном разговору наводили своја искуства у подношењу пројекта као и раду на њима. Они су похвалили рад Фонда и изнели коментаре и сугестије за унапређење програма и процедура.

Фото: Бојан Џодан

Најаве, Новости

СЕМИНАР: проф. др Сајмон Стокли

11/08/2023

У оквиру семинара Иновационог центра Института за физику у Београду, у четвртак, 14. новембра 2023. године у 12 часова у сали „Звонко Марић“, проф. др Сајмон Стокли (Универзитет Кембриџ) одржаће предавање:

Cambridge Innovation and Enterprise Ecosystem

САЖЕТАК:

During this talk, I give an overview of the Cambridge innovation and enterprise ecosystem and discuss the typical entrepreneurship curriculum at Cambridge University and Imperial College London. I will initiate the discussions about the issues and opportunities in the domain of innovation and entrepreneurship in Serbia and compare the situation between the UK and Serbia.

КРАТКА БИОГРАФИЈА ПРЕДАВАЧА:

Simon Stockley is an Associate Professor at Cambridge Judge Business School, Cambridge University, specializing in technology commercialization and entrepreneurship education, and co-founded Accelerate Cambridge to support tech start-ups. Simon has coached and advised over 300 technology ventures, many of which achieved early traction, scale-up and a successful exit. His areas of expertise include technology venturing, the dynamics of entrepreneurial teams and the financing of early-stage ventures.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Ана Кнежевић

11/08/2023

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 10. новембра 2023. године у 11 часова у сали 360, Ана Кнежевић (Физички факултет Универзитета у Београду) одржаће предавање:

Hyperbolic lattices

САЖЕТАК:

Hyperbolic lattices connect gravitational theories, topology, algebraic geometry, condensed matter physics, etc. They are a new form of synthetic quantum matter, where particles propagate coherently on the sites of a regular structure that appears aperiodic from the vantage point of Euclidean geometry but is periodic in the case of 2D hyperbolic space. The lattice that we are researching is embedded in the Poincaré disk. We will start by comparing lattices in 2D Euclidean geometry with those in 2D hyperbolic space. In order to put any {p,q} (Schläfli symbols) lattice on a Poincaré disk, we will go back to our hyperbolic space and analyze its symmetry.  Our main goal is to construct discrete symmetry of the {p,q}-lattice from the Lié algebra (continual symmetry) of the hyperbolic space. In this manner, we can describe the hyperbolic crystal on the same footing as a crystalline lattice in flat space, which will furthermore allow us to systematically study band structures on such curved-space crystals.

Приступите предавању

Вести

САРАДЊА: Француски истраживачи боравили на Институту

11/08/2023

У оквиру билатералног пројекта између Србије и Француске „Биорасположивост токсичних органохлорних пестицида и елемената у траговима у пољопривредним срединама у Француској и Србији: допринос најсавременијим in vitro методама и процена ризика по здравље људи” финансираног у оквиру програма „Павле Савић”, чланови француског тима су у периоду од 20. до 28. октобра 2023. године боравили на Институту за физику у Београду.

Руководиоци овог пројекта су др Тијана Милићевић са Института за физику у Београду и др Метју Дулануа са Пољопривредног факултета у Нансију, а реализација је подржана од стране Министарства науке, иновација и технолошког развоја Републике Србије и Campus France.

У току посете Лабораторија за физику животне средине Института за физику у Београду је организовала семинар на ком су колеге презентовале своја истраживања, пројекте и заједничку сарадњу са тимом из Србије.

У оквиру ове сарадње, гости из Француске обишли су и институције партнере – Хемијски факултет у Београду, Институт за ратарство и повртарство у Новом Саду и Огледана добра Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Чланови Лабораторије за физику животне средине угостили су на Институту за физику у Београду и колеге са Хемијског факултета и Пољопривредног факултета у Београду, са Института за заштиту биља и животну средину, Института за земљиште, Института за хигијену и технологију меса, Завода за јавно здравље и колеге из других лабораторија са Института за физику Београд.

Вести, Новости

АКТУЕЛНО: Сарадња Института и научних институција у Фиренци

11/07/2023

Институт за физику у Београду ојачао је сарадњу са неколико научних институција у Фиренци, у Италији. Делегација Института за физику, др Саша Лазовић, заменик директора, Љубица Илић Војновић, шеф кабинета, и Душан Николић, правни саветник, била је у радној посети Фиренци од 30. октобра до 3. новембра 2023. године.

У оквиру ове посете, одржани су састанци са директорима институција чланица Универзитета у Фиренци, Националне мреже института за нуклеарну физику (INFN) и Националног истраживачког савета (CNR).

Током разговора са др Дућом Фанелијем, директором Департмана за физику и астрономију Универзитета у Фиренци, размењена су искуства у припреми и реализацији ERC пројеката и успостављању дугорочне сарадње у науци и иновацијама.

Разговор са директором Националног института за нуклеарну физику у Фиренци, др Ђованијем Пасалевом, тицао се примена физичких метода за анализу и заштиту културних добара.

Представници Института за физику у Београду су са директором Националног института за оптику (INO), др Франческом Каталиотијем, разговарали о напретку у реализацији постојећих пројеката и могућностима за проширење сарадње.

Све три институције су исказале заинтересованост за формализацију сарадње са Институтом за физику у Београду.

Посета Фиренци представља наставак сарадње остварене у оквиру гостовања Емилијана Киезија Институту за физику у Београду.

Вести, Најаве, Новости

КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“ 2023

11/06/2023

Управни одбор Фондације „Проф. др Марко Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2023. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду објављен је и у дневном листу „Политика“.

Ова престижна награда, која се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“, а током две деценије додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима. Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ која додељује награду основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997).

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици, а за њу могу да конкуришу физичари из Србије и дијаспоре, али и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Прошлогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ је др Милорад Милошевић, редовни професор Универзитета у Антверпену у Белгији коме је признање додељено за „изузетне доприносе проучавању квантних функционалних материјала и хибридних хетероструктура и пројектовању њихових суперпроводних и магнетских својстава помоћу рачунарских симулација на микро, нано и атомској скали“.

Предлоге за овогодишњу награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 15. децембра 2023. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2024. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2023. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете контактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

Вести, Новости

ГОСТИ: Амбасадор Француске у Институту

11/02/2023

Амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар са својим тимом посетио је Институт за физику у Београду у четвртак, 2. новембра 2023. године. У делегацији са амбасадором су били аташе за сарадњу Франсоа-Гзавије Кованди и Весна Адамовић из Француског института. Уз њих је у посети учествовао и проф. др Лоран Ларже, директор института FEMTO-ST, који је одржао колоквијум. FEMTO-ST је истраживачки институт повезан са Француским националним центром за научна истраживања, који је један од највећих француских института у области науке о инжењерству.

„Велика је сличност између Института за физику и института FEMTO-ST, као и других истраживачких установа у Француској. Та сличност се огледа у стварању мостова између различитих дисциплина и успешној валоризацији открића у физици“, рекао је амбасадор Пјер Кошар приликом посете. Он се осврнуо на позитивну енергију и ентузијазам истраживача које је упознао позитивно оцењујући спремност Института за физику да ради на релевантности за друштво.

„Захвални смо Француској на интересовању за оно што радимо на Институту за физику“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду. Др Богојевић је гостима говорио о Институту и раду четири центра изврсности: Центар за чврсто стање и нове материјале, Центар за изучавање комплексних система, Центар за неравнотежне процесе и Центар за фотонику.

Током посете амбасадор је имао прилику да упозна истраживаче, посебно млађе генерације, који су део каријере провели у Француској или сарађују са француским установама. Са амбасадором су разговарали др Игор Прлина, др Игор Франовић, др Тања Берић, др Јакша Вучичевић и др Марија Јанковић.

Чланови делегације су приликом посете обишли и центре изврсности где су се додатно упознали са неким од истраживања која се врше на Институту. У Центру за неравнотежне процесе су их дочекали др Невена Пуач и др Саша Дујко, у Центру за изучавање комплексних система др Антун Балаж и др Ивана Васић, у Центру за фотонику др Душан Арсеновић и др Михаило Рабасовић, а у Центру за чврсто стање и нове материјале др Ненад Лазаревић и др Дејан Ђокић.

Након посете, др Лоран Ларже. Директор француског института FEMTO-ST је у сали „Звонко Марић“ одржао колоквијум на ком је говорио о емулацији рекурентних неуронских мрежних процесора путем нелинеарне динамике кашњења. Ова тема је изазвала велико интересовање публике и покренула дугу и динамичну расправу.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ