Међу малобројним научницима у свету који су одлучили да истраже еволуцију плодности у неолиту је проф. др Софија Стефановић са новосадског Биосенс института. Испитујући археолошке и биолошке доказе са ових простора, старе хиљадама година, она покушава да открије како је изгледао живот мајки и беба.
Проф. Стефановић, иначе добитница једног од два ЕРЦ гранта у Србији (уз нашу др Магдалену Ђорђевић) је у уторак, 31. октобра 2017. на Институту за физику одржала врло посећени колоквијум о резултатима свог BIRTH пројекта под насловом „How the past is created: Is this the real life, is this just fantasy?“.
“Атмосфера на Институту за физику је инспиративна”, рекла је проф Стефановић током своје посете. “Овде се срећем са заинтересованим научницима. Комуникација са њима подстиче да своја истраживања сагледамо и из нових углова”.
И само истраживање проф. Стефановић сагледава једно старо питање из новог угла.
Наиме, све до неолита, око 10.000 година пре нове ере, људи су живели као ловци-сакупљачи, стално у покрету и неизвесности, а брига о потомству је захтевала много времена и пажње. У неолиту настају прве сталне насеобине, људи узгајају житарице и припитомљавају стоку. Хране има нешто више, мада и неких нових изазова, али коначно су се створиле прилике да жене могу да роде више од једног детета. Мада је ова слика општеприхваћена, ове околности у суштини нису научно истраживане, све до недавно.
Како би истражила зашто се то променило у неолиту, она је покренула истраживачки пројекат BIRTH за који је освојила престижни ЕРЦ грант (грант Европског истраживачког савета). Др Стефановић је, трагајући за доказима који говоре о животу мајки и беба у таквим условима, дошла на јединствену идеју да примени старију форензичку методу анализе зуба којом се може доказати старост човека. Када направимо пресек зуба и посматрамо линије у цементу које одговарају годинама старости – налик годовима на стаблу дрвета – можемо уочити и ванредне догађаје у животу човека, укључујући и трудноћу, на коју указује задебљана и тамнија линија. На основу ове анализе зуба неолитских жена сада можемо сазнати у ком добу су рађале, колико су деце имале и у колико дуго су живеле.
Такође сада знамо и много о исхрани и храњењу неолитских беба о којима сведочи један од врло честих археолошких остатака – кашике. Прављене од разних материјала и за различите сврхе, а међу њима су и многе необично мале. На њима је др Стефановић открила јасне трагове млечних зуба неолитске деце, откривајући тако детаље о исхрани и навикама неолитских беба и деце, као и о бризи неолитских мајки.
О овим открићима, о томе како се одлучила на научнички позив и зашто се још у детињству заинтересовала за тему о мајкама и бебама у далекој историји, као и о преиспитивању доказа и утицају Анрија Бергсона на њено схватање науке говорила је пред пуном салом “Звонко Марић” на Институту за физику.