У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у уторак, 15. октобра 2019. у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

A new era in superconductivity: Dawn of the nickel age?

одржаће Проф. др Филип Хансман (Max Planck Institute for Chemical Physics of Solids, Dresden, Germany)

САЖЕТАК:

The idea to find cuprate-analogue high-Tc superconductors is as old as the cuprate high-Tc phenomenon itself. This materials hunt has been revitalized in the past decade due to technological advances in heterostructure synthesis. Especially nickelates have always been high on the candidates list and are in a continuous focus of experimental and theoretical researchers alike. In August this year, finally, superconductivity was observed for the first time in a nickelate structure when Sr-doped NdNiO2 was found to be superconducting at 10 K. In this colloquium talk we will give a „theory-biased“ overview about past and present efforts put into nickelate-based superstructures, as well as preliminary insights about the new superconductors from a low energy effective model perspective.

Фотографија (едитована): ResearchGate.net/Philipp_Hansmann

Поводом сећања на оснивача и дугогодишњег руководица семинара из историје науке и епистемологије, др Петра Грујића, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ у уторак, 15. октобра 2019. у 13:30 др Мирослав Ивановић (Инситут за криминолошка и социолошка истраживања, Београд) одржаће предавање:

Историја, друштво и култура – о радовима Петра Грујића

Предавање је посвећено истраживачком раду др Петра Грујића у неколико области из домена друштвених наука.

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику, у среду, 16. октобра 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Сандра Ступар (ETH, Zurich, Switzerland) одржаће предавање:

Time and clocks in quantum theory

САЖЕТАК:

Time in classical theory is absolute and global, and usually taken as a time parameter. On the other hand, in quantum mechanics there is no time operator, and quantum time as such does not exist, hence the classical time parameter is used in quantum evolution equations. But where does this notion of classical time physically arise from? And would it be possible to introduce very precise and well-synchronised quantum clocks in a similar way as classical clocks are used? In this talk we will start from the assumption that the only observable time is the one given by clocks, and hence to learn more about quantum time we need to build good quantum clocks and try to synchronize them. We will define clocks as quantum systems that need to provide a time reference, such as a sequence of ticks. Further, we will attempt to find limits on their synchronization, since it is well known that quantum systems interact with their environment thereby getting disturbed. What we will find out is that the performance of the quantum clocks we define depends crucially on their dimension (number of the distinguishable states available), and that the quantum clocks of a certain dimension could possibly perform better than the classical ones with the same state space size. The limitations to synchronizing local quantum clocks suggest that global time in quantum mechanics might not be a physically grounded notion. We will also further briefly discuss what limitations would be imposed on the evolution of our Universe, if it itself was/contained a quantum clock providing ticks that we observe as time.

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику, у четвртак, 10. октобра 2019. у 14 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, проф. др Босиљка Тадић (Департман за теоријску физику института „Јожеф Стефан“ у Љубљани, и Complexity Science Hub у Бечу) одржаће предавање:

Computational Modeling of the Brain & Hidden Structure of Human
Connectomes

САЖЕТАК:

The modern science of the brain explores how the brain’s anatomical
parts and complex pathways between them govern human activity,
psychology and behaviour. A  network that maps the organization of
neuronal connections between brain regions is known as the human
connectome. Currently, a large amount of experimental data has been
collected within the Human Connectome Project (HCP) to enable different
aspects of brain research. However,  the procedure to extract the
network from the fMRI or another brain imaging methods, as well as the
analysis of whole-brain networks, requires specific computational
modelling approaches. In this seminar, we briefly review the necessary
procedures preceding the construction of a brain network and describe
some parameters that affect the outcome. Further, we discuss in detail
[1] the consensus connectomes, that we generate for a specified set of
parameters on the Budapest Conenctome Server [2] based on HCP data. By
analyzing higher-order connections, we show how the consensus
connectomes of female subjects systematically differ from the one for
male subjects. Meanwhile, their standard graph-theoretic properties
remain self-similar. These robust gender differences within the
higher-order connectivity in human brain networks imply their different
functional properties; whereas, the understanding of the origin and
interpretation of these differences remain beyond the mathematical
modelling framework.

[1] B. Tadić, M. Andjelković, R. Melnik, Functional geometry of human
connectomes, Scientific Reports 9:12060 (2019).

[2] B. Szalkai, C. Kerepesi, B. Varga, V.  Grolmusz, Parameterizable
Consensus Connectomes from the Human Connectome Project: The Budapest
Reference Connectome Server v3.0, Cognitive Neurodynamics, (2016).

На предстојећој, десетој Ноћи истраживача, која се одржава од 27. до 28. септембра у 29 градова широм Србије, учествоваће и тим „LaserCon“ из Центра за фотонику Института за физику у Београду.

Они ће представити своју поставку „Демистификација светлости“ у суботу, 28. септембра 2019. године од 16 до 20 часова у Институту економских наука (Змај Јовина 12, Београд).

Посетиоци ће имати прилику да науче да контролишу и користе светлост. Тим „LaserCon“ ће им показати како да направе свој фотоапарат, како настају холограми и 3D  пројекције.

Сазнајте како и зашто видимо предмете различитих боја, да ли се светлост креће само по правој путањи  и како се светлостни зраци преламају.

„Ноћ истраживача“ је део програма Хоризонт 2020, највећег програма Европске уније за истраживање и иновационе делатности, као и потпрограма „Марија Склодовска Кири“.

Циљ пројекта је да посетиоцима приближи ток научног истраживања, како изгледа пут од идеје, преко основних научних знања до примене те идеје у свакодневном животу.

Носилац пројекта Ноћи истраживача је Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, Универзитета у Београду, а партнер је Факултет за физичку хемију, Универзитета у Београду.