У оквиру семинара Лабораторије за примену рачунара у науци Центра за изучавање комплексних система, у четвртак, 30. новембра гост Института за физику је др Оливије Ноел из Групе за молекуларне пејзаже и биофотонику Универзитета Мен у Француској.
Тема предавања које је одржао у читаоници библиотеке “Др Драган Поповић” је “Улога атхезије у механизмима нано-трења”.
Др Оливије Ноел
На отварању 16. конференције Истраживачке станице Петница, уз полазнике и госте, били су присутни и бројни истраживачи и сарадници нашег Института који годинама сарађују са Петницом.
Током свечаности којом се обележава 35 година Петнице, гостима се обратио и директор Института, др Александар Богојевић.
Током обраћања, председница Владе Србије Ана Брнабић, која је отворила конференцију додала је и: „Поносна смо сто ћемо заједно са Институтом радити на Верокио пројекту и тако ојачати постојећу вашу сарадњу са Петницом“.
У оквиру традиционалног колоквијума, у сали „Звонко Марић“ др Мартен Бонекамп (Maarten Boonekamp) са француског ИРФУ (Institut de Recherches sur les Lois Fondamentales de l’Univers) одржао је у понедељак, 20. новембра 2017. предавање о Хигсовом бозону и предвиђањима Стандардног модела честица: „Electroweak symmetry breaking up to the LHC“.
Иако са има дугогодишњу сарадњу са Институтом за физику, ово је прва посета др Бонекампа нашој кући.
У оквиру традиционалног семинара Лабораторије за примену рачунара у науци, наш гост са Института Јожеф Стефан, др Јернеј Мравље, одржао је у петак, 17. новембра у библиотеци Института “Др. Драган Поповић“ предавање на тему „DMFT insights to incoherent transport in strongly correlated metals“.
Физичар са Универзитета у Бечу, али и са нашег Института, др Милан Радоњић, одржао је традиционални SCL семинар у сали „Звонко Марић“ Института за физику на крајње узбудљиву тему која испитује везе класичне и квантне физике: „Macroscopic superpositions as quantum ground states“.
Мада је највећа земаљска пустиња од нас удаљена хиљадама километара, можда нисте знали, али свуда у околном ваздуху има песка који је потекао из Сахаре.Наиме, током само једне године из Сахаре се у атмосферу подигне од 20 до 600 милиона тона песка и ова је пустиња највећи извор минералне прашине на Земљи.
Међу малобројним научницима у свету који су одлучили да истраже еволуцију плодности у неолиту је проф. др Софија Стефановић са новосадског Биосенс института. Испитујући археолошке и биолошке доказе са ових простора, старе хиљадама година, она покушава да открије како је изгледао живот мајки и беба.
Проф. Стефановић, иначе добитница једног од два ЕРЦ гранта у Србији (уз нашу др Магдалену Ђорђевић) је у уторак, 31. октобра 2017. на Институту за физику одржала врло посећени колоквијум о резултатима свог BIRTH пројекта под насловом „How the past is created: Is this the real life, is this just fantasy?“.
“Атмосфера на Институту за физику је инспиративна”, рекла је проф Стефановић током своје посете. “Овде се срећем са заинтересованим научницима. Комуникација са њима подстиче да своја истраживања сагледамо и из нових углова”.
И само истраживање проф. Стефановић сагледава једно старо питање из новог угла.
Наиме, све до неолита, око 10.000 година пре нове ере, људи су живели као ловци-сакупљачи, стално у покрету и неизвесности, а брига о потомству је захтевала много времена и пажње. У неолиту настају прве сталне насеобине, људи узгајају житарице и припитомљавају стоку. Хране има нешто више, мада и неких нових изазова, али коначно су се створиле прилике да жене могу да роде више од једног детета. Мада је ова слика општеприхваћена, ове околности у суштини нису научно истраживане, све до недавно.
Како би истражила зашто се то променило у неолиту, она је покренула истраживачки пројекат BIRTH за који је освојила престижни ЕРЦ грант (грант Европског истраживачког савета). Др Стефановић је, трагајући за доказима који говоре о животу мајки и беба у таквим условима, дошла на јединствену идеју да примени старију форензичку методу анализе зуба којом се може доказати старост човека. Када направимо пресек зуба и посматрамо линије у цементу које одговарају годинама старости – налик годовима на стаблу дрвета – можемо уочити и ванредне догађаје у животу човека, укључујући и трудноћу, на коју указује задебљана и тамнија линија. На основу ове анализе зуба неолитских жена сада можемо сазнати у ком добу су рађале, колико су деце имале и у колико дуго су живеле.
Такође сада знамо и много о исхрани и храњењу неолитских беба о којима сведочи један од врло честих археолошких остатака – кашике. Прављене од разних материјала и за различите сврхе, а међу њима су и многе необично мале. На њима је др Стефановић открила јасне трагове млечних зуба неолитске деце, откривајући тако детаље о исхрани и навикама неолитских беба и деце, као и о бризи неолитских мајки.
О овим открићима, о томе како се одлучила на научнички позив и зашто се још у детињству заинтересовала за тему о мајкама и бебама у далекој историји, као и о преиспитивању доказа и утицају Анрија Бергсона на њено схватање науке говорила је пред пуном салом “Звонко Марић” на Институту за физику.
Светски познати теоријски физичар са Универзитета у Лајдену, Јан Занен (Jan Zaanen) гостовао је протекле недеље на Институту за физику у Београду. Он је био гост домаћих истраживача са којима интензивно сарађује. Један од њих је др Михаило Чубровић који је постигао изузетне резултате на светским универзитетима, али каријеру наставља као један од бројних “повратника” на Институту за физику у Београду.
“Институт за физику игра у Премијер лиги светске науке. Важно је да све нације имају такве институте јер су они инспирација за остале”, рекао је др Јан Занен током боравка на Институту.
У оквиру традиционалног Колоквијума који се на Институту организује више од пола века, проф. Занен је одржао предавање о необичној вези једне од најапстрактнијих теорија у физици, теорије струна, са врло применљивом физиком кондензованог стања. Занен је притом подсетио београдску публику на кључни значај открића високотемпературне суперпроводности која данас има несагледиве позитивне ефекте на модерну науку, али и индустрију.
“Ајнштајн је, на пример, мој херој”, рекао је др Занен наводећи у шали да успех и допринос појединих научника мери у “Ајнштајнима”. Његова порука београдским физичарима је да постоје везе у проучавању суперпроводности и теорије струна и да су оне могу видети на фундаменталном нивоу.
“Суперпроводност је један од монументалних делова од којих је изграђена физика”, каже проф. Занен. С друге стране, он подсећа како је теорија струна некада била изузетно популарна међу физичарима као “теорија која је обећавала да ће описати бога и небеса”, али да је данас постала готово математичка теорија, па чак подстиче нове продоре у математици.
Др Занен је дао допринос разним областима физике, а његов углед је толики да је био гостујући професор на најпознатијим светским универзитетима и члан је Краљевске холандске академије. Предавао је и на Универзитету Стенфорд у Калифорнији где је у непосредној близини Силицијумске долине стекао искуства о огромним могућностима примене физике.
“Веома сам повезан са Стенфордом, а то је место где је рођена Силицијумска долина. Ту имате људе попут мене, на врху, који су у пракси бескорисни за ту заједницу. А око њих су инжењери захваљујући којима све то функционише. Али да би Силицијумска долина напредовала, сви они морају да буду инспирисани људима са врха. То утиче на све нивое пословања”, објашњава др Занен.
“Слично је и на Институту за физику у Београду. Важно је да све нације имају такве институције јер су оне инспирација за остале”, истиче проф. Занен. “Треба да будете поносни на Институт за физику. То је веома добро организовано место са историјским везама, и узор за Србију. Било би добро да политичари у Србији више искористе овакве институције“.
Женева, 19. октобра 2017.
BASE сарадња објавила је у часопису Nature нова мерења магнетног момента антипротона, са прецизношћу која превазилази протонска мерења.
Захваљујући новом методу који укључује симултана мерења извршена на два различита заробљена антипротона у две Пенингове замке, BASE је успео да обори сопствени рекорд који је објављен у јануару 2017. Нови резултат побољшава прецизност претходног мерења за фактор од 350 и омогућава истраживачима да упореде материју и антиматерију са прецизношћу без преседана.
“Овај резултат је кулминација дугогодишњих истраживања и развоја, као и успешног окончања једног од најкомпликованијих мерења икада изведених у инструменту Пенинговој замци”, рекао је Стефан Улмер, портпарол BASE-а.
Резултати су конзистентни са једнакошћу магнетског момента протона и антипротона, а екпериментална неизвесност/несигурност нових антипротонских мерења је сада значајно мања у односу на истоветна мерења протона. Откривено је да је магнетни моменат антипротона 2.792 847 344 1(42), док је кроз исту сарадњу истраживача 2004. године у BASE -овом сарадничком експерименту у Мајнцу у Немачкој утврђено да је магнетни моменат протона 2.792 847 350(9).
„Ово је вероватно први пут да су физичари достигли прецизније мерење за барионску антиматерију у односу на материју, што указује на невероватан напредак који је достигао ЦЕРН-ов Антипротонски децелератор”, додао је први аутор студије Кристијан Смора.
