ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић о науци у Србији

„Наука у малој земљи као што је наша треба да буде покретач одређених процеса који су друштву потребни“, каже др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, осврћући се и на околност да је наука релевантна за друштво јер представља узбудљиву авантуру за многе људе.

Др Богојевић је био гост у емисији „Научни портал“, емитованој 12. априла 2022. године на Другом програму Радио-телевизије Србије. У разговору са уредницом Александром Шарковић, директор Института се осврнуо на различите улоге које наука има и друштву, како их обавља и колико је труда потребно да се језик науке преведе тако да га што већи број грађана разуме.

Део разговора био је посвећен и два велика пројекта која су покренута на Институту за физику – Процес акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва (SAIGE) који се реализује у сарадњи Светске банке, Европске уније и Владе Републике Србије и Верокио пројекат. „Сарадњу са Светском банком смо започели пре десет година, али сада кроз најновији пројекат SAIGE, та сарадња има велики утицај на нас и нуди нам да неке ствари ојачамо уз помоћ наше државе, Светске банке и Европске уније“, каже др Богојевић и објашњава да овај пројекат којим се подстиче иновативно предузетништво на институтима пружа прилику да се развије шири приступ науци.

„Други такав инструмент је Верокио пројекат. Оваква институција не треба да буде само научна него да има и важне образовне улоге и то не само у смислу да правимо уске стручњаке који нам требају за будући рад“, наглашава др Богојевић додајући да је поред науке и образовања трећи неопходан аспекат иновационо-технолошки. „Ако на једном месту имате та три врло различите капе које носите тек сте онда комплетна институција“, закључује др Богојевић.

„Научни портал“ је нова колажна емисија Редакције научног програма РТС која се емитује од 2020. године са идејом да доноси новости и приче из света науке. У емисији је до сада гостовало више истраживача из Института за физику у Београду у оквиру дугорочне сарадње Редакције научног програма РТС и Института за физику.

СЕМИНАР: Душан Ђорђевић

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 15. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Душан Ђорђевић (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Noncommutative D=5 Chern-Simons Gravity: Kaluza-Klein Reduction and Chiral Gravitational Anomaly

САЖЕТАК:

Chern-Simons (CS) theory has greatly influenced physics and physicists during the past half-century. In this seminar, we will review some basic facts about Chern-Simons Lagrangians defined on some (2n-1)-dimensional manifold. We will then show how CS theory can be connected with gravity. Our focus will be on an SO(4,2) CS gravity in five dimensions and its connections with four-dimensional gravitation. Furthermore, we will analyse the noncommutative deformation of SO(4,2) CS gravity using the geometric Siberg-Witten map. This theory has a nontrivial first-order correction in \theta. By performing Kalutza-Klein dimensional reduction and suitable symmetry breaking, we obtain an effective, four-dimensional gravity theory that has Einstein-Hilbert action with (negative) cosmological constant as its classical (commutative) limit. We then proceed to analyse some concrete solutions of the field equations. We show that AdS space-time remains a solution after including the first-order corrections. On the other hand, AdS-Schwarzschild black hole solution develops a torsion that we explicitly compute. Moreover, we will see that this modified solution implies the existence of a chiral gravitational anomaly if one couples massless Dirac fermions to this NC background.

This seminar is based on arXiv:2203.05020

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Лук Радемакер

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 14. априла 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Лук Радемакер (Департман за теоријску физику, Универзитет у Женеви), одржаће предавање:

Symmetry breaking and Chern insulators in twisted graphene structures

САЖЕТАК:

Twisted bilayer graphene (tBG) and variants like twisted monolayer-bilayer graphene (tMBG) were proposed to be a platform for strongly correlated physics akin to the cuprate family. However, we will show that many of the observed interacting phenomena can be explained in terms of breaking of spin/valley symmetry. To do so, we will first describe how flat bands in tBG can be directly observed using ARPES [1]. An effective description of the flat bands is hampered by band renormalization due to charge transfer [2] and band topology. The combination of interactions and topology naturally leads to spin/valley symmetry breaking with a quantum anomalous Hall effect in tMBG [3]. In tBG in large magnetic fields, similar spin/valley symmetry breaking creates a series of Chern insulator states [4]. We will conclude with a brief discussion of the possibility of genuine strong correlations in Moiré structures.

[1] S. Lisi, X. Lu, T. Benschop, et al., Nature Phys. 17, 189 (2021).
[2] L. Rademaker, D. A. Abanin, P. Mellado, Phys. Rev. B 100, 205114 (2019).
[3] L. Rademaker, I. V. Protopopov, D. A. Abanin, Phys. Rev. Research 2, 033150 (2020).
[4] Y. Saito, J. Ge, L. Rademaker, et al., Nat. Phys. 17, 478 (2021).

Приступите предавању

Meeting ID: 897 1269 4555
Passcode: 580212

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (други део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 01. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће други део предавања:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (други део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 01. априла 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће други део предавања:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

ГОСТИ: Машински факултет на Институту

Представници Машинског факултета Универзитета у Београду, стратешког партнера Института за физику, у уторак, 1. марта, боравили су у нашем институту. Сусрет је организован четири недеље након свечаног потписивања Споразума о стратешкој сарадњи у Ректорату Универзитета у Београду, а обухватио је серију састанака чији је циљ било даље повезивање и јачање сарадње кроз конкретне подухвате.

Институт су посетили декан факултета, проф. др Владимир Поповић, као и продекан за научно-истраживачку делатност, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за финансије, проф. др Александар Грбовић и директор Иновационог центра Машинског факултета, проф. др Ненад Зрнић. Састанцима са гостима присуствовали су директор Института за физику, др Александар Богојевић, као и заменик директора, др Антун Балаж, саветник за капитална улагања, Иван Петковић, саветник за комерцијализацију, Ненад Пантош и руководилац Иновационог центра Института, др Марија Митровић-Данкулов.

Након пленарног састанка, гости су обишли лабораторије Института. Посетили су Центар за фотонику, Центар за изучавање комплексних система и Центар за неравнотежне процесе (на слици) где су разговарали са истраживачима о текућим пројектима и плановима. Након тога, гости су обишли и два спин-оф предузећа Института где су се упознали са капацитетима и производима наших предузећа. Истог дана, организовани су и тематски састанци о сарадњи Иновационих центара, о комерцијализацији и научној сарадњи.

Током ове посете, обе стране су се усагласиле да ће се стратешка сарадња две институције одвијати поступно, у више праваца и на обострану добробит. Усвојена је и краткорочна агенда која обухвата сарадњу у комерцијалним пословима предузећа Института, затим сарадњу у развоју заједничких научно-истраживачких пројеката, како домаћих, тако и међународних, као и директну сарадњу Иновационих центара.

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (први део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Бранислав Цветковић (први део)

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 25. марта 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, др Бранислав Цветковић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Entropy in Poincaré gauge theory: Hamiltonian approach

САЖЕТАК:

Canonical generator G of local symmetries in Poincaré gauge theory is constructed as an integral over a spatial section Σ of spacetime. Its regularity (differentiability) on the phase space is ensured by adding a suitable surface term, an integral over the boundary of Σ at infinity, which represents the asymptotic canonical charge. For black hole solutions, Σ has two boundaries, one at infinity and the other at horizon. It is shown that the canonical charge at horizon defines entropy, whereas the regularity of G implies the first law of black hole thermodynamics.

Приступите предавању

СЕМИНАР: др Марија Митровић Данкулов

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у четвртак, 24. марта 2022. године у 14 часова путем Zoom платформе, др Марија Митровић Данкулов (Лабораторија за примену рачунара у науци, Центар за изучавање комплексних система, Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Universal patterns of multiscale stochastic processes in the SARS-CoV-2 pandemic

САЖЕТАК:

SARS-CoV-2 pandemic has influenced every aspect of our lives in the previous two years. The course of an epidemic in one country depends on many factors, including different epidemic measures. The epidemic measures taken varied from country to country and during the epidemic. Apart from the measures themselves, the evolution of the epidemic depends significantly on different underlying stochastic processes. Understanding the global nature of these processes and how they, combined with different measures, influence the course of epidemics is crucial for predicting its evolution. In this talk, we will present the analysis [1] of the world data of SARS-CoV-2 infection events for two distinct periods during the epidemic: the first eight months of the outbreak phase and the first eight months of the immunization phase. Using methods from time series analysis and complex network theory, we will analyze the global features of mentioned stochastic processes. Our results reveal the robust communities of different countries and regions clustered according to similar shapes of infection fluctuations – the content of communities differs for two different phases of the epidemic. Further, examination of the communities reveals the appearance of large clusters that span different geographic locations, suggesting that regional similarities are not the only driver of the evolution of the epidemic. Detailed time series analysis reveals cyclic trends and that persistent fluctuations around the local trend occur in intervals smaller than 14 days. Our results provide the basis for further research into the interplay between biological and social factors that are the primary cause of epidemic infection cycles.

[1] M. Mitrović Dankulov, B. Tadić, R. Melnik, medRxiv:2021.12.20.21268095 (2021).

Приступите предавању
Meeting ID: 878 5066 2165
Passcode: 569569

АКТУЕЛНО: Стеван Нађ-Перге добитник награде „Марко Јарић“ за 2021.

Престижну награду Фондације “Проф. др Марко В. Јарић” за 2021. годину добио је др Стеван Нађ-Перге са Калифорнијског технолошког института. Награда „Марко Јарић“ коју домаћи медији називају и “српски Нобел за физику” додељена је др Нађ-Пергеу за, како се у образложењу жирија наводи, изузетне доприносе у проучавању наноматеријала на бази графена.

Награда се физичарима из Србије и дијаспоре додељује већ више од две деценије, а ове године је свечано додељена путем Зум платформе. Но, по традицији награде, очекује се да лауреат одржи популарно предавање у Ректорату Универзитета у Београду и колоквијум на Институту за физику у Београду, чим околности то дозволе.

Један од најмлађих добитника угледне награде, др Стеван Нађ-Перге је доцент на Калифорнијском технолошком институту од 2016. године. Добитник је награде Америчке националне научне фондације, Фондације Алфред Слоан и Фондације Кавли института за нанонауке и Витли фамилије. Његови радови су објављивани у најпрестижнијим светским научним часописима где су постигли високу цитираност. „Задовољство је чути толико лепих речи на српском језику“, рекао је Нађ-Перге током свечане доделе, захваљујући се на признању и најављујући свој долазак у Београд.

„Награда је основана са идејом да се истакну резултати који су изузетни и остављају траг у светској физици“, рекао је током доделе др Петар Аџић, управитељ Фондације “Проф. др Марко В. Јарић”, подсећајући на дело рано преминулог српског физичара Марка Јарића који је, као професор на најпрестижнијим америчким универзитетима и носилац бројних награда, објавио 105 радова у врхунским часописима и четири књиге. Награда се иначе додељује 17. марта, на дан рођења Марка Јарића.

„Награда је ове године додељена 21. пут“, подсетио је др Александар Белић, председник Управног одбора Фондације, који је објаснио и да је приспеле кандидатуре разматрао стручни жири чији су чланови ове године били угледни физичари др Милица Миловановић, др Милан Кнежевић и др Марија Димитријевић Ћирић. „Жири је једногласно предложио Управном одбор да се награда додели др Стевану Нађ-Пергеу, доценту Калтех-а“, рекао је Белић, откривајући име лауреата бројној и нестрпљивој публици на Зум платформи.

„Научна открића и резултати су глобална тековина, док награде у науци имају локализовани значај, али тако упознајемо најбоље појединце и од њих градимо снажан систем и друштво“, истакао је др Саша Лазовић, помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, честитајући лауреату у име Владе и Министарства, уз коментар да је „овогодишњи добитник млад истраживч чији су резултати врхунски“.

Др Стеван Нађ Перге је завршио Математичку гимназију у Београду, а основне и мастер студије теоријске физике на Физичком факултету Универзитета у Београду. Током школовања освајао је бројне награде у земљи и иностранству. Докторирао је на Техничком факултету у Делфту где се бавио физиком квантних тачака у полупроводничким наножицама. Након доктората добио је стипендију за постдокторско усавршавање на Универзитету у Принстону и Техничком универзитету у Делфту и у том периоду постигао значајне резултате у  истраживању тополошких Мајорана стања.

„Имали смо част да са њим радимо на Институту на једном моделу формирања планетарних система“, рекао је др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, истичући да је овогодишњи добитник награде прави пример како је рад са младима тежак процес који се исплати. „Како би се постигли велики резултати, потребна је сарадња институција у матици и дијаспори“, рекао је Богојевић, подсећајући на је списак истраживача који су до сада добили награду „Марко Јарић“,  а да је Институт већ више година финансира са идејом да ојача тај процес важан за домаћу науку.

По обичају, добитник награде је, мада путем Зум платформе, одржао и кратку беседу о свом истраживачком раду. У овом занимљивом предавању Нађ-Перге је представио заротиране слојеве графена који имају и потенцијалне примене у различитим квантним технологијама. Такве вишеслојне структуре које показују особине суперпроводника када је угао између два слоја близу магичног угла од 1,1 степен, тренутни су фокус експеримената његове групе на Калифорнијском технолошком институту.  

Погледајте снимак Свечане доделе награде „Марко Јарић“ за 2021. годину
Погледајте Одлуку жирија
Прочитајте интервју са лауреатом награде "Марко Јарић"
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић”