(НАЈАВА) За неколико милиона година, геолози будућности – који можда неће бити са овога света – могли би у слојевима тла препознати доба када је планетом Земљом владао човек. Но, да ли ће трагови данашњих људи трајати довољно дуго и представљати посебну геолошку епоху? Да ли ће овај слој откривати како је планету једном настањивало узвишено створење или чудовишно биће које је уништило екосистеме, изазвало масовно измирање и потпуно изменило животну средину? Да ли ће уопште, заправо, бити слојева тла? Да ли ће постојати планета након човека? И шта ће са њим бити?
На предновогодишњој трибини Института за физику у Београду у оквиру иницијативе “Наука кроз приче” разговарамо са научницима из више области о ефектима доба које се све чешће назива антропоцен, доба човека. Трибина под називом “Има ли живота после антропоцена?” одржава се на старом месту, у Великој сали СКЦ, у понедељак, 23. децембра, у 19 часова. Улаз је слободан.
Током претходне године, Радна група за антропоцен предложила је увођење новог доба у геолошку историју Земље. Мада је човек у геолошким скалама изузетно кратко на планети, његово деловање на окружење у последњих 12.000 година (од пољопривредне револуције до данас) толико је драматично да многи геолози говоре о новом добу. Међународна геолошка унија прихватила је антрпоцен као део геолошке скале, но, поједини научници се не слажу, али, ова тема, свакако, отвара бројне дилеме о улози и месту човека како на планети тако и у свемиру.
На трибини о случају антропоцена говоре:
• др Милан Ћирковић, астрофизичар и футуриста, Астрономска опсерваторија
• др Александар Белић, физичар, Институт за физику у Београду
• др Ева Камерер, филозоф биологије, Филозофски факултет у Београду
• др Милица Кашанин Грубин, геолог, ИХТМ
Модератор трибине је Слободан Бубњевић, „Наука кроз приче“. Улаз је слободан.