Вести, Новости

ПРИЗНАЊА: Стипендија „Жене у науци“ др Даници Павловић

12/28/2020

Научна сарадница Института за физику у Београду, др Даница Павловић, једна је од овогодишњих добитница националне стипендије у оквиру међународног програма Л’Ореал УНЕСКО „За жене у науци“, саопштило је 28. децембра 2020. године Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Биолог др Даница Павловић запослена је у Лабораторији за биофотонику Института за физику у Београду где се бави истраживањима у области биофизике. Како се у саопштењу Министарства наводи, радови др Павловић су пружили допринос на пољу биофотонике и ентомологије и екологије инсеката.

Др Даница Павловић је добитница више награда и стипендија, а како се у њеној биографији наводи, ауторка је 25 публикација у врхунским међународним научним часописима и зборницима радова међународних и домаћих стипендија.

Стипендија „За жене у науци“ се у Србији додељује десет година у партнерству са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском и компаније Л’Ореал Балкан женама до 35 година старости које су уписале или завршиле докторске или постдокторске студије у области природних наука.

Поред др Данице Павловић, овогодишње добитнице су др Јелена Владић са Катедре за биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета у Новом Саду и др Ана Томас Петровић са Катедре са фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију Медицинског факултета у Новом Саду.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Михаило Чубровић

12/21/2020

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Михаило Чубровић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

No free lunch: how strong correlations and chaotic wormholes kill teleportation

САЖЕТАК:

In this talk we will consider two distinct but somewhat analogous phenomena: traversable wormholes („shortcuts“ through spacetime) and quantum teleportation (instantaneous transfer of quantum information). Both are known to be possible under certain circumstances, mainly in idealized setups at zero density and temperature. We will consider the dynamics of finite density matter in the vicinity of a model traversable wormhole and show that the scattering is very strongly chaotic (exhibiting so-called Wada basins), which in turn introduces strong instabilities that generically destroy the wormhole. Similarly, quantum teleportation between two strongly coupled spin systems (generalized Sachdev-Ye-Kitaev models) introduces large and long-living perturbations (computed within the mean-field theory). We will find out that teleportation between large and strongly interacting systems is much more difficult. As a sanity check, we will repeat the wormhole calculation in anti-de Sitter (AdS) space where, through the AdS/CFT correspondence, it becomes exactly equivalent (rather than just analogous) to two entangled Sachdev-Ye-Kitaev systems, and again find that the wormhole/entanglement likely does not survive the transport/teleportation attempt. On a brighter side, these negative results soften the black hole information paradox in AdS space: since the teleportation (in this case between Alice outside the black hole and Bob inside it) is much slower and much more fragile than usually assumed, the no-cloning theorem can be satisfied and there is likely no unitarity violation.

Приступите предавању

Meeting ID: 860 1105 3308
Passcode: 321734

Врт физике, Новости

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.22: Како одолети псеудонауци?

12/18/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 22
Како одолети псеудонауци?
Гости: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић

Након низа разноликих тема о којима су говорили истраживачи из Института за физику у Београду, финале прве сезоне серијала „Врт физике“ посвећено је комуникацији науке. Уз лавину заблуда, теорија завере и псеудонаучних веровања која нараста ових дана, епизода одговара на питање како одолети псеудонауци.

„Псеудонаука може да донесе значајну штету. То јесте нешто о чему модерна друштва треба да брину и да на неки начин инвестирају у такозвану борбу против псеудонауке“, каже Слободан Бубњевић, научни новинар из Института за физику у Београду, објашњавајући да ако наука публици не понуди свој поглед на свет, публика ће тражити алтернативна објашњења света.

„Најбољи начин је давати што више релевантних информација и детаљна објашњења зашто нешто није наука и зашто је нешто погрешно“, каже Марија Ђурић, научна новинарка из Института за физику у Београду, објашњавајући да наука добија додатни значај ако из лабораторије изађе у јавност.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести

ВИДЕО: Мере заштите од епидемије на ИПБ

12/16/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 21
Интелигенција без људи
Гост: др Антун Балаж

„Никада нећемо моћи да имамо науку без научника“, каже др Антун Балаж из Института за физику у Београду у двадесет првој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“.

Историја рачунара везана је за велика научна истраживања. Први компјутери, а касније и интернет, настали су у великим научним центрима (као што је ЦЕРН) с циљем да помогну истраживачке напоре. Да ли ће, ако се настави данашњи развој вештачке интелигенције, паметне машине једном сасвим заменити научнике?

„Ако рачунари буду способни да развију праву интелигенцију, они ће постати научници“, каже др Балаж, који – одговарајући на ово питање – детаљно описује истраживачки процес, шта и како научници раде, као и зашто је права интелигенција сасвим незаменљива за одређене проблеме. „Надам се да ће у будућности вештачка интелигенција моћи да спречи себе у ономе што би угрозило друге. Уосталом, то је начин на који показујемо да је неко биће интелигентно“, сматра др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Милан Јоцић

12/07/2020

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 10. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Милан Јоцић (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Construction of symmetry-adapted k.p Hamiltonians for semiconductor nanostructures

САЖЕТАК:

Since semiconductor materials are at the heart of almost all electronic devices, it is paramount to use the ones that have the best performances at the lowest cost. This is, in particular, important for solar cells, that convert clean solar energy to electricity. In recent years, metal-halide perovskites have drawn great attention in literature, since the power conversion efficiency of solar cells based on these materials has increased significantly and has reached more than 20% with the potential for improving even further. Understanding and modeling the electronic properties of these materials and their various nanostructures is of great importance.

Using ab initio methods like DFT for nanostructures is computationally very expensive, even with modern supercomputers. However, in this talk we will show that an accurate quantitative picture can be obtained with a k.p method by starting with Kohn-Sham (KS) states obtained from ab initio calculations for bulk structure. We will demonstrate this by comparing k.p with DFT calculations for the case of CdSe quantum wells [1]. We will obtain the analytical form and numerical parameters of well-studied 4×4 and 8×8 k.p Hamiltonians found in literature [2], for the case where spin-orbit coupling is omitted and included, respectively. Also, we will demonstrate an improvement over 4×4 and 8×8 Hamiltonians, by expanding the number of states from 4 (8) to 13 (26), which yields more accurate excited states. Another improvement can be made, by using the GW approximation within the many-body perturbation theory. This method can give more accurate bulk band gaps, which in turn yields improved results for nanostructures. At the end of the talk, we will present our latest results, for the inorganic halide-perovskite CsPbBr3 cubic quantum dot, and discuss further direction of our work.

[1] M. Jocić and N. Vukmirović, Phys. Rev. B 102, 085121 (2020).
[2] L. C. Lew Yan Voon and M. Willatzen, The k.p Method: Electronic Properties of Semiconductors (Springer-Verlag, Berlin, 2009).

Приступите предавању

Meeting ID: 847 8071 9484
Passcode: 543566

Врт физике, Новости

ВРТ ФИЗИКЕ Еп.20: Квантни хероји

12/04/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 20
Квантни хероји
Гост: др Андреј Буњац

“Често волимо да изаберемо своје племе и да кажемо да је важнија уметност или наука, али оне не могу да живе једна без друге”, каже у двадесетој епизоди научнопопуларног видео-серијала “Врт физике” др Андреј Буњац из Института за физику у Београду.

Епизода под називом “Квантни хероји”, открива бројне преплетености науке и уметности, посебно фантастике и физике. “Од свих наука које су доспеле на поље фикције чини се да физика држи некако посебно место”, каже др Буњац. Он додаје да је квантна механика послужила много пута као ствараоцима у области стрипа и филмова са супер херојима. На другој страни, у историји је било ситуација у којима је класична књижевност утицала на науку.

“Мени је можда најлепши пример интеракције науке и уметности утицај књижевности на Мурија Гел-Мана који 1964. предложио нову елементану честицу коју данас знамо као кварк.”, каже др Буњац и објашњава да име ове честице потиче из романа “Финеганово бдење”, Џејмса Џојса.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—-

Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Камера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести

ДОКТОРАТИ: Ана Худомал

12/01/2020

Наша колегиница Ана Худомал одбранила је у уторак, 1. децембра 2020. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Нумеричко проучавање квантних гасова у оптичким решеткама и у синтетичким магнентним пољима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Антун Балаж, проф. др Милан Кнежевић и проф. др Божидар Николић. Ментор је др Ивана Васић.

Честитамо!

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Марија Шиндик

12/01/2020

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 3. децембра 2020. године у 14 часова путем Zoom платформе, Марија Шиндик (Лабораторија за примену рачунара у науци, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Quantum droplets in dipolar ring-shaped Bose-Einstein condensates

САЖЕТАК:

Bose-Einstein condensation of atoms with a permanent magnetic dipole moment was experimentally first achieved in 2005. This opened up a possibility of exploring the effects of dipole-dipole interactions that are long-ranged, in contrast to the short-ranged contact interaction, a consequence of scattering in the system. Due to the competition between these two interactions, one repulsive and one of the varying type, the effects of quantum fluctuations become more prominent, and can lead to the emergence of quantum droplets as a new state of matter.

In this talk, we will discuss the results of numerical investigation of the regime in which a quantum droplet can be formed in a dipolar condensate. The system is described by the Gross-Pitaevskii equation, including the dipolar analogue of the Lee-Huang-Yang correction term, and the condensate depletion due to quantum fluctuations is taken into account. A condensate is initially prepared in a stable ground state of the system, and droplet formation is triggered by a sudden quench of the contact interaction. We will discuss how the number of the obtained droplets depend on the total number of atoms in the system, as well as on the strength of the contact and the dipole-dipole interaction.

Приступите предавању

Meeting ID: 862 2807 6758
Passcode: 682709