Почетна

Вести

ИНСТИТУТ: Десет година од Сретењског ордена

02/15/2022

Пре тачно десет година, Институт за физику у Београду постао је носилац Сретењског ордена трећег степена, једног од најважнијих одликовања које појединци и институције могу добити у Републици Србији (на слици). На свечаности у Дому народне скупштине на Дан државности, 15. фебруара 2012. године, заједно са још 24 друга носиоца, тадашњи председник Републике Србије доделио је орден Институту за заслуге у научноистраживачком раду. Деценију касније, промениле су се околности како у друштву, тако и на самом Институту, али је, судећи по бројним показатељима, Институт задржао кључну улогу у сектору науке и иновација у Србији.

„Наша визија је следећа – као институт од националног значаја, Институт је водећа научна институција која је израсла довољно да може да развија ширу друштвену релевантност“, каже др Александар Богојевић, директор Института, објашњавајући да је 2022. година посебно значајна за даље унапређење институције која већ 60 година негује изврсност у физици и сродним наукама. Наиме, у осврту на десетогодишњицу Сретењског ордена, директор подсећа како су на Институту у току два узајамно преплетена процеса – почетак изградње и опремања Верокио центра као приоритетног пројекта Владе Србије и реализација Пројекта акцелерације иновација и подстицања раста предузетништва у Републици Србији (SAIGE), који партнерски финансирају Република Србија, Светска банке и Европска унија.

Шест година након пријема државног одликовања, 2018. године, Институт је постао први инститит од националног значаја за Републику Србију. У складу са новим Законом о науци и иновацијама који је усвојен у међувремену, Институт је ове године успешно потврдио и обновио овај престижни национални статус – поступак ре-акредитације Института као института од националног значаја окончан је одлуком Владе 10. фебруара и у складу са садашњом регулативом, Институт ће у овом статусу остати наредних десет година.

Поред измене поменутог Закона, научноистраживачки сектор у Србији је иначе током претходних десет година доживео значајне промене – усвојена је Стратегија развоја науке „Моћ знања“, основан је Фонд за науку и измењен је начин финансирања истраживања. Институт се са успехом прилагодио овим променама – показатељ виталности институције јесте да истраживачи Института из позива у позив Фонда за науку освајају рекордан број пројеката (седам у програму ИДЕЈЕ, четири у програму ПРОМИС и по један КОВИД и ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА). Захваљујући раду Иновационог центра Института, освојен је и низ грантова Иновационог фонда, као и других пројеката који подстичу развој иновација.

Уз домаће, истраживачи Института са успехом освајају и европске пројекте и грантове, а на Институту се реализује и један од два ERC гранта која су стигла у Србију – током последњих четири године, на Институту је реализовано чак 24 пројекта финансираних из европских фондова. Захваљујући залагању истраживача повезаних са Институтом, Република Србија је 24. марта 2019. године постала пуноправна чланица ЦЕРН-а, који је данас један од стратешких партнера Института. Импресивна мрежа европских партнера Института обухвата и италијански INFN и лабораторију DESY у Немачкој.

Како би ојачао везе и ка домаћим институцијама, Институт је однедавно покренуо процес успостављања стратешких партнерстава и са водећим научним институцијама у Србији – први стратешки партнер са којим је потписан споразум је Машински факултет Универзитета у Београду. Поред ових веза, Институт улаже велике напоре у комуникацији науке према грађанима – поред континуираног рада са медијима, све до избијања епидемије, Институт је одржавао изузетно посећене популарне трибине у Великој сали Студентског културног центра, а уз друге програме, Институт је развио и врло запажен видео серијал „Врт физике“ који на друштвеним мрежама прате десетине хиљада гледалаца.

„Дошло је до поступне смене генерација“, каже директор Богојевић, објашњавајући да је одлазак старијих, искусних истраживача у пензију био праћен непрекидним подмлађивањем истраживачког кадра. Данас на ИПБ ради више од 230 истраживача од којих су две трећине доктори наука, а посебно је занимљиво да је 58 одсто истраживача млађе од 45 година, као и да је 42 одсто истраживача женског пола.

Фото: ИПБ – Бојан Џодан

Вести

АКТУЕЛНО: Статус Института као института од националног значаја продужен за још 10 година

02/15/2022

Статус Института за физику у Београду као института од националног значаја за Републику Србију изнова је потврђен недавном ре-акредитацијом. Наиме, одлуком Владе Републике Србије број 022-1074/2022 од 10. фебруара 2022. године (објављеном у „Службеном гласнику РС“, број 18/22 од 11.02.2022.) Институт за физику у Београду је поново акредитован као институт од националног значаја.

Институт за физику је 2018. године постао први институт у земљи од националног значаја, а тај статус је касније добило још шест институција у Србији. Институти од националног значаја су, како се наводи у Закону о науци и истраживањима, врхунске научноистраживачке установе од посебног значаја за једну или више научних области, а у њима се обављају истраживања од приоритетног значаја за научни, образовни, културни и укупни друштвено-економски развој државе.

Према Правилнику о вредновању научно-истраживачког рада, институт може добити статус института од националног значаја уколико испуњава 14 услова, међу којима су успостављена међународна сарадња, резултати научно-истраживачког рада који доприносе развоју науке, општем фонду знања и развоју технологије.

Поновна акредитација и потврда овог статуса Института је била нужна будући да га је, у складу са претходним Законом о НИД стекао на период од 4 године. У складу са новим Законом о науци и истраживањима, Институт за физику је сада акредитован као институт од националног значаја за Републику Србију на 10 година.

Фото: Бојан Џодан/ИПБ

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Илија Иванишевић

02/14/2022

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Илија Иванишевић (Институт за физику у Београду), одржаће предавање:

Courant algebroids in bosonic string theory

САЖЕТАК:

We analyze bosonic string symmetry transformations and their
relations with T-duality in the framework of generalized geometry. The
generator governing symmetry transformations can be described simply as
the inner product of generalized vectors and its algebra produces the
Courant bracket as the T-dual invariant extension of the Lie bracket,
while T-duality can be interpreted as an isomorphism between Courant
algebroids. We show how different O(D, D) transformations give rise to
different twists of the Courant bracket that feature string theory
relevant fluxes.

arXiv:1903.04832
arXiv:2010.10662
arXiv:2103.09585
arXiv:2202.03227

Приступите предавању

Вести, Најаве, Новости

НАЈАВА: Проглашење добитника награде „Марко Јарић“

02/11/2022

Фондација „Проф, др Марко В. Јарић“ свечано ће прогласити добитника награде из физике „Марко Јарић“ за 2021. годину у четвртак, 17. марта 2022. у 12 часова.

Том приликом публици ће се путем Zoom-а обратити представници Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Универзитета у Београду и Института за физику у Београду, који финансијски подржава награду. По традицији, овогодишњи добитник награде „Марко Јарић“ ће одржати и кратку беседу о својим резултатима.

Догађај можете пратити путем следећег линка:

Join Zoom Meeting
https://zoom.us/j/92516881812?pwd=WVdFSzhVU0JqOHlNbDJWVFZwSktCdz09

Meeting ID: 925 1688 1812
Passcode: 994166

Ова престижна награда, која се се додељује уз подршку Института за физику у Београду, у домаћим медијима позната је и као „српски Нобел за физику“.

Са традицијом дугом две деценије, награда „Марко Јарић“ додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици.

На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Сам проф. Јарић је био један од најбриљантнијих српских научника који је развио изузетну, али нажалост кратку каријеру у физици радећи у Сједињеним Америчким Државама.

Више информација на: www.fondacijajaric.rs

Вести

АКТУЕЛНО: Стратешка сарадња Института са Машинским факултетом

02/03/2022

У Ректорату Универзитета у Београду у четвртак, 3. фебруара 2022. године Институт за физику у Београду и Машински факултет Универзитета у Београду потписали су, у Ректорату Споразум о стратешкој сарадњи. Споразум су у присуству ректора Универзитета, проф. др Владана Ђокића, потписали директор Института др Александар Богојевић и декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић. Свечано потписивање је, из епидемиолошких разлога, организовано без публике уз пренос на Youtube каналу Института за физику.

Обраћујући се присутнима и публици која је онлајн пратила догађај, ректор др Ђокић је истакао да је сарадња између чланица Универзитета значајна и отвара бројне могућности међу којима је унапређење појединих делова наставе као што су постдокторске студије. „Институт за физику, као једна од наших истакнутих институција из области природних наука и Машински факултет, као истакнута институција из области техничко-технолошких наука, свакако су нашли одређене везе и могућности како би могли своју сарадњу да унапреде“, рекао је др Ђокић.

Директор Института за физику др Богојевић је нагласио да је данас склопљена прва стратешка сарадња у оквиру процеса повезивања ове установе, као првог института од националног значаја за Републику Србију, са низом других институција. „Верујемо да стратешко повезивање две чланице Универзитета представља важан корак у јачању Универзитета као целине. Модерни универзитети су сложени екосистеми, сачињени од различитиих и комплементарних институција“, каже др Богојевић наглашавајући да постоји традиција сарадње две институције у области науке, образовања и иновација, а да ће ово стратешко повезивање додатно утицати на њихову друштвену релевантност.

Декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, захвалио се ректору на подршци у потписивању споразума истичући колико је важно да универзитет као кровна институција, стоји иза сарадње. „Факултети не користе довољно институте. Без повезивања института и факултета сам универзитет не може ићи много напред јер постоје огромни капацитети у институтима“, рекао је др Поповић препознавши као додатан простор за сарадњу Верокио центар који је предвиђен за образовно-иновациону сарадњу.

Потписивању су присуствовали и др Антун Балаж, заменик директора Института за физику, др Александар Белић, члан Управног одбора Института за физику, др Саша Дујко, члан Савета Универзитета у Београду са Института за физику, проф. др Драгослава Стојиљковић, продекан за НИД Машинског факултета, проф. др Маја Тодоровић, продекан за међународну сарадњу Машинског факултета и проф. др Ненад Зрнић, директор Иновационог центра Машинског факултета.

ВИДЕО СНИМАК СВЕЧАНОГ ПОТПИСИВАЊА СПОРАЗУМА О СТРАТЕШКОЈ САРАДЊИ:

Видео: Бојан Живојиновић / Two Tech Solutions

Вести, Новости

НЕДОСТАЈУЋА ИНФРАСТРУКТУРА: Потписан уговор о изградњи

02/02/2022

Институт за физику у Београду и Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда склопили су уговор о изградњи недостајуће инфраструктуре који је потписан у петак, 4. фебруара 2022. године.

Наиме, на локацији уз обалу Дунава у Земуну, где се налази Институт, не постоји градска канализациона мрежа која је у складу са Планом сепарационог система одводњавања. Захваљујући овом уговору, то питање ће бити решено, што подразумева изградњу новог фекалног (Ø250мм) и новог кишног канала (Ø300мм).

Ова изградња недостајуће инфраструктуре повећаће отпорност мреже на временске непогоде изазване климатских променама и свакако ће олакшати функционисање целокупног Института. Изворно, изградња је подстакнута припремањем грађевинског земљишта за потребе изградње објеката Верокио центра, који се као приоритетни пројекат Владе Републике Србије гради у оквиру Института за физику у Београду.

Финансирање изградње недостајуће инфраструктуре на Институту за физику реализоваће се кроз буџет Града Београда – средства су дефинисана Програмом уређивања и доделе грађевинског земљишта за 2022. годину (Сл. лист Града Београда 123/21) за позицију II.2.1.E.1.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: Драган Прекрат

02/01/2022

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 18. фебруара 2022. године у 11 часова путем BigBlueButton платформе, Драган Прекрат (Физички факултет у Београду), одржаће предавање:

Phase transitions in matrix models on the truncated Heisenberg space

САЖЕТАК:

The important generic problem with QFTs on noncommutative spaces is the UV/IR mixing of divergences which interferes with their renormalization. The Grosse-Wulkenhaar model solved this problem by introducing a harmonic oscillator term that can be interpreted as a coupling between the curvature and the field. In this talk, we will examine the success of this model from the phase transition point of view. We will show that renormalizable and nonrenormalizable versions of the 2D noncommutative phi4 model have different phase diagrams.
We will also consider the implications of the striped-phase shifting on the renormalization properties of other models.

arXiv:2104.00657 [hep-th]
arXiv:2002.05704 [hep-th]

Приступите предавању

Вести

ПРИЗНАЊА: др Даници Павловић Светосавска награда

01/27/2022

Једна од тридесетчетири добитника Светосавске награде за 2021. годину је др Даница Павловић, научни сарадник из Центра за фотонику Института за физику у Београду.

Др Павловић је, како се у образложењу за доделу награде наводи, ову престижну награду добила за „изузетне резултате у области биофотонике на пољу биматеријала и иновација у биомедицини“. У образложењу такође стоји да је др Даница Павловић најмлађи доктор наука у области биофотонике и учествује у реализацији више националних и међународних пројеката, а добитница је више награда и стипендија. Објавила је три међународна патента, а посебан допринос је дала у коришћењу нелинеарне ласерске микроскопије.

Поводом обележавања школске славе Свети Сава, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић је у четвртак, 27. јануара 2022. године уручио Светосавску награду истакнутим појединцима и институцијама. Ова повеља се додељује тачно две деценије, а ове године је према министровим речима стигао рекордан број пријава, тачније више од 150 њих.

Фото: Министарство просвете, науке и технолошког развоја

Вести

ИЗ МЕДИЈА: др Александар Богојевић у „Политици“

01/25/2022

Уочи 118-те годишњице постојања, дневни лист „Политика“ у недељном броју доноси тематски интервју са др Александром Богојевићем, директором Института за физику у Београду. У опсежном, сликовитом тексту под насловом „Ренесансни преображај знања, умећа и креативности“, аутора Дарка Пејовића, који је у рубрици „Друштво“ објављен 23. јануара, представљени су планови развоја Института за 2022. годину, као и разноврсна размишљања, идеје и анализе др Богојевића.

„За Институт за физику, први наш институт од националног значаја, од ове године почиње ново рачунање времена“, пише „Политика“ наводећи како би ову годину на Институту требало да обележе два пројекта после којих, како се каже у чланку, „више ништа неће бити исто не само у овој научној тврђави на земунској обали Дунава, већ и у најширем окружењу“.

Крајем децембра Институт је приступио програму „Убрзање иновација и подстицање раста предузетништва“ који се остварује кроз партнерство Републике Србије, Светске банке и Европске уније, а у њему учествује шест института. Циљ је, пише Политика, да креативна енергија из ових институција послужи за „напајање“ привреде и да стварање научних радова не буде себи сврха, већ да истраживања нађу и конкретну примену.

„Инострани експерти ће нас обучити како да брже и у већем обиму повлачимо новац из међународних фондова, како да формулишемо патентне захтеве“, каже у разговору са новинарем „Политике“ др Богојевић, додајући да овакав пројекат омогућује и оснивање високотехнолошких предузећа која „кад стасају могу да изађу из окриља Института и осамостале се“.

Уз исходе овог пројекта, „Политика“ детаљно анализира и укупни план развоја Института, са посебним освртом на раст људских ресурса, да би се потом чланак посветио питању утицаја науке на укупни развој Републике Србије. „Будућност не почива само на многољудним државама попут САД, Кине, Русије, Индије“, сматра др Богојевић, додајући како постоје историјски примери да су и мале земље давале допринос човечанству који је био у позитивној несразмери са њиховом величином.

Финални део чланка посвећен је изградњи и опремању Центра Верокио на Институту за физику. „У Институту за физику ће на пролеће бити ударени темељи једном дугорочном процесу преображаја“, најављује Политика, објашњавајући концепт новог постиндустријског образовања у овом иновационом и едукативном центру, који је приоритетни пројекат Владе Србије, као и порекло његовог назива и његове бројне партнере из света.

Вести

АКТУЕЛНО: Два истраживача Института председници матичних одбора

01/24/2022

Новоизабрани председници у чак два матична научна одбора су истраживачи из Института за физику у Београду. Наиме, за председника Матичног одбора за физику, његови чланови недавно су изабрали др Антуна Балажа (на слици лево), научног саветника из Лабораторије за примену рачунара у науци, док је за председника Матичног одбора за геонауке и астрономију изабран др Владимир Срећковић (на слици десно), научни саветник из Лабораторије за астрофизику и физику јоносфере.

Матични научни одбори су тела која се старају о квалитету научноистраживачког рада и развоју научноистраживачке делатности у Републици Србији. Како се наводи на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ови одбори између осталог одлучују о стицању звања научни сарадник и дају мишљење Комисији о квалитету научноистраживачког рада и доприносу кандидата за избор у виша звања, дају Министарству мишљење о годишњем извештају научноистраживачких организација и предлажу члана у Комисију за утврђивање предлога годишње листе категорисаних часописа.

Матични научни одбор за физику броји осам чланова и у складу са Законом о науци и истраживањима стара се о квалитету научноистраживачког рада и делатности у области физике. Новоизабрани председник, др Антун Балаж је научни саветник и заменик директора Института за физику у Београду. Руководилац је Центра изузетних вредности за изучавање комплексних система, води већи број европских пројеката, а препознатљиви су његови научни доприноси у области ултрахладних квантних гасова.

Матични научни одбор за геонауке и астрономију броји седам чланова чији мандат траје пет година. Његов нови председник, др Владимир Срећковић је научни саветник Института за физику у Београду где је запослен од 2003. године. У својој досадашњој каријери објавио је значајан број радова из области астрофизике и гравитације у међународним часописима, а такође је и едитор и рецензент у реномираним часописима.