КОНКУРС: Награда „Марко Јарић“

[:sr]Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2018. годину. Ова престижна награда се додељује појединцу, или једној групи научника, за изузетне научне резултате у физици. Kонкурс је отворен до 15.01.2019. године.

За награду могу да конкуришу физичари из Србије, физичари из света пореклом из наше земље, као и научници из других природних наука и математике који се баве истраживањима у физици. Одлуку о награди доноси Управни одбор  Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија, а награда се додељује на свечаној академији средином марта месеца. Награда „Марко Јарић“ за 2018. годину доделиће се 22. марта 2019. године.

Предлоге за награду могу да дају појединци, научне институције или удружења писменим путем. Пример формулара Пријаве на конкурс за награду “Марко Јарић” може се преузети на ОВОЈ СТРАНИЦИ. Награда „Марко Јарић“ састоји се од дипломе и новчаног дела.

Текст конкурса, као и више информација о Фондацији, награди, као и самом Марку Јарићу можете наћи на страници Фондације.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ је основана 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Проф. Јарић је један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици.[:]

МЕДИЈИ: Које је боје боја?

[:sr]

(ВИДЕО) Истраживачи Института за физику у Београду сарађивали су у изради једне занимљиве документарне телевизијске серије Радио телевизије Србије. Серијал „Од пигмента до концепта“ у потрази за пореклом боја повезује свет науке са уметношћу, дајући притом разумљив преглед историје истраживања и разумевања светлости.

Серијал се састоји од већег броја визуално богатих дванаестоминутних епизода и емутује се на другом програму РТС-а, а део материјала је снимљен на Институту за физику. Ауторка серијала је Владана Рашић Драгојевић, редитељ је Милан Кундаковић.

У првој епизоди „Које је боје боја“ говоре др Дејан Пантелић и др Александар Богојевић са Института за физику.

 [:]

СЕМИНАР: Пројекти Зеленог фонда

[:sr]
У петак, 30. новембра 2018. године, у 12 сати, у сали „Звонко Марић“ у Институту за физику у Београду, истраживачи Лабораторије за физику животне средине одржали су семинар поводом представљања пројеката Зеленог фонда за 2018. годину. Пројекте суфинансира Министарство за заштиту животне средине Републике Србије, у оквиру јавног конкурса за подстицање образовних, истраживачких и развојних студија и пројеката у области животне средине у 2018. години.

Представљене су активности и резултати пројеката:

1) „Мапирање извора токсичних, мутагених и канцерогених испарљивих органских једињења на територији Града Београда” (https://bpm.ipb.ac.rs/), др Андреја Стојић, руководилац пројекта;

2) „Временске варијације и просторне карактеристике присуства испарљивих органских једињења и атмосферских честица у широј зони Београда – Реализација кампање фиксног и мобилног прикупљања података током грејне сезоне са аналитичким инструментима минутне резолуције” (https://vin.bg.ac.rs/beoairdata/), др Мирјана Перишић, координатор пројекта из Института за физику; и

3) „Студија изводљивости имплементације националне мреже за континуално и аутоматизовано праћење значајних параметара из домена заштите животне средине”, др Гордана Вуковић, координатор пројекта из Института за физику.

Семинару су присуствовали истраживачи Института за физику, сарадници из партнернских установа на пројектима (Универзитет Сингидунум, Институт за нуклеарне науке “Винча”, Електротехнички факултет) и представници Министарства за заштиту животне средине Републике Србије.

ФОТО-ГАЛЕРИЈА

[:]

СЕМИНАР: др Маринко Лолић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак, 4. децембра 2018. у 13 часова у читаоници библиотеке „Драган Поповић“ Института за физику у Београду (Прегревица 118, Земун) др Маринко Лолић са Института друштвених наука, Центар за филозофију, Београд, одржаће предавање:

Kантова метафизиkа природе и природне науkе

САЖЕТАК:

Основни циљ овог излагање јесте да размотри неке кључне аспекте Kантове радикалне критике традиционалне метафизике и његовог настојања да метафизику утемељи на чврстим научним основама у духу модерне науке свога времена и укаже на који начин су промене, после тзв, „коперниканског обрта“ у његовој филозофској мисли, утицале на његово разумевање модерне природне науке, као и његово схватање органске природе.

Већина савремених тумача Kантове филозофске мисли истиче, да је Kант у утемељењу и развијању свог пројекта критичке филозофије, придавао највећу важност Њутновом идеалу модерне науке, који је механичку узрочност сматрао јединим поузданим средством научног објашњења. Међутим, Kант, већ у свом спису Метафизички принципи природне науке, и, нарочито, у трећој Kритици, сасвим јасно показује, да није био слепо привржен само том идеалу модерне науке. Kао противтежу механичкој узрочности, коју разум сазнаје у нужности природног збивања, он је најпре поставио умну нужност, која је карактеристична за морално-практичко одређење човека, као аутономног субјекта, у његовом филозофском спису, Заснивање метафизике морала, да би затим у Kритици моћи суђења, открио у феномену самопроизводње и самоорганизовања живих бића циљну узрочност органске природе, у којој узрок и последица слободно могу да замењују места. Аутор у овом излагању, покушава да размотри Kантово схватање две врсте каузалитета и да покаже на који начин Kант у Kритици моћи суђења образлаже своју тезу, према којој принцип механичког извођења сврховитих творевина природе може постојати поред телеолошког принципа, и да тај механички принцип ни у ком случају не чини излишним телеолошки принцип.

СЕМИНАР: Др Александра Алорић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 29. новембра 2018. године у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Александра Алорић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду) ће одржати предавање:

Evolutionary Dynamics Approach to Biological All-Pay Auctions

САЖЕТАК:

This talk will offer a brief introduction to game theory and a physicist’s approach to game-theoretical questions. Especially, we will address games where the space of available actions is not discrete but continuous, e.g., instead of deciding whether to cooperate or defect like in Prisoner’s dilemma, an agent decides how long (s)he will stay in a conflict, like in War of Attrition game.

Competition for resources in biological context bears a resemblance to auction mechanisms, many agents compete but only a few (or only one) get the reward. Contrary to the well-studied auction models in economics, a reasonable assumption in this context is that everybody (not only the winner) pays their bid, e.g. time/energy invested to endure a conflict or foraging food. In this talk, we will describe the dynamics of the k-player all pay auctions searching for the states that evolution might favour. We will analyze these systems with an associated birth-death process governed by the success of an agent’s strategy in the repeated interactions modeled as k-player all-pay auctions. In the large population limit, where the stochasticity can be neglected, we will derive replicator equations whose fixed points are previously found Evolutionary Stable Strategies for these games. However, in previous works cycles were also noted that could not be explained at the level of deterministic description. We will thus introduce back the stochasticity (the diffusion approximation) and the intrinsic noise which, as we will show, gives rise to the cyclic dynamics. We observe that the cycles are more present when the bidding strategy space is smaller, and when the number of participants in an auction (k) is small.

[1] K. Chatterjee, J. G. Reiter, and M. A. Nowak, Evolutionary dynamics of biological auctions, Theor. Popul. Biol. 81, 69 (2012).
[2] J. G. Reiter, A. Kanodia, R. Gupta, M. A. Nowak, and K. Chatterjee, Biological auctions with multiple rewards, Proc. R. Soc. B 282, 20151041 (2015)
[3] A. Alorić, T. Galla, and P. Sollich, Noise-induced cycles in biological all-pay auctions, Manuscript in preparation (2018).

САРАДЊА: Истраживачи ИНЕП-а на Институту за физику

[:sr]

Са циљем да се отвори могућност за сарадњу између две блиске истраживачке установе, руководство и истраживачи Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) посетили су у уторак, 14. новембра 2018. године Институт за физику и представили своју установу и области рада.

Институт за примену нуклеарне енергије је основан 1959. као Институт за примену нуклеарне енергије у пољопривреди, ветеринартву и шумарству, на предлог Савета Универзитета и уз подршку Међународне атомске агенције. Током година, Институт се прилагођавао различитим друштвеним, законским и тржишним захтевима, развијао се и мењао области истраживања и организацију. Данас има 80 запослених, од тога 41 истраживач. Запослени остварују свој допринос у све три делатности Института: Наука; Производња in vitro дијагностчких комплета; Лабораторија, које су сертификоване и акредитоване према важећим међународним стандардима. Научно-истраживачки рад у ИНЕП-у је акредитован у области природно-математичких, техничко-технолошких, биотехничких, медицинских наука и пољопривреде.

Истраживачи ИНЕП-а су различитог профила, што омогућава сагледавање проблема из различитих углова и разноврсан приступ њиховом решавању. Учесници су 6 пројеката чији је носилац ИНЕП и 4 чији су носиоци друге академске институције. Међународна сарадњасе одвија кроз неколико COST акција и билатералних пројеката. Области истраживања су разноврсне, од претежно биомедицинских, као што су наноматеријали у имунотерапији тумора, тумори штитасте жлезде, имунопаразитологија, метаболизам, репродуктивна биологија, гликобиологија, до агрохемије и радиоекологије.

 

 [:]

СЕМИНАР: Представљање пројеката Зеленог фонда

У оквиру семинара Лабораторије за физику животне средине, у петак, 30. новембра 2018. године, у 12 сати, у сали „Звонко Марић“ на Институту за физику у Београду биће представљени резултати пројеката Зеленог фонда на којима учествују истраживачи ове Лабораторије:

1) Мапирање извора токсичних, мутагених и канцерогених испарљивих органских једињења на територији Града Београда (https://bpm.ipb.ac.rs)

2) Временске варијације и просторне карактеристике присуства испарљивих органских једињења и атмосферских честица у широј зони
Београда – Реализација кампање фиксног и мобилног прикупљања података током грејне сезоне са аналитичким инструментима минутне резолуције,

3) Студија изводљивости имплементације националне мреже за континуално и аутоматизовано праћење значајних параметара из домена заштите животне средине.

Пројекти се финансирају из Зеленог Фонда за 2018. годину Министарства за заштиту животне средине Републике Србије.

ПРЕДАВАЊЕ: Проф. Томас Цвик

У оквиру сарадње са Лабораторијом за метаматеријале, Центра за фотонику, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду у понедељак, 26. новембра у 12 часова проф. Томас Цвик (IEEE Fellow, Director of the Institute of Radio Frequency Engineering and Electronics, Karlsruhe Institute of Technology, Germany) ће одржати предавање:

Antenna integration in millimeter-wave transceivers for high volume applications

САЖЕТАК:

The enormous technological progress accomplished over the last decades facilitates the utilization of millimeter-wave (mmw) frequencies for mass products like automotive radars, industrial sensors, high-speed data communication links or medical applications. The main enablers are the semiconductor technologies with constantly improving cut-off frequencies reaching several hundred GHz. The dominant limiting factor though for the mass production of low-cost mmw systems above 100 GHz is that, suitable packaging technologies are not yet finally available. The major issue for the packaging is to find a proper way to get all signals in and out of the package, since at mmw frequencies interconnects are very difficult to realize and very lossy. One way out of the dilemma is to integrate the complete transceiver together with the antenna into one single package. Compactness is the key to low losses in mmw interconnects. This also means that the antenna must be integrated into the package.
In this talk, a short overview on the packaging and antenna integration concepts for mmw transceivers is provided together with several particular approaches. The different challenges for antenna integration and interconnects can be found in [1, 2, 3, 4, 5, 6]. In the second part, complete solutions are shown where in one case the mmw frontend is integrated together with off-chip antennas in a molded 8 mm by 8 mm QFN package [7] and in another case an on-chip antenna together with a lens is mounted in an 8 mm by 8 mm QFN package as well [8]. An application example of a complete radar system with the packaged transceiver soldered on a baseband PCB with microprocessor and lens above the chip to yield a narrow beam is shown. The complete module has a size of 35 mm x 35 mm x 25 mm and allows distance measurements with a high accuracy [9]. An outlook on packages for high data rate transmission conclude the talk [10].

REFERENCES

[1]    T. Zwick, S. Beer, „QFN based Packaging Concepts for Millimeter-Wave Transceivers,“ IEEE International Workshop on Antenna Technology (iWAT), Mar. 2012.
[2]    S. Beer, H. Gulan, M. Pauli, C. Rusch, G. Kunkel, T. Zwick, „122-GHz Chip-to-Antenna Wire Bond Interconnect with High Repeatability“, in IEEE Microwave Symposium Digest (MTT), 2012.
[3]    S. Beer, C. Rusch, H. Gulan, B. Göttel, M.G. Girma, J. Hasch, W. Winkler, W. Debski, T. Zwick, „An Integrated 122-GHz Antenna Array with Wire Bond Compensation for SMT Radar Sensors,“ IEEE Transactions on Antennas and Propagation, vol. 61, no. 12, Dec. 2013, pp. 5976-5983.
[4]    S. Beer, C. Rusch, B. Goettel, H. Gulan, M. Zwyssig, G. Kunkel, T. Zwick, „A Self-Compensating 130-GHz Wire Bond Interconnect with 13% Bandwidth,“ IEEE Antennas and Propagation Society International Symposium, July 2013.
[5]    S. Beer, H. Gulan, C. Rusch, T. Zwick, „Coplanar 122-GHz Antenna Array with Air Cavity Reflector for Integration in Plastic Packages“, IEEE Antennas and Wireless Propagation Letters, vol. 11, Jan. 2012, pp. 160-163.
[6]    B. Goettel, P. Pahl, C. Kutschker, S. Malz, U. Pfeiffer, T. Zwick, „Active Multiple Feed On-Chip Antennas With Efficient In-Antenna Power Combining Operating at 200–320 GHz“, IEEE Transactions on Antennas and Propagation, vol. 65, no. 2, Feb. 2017.
[7]    T. Zwick, F. Boes, A. Bhutani, B. Goettl, M. Pauli, „Pea-Sized mmW Transceivers“, IEEE Microwave Magazine, Sept. 2017, pp. 79-89.
[8]    B. Goettel, W. Winkler, A. Bhutani, F. Boes, M. Pauli, T. Zwick, „Packaging Solution for a Millimeter-Wave System-on-Chip Radar“, IEEE Transactions on Components, Packaging and Manufacturing Technology, vol. 8, no. 1, Jan 2018, pp. 73-81.
[9]    M. Pauli, B. Göttel, S. Scherr, A. Bhutani, S. Ayhan, W. Winkler, T. Zwick, „Miniaturized Millimeter-Wave Radar Sensor for High Accuracy Applications“, invited paper, IEEE Transactions on Microwave Theory and Techniques, vol. 65, no. 5, May 2017.
[10]    J. Eisenbeis, F. Boes, B. Goettel, S. Malz, U. Pfeiffer, T. Zwick, „30 Gbps Wireless Data Transmission with Fully Integrated 240 GHz Silicon Based Transmitter“, IEEE 17th Topical Meeting on Silicon Monolithic Integrated Circuits in RF Systems (SiRF), 2017, pp. 33-36.

СЕМИНАР: Др Горан Шкоро

У оквиру семинара Нискофонске лабораторије за нуклеарну физику, у уторак, 20. новембра у 12 часова у читаоници „Др Драган Поповић“ Института за физику у Београду др Горан Шкоро (ISIS Neutron and Muon Source, Rutherford Appleton
Laboratory, UK Research and Innovation, STFC, United Kingdom) ће одржати предавање:

2500 days at ISIS (based on a true story)

САЖЕТАК:

ISIS Neutron and Muon Source based at UK Research and Innovation’s STFC
Rutherford Appleton Laboratory (RAL) in Oxfordshire is a world-leading centre
for research in the physical and life sciences. It supports a national and
international community of more than 2000 scientists who use neutrons and
muons for research in physics, chemistry, materials science, geology,
engineering, and biology. It currently has a staff of around 400 people who
support the programme of more than 700 experiments entailing more than 3000
user days annually.

The role of nuclear physicist at spallation neutron source, or research
reactor, or any similar neutron production “factory” is, typically, to: create
and use the Monte Carlo model of the facility to help the instrument
scientists to get maximum from their instrumentation; calculate the build-up
of radionuclide inventories in activated materials; perform robust
measurements of particle fluxes and radiation dose rates in operational
environments; prepare the future research and development programmes and, last
but not least, provide consultancy and advisory support for similar activities
outside of home organization.

In this talk, after a short introduction about ISIS Neutron and Muon Source, a
typical day (averaged over seven years) in the life of a nuclear physicist at
a spallation neutron source will be described.

ГДЕ СУ СВИ: Научнопопуларна трибина Института

[:sr]

Импресивна посета трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“ поновила се и овог месеца. Више од 300 људи присуствовало је у четвртак, 15. новембра 2018. трибини „Где су сви“ у Великој сали СКЦ-а. О научној потрази за животом изван Земље говорили су физичар др Бранислав Цветковић, СФ писац Горан Скробоња, биолог Драгољуб Димитријевић и астрофизичар др Милан Ћирковић. У јединственој атмосфери Велике сале, бројни радознали посетиоци такође су имали прилику да понуде своја решења Фермијевог парадокса.

ВИДЕО-СНИМАК

Целокупан снимак трибине можете погледати на YouTube каналу Института за физику:

Видео: Two Tech Solutions

ФОТО-ГАЛЕРИЈА

Фото: ИПБ-Бојан Џодан[:]