ПРИЗНАЊА: ERC грант за кварк-глуонску плазму

Новооткривено екстремно стање материје, настало при сударима масивних језгара у сударачима у ЦЕРН-у, такозвана кварк-глуонска плазма, настала је – претпоставља се – одмах након Великог праска. Откривање особина овог новог стања материје помоћи ће нам да боље разумемо порекло и настанак универзума.

Постојање кварк-глуонске плазме доказано је пре десетак година у експериментима на акцелератору у Брукхејвену у САД и Великом сударачу хадрона у ЦЕРН-у код Женеве.

Овим питањима на Институту за физику бави се др Магдалена Ђорђевић, која је добила је престижни грант Европског истраживачког савета (ERC) како би трагала за одговорима. То је други по реду ERC грант у Србији. Њиме се награђују изврсност, а пре свега идеје које би могле да промене ток светске науке.

„Наш тим развија теоријске и нумеричке моделе који ће омогућити да се из података са великих сударача честица одреде особине кварк-глуонске плазме“, објашњава др Ђорђевић. „Да би се тачно проучиле особине овог новог стања материје, неопходно је да се експериментални подаци упореде са теоријским предвиђањима, односно математичким моделима. То је и основна сврха мог пројекта“, објашњава Ђорђевић.

Кварк-глуонска плазма је стање материје на тако екстремно високим температурама и притисцима да су у њој кваркови слободни. „Материја се састоји од атома, атоми од језгра и електрона. Језгра се пак састоје од протона и неутрона, који се састоје од још ситнијих честица који се називају кваркови и глуони, а који су у језгру везани изузетно јаким интеракцијама”, подсећа Ђорђевић, објашњавајући да је густина енергије у кварк-глуонској плазми толико висока да се кваркови и глуони налазе у слободном стању и нису више везани јаким интеракцијама.

Плазма у којој су кваркови и глуони били слободни природно је постојала само у раној фази развоја Универзума. У експериментима кварк-глуонска плазма настаје при сударима изузетно брзих тешких јона, при чему остварена температура износи невероватних 5 трилиона Келвина, која је скоро милион пута виша од температуре у центру Сунца.

Др Магдалена Ђорђевић је дипломирала на Физичком факултету у Београду, а докторирала је на Универзитету Колумбија у Њујорку. Своја истраживања у области нуклеарне физике затим наставља у Охају. Међутим, упркос бројним признањима и успешној каријери у Америци, одазива се на позив Института за физику и 2010. године се враћа у Србију.

Своје истраживање наставила је на Институту за физику, за који каже да је „најелитнија истраживачка институција у Србији, која запошљава 1 одсто истраживача, а производи 10 одсто свих научних радова објављених из Србије”. Тим који ће радити на овом пројекту броји више старијих и млађих истраживача, докторанада и три страна сарадника.

buz lazer elektronik sigara izmir escort Denemebonusuz.com Wonmania8.com adana escort görükle escort halkalı escort