Управни одбор Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“ расписао је конкурс за доделу награде „Марко Јарић“ за 2019. годину. Упоредо са објавом на сајту Фондације, конкурс за награду је објављен и у дневном листу „Политика„.

Ова престижна награда, која је у домаћим медијима позната и као „српски Нобел за физику“, са традицијом дугом две деценије, додељена је импресивном скупу најугледнијих физичара од којих многи, пореклом из Србије, раде на водећим светским универзитетима.

Фондација „Проф. др Марко В. Јарић“ основана је 1998. године са циљем oчувања успомене на живот и дело Марка Јарића (1952-1997). Истоимена награда се од прошле године додељује уз подршку Института за физику у Београду.

Награда се додељује појединцу или групи научника за изузетне научне резултате у физици. На конкурсу могу да учествују физичари како из Србије, тако и из дијаспоре, па и истраживачи из других области који се баве истраживањима у физици.

Предлоге за награду могу да дају појединци, научне институције или удружења, а пријаве се достављају писаним путем.

Рок за пријављивање је до 15. децембра 2019. године.

У назначеном року, пријаву у електронском облику треба послати на електронску адресу: nagradamarkojaric@ipb.ac.rs. Фондација је објавила и пример обрасца за пријаву на конкурс.

Одлуку о награди која се састоји од дипломе и новчаног дела доноси Управни одбор Фондације „Проф. др Марко В. Јарић“ на основу предлога жирија. Свечана додела награде биће одржана 17. марта 2020. године.

Преузмите текст конкурса награде „Марко Јарић“ за 2019. годину
Преузмите пример обрасца пријаве на конкурс за награду
Посетите сајт Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“

За додатне информације можете конктактирати Фондацију на адреси fondacijajaric@ipb.ac.rs

Tрећи по реду промотивни видео оквиру кампање „Србија ствара“, објављен 3. новембра, посвећен је новој технологији која се развија на Институту за физику у Београду – Теслаграму. Видео од шездесет секунди приказује основну замисао овог патента, откривајући задивљујуће особине лептирових крила на којима је изум заснован. Уз анимацију, креатори овог промотивног спота користили су и глас др Марије Митровић Данкулов, руководиоца Иновационог центра Института за физику.

Теслаграм је, на тај начин, афирмисан у једној кампањи националних размера. Наиме, Савет за креативне индустрије који је основала председница Владе Републике Србије недавно је покренуо кампању за ширење позитивних вредности по називом Serbia Creates, односно „Србија ствара“. „То је нова национална платформа која афирмише вредности савремене Србије – креативност, иновативност и оригиналност“, наводи се у опису ове кампање која је окупила како научнике, визуалне уметнике и музичаре, тако и разне организације и иновативна предузећа.

Ова иницијатива почива на веровању да се у Србији развијају таленти и иновативност „који мењају свет“, а у оквиру кампање изабрани су „креативни амбасадори“ – то су појединци, компаније, догађаји и технологије који имају глобални утицај у областима којима се баве. Тако се међу креативним амбасадорима нашао и тим из Иновационог центра Института за физику у Београду који ради на развоју нове технологије Теслаграма.

Посетите видео на Јутјуб каналу кампање „Србија ствара“

Погледајте прилог о Теслаграму на интернет страници „Србија ствара“

Посетите Фејсбук страницу кампање „Србија ствара„

Др Тијана Милићевић, научни сарадник из Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду, овогодишња је добитница посебног признања „Др Милена Далмација“ за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области животне средине на универзитетима у Републици Србији.

Ово признање традиционално додељује Фондација „Доцент др Милена Далмација“ 26. октобра, на дан рођења трагично настрадале др Милене Далмације, која је била један од најмлађих доктора хемијских наука.

Награђена докторска дисертација др Тијане Милићевић под називом „Интегрисани приступ истраживања потенцијално токсичних елемената и магнетних честица у систему земљиште-биљка-ваздух: биодоступност и биомониторинг“ одбрањена је на Хемијском факултету Универзитета у Београду.

Ове године на Природно-математичком факултету у Новом Саду награђено је поред наше колегинице др Тијане Милићевић, још петоро успешних младих научника, као и најбољи студент на Катедри за хемијску технологију и заштиту животне средине овог факултета.

Делегација из Србије у којој су били истраживачи из Института за физику у Београду, али пре свега, представници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, државни секретар проф. др Владимир Поповић и помоћник министра проф. др Виктор Недовић, као и представници Института за нуклеарне науке Винча, посетила је средином октобра Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни, у Русији. Приликом посете потписана је Мапа пута сарадње између Министарства и института у Дубни, као и трилатерални Меморандум о разумевању чија је трећа страна Привредна комора Србије.

Ови документи ће омогућити да се наставе и додатно ојачају заједничка истраживања у институцији са којом Институт за физику већ више година успешно сарађује. Како се наводи и на званичној страници Министарства просвете, науке и технолошког развоја, на петој седници Заједничког координационог комитета Министарства и Обједињеног института  су „прецизиране обавезе које дефинишу даље кораке сарадње“. Делегација из Србије је на овом састанку показала велико интересовање за учешће младих научника у програмима Обједињеног института у изградњи људских капацитета.

Обједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни једна је од великих европских истраживачких установа са којима, упоредо са ЦЕРН-ом, DESY и INFN, Институт за физику у Београду сарађује. Институт се налази око 100 километара северно од Москве, у месту Дубна које је управо због овог истраживачког центра добило надимак „Наукоград“. Развој овог насеља је неодвојив од одлуке совјетских власти да на довољној удаљености од Mоскве направе истраживачки акцелератор.

Градња научне и друге инфраструктуре је започела одмах по окончању Другог светског рата, а Институт је основан 1956. године са циљем да обједини напоре, научне и материјалне потенцијале за истраживање фундаменталних особина материје. Истовремено, у близини Института, спајањем ободних села на обалама Волге, подигнута је Дубна која је извесно време имала статус „затвореног града“, резервисаног за научнике.

Данас Институт запошљава више хиљада истраживача, техничког особља и докторанада и отворен је за међународну заједницу. Мада већину истраживача чине руски научници, ресурсе Института заиста користе истраживачи из других земаља. Наиме, међу оснивачима налази се 18 држава (укључујући и некадашње совјетске републике), а Србија је једна од шест придружених чланица.

Тренутно истраживачи из Института за физику у Београду раде на два пројекта која се финансирају у оквиру сарадње: Neutron activation analysis of environmental samples and new materials, чије су координаторке др Мира Аничић Урошевић и др Марина Фронтасјева, и Physics research at the NICA/MPD detector, чији су координатори др Димитрије Малетић и др В. Головатјук.

Фотографије: Обједињени институт за нукеларна истраживања у Дубни