Овог месеца, док се многе активности истраживача јођ увек одвијају у измењеним оклоностима, на Институт за физику у Београду стигла је лепа вест да је Амит Кумар, из Лабораторије за неравнотежне процесе и примену плазме, победио на такмичењу Falling Walls Lab Slovenia 2020.

Амит Кумар ради у оквиру Marie-Curie ITN пројекта NOWELTIES чији је главни циљ образовање будућих стручњака за прераду и пречишћавање воде. На такмичењу које је ове године одржано онлајн, а чији је домаћин била Словенија, победила је Кумарова идеја за решење проблема пречишћавања воде помоћу плазме.

Falling Walls Lab је иновативна платформа за представљање истраживачких пројеката у свим научним областима коју организује Фондација Falling Walls у више држава у сарадњи са локалним академским институцијама, а победници ових такмичења учествују сваког новембра на глобалном финалу у Берлину.

Фотографија: Falling Walls Lab Slovenia/ Facebook

Шест института од националног значаја за Републику Србију удружили су се и заједнички потписали Споразум о научној и пословно-техничкој сарадњи. Удруживање шест водећих научноистраживачких установа у земљи, без преседана у историји домаће науке, могло би, по мишљењу потписника Споразума, трајно да преобликује рељеф научне сцене у Србији и да ојача друштвену релевантност природних наука.

Удруживање је започело састанцима који су претходили епидемији COVID-19, да би крајем маја 2020. године било довршено потписивањем заједничког Споразума. Документ су потписали директори свих шест акредитованих института од националног значаја за Републику Србију: Институт за физику у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт за хемију, технологију и металургију, Институт за ратарство и повртарство, Институт за нуклеарне науке „Винча“ и Институт за медицинска истраживања.

Како се наводи и у самом Споразуму о научној и пословно-техничкој сарадњи института од националног значаја за Републику Србију, њиме се озваничава постојећа сарадња и ствара основа за њено проширивање и унапређење. Споразумом се дефинише заједнички рад на планирању и реализацији научних програма кроз учешће истраживача из ових установа, као и заједничко коришћење опреме у те сврхе. Споразум је закључен на пет година, током којих ће се у будућим заједничким ангажовањима уважавати међусобни интереси.

„Институти од националног значаја желе да ојачају међусобну сарадњу, а посебно своје улоге важних катализатора процеса јачања и повезивања појединаца и институција који унапређују наше друштво“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, институције која, у складу са Законом, почетком 2018. године прва стекла статус института од националног значаја. У наредне две године, у томе се Институту придружило још пет водећих истраживачких организација у Србији.

Према Закону о науци и истраживањима, институт од националног значаја је врхунска научноистраживачка установа која обавља истраживања са циљем развоја општег фонда знања, подизања техничко-технолошког нивоа, валоризовања резултата истраживања и ширења сазнања, образовања и оспособљавања кадрова за научноистраживачки рад.

У оквиру опсежних реформи научног сектора, које су претходиле епидемији, надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја је више пута истицало како водеће научне институције у земљи кроз овај статус треба да постану базични национални репозиторијум људских ресурса, стручних знања и експертиза.

„Поред института од националног значаја”, сматра др Богојевић, ”мрежу водећих научних институција свакако чине и Српска академија наука и уметности као кровна институција српске науке, Универзитет у Београду, наша најстарија високообразовна институција, Истраживачка станица Петница један од кључних расадника нових научних кадрова, али и читав низ других значајних институција из културе, уметности, привреде и безбедности са којима институти од националног значаја тесно сарађују”.

Документ: Споразум о научној и пословно-техничкој сарадњи института од националног значаја за Републику Србију

—

Фотографија: Бојан Џодан – ИПБ

Док овог маја истраживачи у огараниченом броју долазе на Институ за физику у Београду, у складу са Планомом рада у току ванредних мера, башта Института је оживела једнако као и претходних година.

Пре тачно шездесет година, физичари су остварили један од историјских продора у развоју науке и технологије. Наиме, 16. маја 1960. направљен је први ласер који је емитовао сноп светлости, што је посебно важан догађај за Институт за физику у Београду, који је пратио развој ласера од овог постигнућа до данашњице. Тим поводом се, иначе, широм света обележава Дан светлости који ће током овог месеца бити праћен и манфестацијама у Србији. Како је дошло до развоја ласера и како су ови инструменти постали тако важни у наше доба?

У једном чланку из 1917. године Алберт Ајнштајн је споменуо могућност манипулисања светлошћу тако да се створи чврст и фокусиран сноп. Међутим, деценијама се ова идеја није развијала нити је у научној заједници постојало интересовање за тако нечим. Још увек се није претпостављало какве су могуће употребе те идеје и да ће светлост променити свет, а ласери бити коришћени у бројним областима од медицине, до комуникације. 

Након Другог светског рата, Сједињене Америчке Државе почињу да улажу све више средстава у истраживање ласера и даље не схватајући њихов потпуни потенцијал, али са надом да ће побољшати тачност радара. На Колумбија Универзитету 1953. године Чарлс Товенс са својим колегама развија и патентира уређај који је назвао масер (микроталасна амплификација стимулисаном емисијом радијације), а пет година касније објављује идеју за гасни ласер. Међутим, он није први који је успео и да направи ласер.

Товенсов рад је инспирисао многе истраживаче који су покушавали да спроведу његову идеју у дело па су зато у својим експериментима углавом усредсређени на гасове као медијум. Али у трци побеђује играч који је светлости приступио на другачији начин. 

У америчкој компанији Hughes која се бавила производњом летелица и у чијем фокусу су за време Хладног рата били летови за свемир, радио је инжењер и физичар Теодор Мајман. Мада је био ангажован да ради на уговорима за свемирска путовања и његови супервизори нису имали поверења у његове експерименте са светлошћу, успео је да их убеди да уложе известан износ у изградњу скромног уређаја који ће сноп светлости емитовати кроз рубински кристал.

Мајманове идеје су 16. маја 1960. године достигле циљ којем је велики број његових колега тежио, а његов уређај га је учинио оцем електро-оптичке индустрије. Ласери су за веома кратко време привукли пажњу и стручне јавности и лаика. Многима је постало јасно да ће се свачији живот променити. Могуће је да је најважнији корак ка тој спознаји била прва употреба ласера у медицинске сврхе која се одиграла већ крајем 1961. године када је помоћу још увек новог проналаска у САД извршена операција ока. 

Са историјом ласера тесно је повезана и историја Инситута за физику у Београду. У ову тек основану научну установу први ласери стижу само две године након Мајмановог проналаска. Те 1962. године прва два уређаја (један рубински, а други хелијум-неонски) из Румуније је донео тадашњи директор Александар Милојевић. Била су то прва искуства са ласерима на подручју тадашње Југославије. 

Професор Милојевић је са својим сарадницима исте године успео да покрене ласер, а 1965. године објавује рад о импулсивном рубинском ласеру у совјетском часопису Наука и жизњ. Шездесетих година, када су ласери били велика медијска тема широм света, на Институту за физику у Београду их поред професора Милојевића истражују Миодраг Петровић и Стипе Хајдуковић.

У наредној деценији истраживачи са Института за физику у Београду објављују велики број радова о ласерима у међународно признатим часописима, а један од најистакнутијих истраживача тог доба је академик Никола Коњевић. Традиција изучавања ласера на Институту за физику у Београду траје до данас, када су истраживања на њима углавном везана за Центар за фотонику, један од центара изузетних вредности.

Као подсећање на значај који ласери, али и светлост уопште, имају у нашој свакодневици и науци 21. века, на дан када је успешно конструисан први ласер, обележава се Међународни дан светлости. Ову манифестацију у Србији трећу годину за редом организује Национални координациони комитет Србије, а један од партнера је Институт за физику у Београду, установа која је на овим просторима пионир у истраживању ласера.

Током пандемије, истраживачи Института за физику у Београду су се прилагодили новонасталим околностима, али су једнако наставили да се баве физиком. У борби са опасном заразом кључни терет је несумњиво пао на медицину и сродне области, док експертиза физичара у датом тренутку није била пресудна, али упркос томе, физичари нису престали да се баве својим истраживањима, домаћим и међународним пројектима, научним радовима и образовањем.

Са проглашењем ванредног стања, Институт је организовао рад од куће, док су у просторијама Института радиле само основне службе које су се старале о одржавању инфраструктуре. Међутим, уз креативан приступ и мало организације, много тога је могло да уради и на даљину. Галерија представља избор призора из живота физичара Института током ванредног стања, а фотографије су направили сами истраживачи.

Фотографија др Марка Војиновића из Групе за гравитацију, честице и поља приказује дебату о квантној гравитацији са колегама из иностранства на којој учествује из воћњака, док др Лидија Живковић присуствује важној онлајн дискусији ЦЕРН-ове АТЛАС колаборације. Заменик директора, др Антун Балаж је забележио призор састанка Матичног одбора за физику, а председница Научног већа Института за физику, др Жељка Никитовић снимила је атмосферу кућних припрема за седницу Научног већа која је успешно одржана 5. маја.

Истовремено, др Ненад Вукмировић је забележио серију фотографија једноставних кућних експеримената које је изводио за потребе писања уџбеника за ђаке основне школе. У међувремену, током априлских ноћи, Игор Смолић је из даљине снимао приближавање новооткривене комете C/2019 Y4, познате као АТЛАС – слике су добијене највећим домаћим телескопом Миланковић, смештеном на Астрономској станици Видојевица која је део Астрономске опсерваторије у Београду. Посматрачко време на телескопу је одобрио Одбор за доделу времена, а снимање је било могуће захваљујући Миодрагу Секулићу који се физички налазио на посматрачкој станици.

У време тешке епидемиолошке ситуације и ванредног стања, у склaду са одлукама Владе Републике Србије, Институт за физику у Београду организовао је рад од куће, а у просторијама Института раде само основне службе које се старају о одржавању инфраструктуре.

У међувремену, ради заштите спроведена је дезинфекција свих просторија.

За више инфромација о зарази, новостима, званичним обавештењима и статистикама, посетите сајт covid19.rs.