МЕДИЈИ: Кућа науке на РТС-у

(ИЗ МЕДИЈА) Уочи 57. годишњице оснивања Института за физику, Радио-телевизија Србије емитовала је 4. маја у вечерњем термину документарну емисију „Куће науке – Институт за физику“. У 25 минута програма, емисија представља неке од главних праваца истраживања, покушавајући да ослика живот и рад истраживача на Институту.

Упоредо са новим статусом института од националног значаја за Републику Србију, последњих месеци се подигла медијска видљивост Института, те домаћа штампа и телевизије све више извештавају о догађајима, резултатима и идејама са нашег Института. Но, у кратким, мада често ударним прилозима није могуће представити целокупан Институт, нити приказати сав диверзитет истраживања.

Како би се управо сада дала таква шира слика, аутори „Куће науке“ посветили су овог пролећа пажњу различитим аспектима рада Института. Тим поводом је током априла телевизијска екипа из Редакције научно-образовног програма РТС-а неколико дана боравила на Институту и снимила материјал који ће бити емитован у више емисија.

Уредница и ауторка емисије је Марија Стевановић.

ВИДЕО: Годишњица Института за физику

[:sr]<

Додела Годишњих награда Института за научни рад
9. мај 2018. / Видео снимак из сале „Звонко Марић“ на Инстититу за физику

Поводом 57. годишњице оснивања Институт за физику организовао је традицоналну свечаност у среду, 9. маја, у 12 часова, у оквиру које су додељене и Годишње награде Института.

Институт за физику у Београду основан је 1961. године. Овом догађају претходио је изузетно убрзани развој физике у послератној Југославији, посебно у области нуклеарне физике. Како се указала потреба да се под једном установом у оквиру Универзитета у Београду обједине све оне друге, не-нуклеарне области, тадашња републичка влада је основала нову институцију.

Оснивачки акт је постао пуоважан 6. маја исте године, што је датум који Институт обележава као свој дан. Након 57 година развоја и неговања научне изврсности, Институт је прошао кроз бројне фазе и на крају, постао први институт од националног значаја за Републику Србију.

Више о 57. годишњици Института за физику
Више о Годишњим наградама 2018.

[:]

СВЕЧАНОСТ: Годишњица Института за физику

Поводом 57. годишњице оснивања Институт за физику припрема традицоналну свечаност у среду, 9. маја, у 12 часова, у оквиру које ће бити додељене и Годишње награде Института.

Институт за физику у Београду основан је 1961. године. Овом догађају претходио је изузетно убрзани развој физике у послератној Југославији, посебно у области нуклеарне физике. Како се указала потреба да се под једном установом у оквиру Универзитета у Београду обједине све оне друге, не-нуклеарне области, тадашња републичка влада је основала нову институцију.

Оснивачки акт је постао пуоважан 6. маја исте године, што је датум који Институт обележава као свој дан. Након 57 година развоја и неговања научне изврсности, Институт је прошао кроз бројне фазе и на крају, постао први институт од националног значаја за Републику Србију.

Програм годишњице Института
Среда, 9. мај 2018.

12.00 Обраћање директора Института за физику
12.05 Додела Годишњих награда Института
12.15 Свечани семинар добитника годишње награде за научни рад
13.00 Коктел у башти

Видео пренос свечаности која се одржава у сали „Звонко Марић“ биће уживо емитован на Youtube каналу Института и у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

СЕМИНАР: Др Ивана Васић

У оквиру SCL семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 10. маја 2018. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ биће одржано предавање др Иване Васић (Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду).

Наслов предавања је:

Bosonic phases on the Haldane honeycomb lattice

САЖЕТАК:

Cold atoms are highly controllable quantum systems, often considered as an ideal platform for quantum simulations. Recent realization of artificial gauge potentials in cold atomic systems has led to the significant progress in this direction. Key models of condensed matter physics, the Harper-Hofstadter and Haldane model on the honeycomb lattice, are now available in cold-atom setups [1].

In this talk, we will address bosonic phases of the two closely related models on the honeycomb lattice: the Haldane-Hubbard and the Kane-Mele-Hubbard (KMH) model. We will consider regime of weak interactions, where we will find competing superfluid and chiral superfluid state, as well as a regime of strong interactions that stabilize the Mott insulator state. We will discuss experimental fingerprints of these different states: local density fluctuations, bond currents and low-lying excitations [2]. Our results for the KMH model show that in a certain parameter range the properties of the bosonic Mott state can be described by an effective frustrated XY model. This model has attracted a lot of attention recently and we will point out that in the intermediate frustration regime it gives rise to an emergent chiral spin state [3].

[1] N. R. Cooper, J. Dalibard, and I. B. Spielman, arXiv:1803.00249 (2018).
[2] I. Vasić, A. Petrescu, K. Le Hur, and W. Hofstetter, Phys. Rev. B 91, 094502 (2015).
[3] K. Plekhanov, I. Vasić, A. Petrescu et al., Phys. Rev. Lett. 120, 157201 (2018).

КОНФЕРЕНЦИЈА: Електронска микроскопија наноструктура, ЕЛМИНА

Српска академија наука и уметности у сарадњи са Технолошко-металуршким факултетом Универзитета у Београду, организује међународну конференцију „Electron Microscopy of Nanostructures – ELMINA2018“, која ће бити одржана од 27.8.2018. до 29.8.2018. у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду.

Како би се омогућило учешће што већем броју младих истраживача, неће бити котизација за конференцију.

За више информација посетите: elmina.tmf.bg.ac.rs

ИЗБОР ЗА РЕКТОРА: Представљање кандидата на Институту

Сва три кандидата за ректора Универзитета у Београду представила су своје програме у уторак, 24. априла 2018. пред Научним већем Института за физику у Београду.

Током редовне седнице Научног већа на којој се изјашњавало о подршци кандидатима за ректора Универзитета у Београду, др Александар Липковски, редовни професор Математичког факултета, др Милош Недељковић, редовни професор Машинског факултета и др Иванка Поповић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета представили су своје програме рада.

Др Александар Липковски је, представљајући свој програм, навео да Универзитет у Београду полако али сигурно губи свој значај и статус у Србији, и то не само високо школство. „Ја нисам неки револуционар, иако волим да се то чује у новимана и међу људима који имају високо образовање. Али све што се мења треба да се мења поступно. Проблем треба врло пажљиво проучити из свих аспеката, а тако се и радило последњих деценија“, рекао је др Липковски.

„Вас сигурно занима моје мишљење о положају института“, додао је он, појашњавајући да је садашња управа предузела кораке којим се по мало повећава утицај института на управљање Универзитетом.

Други кандидат, др Милош Недељковић на почетку свог излагања навео је да је необично да једна од 42 институције чланице Универзитета појединачно позива кандидате да представе програме. „Али ви јесте једна од чланица и сва три кандидата су пристала да дођу и да додају признање ономе што сте постигли – постали први институт од националног значаја“, рекао је Недељковић, додајући: „Ви сте лидери, треба да се угледамо на вас“.

Он је као једну од најважнијих тачака у свом програму навео укидање реизборности ректора. „Ја сам потписао да се кандидујем искључиво за један мандат“, додао је Недељковић.

Др Иванка Поповић је последња представила свој програм, наводећи да „можемо да се боримо за побољшање нашег статуса код државе, али то можемо само као целина“, рекла је др Поповић.

„Део мог програма се односи на повећање транспарентности јер се тиме решава много проблема. Морамо да обезбедимо јаван рад, а исто тако, учешће стручњака у телима треба да буде част, а не баук. Многи од стручњака се крију иза уздржаног гласа“, напоменула је она, додајући да је више од половине таквих. Тако нешто је, додала је, у реду само у случају сукоба интереса јер су ти људи изабрани због своје стручности и треба да имају став.

„Наша присутност у јавности мора бити већа. Треба да се наметнемо као врхунско експертско тело“, навела је др Поповић.

Након представљања кандидата, чланови Научног већа Института су гласали. На основу њихових гласова, Научно веће Института за физику у Београду подржало је др Иванку Поповић за кандидата за ректора. Она је добила 23 гласа од присутна 34 члана Већа. Др Липковски је освојио 12 гласова, док је др Недељковић добио 5 гласова, односно нису добили подршку већине присутних чланова Научног већа.

Наиме, изборна већа факултета и научна већа института изјашњавају се о подршци кандидатима за ректора. Један научни институт по закону може подржати највише три кандидата са листе кандидата за ректора. Коначно евидентирани ће бити они кандидати који су добили подршку најмање једне трећине факултета и института, односно најмање 14 чланица Универзитета.

Рок за изјашњавање 42 чланице Универзитета у Београду је 4. мај 2018. када ће бити познато који кандидати ће бити коначно евидентирани.

КОЛОКВИЈУМ: Др Кен Хернер

У оквиру традиционалног колоквијума, гост Института за физику у Београду је др Кен Хернер из Фермилаба, САД (Fermi National Accelerator Laboratory – Fermilab, USA). Он ће у среду, 25. априла 2018. године у 14 часова у сали „Звонко Марић“ на Институту одржати предавање под насловом:

GW170817: Discovery of the optical counterpart of a neutron star merger with the Dark Energy Camera

Илустрација: Фермилаб

САЖЕТАК:

August 17, 2017 witnessed the beginning of a new era in astronomy. A pair of neutron stars came together, emitting gravitational waves detected by the LIGO/Virgo collaboration, a gamma ray burst, and “kilonova”, visible across the electromagnetic spectrum. After LIGO sent an alert that they had a candidate event, teams around the world geared up to search for an electromagnetic counterpart to the LIGO trigger. One of these teams was DESGW, a collaboration between members of the Dark Energy Survey and the wider astronomical community. DESGW was one of several teams that independently discovered the optical counterpart about 11 hours after the LIGO trigger. We will describe the process of identifying the counterpart and what we are learning from this discovery, especially about the origins of heavy elements and the expansion of the universe. We will conclude with our plans for the next LIGO observing run later in 2018.

КОЛОКВИЈУМ: Др Александар Милосављевић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 23. априла у 12 часова у сали „Звонко Марић“, др Александар Милосављевић (Синхротон Солеј, Француска) одржаће предавање:

Chasing a non-local energy transfer in a solvated peptide upon X-ray irradiation

САЖЕТАК:

Energy transfer processes are highly important in nature and have been attracting large scientific attention. Some examples are Penning ionization, Förster resonance energy transfer, light harvesting etc. In 1997, Cederbaum et al [1] predicted an energy transfer scheme triggered by absorption of energetic electromagnetic radiation, termed intermolecular Coulombic decay (ICD). It has been suggested that the phenomenon is an interatomic decay process, occurring after ionization of an atom in a loosely bound molecular system, in such way that the vacancy is filled by an electron from the neighboring atom through energy transfer, leading to the creation of positively charged atoms or molecules and low energy electrons in the vicinity of the absorber. Since its prediction, ICD has been observed on molecular complexes of various natures. It has been considered to be biologically important [2], and it has been evidenced, for example, in water clusters and solvated organic ions [3,4]. However, ICD has never been observed in a real biological system.

This talk will present experimental technique and some preliminary data on possible observation of non-local energy transfer between a polypeptide and its solvation water molecules. The experimental approach is based on action spectroscopy of trapped ions [5,6]. Doubly protonated ions of substance P, bare and hydrated by 4 and 11 water molecules, have been probed in the oxygen K-edge region using soft X-ray synchrotron radiation and the products of the irradiation were observed by mass spectrometry. Ion yields as a function of the photon energy were obtained and compared to theoretically calculated photoabsorption spectra. The combination of selective excitation by soft X-rays and mass spectrometry-based action spectroscopy, from which ion yields can be extracted for specific fragment ions of the target, allowed us to distinguish effects upon photoabsorption by either the peptide bond or the water cluster attached to the peptide.

[1] L. S. Cederbaum, J. Zobeley, F. Tarantelli, Phys. Rev. Lett. 79, 4778 (1997).
[2] K. Gokhberg, P. Kolorenč, A. I. Kuleff, L. S. Cederbaum, Nature, 505 661 (2014).
[3] T. Jahnke et al., Nat. Phys. 6, 139 (2010).
[4] M. Mucke et al., Nat. Phys. 6, 143 (2010).
[5] A. R. Milosavljević et al., J. Synchrotron Radiat. 19, 174 (2012).
[6] A. R. Milosavljević et al., J. Phys. Chem. Lett. 3, 1191 (2012).

IN MEMORIAM: Др Љиљана Добросављевић-Грујић

КОМЕМОРАЦИЈА

Комеморативни скуп посвећен др Љиљани Добросављевић-Грујић биће одржан у Свечаној сали Ректората Универзитета у Београду у петак, 20. априла 2018. године, са почетком у 10 часова. Испраћај је заказан за суботу, 21. априла, у 13 часова, на Новом гробљу у Београду.

Истакнута теоријска физичарка Института за физику у Београду, др Љиљана Добросављевић-Грујић (83), преминула је у суботу, 14. априла, око 16 часова. Као научни саветник у пензији, др Добросављевић-Грујић је дала изузетан допринос истраживањима у области физике суперпроводности и чврстог стања, а својим идејама, резултатима и подстицајима трајно је задужила како Институт за физику, тако и целокупну заједницу физичара у Србији.

Физику је дипломирала 1959. године на Универзитету у Београду, а већ од следеће године је почела да ради на Физичком факултету (ПМФ-у). Последипломске студије је завршила 1964. године. Од 1966. до 1968. Боравила је као стипендиста владе Француске у Лабораторији за физику чврстог стања, Универзитет Париз-југ, у Орсеју, Француска, где је 1971. године одбранила докторску дисертацију под насловом „Теорија нехомогених суперпроводника“ под руководством нобеловца Проф. П. Ж. де Жена.

Године 1972. запослила се на Институту за физику у Београду где ће провести наредне четири деценије и учествовати у водећим истраживањима у области физике чврстог стања. Добила је бројна признања за свој рад, између осталог и престижну домаћу награду „Марко Јарић“. Објавила је више од 60 радова у водећим међународним часописима који су цитирани више од 1250 пута. Под њеним руководством, израђено је 8 докторских теза. Руководила је бројним домаћим и међународним пројектима, а истраживањима је наставила да се бави и након пензионисања.

Др Добросављевић-Грујић је дала посебан допринос међународној сарадњи Института за физику и јачању веза домаћих физичара са светском науком. У више наврата је боравила као професор по позиву у Лабораторији за магнетизам , ЦНРС, у Греноблу, односно у Лабораторији за физику чврстог стања на Универзитету Париз-југ у Орсеју.

Руководила је америчко-југословенским пројектима „Магнетне и транспортне особине суперпроводника типа II“ и „Магнетне и транспортне особине високо-температурних суперпроводника“, као и пројектом „Високотемпературна суперпроводљивост“, у оквиру научно техничке сарадње са Руском федерацијом, те пројектом „Теорија нехомогених високо-температурних суперпроводника“, у оквиру научне сарадње са Лабораторијом за физику чврстог стања Универзитета Париз-југ.

Живела је непрекидно окружена физичарима, како на Институту, тако и у породици.

СЕМИНАР: Др Ненад Вукмировић

SCL семинар Центра за изучавање комплексних система на коме ће говорити наш колега др Ненад Вукмировић са Института за физику у Београду биће одржан у четвртак, 19. априла у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

Наслов предавања др Вукмировића је:

Effects of thermal disorder on electronic properties of hybrid halide perovskites

САЖЕТАК:

Hybrid organic-inorganic halide perovskite materials have attracted enormous attention in last several years due to their outstanding optoelectronic properties. In particular, these materials can be used as low-cost active materials in solar cells [1, 2] with power conversion efficiencies larger than 20%. In the first part of the talk, we will give a brief overview of current understanding of properties of these materials. In the second part, we will present our results aimed at understanding the role of organic group and corresponding effects of thermal disorder in halide perovskite materials [3]. These effects were investigated using ab-initio molecular dynamics simulations. It was generally found that band gap variations due to effects of thermal disorder are the largest in materials with the smallest lattice constant. The factors that may lead to departure from this trend include the degree of rotational and translational motion of organic cation and the strength of its dipole. It was also found that the contribution of flexible organic part to band gap variations is considerably smaller than the contribution of inorganic part of the material.

[1] M. M. Lee et al, Science 338, 643 (2012).
[2] M. Liu et al, Nature 501, 395 (2013).
[3] M. Mladenović and N. Vukmirović, submitted (2018).