У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система, у уторак, 9. јула 2019. у 16 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ Института за физику биће представљен Пекиншки центар за науку и технологију, а затим ће проф. Тао Јуе (Research
Department of Air Pollution Control of Beijing Municipal Institute of Labor Protection, Beijing Academy of Science and Technology) одржати предавање:

“Air Pollution Control in Beijing, China”

САЖЕТАК:

As the capital of China and an international metropolis, Beijing has experienced rapid development in the past two decades. However, the
great economic prosperity and urban growth have also resulted in the deterioration of the city’s environment, especially air quality. Decades
of hard work and mounting investments by the municipal government had paid off with a dramatic reduction in air pollution. From 2013 to 2018,
the annual average concentrations of SO2, NO2, PM2.5 and PM10 fell by 77.36%, 25.00%, 43.02%, and 27.84% respectively. The annual average
PM2.5 concentrations in Beijing fell from 89.5 to 51 μg/m3. The PM2.5 source apportionment results in 2013 and 2017 showed that regional
transport and local emissions aggravated Beijing’s air pollution and coal combustion, motor vehicles and dust were the three main local
emission sources. A comprehensive and effective air quality management system of Beijing has gradually taken shape, including complete laws and
enforcement, systematic planning, powerful local standards, strong monitoring capacity and high public environmental awareness. Beijing
government took corresponding measures targeting specific air pollution sources. Beijing’s experience and lessons in the development and
implementation of air pollution control policies and programs have long been a model for many Chinese cities.

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у уторак, 9. јула 2019. у 11 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Hydrodynamic behavior in super-small systems

одржаће Проф. др Денес Молнар (Department of Physics & Astronomy, Purdue University, USA)

САЖЕТАК:

Heavy ion collision experiments at the Relativistic Heavy Ion Collider (RHIC) in the US, and also the Large Hadron Collider (LHC) in Europe, have been underway to study the properties of a novel substance called the quark-gluon plasma. In this talk we will discuss indications that tiny droplets created in gold-gold and lead-lead collisions, possibly even proton-lead collisions, behave like a fluid that has very small specific shear viscosity. This would make the quark-gluon plasma not only the hottest and most perfect [T = O(10^12) K, eta/s = O(0.1)] fluid ever created in the laboratory, but also the smallest system exhibiting hydrodynamic behavior. A few related open questions will also be discussed.

у петак, 5. јула 2019. године у 11 часова у Сали 360 Института за физику, проф. др Маја Бурић ће одржати семинар под насловом:

„Дискретност времена у фази де Ситеровом простору“.

САЖЕТАК:
Анализирамо особине некомутативног космолоског модела дефинисаног на простору УИР де Ситерове групе. Иако је оператор придружен космичком времену формално симетричан, испоставље се да није хермитски (аутоађунгован). Сужење на простор физичких стања даје дискретан спектар времена и доњу границу на полупречник свемира, тако да у моделу нема космолоског сингуларитета.

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у четвртак, 4. јула 2019. у 12 часова у сали „Звонко Марић“, предавање под насловом:

Landau Theory of Disorder-Driven Metal-Insulator Transitions

ће одржати проф. др Владимир Добросављевић (Florida State University).

САЖЕТАК:

Disorder-driven metal-insulator transitions have long defied proper understanding, despite representing one of the basic phenomena in solid state physics. In this talk we will provide a broad overview of the available theoretical ideas and methods, as well as the experimental results providing guidance. We will then present a new theoretical approach that makes it possible to formulate Landau-like order parameter theory at the saddle-point level, capturing most experimental puzzles. It also allows an investigation of systematic fluctuation corrections, suggesting a finite upper critical dimension, and a formulation of an appropriate Landau-Ginzburg description of spatial correlations currently studied by scanning probes.

У оквиру семинара Лабораторије за биофотонику, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, у понедељак, 24. јуна 2019. у 13.20 часова предавање под насловом:

„Фотоничка карактеризација кутикуларних структура инсеката“

одржаће Даница Павловић (Центар за фотонику, Институт за физику).

Сажетак: Фотонске структуре представљају микронске и субмикронске творевине, које интерагују са електромагнетним зрачењем, продукујући различите оптичке ефекте. Инсекти су на површини својих тела развили различите фотонске структуре, које имају важну улогу у њиховој биологији и екологији. Ове структуре могу бити важне и у таксономији врста и њиховој детерминацији. Поред тога, представљају непресушни извор инспирација за различите технолошке примене.

У оквиру семинара Лабораторије за биофотонику, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, у понедељак, 24. јуна 2019. у 13.00 часова предавање под насловом:

„Биофотоника и холографија“

одржаће др Дејан Пантелић (Центар за фотонику, Институт за физику).

Сажетак: Биће приказане активности лабораторије везане за примену холографије у биофотоници и биомиметици, а предавач ће говорити о досадашњим резултатима и будућим плановима у области анализе и коришћења биолошких наноструктура, примене и детекције инфрацрвеног зрачења, као и микроскопије.

У оквиру семинара посвећеног историји науке и теорији сазнања, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, у уторак, 25. јуна 2019. у 13 часова предавање под насловом:

„Модалност и време: Проблем индетерминизма“

одржаће Проф. др Милош Арсенијевић (Филозофски факултет, Београд).

Сажетак: Поводом објављивања књиге „Модалност и време“ позивамо вас на предавање које ће одржати аутор др Милош Арсенијевић