ПРОЈЕКТИ: Институт за физику у пројекту Европског савета за иновације

Европски савет за иновације објавио је у понедељак, 3. априла 2023. године списак пројеката са великим утицајем у кључним областима технологије. Европска комисија је одабрала 44 пројекта која ће финансирати са укупно 167 милиона евра у оквиру позива 2022 EIC Pathfinder. Међу изабраним пројектима је и пројекат ARTEMIS у оквиру ког истраживачи Института за физику у Београду сарађују са колегама из десет научних установа из шест европских држава.

Истраживачи Института за физику у Београду који учествују у пројекту су др Бранко Коларић, др Дарко Васиљевић, др Марија Радмиловић Рађеновић и др Бојана Бокић, а са њима су у тиму и др Маја Pagnacco са Института за хемију, технологију и металургију, и машински инжењер др Марина Симовић Павловић.

Европска комисија је отворила престижни позив Pathfinder у оквиру програма Хоризонт Европа, а позив је намењен пројектима који треба да трасирају будући развој науке. Конкурсом је дефинисано шест области у којима треба да се оствари напредак, а пројекат под називом „Молекуларни материјали за интегрисане квантне изворе светлости на чипу“, чији је акроним ARTEMIS, прихваћен је у области квантне информатике и сензора. Пројекат ће трајати 48 месеци, а држава координатор је Италија.

Пројекат ARTEMIS је мотивисан хитном потребом за новим квантним изворима са свестраношћу, флексибилношћу и перформансама које до сада нису постигнуте. Пројекат предлаже фундаментална истраживања у правцу развоја интеграбилних појединачних и испрепетених фотонских извора на бази металорганских молекуларних једињења. Идеја је да флексибилни металоргански материјали замене традиционалне квантне фотонске изворе засноване на неорганским кристалима.

Планирано је да уређаји и методе развијени у оквиру овог пројекта доведу до фотонских извора са конкурентним перформансама у смислу кохрерентности, ефикасности, скалабилности и цене. То би довело, како аутори пројекта тврде, до фундаменталног продора у развоју квантне технологије утирући пут њеном излажењу из лабораторије у стварни свет.

СЕМИНАР: др Франтишек Крчма

У оквиру семинара Центра за неравнотеже процесе Института за физику у Београду, у уторак, 4. априла 2023. године у 11 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“, др Франтишек Крчма (Институт за физичку и примењеу хемију Хемијског факултета, Технолошки универзитет у Брну) одржаће предавање:

Laboratory mimics of discharge initiated processes in prebiotic atmospheres

САЖЕТАК:

Dr. František Krčma received his PhD degree in plasma physics from Masaryk University, Brno, Czech Republic, in 1995. Currently he is a Lecturer and an Associate Professor at the Institute of Physical and Applied Chemistry of the Faculty of Chemistry (Brno University of Technology). His research interests are diagnostics of low-temperature plasmas, chemical kinetics of plasmas created in gases and liquids, reaction kinetics theory, surface chemistry, application of plasma in archeology, medicine and agriculture etc. In recent years he is involved in the research topic related to experimental investigation of reaction chemistry in prebiotic atmospheres in which he published several papers and supervised PhD theses. He has been Action Chair for COST Action TD1208: Electrical discharges with liquids for future applications, Co-Chair of PlAgri COST Action, PI many national and European projects and author in over 100 papers. He holds several patents and products.

ДОГАЂАЈИ: Састанак Матичног одбора на Институту

На Институту за физику у Београду је у петак, 31. марта 2023. године, одржан састанак Матичног научног одбора за физику.

Матични одбор за физику броји осам чланова и у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и делатности у области физике. Актуелни матични научни одбор за физику образован је 29. децембра 2021. решењем тада надлежног Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Чланови матичног одбора су: академик Жељко Шљиванчанин, др Михајло Мудринић, проф. др Горан Ђорђевић, др Владимир Ђоковић, проф. др Бранко Дрљача, др Антун Балаж, проф. др Маја Бурић, проф. др Игор Савић. Председник Матичног научног одбора за физику је др Антун Балаж из Института за физику.

Секретар Матичног одбора је Андријана Ивановић из Министарства науке, технолошког развоја и иновација.

САРАДЊА: др Марија Митровић Данкулов на семинару Института за упоредно право

Др Марија Митровић Данкулов, виши научни сарадник Института за физику у Београду и руководилац Иновационог центра, у понедељак, 27. марта 2023. године, одржала је предавање у оквиру научног семинара Института за упоредно право.

Предавању под називом „Употреба квантитавних метода теорија комплексних система за истраживање у друштвеним наукама“ присуствовали су поред истраживача Института за упоредно право и гости из других образовних и научних установа у области друштвено-хуманистичких наука.

Семинар је одржан у оквиру споразума о научној сарадњи између Института за физику у Београду и Института за упоредно право који је потписан 21. фебруара 2023. године.

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 31. марта 2023. године у 11 часова на Физичком факултету у Београду, у сали 665, др Воја Радовановић (Физички факултет у Београду), одржаће други део предавања:

Batalin-Vilkovisky formalism and quantization of gauge field theories

САЖЕТАК:

In these series of lectures we will review the Batalin-Vilkovisky (BV) formalism and its applications. This formalism is a generalization of the BRST quantization and it is frequently used in field theory and quantum mechanics. One of the advantages of the BV formalism is that it provides a well defined quantization for theories that cannot be quanized by the Faddev-Popov path integral approach. In
particular, gauge field theories with complicated gauge symmetries (reducible and/or with an open algebra) are quantized using the BV formalism.

In the second lecture we will discuss some examples of reducible and/or open gauge symmetries. Then we will introduce notions of antifields, antibracket and BV laplacian, derive their properties and discuss the classic and the quantum master equations and their solutions.  Finally, we will present few relevant examples: Yang-Mills theory, toplogical Yang-Mills theory and the antisymmetric tensor field theory.

АКТУЕЛНО: Стратешка сарадња Института са ПМФ у Новом Саду

У просторијама Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду у петак, 24. марта 2023. године, Институт за физику у Београд и Природно-математички факултет потписали су Споразум о стратешкој сарадњи.

Споразум су потписали директор Института, др Александар Богојевић, и декан ПМФ-а, др Милица Павков Хрвојевић. Поред њих, потписивању су присуствовали и заменици директора Института, др Антун Балаж и др Саша Лазовић, као и др Душан Мрђа, директор Департмана за физику Природно-математичког факултета и др Игор Савић, помоћник директора Департмана за физику Природно-математичког факултета.

Током сусрета разговарало се о проблему мањка студената заинтересованих за наставничке смерове, као и о значају школовања наставника физике и других природних наука. Договорен је низ заједничких корака, а пре свих, сарадња на пољу стручних обука за студенте Природно-математичког факултета у Институту за физику.

Потписани споразум има за циљ да побољша и прошири досадашњу сарадњу ове две институције са посебним фокусом на сарадњу у узајамном оснаживању научног рада, јачању капацитета за развој иновација и унапређењу образовања.

Формализовање сарадње са одабраним институтцијама кроз стратешка партнерства Институт за физику је започео 2022. године када је потписан Споразом о стратешком партнерству са Машинским факултетом Универзитета у Београду.

АКТУЕЛНО: Институт на Научном форуму Србија-Италија

Директор Института за физику у Београду др Александар Богојевић учествовао је на Форуму за пословну и научну сарадњу Србије и Италије који је одржан 21. и 22. марта 2023. године у Београду. Др Богојевић био је један од учесника панела From Fundamental to Applied, у оквиру такозваног Научног форума, одржаног у среду, 22. марта, у просторијама Привредне коморе Србије.

У панел дискусији су поред др Богојевића учествовали и др Антонио Зоколи из италијанског Националног института за нуклеарну физику, др Данило Ерколини из италијанског Националног института за агро технологије, др Владимир Црнојевић из Biosense института, др Мартина Теркони из AREA научног парка у Трсту, и др Јасмина Грбовић из Института за нуклеарне науке „Винча“.

Истог дана одржана је још једна панел дискусија у којој су учествовали представници научних установа из Италије и Србијe. На скупу су говорили и др Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација, Бранко Ружић, министар просвете, и др Ана Марија Бернини, министарка универзитета и истраживања Италије. Заједно са ректорима пет универзитета, министри су на овом догађају потписали споразум о сарадњи две земље у области науке.

У организацији панела и дискусије на Научном форуму учествовало је Одељење комуникација Института за физику, а оба панела је модерирао Слободан Бубњевић, руководилац Одељења комуникација.

СЕМИНАР: др Воја Радовановић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 24. марта 2023. године у 11 часова на Физичком факултету у Београду, у сали 665, др Воја Радовановић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Batalin-Vilkovisky formalism and quantization of gauge field theories

САЖЕТАК:

In these series of lectures we will review the Batalin-Vilkovisky (BV) formalism and its applications. This formalism is a generalization of the BRST quantization and it is frequently used in field theory and quantum mechanics. One of the advantages of the BV formalism is that it provides a well defined quantization for theories that cannot be quanized by the Faddev-Popov path integral approach. In particular, gauge field theories with complicated gauge symmetries (reducible and/or with an open algebra) are quantized using the BV formalism.

In the first lecture we will describe the standard field theory approach to the BV quantization. To start with, we will introduce notions of antifields, antibracket and BV laplacian and derive their properties.
Then we will discuss the classic and the quantum master equations and their solutions.  Finally, we will present few relevant examples: Yang-Mills theory, toplogical Yang-Mills theory and the antisymmetric
tensor field theory.

СЕМИНАР: др Петар Тадић

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 23. марта 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Петар Тадић (Департман за физику, Јејл Универзитет, САД), одржаће предавање:

Conformal bootstrap of the five-point correlators

САЖЕТАК:

In this talk we will review the five-point correlation function of external scalar operators in the conformal field theory. We will show how one can compute the five-point conformal blocks for arbitrary spin of exchanged operators in any spacetime dimension using only two quadratic Casimir differential equations and the appropriate ansatz of the conformal blocks. We will then consider the five-point correlators in the free theory and the critical Ising model in three-dimensional spacetime. We will truncate the operator product expansions (OPE) in the correlators to include just a finite number of exchanged operators and use the crossing symmetry to numerically compute the OPE coefficients of two spinning and one scalar operator. These OPE coefficients were not previously known in the critical Ising model.

Приступите предавању
Meeting ID: 894 7002 7847
Passcode: 528426

ФОТО/ВИДЕО: Додела награде „Марко Јарић“

Институт за физику у Београду организовао је у петак, 17. марта, у Свечаној сали САНУ, доделу престижне награде „Марко Јарић“ коју већ 25 година додељује фондација „Проф. др Марко В. Јарић“.

Награду, која се у медијима понекад назива и „Српски Нобел за физику“, ове године Фондација је доделила др Милораду Милошевићу, редовном професору Универзитета у Антверпену у Белгији.

Током свечаности у организацији Института за физику који финансијски подржава награду, госте је, у име домаћина, поздравио академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ.

Публици се обратила др Марина Соковић из Министарства науке, технолошког развоја и иновација, која је поздравила скуп и исказала подршку Министарства традицији коју представља ова награда.

Проф. др Петар Аџић, управитељ Фондације, подсетио је на физичара Марка Јарића, да би након њега, др Александар Белић, председник Управног одбора Фондације, поздравио скуп и објаснио процедуру доделе награде, као и због чега се она сматра „српским Нобелом за физику“.

Председник овогодишњег жирија за доделу награде, проф. др Милан Тадић, представио је биографију лауреата и разлога због којих је жири одлучио да му додели награду за 2022. годину.

Награду је доделио директор Института за физику, др Александар Богојевић који је подсетио зашто је једна оваква „еснафска“ награда важна за неговање изврсности у физици и њену друштвену релевантност.

Награда се састоји од дипломе и новчаног дела. Након свечаног проглашења, овогодишњи добитник др Милорад Милошевић је најавио да ће финансијски део награде поклонити фонду за талентоване ђаке из његовог родног града, Смедерева.

По традицији, лауреат је после доделе награде одржао популарно предавање – у врло занимљивом осврту, Милошевић је представио публици не само своје резултате, него и шири контекст физичких истраживања суперпроводности.

Водитељ програма био је Слободан Бубњевић.