Почетна

Најаве

СЕМИНАР: др Андреја Стојић

01/29/2020

Поводом избора у звање виши научни сарадник, др Андреја Стојић одржаће семинар у среду, 5. фебруара 2020, у 12 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“.

Др Стојић ће презентовати резиме својих научних активности у оквиру тема које се односе на физику и хемију животне средине, мултифазне системе животне средине, транспорт загађења ваздуха и утицај фактора животне средине на здравље људи и морталитет.

Биће приказане могућности примене метода машинског учења на прогнозе концентрација загађујућих супстанци, резултати добијени развијањем 3Д хибридних рецепторских модела за анализу транспорта, као и резултати моделирања нелинеарних ефеката фактора животне средине на здравље људи.

Вести

IN MEMORIAM: Горан Станишић (1952-2020)

01/28/2020

Горан Станишић, научни саветник Института за физику у пензији, преминуо је 25. јануара 2020. године у 67. години живота.

Рођен је 23. 04. 1952. године у Београду, где је завршио осмогодишњу школу и гимназију. Дипломирао је 1977. на Технолушко-металуршком факултету Униврзитета у Београду, магистрирао 1979. из области науке о материјалима у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета, а 1985. докторирао у Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета из области науке о материјалима.

Био је запослен у Институту за физику у Београду од 1978. до 1980. и од 1986. до пензионисања 2017. године. У периоду од 1980. до 1986. године био је запослен у Институту за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду. У звање научни саветник изабран је 2003, а 2001. године изабран је за редовног професора из предмета-области “Технологија материјала” на Академији Српске православне цркве за уметности и консервацију у Београду.

Др Горан Станишић објавио је преко 100 научних радова у еминентним међународним и домаћим часописима који су цитирани више од 300 пута. За научна постигнућа награђен је наградом „Никола Тесла“ 1989. године за научно остварење: “Синтеза и карактеризација високотемпературских суперпроводних материјала”.

Научно-истраживачка активност др Горана Станишића везана је за истраживања у области фундаменталних наука, а посебно у области физике материјала, при чему се током свог рада бавио изучавањем проблема синтеровања нестехиометријских оксида, синтезе и структурне анализе интеркаларних једињења, физике порозних стакала и нових сол-гел технологоја (органска стакла).

Др Горан Станишић био је пионир у развоју високотемпературних суперпроводних материјала и метода за њихову карактеризацију код нас. Његовим одласком наука о материјалима у Србији остала је без једног од својих највреднијих чланова.

(Према тексту академика Зорана Пoповића)

Најаве, Новости

КОМЕМОРАЦИЈА: др Ратко Јанев

01/28/2020

Поводом смрти нашег колеге, угледног македонског физичара Ратка Јанева, у четвртак, 30. јануара 2020. године, на Институту за физику у Београду, у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“ са почетком у 13 часова биће одржана комеморација.

Др Ратко Јанев (1939-2019), преминуо је 31. децембра 2019. у Београду.

Руководио бројним истраживањима и дао врло важан допринос развоју домаће атомске физике, оставивши иза себе више од 300 научних радова, као и више књига и монографија. Био је члан многих иностраних академија, предавао је и у Принстону, Оук Риџу и Бриселу, а током каријере је руководио и једним од програма истраживања контролисане термонуклеарне фузије у Међународној агенцији за атомску енергију (IAEA).

Вести

ПРИЗНАЊА: Светосавска награда проф. Аџићу

01/28/2020

Проф. др Петар Аџић, професор Физичког факултета Универзитета у Београду добитник је Светосавске награде за 2019. годину.

На предлог Института за физику у Београду, проф. Аџићу награда је додељена за изузетан допринос унапређењу сарадње са Европском организацијом за нуклеарна истраживања (ЦЕРН).

Проф. Аџић је научни саветник и редовни професор, у пензији. Објавио је више од 1000 колаборацијских и самосталних публикација у врхунским међународним часописима. Аутор је и три монографије.

Руководи радом Републичке комисије републике Србије за сарадњу са ЦЕРН-ом и представља Републику Србију у Савету ЦЕРН-а. Од 2012. представља Србију и у Европској комисији за будуће акцелераторске пројекте.

Афирмишући рад младих истраживача у ЦЕРН-у, годинама је заговарао учлањење Србије у ову организацију, учествовао је у преговорима и дао огроман лични допринос да се овај циљ постигне. То је између осталог допринело стицању пуноправног чланства Републике Србије у ЦЕРН-у 24. марта 2019. године.

Министар просвeте, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић уручио је понедељак, 27. јануара 2020. традиционалне Светосавске награде за изузетне резултате у области образовања и васпитања за 2019. године, а добитници, међу којима и проф. Аџић, представљени су на Свечаној академији која је истог дана одржана у Народном позоришту.

Светосавску награду за 2019. годину добили су и Истраживачка станица Петница са којом Институт деценијама сарађује. Уз манастир Студеницу, Светосавску награду за 2019. годину добило је још 25 појединцима који су допринеле унапређењу образовања и васпитања у Србији.

Најаве

СЕМИНАР: др Игор Салом

01/28/2020

Поводом избора у звање виши научни сарадник, у петак, 31. јануара 2020, у 11 часова, у сали 360, др Игор Салом одржаће предавање:

Трочестични хиперсферни хармоници

САЖЕТАК:

Тема предавања биће трочестични пермутационо-симетрични O(6) хиперсферни хармоници – њихова конструкција, особине и примене у контексту везаних стања три кварка. Ови хармоници представљају природан базис функција за решавање нерелативистичке трочестичне Шредингерове једначине у три просторне димензије. Прво ћемо показати да математички исправна конструкција трочестичних хармоника мора бити базирана на ланцу подгрупа S_3 X SO(3)_rot \subset O(2) X SO(3)_rot \subset O(6), а затим ћемо демонстрирати како се овакви хармоници могу експлицитно израчунати. Затим ћемо анализирати трансформационе особине ових хармоника, објаснити како је могуће израчунати њихове матричне елементе и, коначно, применити ове резултате да проценимо ниске енергентске нивое везаних стања три кварка за случај ефективног Δ и ефективног Y потенцијала.

Најаве

СЕМИНАР: др Станко Николић

01/27/2020

У оквиру семинара Центра за фотонику Института за физику у Београду, у среду, 29. јануара 2020, у 13 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Станко Николић одржаће предавање:

Примена аналитичких и нумеричких метода у истраживањима из области флуоросцентне корелационе спектроскопије и теоријске нелинеарне оптике

САЖЕТАК:

Прва тема овог семинара је флуоресцентна корелациона спектроскопија. У
питању је конфокална микроскопска техника која се користи за
разумевање сложених биолошких процеса пошто омогућава одређивање
концентрације и дифузије биомолекула у живим ћелија. Укратко ћу
представити експеримент из масивно паралелне флуоресцентне корелационе
спектроскопије постављен на Каролинска Институту у Стокхолму. Један од
изазова у овој поставци је ефикасна аквизиција и обрада 1024 или 2048
независних низова фотонских одброја. Експериментални сигнали се добијају
у интеракцији флуоресцентних обележивача у различитим биолошким узорцима
са фокусираним ласерским зрачењем у просторно раздвојеним фокалним
елементима. Анализираћу на који начин се рачунају аутокорелационе и
кроскорелационе функције и приказаћу експерименталне резултате [1,2].
У другом делу семинара, представићу резултате истраживања из области
теоријске нелинеарне оптике који помажу да се разуме природа и
простирање таласа кроз различите нелинеарне средине. Анализираћу како
се добијају различите класе решења нелинеарне Шредингерове, Хирота и
квинтичне једначине коришћењем Дарбуове трансформације и различитих
нумеричких алгоритама. Представићу решења поменутих једначина у форми
солитона, Ахмедијевих бридера, џиновских таласа и Талбо тепиха [3,4,5].
Поменућу и начине којима се убрзава израчунавање ових функција и
пригушује ефекат модулационе нестабилности.

Референце:

[1] Aleksandar J. Krmpot, Stanko N. Nikolić, Sho Oasa, Dimitrios K.
Papadopoulos, Marco Vitali, Makoto Oura, Shintaro Mikuni, Per Thyberg,
Simone Tisa, Masataka Kinjo, Lennart Nilsson, Lars Terenius, Rudolf
Rigler, Vladana Vukojević: Functional Fluorescence Microscopy Imaging:
Quantitative Scanning-Free Confocal Fluorescence Microscopy for the
Characterization of Fast Dynamic Processes in Live Cells, Analytical
Chemistry 91, 11129 (2019).
[2] Marco Vitali, Danilo Bronzi, Aleksandar J. Krmpot, Stanko Nikolić,
Franz-Josef Schmitt, Cornelia Junghans, Simone Tisa, Thomas Friedrich,
Vladana Vukojevic, Lars Terenius, Franco Zappa, Rudolf Rigler: A
single-photon avalanche camera for fluorescence lifetime imaging
microscopy and correlation spectroscopy, Journal of Selected Topics in
Quantum Electronics 20, 3804010 (2014).
[3] Stanko N. Nikolić, Omar A. Ashour, Najdan B. Aleksić, Yiqi Zhang,
Milivoj R. Belić, Siu A. Chin: Talbot carpets by rogue waves of extended
nonlinear Schrödinger equations, Nonlinear Dynamics 97, 1215 (2019).
[4] Stanko N. Nikolić, Omar A. Ashour, Najdan B. Aleksić, Milivoj R.
Belić, Siu A. Chin: Breathers, solitons and rogue waves of the quintic
nonlinear Schrödinger equation on various backgrounds, Nonlinear
Dynamics 95, 2855 (2019).
[5] Stanko N. Nikolić, Najdan B. Aleksić, Omar A. Ashour, Milivoj R.
Belić, Siu A. Chin: Systematic generation of higher-order solitons and
breathers of the Hirota equation on different backgrounds, Nonlinear
Dynamics 89, 1637 (2017).

Вести

ДОКТОРАТИ: Душан Вудраговић

12/31/2019

Наш колега Душан Вудраговић одбранио је 24. децембра 2019. године, на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Фарадејеви таласи у ултрахладним диполним Бозе гасовима“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: др Антун Балаж, проф. др Милан Дамњановић, проф. др Милан Кнежевић и др Ивана Васић.

Честитамо!

Вести

IN MEMORIAM: Ратко Јанев (1939-2019)

12/31/2019

Угледни македонски физичар чија се научна каријера везује за Србију, Ратко Јанев (1939-2019), преминуо је 31. децембра 2019. у Београду. Јанев је био члан Македонске академије наука и уметности, а од 1972. до 1987. године био је научни саветник на Институту за физику у Београду, где је остварио значајне научне продоре у више области атомске физике и оставио трајну научну заоставштину.

Рођен 1939. у месту Сандански у Бугарској, гимназију је завршио у Скопљу у Северној Македонији, да би физику дипломирао у Београду, где је и докторирао и наставио каријеру истраживача – поред Института за физику, радио је и на Институту у Винчи и тадашњем Природно-математичком факултету у Београду.

Академик Јанев је руководио бројним истраживањима и дао врло важан допринос развоју домаће атомске физике, оставивши иза себе више од 300 научних радова, као и више књига и монографија. Био је члан многих иностраних академија, предавао је и у Принстону, Оук Риџу и Бриселу, а током каријере је руководио и једним од програма истраживања контролисане термонуклеарне фузије у Међународној агенцији за атомску енергију (IAEA).

Академик Ратко Јанев је сахрањен 3. јануара на Новом бежанијском гробљу у Београду.

—

Прочитајте In memoriam са више биографских детаља који је приредио физичар Таско Грозданов.

Фотографија: Wikimedia Commons / МАНУ

Вести

ТРИБИНА: Има ли живота после антропоцена?

12/24/2019

(ФОТО/ВИДЕО) Упркос лошем времену, Велика сала Студентског културног центра била је пуна оних које занима како човек утиче на свет око себе и хоће ли планета преживети његову владавину. Под насловом „Има ли живота после антропоцена?“ предновогодишња трибина Института за физику у оквиру иницијативе „Наука кроз приче“ одржана је у понедељак, 23. децембра 2019. године. Трибину је модерирао Слободан Бубњевић, уредник „Науке кроз приче“.

Учесници трибине су се освртали на различите аспекте човековог живота и промишљали шта значи разлика између природног и вештачког, а осим потраге за дефиницијом антропоцена и одговором на питање да ли овакво доба постоји, све време се кроз разговор провлачила запитаност да ли је човек господар света и ако јесте, какав је у тој улози.

Др Александар Белић, физичар са Института за физику, на самом почетку је рекао да човек није чак ни свој господар објашњавајући да човеково откривање природних закона не доводи ни до каквих промена у самој природи већ се људи прилагођавају новом знању и мењају своје понашање. Осим тога, др Белић је рекао да би човек изгубио самопоуздање када би на Земљу стигли ванземаљци, с обзиром да људска врста још увек није развила технологију за оваква путовања.

Назад у историју публику је вратила др Ева Камерер са Филозофског факултета у Београду, која је подсетила на мање познату идеју из прве половине 20. века о ноосфери, односно сфери људске мисли. Др Камерер је нагласила да зачетници ове идеје о човеку као господару света говоре у позитивном смислу јер га сматрају круном еволуције. Међутим, на крају трибине др Камерер је рекла да она не мисли да човек влада светом, већ да је то једна искривљена слика која потиче из замисли модерне филозофије и науке да ће човек захваљујући знању овладати светом како би обезбедио благостање свих.

О људској доминацији планетом, геолог др Милица Кашанинх Грубин са ИХТМ, говорила је у светлу дефиниције антропоцена напомињући да постоји више начина да се дефинише „доба човека“ од којих још увек ниједан геолози нису званично прихватили. Осим тога, она је говорила које трагове човека геолози могу заиста да примете и подсетила колико је Земља у ствари стара и кроз коа доба је све прошла док се није појавио човек.

Астрофизичар и футуриста др Милан Ћирковић из Астрономске опсерваторије Београд је рекао да је појава антропоцена показатељ великог еволуционог корака, што појава интелигентног човека, без обзира да ли се ради о човеку, свакако јесте. Др Ћирковић је рекао да је дилема да ли је нешто природно или вештачко лажна јер човек је еволуирао, као и све његове способности, на природан начин.

ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА

Фотографије: Бојан Џодан

ВИДЕО СНИМАК

Видео: Two Tech Solutions

Најаве

СЕМИНАР: др Стефан Миленковић

12/20/2019

У оквиру семинара Центра за изучавање комплексних система Института за физику у Београду, у петак, 27. децембра 2019. године у 11 часова у читаоници библиотеке „Др Драган Поповић“, др Стефан Миленковић (Универзитет у Каљарију, Италија) одржаће предавање:

Sodium transport in mammalian two-pore channels

САЖЕТАК:

Although being in focus in the last decades, two-pore channels (TPCs)
remain partially comprehended. Their importance for vacuolar (plants)
and organellar (animals) function highlights them as a very attractive
to study, both theoretically and experimentally. A particular boost for
theoretical examinations has been made with recent, high-resolution
x-ray and cryo-EM structures. These findings have enabled for efficient
and precise computational studies at atomistic level. Here we report a
set of simulations performed on a mammalian TPC1, a voltage and ligand
gated sodium selective channel. The simulations were used for a thorough
analysis of the TPC1 behavior in presence and absence of ligand
(PtdIns(3,5)P2), with a special accent on the TPC1’s bottleneck,
hydrophobic (HF) gate. Moreover, we have described a potential passage
of sodium ions through the HF gate by means of metadynamics (MTD)
simulations and estimated the sodium conductance. Estimated
computationally, this conductance is in excellent agreement with its
experimental value.