СЕМИНАР: Др Милан Стојановић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, у уторак, 04. јуна 2019. у 13 часова предавање под насловом:

„Помрачење и револуција: 100 година од Едингтонове потврде опште релативности“

одржаће др Милан Стојановић (Астрономска опсерваторија, Београд).

Сажетак: Пре тачно сто година одиграо се један битан експеримент из астрофизике. У питању је добро позната експедиција, која је имала за циљ да посматрањем помрачења Сунца тестира резултате које је Ајнштајн објавио 1915. године и тиме потврди општу теорију релативности. Kо је све учествовао у овој експедицији, како је она изгледала, које све потешкоће и проблеме је носила? Kоји су резултати објављени после
експедиције? Kако је научна јавност реаговала на све то? Истражујемо све историјске детаље до којих смо били у могућности да дођемо, и позивамо
све заинтересоване да заједно дискутујемо о овим темама.

ТРИБИНА: Приче из црне рупе (Видео)

Велика сала Студентског културног центра била је крцата у четвртак, 23. маја, на још једној трибини Института за физику у оквиру иницијативе “Наука кроз приче”. Више стотина посетилаца окупило се како би слушало програм посвећен истраживању црних рупа, иначе подстакнут недавним објављивањем прве фотографије окружења црне рупе.

Изврсна атмосфера пратила је динамичан разговор током кога су саговорници представлили шири научни контекст у коме је Евент Хоризон Телесцопе успео да начини фотографију црне рупе у галаксији М87. Говорило се о историји астрономије, науци у медијима, Ајнштајновој теорији и разним, занимљивим и парадоксалним особинама црних рупа.

Саговорници су се посебно осврнули на људска чула и радозналост као аспекте који утичу на научна открића. Након бројних реакција публике, присутни у сали су поделили и поруку да, упркос изазовима у нашем друштву, очигледно постоји значајна заједница људи који деле осећај радозналости за питања из науке, а којима су трибине Института и намењене.

На трибини “Приче из црне рупе” говорили су: др Марко Војиновић, физичар са Института за физику у Београду; Јелена Милутиновић, научна новинарка (Ал Јазеера Балканс); др Слободан Перовић, филозоф из Одељења за филозофију Филозофског факултета и др Немања Мартиновић, астроном из Астрономске опсерваторије Београд. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, ко-уредник „Наука кроз приче“.

Заинтересована публика могла је, у посебном “паралелном универзуму” трибине да чује и специјалну гошћу трибине – др Драгану Илић, астрофизичарку са Математичког факултета у Београду која изучава супермасивне црне рупе и дала је допринос истраживањима која су довела до прве фотографије црне рупе, а коју је предтсаавила ко-уредница „Наука кроз приче“ Марија Ђурић.

Уочи трибине организована је електронска анкета за посетиоце на коју је одговорило више од 10 одсто присутних и која је показала да половина публике на трибине долази редовно, док је друга половина била подстакнута темом. Анкета је показала и да је више од 60 одсто посетилаца ове трибине заинтересовано за теме из математике, физике и астрономије, више од 50 одсто за теме из биологије, историје и утицаја нових технологија на живот, док је најниже интересовање публика исказала за теме из области људског здравља.

Фотографије: Бојан Џодан – ИПБ

КОЛОКВИЈУМ: Проф. Др Дејан Стојковић

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у среду, 29. маја 2019. у 12 часова у сали „Звонко Марић“, предавање под насловом:

Signals of the doomsday

ће одржати проф. др Дејан Стојковић (University at Buffalo – The State University of New York).

САЖЕТАК:

Precise Standard Model loop calculations of the Higgs potential indicate that we live in a meta-stable stable state with the lifetime of many billions of years. Ultimately, our universe will tunnel into the true vacuum state, in a process that would most likely represent the end of the universe as we know it. However, once gravity is included into calculations, small primordial black holes (as impurities) can serve as the phase transition catalyzers, and render the lifetime  dangerously short. Since the first order phase transition proceeds via bubble nucleation, it would be very important to know the observable signature of the true vacuum bubble creation in our universe. We find the characteristic spectrum of gamma rays that, if observed, might represent a signal of the doomsday.

ПРЕДАВАЊЕ: Др Марко Војиновић

Треће предавање из циклуса о општој теорији поља под насловом

Изабране теме из QG (3) – динамика у формализму опште теорије  поља

др Марко Војиновић (Институт за физику) ће одржати у четвртак, 23. маја, у сали 360, с почетком у 14 часова.

САЖЕТАК:
У трећем предавању из циклуса о општој теорији поља, дискутоваћемо динамику. Проанализираћемо и локалне и глобалне особине динамике у физици, као и разлике између клачицне и квантне динамике. Специјална пажња це бити посвећена случају механике, и дефинисаћемо појам ефективног дејства у теорији поља.

ТРИБИНА: “Приче из црне рупе”


(НАЈАВА) Шта се крије у црној рупи? Највећи научни догађај ове године било је објављивање фотографије окружења црне рупе у средишту галаксије М87 коју је снимио тим од 200 истраживача окупљених на пројекту Event Horizon телескопа.

Најављена као први снимак добијен директним осматрањем, фотографија је преплавила све светске медије и друштвене мреже, постајући један од симбола нашег доба. Сама фотографија, на радост астронома, одговара уметничким представама и симулацијама које су познате још од средине прошлог века, али упркос толикој медијској пажњи, о природи црних рупа, њиховом настанку, физици и филозофији и другим универзумима, није било много речи.

У четвртак, 23. маја, у 19 часова, у Великој сали СKЦ, на трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” представљамо низ узбудљивих прича иза црне рупе. О физици, психологији и филозофији Ајнштајновог универзума говоре:

• Др Немања Мартиновић, астроном, Астрономска опсерваторија Београд
• Др Слободан Перовић, филозоф, Одељење за филозофију, Филозофски факултет
• Др Марко Војиновић, физичар, Институт за физику у Београду
• Јелена Милутиновић, научна новинарка, Ал Џазира Балканс

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, „Наука кроз приче“. Улаз је слободан.

Добро дошли!

СЕМИНАР: Урош Делић

У оквиру СЦЛ семинара Центра за изучавање комплексних система, у петак, 17. маја 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, предавање под насловом:

Cavity optomechanics with optically levitated nanoparticles: toward quantum experiments at room temperature

одржаће Урош Делић (Faculty of Physics, University of Vienna, Austria).

САЖЕТАК:

Optically levitated silica nanosphere is a new optomechanical system that promises exceptional quality factors (Q>10^8) when operated in ultra-high vacuum conditions. As the nanosphere center-of-mass motion is well isolated from the thermal environment, this leads to low decoherence rates and is thus a good candidate for quantum optomechanics experiments at room temperature.

As a first step toward quantum state preparation of nanosphere motion, cavity sideband cooling technique has already been demonstrated several years ago [1]. However, although many groups showed significant progress in recent years, ground state cooling is yet to be achieved. In our most recent work [2], we have showed new cavity cooling method for levitated nanospheres, which we used to demonstrate genuine three-dimensional cavity cooling. Ground state cooling is now clearly within reach in our current setup. In this talk we will present our most recent results and discuss prospective quantum experiments once the motional ground state is achieved.

[1] N. Kiesel, F. Blaser, U. Delić, et al., PNAS 110, 14180 (2013).
[2] U. Delić et al., Phys. Rev. Lett. 122, 123602 (2019).

СЕМИНАР: Проф. Миливој Белић

У оквиру семинара Центра за фотонику, у среду, 15. маја у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, предавање под насловом:

Freak waves and accelerating beams

ће одржати проф. Миливој Р. Белић 

(Texas A&M University at Qatar, P.O. Box 23874 Doha, Qatar;  YIQI ZHANG  Xi’an Jiaotong University, Xi’an 710049, China)

САЖЕТАК:
Freak or rogue waves are giant nonlinear waves that suddenly appear and disappear in oceans and optics.
Accelerating beams are freakish linear waves that accelerate and may abruptly autofocus. We put the two together.

СЕМИНАР: Представљање Лабораторије за метаматеријале

У оквиру циклуса семинара Центра за фотонику, у понедељак, 13. маја 2019. године у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ кроз два предавања биће представљена Лабораторија за метаматеријале Центра за фотонику:

13:00 часова

Бранка Јокановић:
Кратак преглед активности и резултата Лабораторије за метаматеријале

13:15 часова

Војислав Милошевић:
Асиметрични резонатори као елементи јединичних ћелија једнодимензионалних метаматеријала

САЖЕТАК:

Структуре за вођење електромагнетних таласа на бази метаматеријала, које представљају периодично оптерећене водове или таласоводе, нашле су широку примену у микроталасној техници. У предавању биће приказано више метода за моделовање и карактеризацију ових структура, са посебним освртом на јединичне ћелије које испољавају асиметрију у рефлексији. Разматране методе обухватају хомогенизацију и екстракцију параметара одговарајућег ефективног медијума, моделовање помоћу еквивалентних електричних шема и анализу коришћењем теорије спрегнутих модова. Представиће се оригинални доприноси наведеним методама.

 

СЕМИНАР: др Виолета Петровић

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у уторак, 14.  маја 2019. у 13 часова на Институту за физику у Београду, у читаоници библиотеке „Др Даган Поповић“, проф. Виолета Петровић (Природно-математички факултет, Институт за физику, Kрагујевац) ће одржати предавање:

Милева Марић Ајнштајн између мита и истине

САЖЕТАК:

Милева Марић Ајнштајн је била прва жена Алберта Ајнштајна. Да ли због скромности, посвећености и љубави према мужу или сплета околности условљених временским контекстом, историја је препознаје само као „обичну“ жену, мајку, подршку, инспирацију Ајнштајну. Са друге стране, иако због горе наведених разлога, не постоји ни једна писана потврда, нити један документ на коме се појављује име Милеве Марић, не мали је број оних који сматрају да је управо она (више или мање) заслужна за све оно што име Алберт Ајнштајн у науци представља. Заговорници оваквог гледишта имају упориште у мноштву посредних доказа, као што су нека забележена сведочења и приватне преписке (писма), индицијама да је Ајнштајн свесно уништавао доказе о Милевином учешћу у научном раду, као и чињеници да је новац од Нобелове награде поклонио својој, тада, бившој жени. Чињеница је да се данас, када више нема сведока заједничког живота и рада брачног пара Ајнштајн, на основу доступних докумената може само дискутовати о њеном потенцијалном научном доприносу. Овај рад има за циљ да покуша да пронађе место Милеви Марић у историји науке, негде између истине и мита.