Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 06: Тамна материја, тајна нашег доба

08/07/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 06
„Тамна материја, највећа тајна нашег доба“
Гост: др Марко Војиновић

„Чињеница да око нас постоји један свет о коме не знамо апсолутно ништа, јесте нешто вредно изучавања, а може и да изазове велику револуцију у нашем разумевању природе“, каже др Марко Војиновић из Института за физику у Београду у шестој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ која је посвећена истраживањима тамне материје.

Још 1884. године британски физичар лорд Келвин у једном свом говору наводи да су у Млечном путу многе од звезда тамна тела, а говорећи о овом његовом раду, француски математичар Анри Поенкаре 1906. године први пут употребљава термин „тамна материја“. Међутим, њено изучавање почиње тек седамдесетих година прошлог века и према речима др Војиновића, представља једну од највећих тајни модерне физике. „Теорија која треба да је опише још увек је потпуно неразвијена“, објашњава др Војиновић.

Можда ћете се изненадити, али прорачуни показују да тамна материја чини око 85 одсто целокупне материје. „Сва физика коју знамо, све што смо до сад радили, целокупно наше познавање природе је познавање само 15 одсто материје“, истиче др Војиновић.

Наиме, бројна астрофизичка посматрања потврђуу да у универзуму постоји више материје него што можемо да видимо и за то постоји ексеприментални сигнал. „Знамо да она постоји на основу њених гравитационих ефеката, из кретања звезда у галаксији и кретања галаксија у јатима, али је не видимо и зато кажемо да је тамна“, каже др Војиновић и додаје да би можда исправније било рећи да је провидна с обзиром да  не интерагује са светлошћу.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 05: Механизам Божје честице

07/31/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 05
„Механизам Божје честице“
Гост: др Антун Балаж

„Лепота представља водећи принцип истраживања, нарочито у физици високих енергија“, каже др Антун Балаж из Инситута за физику у Београду у петој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ објашњавајући како је симетрија од средине 20. века водила истраживања и довела до открића Хигсовог бозона.

Постојање такозване Божје честице потврђено је 2013. године у експериментима АТЛАС и ЦМС на акцелатору у ЦЕРН-у и овај тренутак представља један од највећих научних продора у 21. веку. „На овај начин је потврђено да Стандардни модел, онако како је замишљен базирано на симетрији и лепоти, одговара ономе што имамо у природи“, објашњава др Балаж.

У петој епизоди серијала др Балаж објашњава шта је такозвани Хигсов механизам и како је он повезан са нарушењем симетрије. „У природи су обично ствари онолико једноставне колико је могуће. Хигсово поље је најједноставнији пример теорије која може да објасни постојање масе бозона“, закључује др Балаж.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести

ПРОЈЕКТИ: Вештачка интелигенција кроз АТЛАС

07/18/2020

Група истраживача са Института за физику у Београду учествује у једном од 12 пројеката у области вештачке интелигенције за које је, од 70 пријављених предлога, Фонд за науку Републике Србије одобрио финансирање. Наиме, након више месеци дуге процедуре, Фонд је у јулу 2020. године објавио коначну ранг листу пројеката који ће се финансирати у оквиру Програма за развој пројеката у области вештачке интелигенције. Међу њима се нашао и пројекат АТЛАС на коме су ангажовани истраживачи Института за физику у Београду заједно са својим колегама са Универзитета Сингидунум.

Пројекат АТЛАС, што је акроним од пуног назива Artificial Intelligence Theoretical Foundations for Advanced Spatio-Temporal Modelling of Data and Processes, обухвата како теоријска истраживања у овој динамичној дисциплини, тако и њену примену, пре свега у области заштите животне средине. Руководилац пројекта је проф. др Ендре Пап са Универзитета Сингидунум, а тим са Института који предводи др Андреја Стојић, чине и др Димитрије Малетић, др Душан Вудраговић, др Гордана Јовановић, др Мирјана Перишић, др Марија Митровић Данкулов и Ана Вранић.

Програм за развој пројеката у области вештачке интелигенције је други велики позив Фонда за науку, након програма ПРОМИС у оквиру кога су истраживачи са Института за физику успели да освоје чак четири пројекта. Поред снажне конкуренције, учешће у програму посвећеном вештачкој интелигенцији било је отежано за истраживаче са Института за физику због необичног, формалног захтева да у називу објављених научних публикација дословно мора писати „вештачка интелигенција“.

Међутим, као и сви други светски центри за истраживање у физици и сродним областима, Институт за физику у Београду негује и истраживања у области вештачке интелигенције, посебно у домену машинског учења, за шта поседује и инфраструктурне и људске капацитете. Како кажу у тиму АТЛАС, оваква, по природи мултидисциплинарна истраживања данас се одвијају кроз сарадњу са другим истраживачким организацијама. Управо то је и довело до покретања пројекта који је плод дуге и плодне сарадње Института са Универзитетом Сингидунум на овом пољу.

Према речима члана тима пројекта АТЛАС, др Андреје Стојића из Института за физику, очекује се да пројекат „на своја плећа постави неба која ће науку изместити иза постојећих хоризоната“, чиме алудира на грчког титана са којим дели име. Основна идеја пројекта заснована је управо на питању на који начин и у ком капацитету вештачка интелигенција може допринети трансформацији хоризонта знања.

Посебан фокус је на питањима из области животне средине, за коју др Стојић тврди да је врло комплексан систем, а проблеме и изазове представљају квалитет података, њихова анализа и интерпретација, али и неразумевање повезаности различитих фактора овог система. Улога вештачке интелигенције у дисциплинама које се континуирано обогаћују подацима, биће све већа, а др Стојић објашњава да су подаци из области животне средине одавно стекли статус „великих података“ (Big Data), али да никада нису тако третирани.

Задатак пројеката АТЛАС је да ојача капацитете за прикупљање, анализу и тумачење података који су јавно доступни, а затим да понуди и основу за будуће планирање и креирање политика. Како чланови тима са Института наводе, три основна циља овог пројекта су: развој нових теоријских основа вештачке интелигенције, развој јавно доступне веб платформе која може послужити у истраживањима из различитих области и верификација развијених метода кроз анализу стања квалитета ваздуха на глобалном нивоу.

Истраживачи са Института за физику у Београду ће учествовати у свим фазама пројекта, односно у развоју метода, валидацији и развоју платформе АТЛАС. Док ће истраживачи са Универзитета Сингидунум водити главну реч у развоју метода, тим са Института ће ту улогу имати у интерпретацији резултата из области загађења ваздуха и валидацији. Платофрма на чијем ће развоју радити оба тима, биће имплементирана на суперкомпјутеру Парадокс (на слици), инсталацији у Центру за изучавање комплексних система на Институту физику у Београду.

У оквиру Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције Фонда за науку одобрено је 6 пројеката из основних истраживања (међу којима је и пројекат АТЛАС) и 6 пројеката из примењених истраживања. Средства су додељена тимовима из Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.

Коначна ранг листа Програма за развој пројеката из области вештачке интелигенције

Фотографија: Бојан Џодан – Центар за изучавање комплексних система ИПБ[

Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 04: Титан, свет громова

07/17/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 04
„Титан, свет громова“
Гост: др Саша Дујко

„Атмосфера Титана је идеална средина где можемо да видим како интереагују физика плазме и астробиологија“, каже др Саша Дујко из Института за физику у Београду у четвртој епизоди научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“. Епизода је посвећена највећем Сатурновом сателиту, Титану, његовом значају за астробиолошка истраживања и електричним пражњењима у атмосфери, као истраживањима која се на ову тему обављају на Институту.

Титан је свет који можда крије одговоре о настанку живота. Педесетих година двадесетог века славни Милер-Јуријев експеримент направио је прву „симулацију“ хипотетичких услова за настанак живота. Др Дујко објашњава како су у смеши гасова пропуштана електрична пражњења да би била проучавана синтеза органских молекула, пре свега аминокиселина, што се на Титану догађа природним путем. У атмосфери овог сателита настају органски молекули које је Карл Сеган назвао тулинима.

У Лабораторији за неравнотежне процесе и примену плазме Института за физику у Београду последњих година значајна пажња посвећена је проучавању атмосферских пражњења, а према речима др Дујка, посебан нагласак је управо на Титану. „Кључни циљ наших истраживања био је да покушамо да одгонетнемо мистерију на коју нисмо добили одговор од Касини-Хајгенс мисије – да ли електричне муње постоје у атмосфериТитана? Израчунали смо критична поља за настанак стримерских пражњења и услове који су неопходни да би дошло до појаве електричних муња у атмосфери“, објашњава др Дујко.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести, Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 03: Дан науке 2020.

07/10/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 03
Специјал поводом Дана науке

У Србији се у част дана рођења Николе Тесле 10. јула обележава Дан науке. Откако је, пре тачно 10 година, овај датум проглашен празником науке, у његово обележавање укључиле су се бројне институције и организације широм земље, између осталих и Институт за физику у Београду. Ове године, поводом Дана науке, специјалну епизоду у оквиру видео-серијала „Врт физике“, посветили смо промишљању о улози и значају науке за друштво.

Зато, са нашим саговорницима, истраживачима са Института, разговарамо зашто је наука неопходна.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести

IN MEMORIAM: Сава Милошевић (1940-2020)

07/06/2020

Сава Милошевић, професор Физичког факултета у пензији, преминуо је у јулу 2020. године у осамдесетој години живота. Остао је упамћен као један од најбољих предавача на Физичком факултету, а његови некадашњи студенти као најзначајнија издвајају Милошевићева предавања из предмета Статистичка физика и Квантна статисичка физика.

Рођен је у Београду 1940. године, где је дипломирао на Природно-математичком факултету 1964. године као најбољи студент своје генерације, а исте године се запослио на Институту за физику у Београду. Постдипломске студије је наставио на истом факултету на смеру Теоријска физика, а магистрирао је 1966. године одбранивши рад „Израчунавање једноелектронског потенцијала кристала алуминијума“.

Докторирао је 1971. на Масачусетском институту за технологију, одбранивши докторску тезу под називом „Једначина стања у близини критичне тачке и неки други аспекти кооперативних појава код модела феромагнетних система“.

Како се наводи у биографији, професор Милошевић је значајно допринео развоју савремене статистичке физике и физике кондензованих материјала у Србији. Комбиновао је знања стечена на МИТ са традицијом теоријске физике која је постојала у Београду и тако унео свежину у ову научну област седамдесетих година прошлог века.

Од 1970. године радио је на Катедри за физику Природно-математичког факултета у Београду где је држао више курсева студентима различитих смерова. Некадашњи студенти и сарадници професора Милошевића сада су професори и истраживачи на значајним универзитетима широм света.

Професор Сава Милошевић био је члан Научног већа Инстиута за физику у Београду, председник Комисије за организовање градских и републичких такмичења из физике, члан Америчког физичког друштва, члан Одбора за физичко-хемијске науке Српске академије наука и уметности.

Вести

ИСТРАЖИВАЊА: Нов рад о одбојној интеракцији фотона

07/04/2020

У угледном часопису Nature Physics почетком јуна објављен је рад под називом Repulsive photons in a quantum nonlinear medium, чији је један од аутора др Бранислав Јеленковић, истраживач са Института за физику у Београду. Поред др Јеленовића, аутори рада су истраживачи са Масачусетског технолошког института и Универзитета Харвард.

У овом раду демонстрирана је контрола јаке интеракција фотона, и одбојна и привлачна, што може имати велики значај за квантну физику. Како фотони пролазе једни поред других не остварајући готово никакве интеракције, физичарима су потребне технике да ова сићушна и неприметна привлачења и одбијања појачају.

До сада је било познато, пре свега захваљујући раду групе Мартина Вејца објављеном 2010. године, да је могуће осварити привлачне интеракције међу фотонима. Међутим, одбојне су и даље представљале изазов. У новом раду тим са MIT и Харварда у ком је и наш истраживач др Јеленковић, показао је да је могуће остварити обе врсте интеракција фотона преко прецизне контроле интеркације фотона и Ридбергових атома.

Према речима др Бранислава Јеленковића, такве интеракције између појединачних фотона демонстриране су преко корелационих функција два и три фотона. „За ове интеракције је неопходна нелинеарна средина коју је у овом случају одиграо охлађени густ облак Ридбергових атома рубидијума“, каже др Јеленковић објашњавајући да је за успех експеримента значајна сложена атомска шема са две везане EIT резонанце, коју проучава са својим колегама из Центра за фотонику.

Експеримент је вршен у лабораторији др Владана Вулетића, професора на MIT,  а први аутор рада је његов докотранд Серђо Канту, за чију тезу основу чини управо недавно објављен рад. Професор Вулетић и професор Михаил Лукин са Универзитета Харвард дуго сарађују у области квантне оптике ултра хладних атома и део су Центра за ултра хладне атоме, који су основали професори из њихових научних установа. Са тимом др Вулетића годинама сарађује и Институт за физику у Београду, а пре свега др Јеленковић који је био најчешћи гост лабораторија на MIT и који је 2017. године радио на изради поменутог експеримента и тестовима његових делова, а затим наредне године и на самим мерењима.

Новим експериментом је добије једнодимензионални низ интерагујућих атома, али успех отвара могућност да се у будућности реализују и вишедимензионални фотонски кристали. Како би тако нешто било могуће, потребно је превазићи велики број изазова, а између осталог је потребна додатна контрола интеракције. Међутим, најновији успех чини читаву идеју о фотонским кристалима, према речима др Јеленковића, разумљивијом, а уколико буде реализована, имаће значајне примене у квантној информатици и квантној метеорологији.

Оригинални рад у часопису Nature Physics: Repulsive photons in a quantum nonlinear medium

Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Еп. 02: Динамика мржње

07/03/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 02
„Динамика мржње“
Гошћа: др Марија Митровић Данкулов

У другој епизоди научнопопуларног видео-серијала др Марија Митровић Данкулов са Института за физику у Београду говори о томе како се се физика и истраживачки методи развијени за проучавање колективних феномена у термодинамици могу применити у посматрању понашања на друштвеним мрежама. Гошћа епизоде под називом „Динамика мржње“ говори о томе како се шире емоције на друштвеним мрежама, како настају, прерастају у лавине и умиру, као и зашто су великим делом на друштвеним мрежама негативне.

„Ширење емоција може да се деси веома брзо. Један мали догађај може да изазове читаву лавину и нажалост не можемо да предвидимо колика ће она бити“, каже др Марија Митровић Данкулов и додаје да физичари за такав систем кажу да се налази у стању самоорганизоване критичности, а најчешће се релаксира кроз читав низ „лавина“.

Познати пример система који физичари описују као самоорганизовано критичан је и када додајемо зрно по зрно песка на једну гомилу. „Када њен нагиб пређе неки критични праг, она долази до релаксације и број зрна песка који отпадне са гомиле има неку дистрибуцију коју виђамо и у социјалним системима“, објашњава др Марија Митровић Данкулов детаљније.

Велику улогу у ширењу информација и садржаја путем друштвених мрежа игра и околина, а др Марија Митровић Данкулов каже да од тога како смо неку тему представили зависи како ће је околина доживљавати, али смо исто тако и ми под утицајем своје околине.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Врт физике

ВРТ ФИЗИКЕ Eп. 01: Игра звана живот

06/26/2020

ВРТ ФИЗИКЕ Епизода 01
„Игра звана живот“
Гост: др Александар Богојевић

У првој епизоди новог научнопопуларног видео-серијала „Врт физике“ који  из петка у петак емитујемо на интернету, први од гостију, др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, говори о принципима на којима се заснива Game of Life, „игра звана живот“. Овај целуларни аутомат је 1970. године осмислио славни британски математичар Џон Конвеј (1937-2020), који је преминуо током епидемије COVID-19.

„Запањујуће је колико детаља и сложених структура постоји у игри са законима који се могу описати у две реченице“, каже др Богојевић и објашњава колико свет игре Life може бити разнолик и богат. Неизбежно, из тога произилазе питања о нашем универзуму.

„Ако правила ове игре схватимо као неки универзум, да ли он садржи нека богатства која су потпуно неслућена? Одговор је да“, објашњава др Богојевић, питајући се, уз то, да ли у њему може постојати и живот.

Осим тога, интересантно је и питање да ли више универзума са различитим фундаменталним законима може да има исте законе на великим скалама. „На нивоу нашег универзума је тешко да одговоримо и то ће вероватно увек бити филозофско питање, али на нивоу оваквих вештачких универзума, можда можемо то конкретно и да класификујемо“, сматра др Богојевић.

Серијал „Врт физике“ покренуо је Институт за физику у Београду инспирисан концептом популарних ИПБ трибина, које су све до епидемије окупљале многобројну публику у Великој сали СКЦ. Реализована у сарадњи са порталом „Наука кроз приче“, свака од епизода „Врта науке“ посвећена је једној од кључних тема модерне науке . Но, уместо пред публиком, са физичарима и другим истраживачима сада разговарамо у башти Института, на обали Дунава у Земуну.

—
Аутори: Марија Ђурић и Слободан Бубњевић
Сценарио: “Наука кроз приче”
Kамера/дрон: Зоран Вељаноски, Бојан Живојиновић (Twotech Solutions)
Сарадник у продукцији: Јована Николић
Режија и монтажа: Бојан Живојиновић

Производња: Институт за физику у Београду, 2020.

Вести, Новости из ЦЕРН-а

ЦЕРН: Нова европска стратегија физике честица

06/22/2020

Савет Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) – као највише тело ове међународне организације које окупља представнике 23 земље чланице, међу којима је и Република Србија – на заседању у петак, 19. јуна 2020. године, једногласно је усвојио нову стратегију која ће у садашњим глобалним околностима одредити будућност физике елементарних честица у Европи. Новоусвојене стратешке препоруке стављају у први план научни утицај физике честица, као и развој технолошког, друштвеног и људског капитала.

Нова европска стратегија физике честица (European Strategy for Particle Physics Update 2020) предвиђа план како за блиску будућност, тако и за дугорочни развој ове дисциплине, са визијом да Европа задржи своју водећу улогу у физици честица и иновативним технологијама које настају унутар области. Највиши приоритет, према стратегији, треба да имају испитивање Хигсовог бозона и истраживање горње енергетске границе, што су два кључна и међусобно комплементарна начина да се одговори на отворена научна питања у физици честица.

“Стратегија је изнад свега вођена науком и зато представља научне приоритете у области”, каже Урсула Баслер, председница Савета ЦЕРН-а. “Група за израду европске стратегија (ESG) – посебно тело које је основао Савет – успешно је водила стратешки процес у коме је учествовало више стотина европских физичара”.

Научна визија која је истакнута у стратегији послужиће као водич за ЦЕРН и утицати на креирање научне политике широм Европе. Наиме, окончање започете реконструкције тренутно највећег акцелератора на свету, Великог сударача хадрона (LHC) у ЦЕРН-у и његова трансформација у моћнији High-Luminosity LHC остаће у наредних неколико година кључна тачка за даљи развој физике честица у Европи.

Уз то, у стратегији је посебно наглашен значај убрзаног истраживања и развоја новог, напреднијег акцелератора, детектора и рачунарских технологија као неопходних предуслова за све будуће пројекте. Документ истиче потребу за развојем такозване “електрон-позитронске Хигс фабрике” као постројења највишег приоритета које ће наследити LHC. Изградња овог, будућег акцелератора у ЦЕРН-у могла би да почне у периоду мањем од 10 година након пуне експлоатације HL-LHC, за који се очекује да ће окончати рад 2038. године. Такав електрон-позитронски акцелератор омогућио би да се са изузетно великом прецизношћу измере особине Хигсовог бозона (који је откривен у ЦЕРН-у 2012. године), што би могла бити врло моћна алатка у потрази за физиком иза садашњег Стандардног модела.

Важна препорука нове стратегије је да би Европа, у сарадњи са научницма широм света, требало да спроведе студију изводљивости изградње хадронског сударача нове генерације са највећом доступном енергијом, као припреме за дугорочнији научни циљ истраживања горње енергетске границе, где је електрон-позитронски сударач прва фаза. Уз то, стратегија препоручује да Европа настави да подржава неутрино пројекте у САД и Јапану, као и сарадњу са другим земљама изван Европе, али и да развија сарадњу са сродним областима, као што су астрофизика и нуклеарна физика.

“Ово је врло амбициозна стратегија која даје обрисе светле будућности за Европу и ЦЕРН уз обазрив, корак по корак приступ”, сматра генерална директорка ЦЕРН-а, Фабиола Ђаноти. “Сарадња између ЦЕРН-а и истраживачких института у земљама чланицама представља кључ за одржив научни и технолошки напредак који ће донети и многе друштвене користи”.

“Следећи корак је, природно, испитивање одрживости препорука високог приоритета, упоредо са настаком шареноликог програма пројеката са великим утицајем”, објашњава председница ESG групе, Халина Абрамович. “Европа треба да остави отворена врата и за учешће у другим ударним пројектима који ће бити од значаја за целокупну научну област, какав је пројекат International Linear Collider”.

Поред директних научних сазнања, велика истраживачка инфраструктура као што је ЦЕРН има огроман друштвени утицај, захваљујући својим технолошким, економским и људским ресурсима. Напредак у развоју акцелератора, детектора и рачунарских технологија значајно доприноси и областима као што су медицина и биомедицина, али и развоју технологија за истраживање свемира, културног наслеђа, вештачке интелигенције, енергије, великих података и роботике.

Припрема нове стратегије започела је још у септембру 2018. кад је Савет ЦЕРН-а основао ESG групу са задатком да координира процес. ESG је радио у блиској сарадњи са научном заједницом и размотрио више од 200 различтиих предлога на отвореном симпозијуму који је у мају 2019. одржан у Гранади, у Шпанији. Обриси стратегије су се појавили након радних састанака који су у јануару 2020. одржани у Немачкој. Они су представљени Савету ЦЕРН-а у марту, са идејом да ће бити усвојени до 25. маја и објављени на конференцији у Будимпешти. Но, због епидемије COVID-19 дошло је до одлагања од месец дана.

Фотографија: ЦЕРН

Документ са новом стратегијом физике честице у Европи 2020 можете пронаћи на: European Strategy for Particle Physics Update 2020