Вести, Новости

ИЗ МЕДИЈА: Новости о повратку физичара у Институт

12/08/2023

Дневни лист Новости објавио је у петак, 24. новембра 2023. године текст о истраживачима који су се након дужег периода проведеног у иностранству вратили у Институт за физику у Београду.

Репортажа је инспирисана 33. епизодом видео-серијала Врт физике под називом „Како зауставити одлив мозгова?“

У тексту за Новости, новинарка Љиљана Бегенишић, између осталог, наводи разлоге за повратак неких од истраживача. „Порастао је број људи који одлазе, али мало брже од тога расте број људи који се враћају“, каже за Новости директор Института, др Александар Богојевић.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Ива Бачић

12/08/2023

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. децембра 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Ива Бачић (Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Impact of physicality on network structure

САЖЕТАК:

Many networks, such as the brain connectome or the hard-wiring of transistors in a computer chip, are spatially embedded networks whose nodes and links have shape and volume and do not intersect, i.e., they are physical. In this talk we will introduce a linear physical network model, whose links are non-intersecting straight cylinders, to study the onset and impact of physicality on the structure of the network. Considering an exact mapping of such a physical network onto the independent sets of a deterministic meta-graph, we will analytically predict the onset of physicality and the emergence of a jamming transition. Moreover, we will show that physicality affects the network structure even when the total volume of the links is negligible. This formalism also allows us to predict functional features of real physical networks, such as synapse formation in the brain, in agreement with empirical data. Overall, our results [1] show that, to understand the evolution and behavior of real complex networks, the role of physicality must be fully quantified.

[1] M. Posfai, B. Szegedy, I. Bačić et al., Nat. Phys. (2023), https://doi.org/10.1038/s41567-023-02267-1

Приступите предавању
Meeting ID: 876 0267 7562
Passcode: 622362

Вести, Новости

ИЗ МЕДИЈА: Танјуг о повратку научника у Институт

12/07/2023

Након медијске пажње коју је привукла 33. епизода серијала „Врт физике“ под називом „Како зауставити одлив мозгова“, директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, гостовао је у уторак, 5. децембра 2023. године на Танјуг ТВ у емисији „Танјуг лично“ коју води Милош Виторовић.

„Кроз међународне пројекте успевамо да примимо младе људе да код нас докторирају, да их пошаљемо на најбоља места, а они када се враћају знају где су враћају. Већ су пустили корен овде“, рекао је др Богојевић.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: проф. др Воја Радовановић

12/06/2023

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља, у петак, 8. децембра 2023. године у 12 часова на Институту за физику у Београду, у сали 360, проф. др Воја Радовановић (Физички факултет, Универзитет у Београду) одржаће предавање:

Clifford algebras and spinors in a general number of dimensions

САЖЕТАК:

In the first part of this pedagogical talk, we study Clifford algebra in D-dimensional spacetime. Clifford algebra plays an important role in supersymmetric and supergravity theories. After that, we define various types of spinors: Majorana, symplectic Majorana, Weyl and Majorana-Weyl and investigate the existence of these spinors in D-dimensional spacetime.

Вести, Новости

АКТУЕЛНО: Потписан уговор између INFN и Института за физику

12/04/2023

У петак, 01. децембра 2023. године у Ректорату Универзитета у Београду потписан је уговор о сарадњи престижног Италијанског института за нуклеарну физику (INFN) са Инститиутом за физику у Београду и Физичким факултетом Универзитета у Београду, као и уговор о научно-технолошкој сарадњи са Универзитетом у Београду.

„Сарадња са Италијом је последњих година веома добра, пре свега захваљујући италијанској амбасади, а овај споразум представља наставак успешне сарадње“, рекао је на догађају ректор Универзитета у Београду, др Владан Ђокић.

„У области истраживања, везе између Србије и Италије су дуготрајне. Потписани су бројни споразуми, а најважнији је онај који је потписан у марту ове године на Форуму за пословну и научну сарадњу Србије и Италије“, рекао је амбасадор Италије у Србији, Лука Гори. Амбасадор је нагласио да се нови документ надовезује на споразум из 2015. године, а да је важна новина тачка која се односи на амбициозан пројекат Ајнштајнов телескоп у коме ће моћи да учествују истраживачи и инжењери из Србије.

Присутнима се обратио директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић који је подсетио да Институт има стратешко партнерство са Италијанским институтом за нуклеарну физику.

„Ово партнерство обухвата сарадње у основним и примењеним истраживањима, транфсеру технологија, двосмерној мобилности истраживача и размени административних и организационих вештина. За Институт за физику ово је дугорочно партнерство које се одвија паралелно са растом пословног и културног партнерства међу нашим земљама“, рекао је др Богојевић.

Потписани споразум би могао бити прекретница у сарадњи италијанских и српских физичара и утицаће на даљу сарадњу ових институција, али и потенцијалне могућности примене нових технологија у обе земље.

Испред Министарства науке, технолошког развоја и иновација, присутнима се обратила Жељка Дукић која је подсетила на различите облике научне сарадње између две државе и најавила програме мобилности који су у припреми.

Након потписивања уговора, аташе за науку у амбасади Италије у Београду, Лучано Катани, подсетио је присутне на главне инструменте научне сарадње између Италије и Србије и најважније документе. Током своје презентације најавио је и научно-пословни форум који се одржава 2024. године у Трсту и на коме се могу јавити нове прилике за установе и компаније из Србије.

Декан Физичког факултета Универзитета у Београду, др Иван Белча је нагласио да се досадашња сарадња у области физике првенствено односила на физику елементарних честица, док сада пројектом Ајнштајновог телескопа прелази и на један нов ниво.

Потпредседник INFN, проф. др Марко Палавићини, одржао је презентацију пројекта Ајнштајновог телескопа. Подсетио је на нов начин за посматрање универзума, гравитационе таласе и да Италија већ има инструмент за детектовање гравитационих таласа, Virgo, али да би Ајнштајнов телескоп био наредни корак.

„Италија ради на томе да се телескоп изгради на Сарднији зато што је идеја настала у Италији али и зато што је Сардинија идеално, геолошки стабилно место са малом густином популације“, рекао је др Палавићини и изразио наду да ће истраживачи из Србије пронаћи много простора да учествују у овом пројекту.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Осврт на сарадњу са INFN (др Алексанар Богојевић – Future Challenges of Physics)

Вести, Новости

ИЗ МЕДИЈА: ТВ Прва о повратницима у Институту

12/04/2023

Након емитовања 33. епизоде серијала Врт физике под називом „Како зауставити одлив мозгова?“, ова тема је заинтересовала већи број медија, а ТВ Прва је у својој ударној информативној емисији, у Вестима у 18 часова, у петак, 1. децембра 2023. године емитовала прилог о истраживачима који су се из иностранства вратили у Институт за физику у Београду.

За Вести ТВ прве говорили су истраживачи др Игор Прлина и др Марко Војиновић и директор Института, др Александар Богојевић.

„Ми смо институција која је зауставила одлив мозгова. Места за дефетизам и утученост нема“, каже др Александар Богојевић.

Истраживачи др Прлина и др Војиновић су за Вести говорили о свом искуству рада у иностранству и разлозима за повратак у Србију.

СНИМАК ПРИЛОГА: Вести, ТВ Прва, 01. децембар 2023. године

Инкубатор, Новости

АКТУЕЛНО: Институт освојио пројекат иновационог инкубатора

11/30/2023

Научно-истраживачким организацијама у Србији које су учествовале у јавном позиву за финансирање пројекта у оквиру Програма формирања и развоја иновационих инкубатора, у среду, 29. новембра 2023. године додељени су уговори у Влади Републике Србије.

Министарка науке, технолошког развоја и иновација, др Јелена Беговић, доделила је 14 уговора научно-истраживачком организацијама међу којима је и Институт за физику у Београду.

Међу установама које су добиле уговоре, њих осам је из Београда, и по једна из Новог Сада, Лесковца, Краљева, Ниша, Чачка и Крагујевца.

Како је у свом обраћању рекла министарка др Беговић, нов програм има за циљ формирање иновационих инкубатора у оквиру научно-истраживачких организација које треба да буду спона између стартап екосистема и академије.

Иновациони инкубатор Института за физику у Београду реализује се средствима из Програма формирања и развоја иновационих инкубатора у научно-истраживачким организацијама Министарства науке, технолошког развоја и иновација. Пројекат којим руководи Драгана Перовић развија механизме подршке да иновације из научних лабораторија успешно генеришу нове технике, производе и процесе.

Вести

ПРОЈЕКТИ: Ана Милосављевић освојила ПРОМИС Фонда за науку

11/30/2023

Један од укупно 30 пројеката новог позива ПРОМИС Фонда за науку који су намењени младим истраживачима у Србији, освојила је др Ана Милосављевић са Института за физику у Београду.

Пројекат др Милосављевић под називом Dynamics of CDW transition in strained quasi-1D systems (DYNAMIQS) био је један од укупно 313 предлога пројеката који су поднети Фонду у оквиру овог позива. 

Истраживање др Милосављевић је у области квази-ниско-димензионалних материјала у којима се испољавају суперпроводна и стања таласа густине наелектрисања, и представљају јединствену платформу за истраживање њихових квантних својстава као и међусобне интеракције ова два феномена. Такви материјали пружају могућности за развој уређаја нове генерације са вишеструким функционалностима, на основу контроле и подешавања суперпроводног и стања таласа густине наелектрисања. Анализа утицаја механичке деформације на ова стања омогућава дубље проучавање њиховог спрезања, и пружа прилику за прилагођавање њихових особина, што би допринело развоју у пољима (опто)електронике, сензорских технологија, система за конверзију енергије, као и квантног рачунарства.

Примарни циљ овог пројекта ће бити подешавање особина које утичу на нестабилност Ферми површи у трихалкогенидима прелазних метала применом једноосног напрезања. Увођење напрезања ће кроз детаљнији увид у међусобну интеракцију кристалне решетке, спинских ексцитација и ексцитација наелектрисања, омогућити оптимизацију адекватних физичких својстава. Са тим циљем, применом експерименталне технике нееластичног расејања светлости, истовремено ће кроз истраживање бити праћене ове ексцитације у зависности од температуре и напрезања.

ПРОМИС 2023 је, иначе, програм Фонда за науку Републике Србије намењен изврсним пројектима младих истраживача и научника у раној фази каријере. Пројектима руководе доктори наука које су то звање стекли пре највише 7 година.  Тридесет младих истраживача и научника ће кроз овај програм имати прилику да постану самостални у истраживачком раду, граде и управљају сопственим тимовима, јачају капацитете за конкурисање на европском и светском нивоу и развијају нове идеје кроз реализацију основних и примењених истраживања у свим научним областима, наводе у Фонду за науку.

Др Ана Милосављевић је докторске студије физике уписала на Физичком факултету Универзитета у Београду 2013. године, а од 2015. године је запослена на Институту за физику у Центру за физику чврстог стања и нове материјале.

Докторску дисертацију под називом „Електрон-фонон и спин-фонон интеракција у суперпроводницима на бази гвожђа и квази-2D материјалима изучавана методом Раманове спектроскопије“ одбранила је у пролеће 2021. године под менторством др Ненада Лазаревића.

Следеће године на Институту за физику у Београду додељена јој је студентска награда за најбољу докторску досертацију одбрањену у претходној години. Ова студентска награда додељује се истовремено са Годишњом наградом, једном годишње у оквиру обележавања дана Института за физику. 

Др Јакша Вучичевић и др Ана Милосављевић, добитници годишње и студентске награде 2022. године (Фото: Бојан Џодан)

Др Милосављевић се током израде дисертације бавила испитивањем вибрационих особина материјала са јаким електронским корелацијама. Жири у саставу др Игор Франовић, др Бранислав Цветковић и др Ненад Врањеш јој је награду доделио, како се у саопштењу наводи, узимајући у обзир квалитет дисертације и објављених радова и њихов утицај на проблематику којој припадају, стваралачки удео кандидаткиње, дужину трајања студија и удео Института у оствареним резлутатима.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Андреа Ришо

11/24/2023

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института а физику у Београду, у четвртак, 30. новембра 2023. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Андреа Ришо (Департман за физику, Политехнички универзитет Каталоније, Барселона, Шпанија) одржаће предавање:

Massive vortices in superfluids

САЖЕТАК:

In quantum matter, vortices are topological excitations characterized by quantized circulation of the velocity field. They are often modeled as funnel-like holes around which the quantum fluid exhibits a swirling flow. In this perspective, vortex cores are nothing more than empty regions where the superfluid density goes to zero. In the last few years, this simple view has been challenged and it is now increasingly clear that, in many real systems, vortex cores are not that empty. In these cases, the hole in the superfluid is filled by particles or excitations which thus dress the vortices and provide them with an effective inertial mass.

In this talk, we will discuss the dynamics of two-dimensional point vortices of one species that have small cores of a different species. We will show how to derive the relevant Lagrangian itself, based on the time-dependent variational method with a two-component Gross-Pitaevskii trial function. The resulting Lagrangian resembles that of charged particles in a static electromagnetic field, where the canonical momentum includes an electromagnetic term. We will also show some interesting dynamical regimes. The simplest example is a single vortex within a rigid circular boundary, where a massless vortex can only precess uniformly. In contrast, the presence of a small core mass can lead to small radial oscillations, which are, in turn, clear signatures of the associated inertial effect. Eventually, we will show that the non-zero effective mass of the vortex core can give place to two-vortex collisions leading to vortex/antivortex annihilation processes or to the stabilization of doubly charged vortices.

[1] A. Richaud, V. Penna, R. Mayol, and M. Guilleumas, Phys. Rev. A 101, 013630 (2020).
[2] A. Richaud, V. Penna, and A. L. Fetter, Phys. Rev. A 103, 023311 (2021).
[3] A. Richaud, G. Lamporesi, M. Capone, and A. Recati, Phys. Rev. A 107, 053317 (2023).

Приступите предавању
Meeting ID: 813 4872 4254
Passcode: 734607

Вести, Новости

IN MEMORIAM: др Вељко Дмитрашиновић (1960-2023)

11/23/2023

Др Вељко Дмитрашиновић, научни саветник Института за физику у Београду, преминуо је 21. новембра 2023. године.

Вест о смрти др Дмитрашиновића затекла је све запослене у Институту за физику који ће га памтити као дивног колегу и важног сарадника у истраживањима.

Др Вељко Дмитрашиновић је рођен у Црвенки 1960. године. Детињство је провео у Сарајеву, где је дипломирао физику на Природно-математичком факултету. Након дипломирања добија стипендију одлази на докторске студије на College of William & Mary у Вирџинију, у САД. Радио је у САД, Јужноафричкој републици, Јапану и Србији.

По повратку у Србију, др Дмитрашиновић се запошљава у Институту за нуклеарне науке „Винча“, а 2010. године трајно прелази у Институт за физику, у Центар за неравнотежне процесе, односно у Лабораторију за неравнотежне процесе и примену плазме.

Током своје каријере остварио је значајне резултате у више области физике. Његово примарно интересовање било је везано за хадронску физику, а посебно су значајни његови доприноси развоју ефективне теорије нуклеона и мезона, као и разумевању феноменологије тетракваркова.

Кроз физику бариона заинтересовао се и за проблем три тела. Његов рад на класичном проблему три тела довео је до открића великог броја нових периодичних орбита, што је, својевремено, привукло велику пажњу шире јавности и медија. Такође, бавио се и квантним аспектом овог проблема, где је значајно допринео класификацији и изналажењу трочестичних хипер-сферних хармоника, као и њиховој примени у хадронској физици.

Испраћај колеге Дмитрашиновића је у суботу, 25. новембра, у 11:15 у капели за кремацију на Новом гробљу у Београду.

Комеморативни скуп поводом смрти др Дмитрашиновића биће одржан у среду, 29. новембра 2023. године у 12 часова у читаоници библиотеке „др Драган Поповић“ на Институту за физику у Београду.