Наша колегиница, др Јелена Трајић, виши научни сарадник Института за физику у Београду, преминула је у четвртак, 4. маја 2023. године.

Др Јелена Трајић је рођена 1964. године у Београду где је дипломирала на Електротехничком факултету 1989. године. На истом факултету је магистрирала и докторирала.

У Институту за физику је радила од 1990. године где је била истраживач у Лабораторији за истраживања у области електронских материјала. Дала је бројне незаменљиве научне доприносе и оставила неизбрисив траг који колектив Института неће заборавити.

Сахрана наше драге колегинице ће се обавити на Новом гробљу у Београду у уторак, 9. маја 2023. године у 12:45.

Институт за физику у Београду, институт од националног значаја за Републику Србију, изражава дубоко жаљење због незапамћене трагедије у Основној школи „Владислав Рибникар“ и исказује саучешће породицама настрадалих, као и наставном особљу, сарадницима школе и, пре свега, ученицима.

Са вером да је образовање основа будућности нашег друштва, надамо се да заједнички можемо пребродити трагедију која је задесила Србију.

Према прелиминарним резултатима које је 14. априла 2023. године објавио Центар за промоцију науке, пројекат „Медијска лабораторија (MEDIALAB)“ Института за физику у Београду и ове године освојио је средства на Јавном позиву.

Институт за физику се тако нашао међу 10 пројеката коју су освојили финансирање у категорији два за коју је послато чак 111 предлога пројеката.

„Медијска лабораторија“ је подухват који је покренуло Одељење комуникација Института за физику, а који представља обуку за научне новинаре. Пројекат су, у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“, покренули научни новинари Марија Ђурић и Слободан Бубњевић, а прва MEDIALAB обука организована је 2018. године. 

На претходном Јавном позиву Институт је такође добио средства за пројекат MEDIALAB, а крајем 2022. и почетком 2023. године обуку је похађало 20 полазника.

Око четрдесет ученика Електротехничке школе „Никола Тесла“ из Београда посетило је у петак, 7. априла 2023. године, Институт за физику у Београду. Ученици су са наставницом енглеског језика, Александром Турчиновић, и наставницом физике, Јасмином Радусин, дочекани у Читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ где су добили основне информације о Институту за физику, а затим су кренули у обилазак лабораторија.

Гости Института су посетили Центар за изучавање комплексних система и Центар за фотонику где су им истраживачи представили теме којима се баве и на који начин у свом истраживачком раду траже одговоре на питања. Интересовање ученика за рад истраживача је било велико, а међу њима је било и оних који су се интересовали како могу да постану истраживачи.

У уторак, 4. априла 2023. године представници Института за физику у Београду посетили су компанију Unior Components у Крагујевцу. Ова иновативна компанија, као један од партнера Института и примера успеха „домаће памети“, већ дуго успешно послује, а квалитет њених металских производа достигао је такав ниво да тренутно сарађује са ЦЕРН-ом.

Компанија, наиме, производи комплексне елементе за нову, HiLumi акцелераторску инсталацију која ће бити унапређена верзија Великог сударача хадрона (LHC) у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

На састанку са Институтом, који подстиче овакву врсту сарадње наше привреде са ЦЕРН-ом, због тога се разговарало о тренутној фази израде, тестирању производа и високим стандардима ЦЕРН-а, као и о испоруци транше од 19 џекова који ће бити уграђени у нови акцелератор (на слици).

На састанку је било речи и о даљој сарадњи компаније и Института посебно у светлу нових просторних капацитета где ће Unior довести више високотехнолошких партнера. У ове активности крагујевачка компанија жели да укључи и Институт за физику како би својом експертизом допринео јачању капацитета свих партнера.

Unior Components је једна од запажених компанија у производњи провлакача и CNC обради заварених конструкција на европском, али и светском тржишту. Истовремено је и регионални лидер у услугама термичке обраде. Институт за физику је 2022. године потписао споразум о сарадњи са овом компанијом.

Истраживачи Института освојили су још два пројекта Фонда за науку. Наиме, Фонд за науку Републике Србије објавио је у априлу 2023. листу 20 пројеката који ће у наредне две године бити финансирани у оквиру Зеленог програма сарадње науке и привреде. Међу њима су два пројекта Института за физику у Београду.

Пројектом BioPhysFUN (Advanced Biophysical Methods for Soil Targeted Fungi-Based Biocontrol Agents) руководи др Александар Крмпот, научни саветник из Института за физику, а партнери на пројекту су Биолошки факултет Универзитета у Београду и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

Руководилац пројекта IonCleanTech (Elimination of respirable airborne particles, microplastics, microorganisms, and VOCs by ionization of indoor air and filtration systems: comprehensive investigation for reliable technological answers) је др Предраг Коларж, виши научни сарадник из Института за физику у Београду, а партнери на пројекту су Медицински факултет Универзитета у Београду и Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду.

Буџет ова два пројекта износи укупно око 347.000 евра.

Зелени програм је, како се на сајту Фонда за науку наводи, намењен пружању практичне подршке сарадњи науке и привредног сектора, засноване на коришћењу расположивих научних потенцијала и подршке одрживом развоју и подизању нивоа квалитета животне средине.

На 20 пројеката ће учествовати 215 истраживача из 37 научноистраживачких организација из Београда, Новог Сада, Крагујевца и Чачка, а највише успеха су постигли Институт за физику у Београду, Машински факултет Универзитета у Београду Институт за хемију, технологију и металургију.

Истраживачи Института за физику у Београду на сваком од досадашњих позива освајали су средства својим идејама, тако да се у Институту реализује завидан број пројеката Фонда за науку.

Више о Зеленом програму сарадње науке и привреде

Славна сала под бројем 360 у Институту за физику, која традиционално носи назив Теоријски семинар, поново је отворена за све истраживаче Института.

У претходном периоду сала је адаптирана и уређена, а сада је поново отворена за потребе лабораторија и теоријских група Института.

Сала под занимљивим бројем 360 – стицајем околности потпуно у кругу, опасана ходницима – сведочила је током историје Института многим узбудљивим предавањима, дискусијама и семинарима.

У наредном периоду, планирана је и замена и осавремењивање намештаја у овој сали.