Академик Федор Хербут, један од наших најистакнутијих стручњака у области теоријске физике, међународно признат по својим научним достигнућима из области квантне теорије информација и квантне механике, преминуо је 25. септембра 2023. године у 91. години.

Рођен је у Новом Врбасу 2. маја 1932. године. Физику је дипломирао на Природно-математичком факултету у Београду 1957. године, а након завршетка основних студија запослио се као асистент у Институту „Борис Кидрич“ у Винчи. Као стипендиста овог института стручно се усавршавао од 1960. до 1963. године на Универзитету у Бирмингему (Енглеска), на Одељењу за теоријску физику под менторством чувеног физичара Рудолфа Е. Пајерлса, где је и докторирао 1964. године.

По повратку у земљу наставља да ради у Институту „Борис Кидрич“, а 1976. прелази на Природно-математички факултет (ПМФ) Универзитета у Београду. За дописног члана Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ  изабран је 1988, а за редовног 2003. године.

Поље научног рада академика Хербута обухватало је основе квантне теорије информације,  извођење закона вероватноће у квантној механици, идентичне честице, репрезентације вектора стања двочестичних система антилинеарним Хилберт-Шмитовим операторима, теорију мерења, квантну логику, интерпретацију релативних стања, као и примењену математику и математичку физику.

Његова богата научна библиографија садржи преко 100 научних радова објављених у стручним домаћим и међународним часописима, велики број научних студија и неколико уџбеника, међу којима се издвајају Квантна механика за истраживаче I и II, који су својим визионарским садржајем и обухватношћу постали једна од најзначајнијих научних публикација на нашем језику, ударивши темељ Београдске школе квантне механике.

Био је стални члан  Међународног удружења математичких физичара (International Association of Mathematical Physicists), као и Издавачког савета домаћег научног часописа Свеске физичких наука СФИН

Добитник је награде Института „Борис Кидрич“ за најбољи научни рад (1968).

Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју теоријске физике

У четвртак, 21. септембра, у 18 сати, у простору који се назива „Букмаркер“, у књижари Делфи СKЦ у Београду, одржана је промоција научнопопуларне књиге „Алхемија бомбе“ нашег колеге Слободана Бубњевића, руководиоца Одељења за комуникације Института за физику у Београду. „Алхемија бомбе„, објављена у издању „Лагуне“, већ је привукла пажњу медија и читалаца, тако да је и пре промоције, већ штампано друго издање.

На промоцији је гостовао директор Института, др Александар Богојевић, а поред њега говорили су и Филип Шварм, уредник „Времена“, Зоран Пеневски, уредник књиге и аутор. Разговор је модерирала Тања Вучковић из „Лагуне“. Промоција је привукла разнолику публику, новинаре, писце, комуникаторе науке, као и ширу читалачку публику.

„Алхемија бомбе“ није само физика, већ и приказ живота у једном узбудљивом раздобљу“, рекао је директор Института за физику, др Александар Богојевић, додајући да је реч „о књизи која дотиче све нас. Нешто што се дешава током наших живота, и утиче на нашу будућност и будућност наше деце.“ Објашњавајући везе између науке и друштва, Богојевић је истакао како „није циљ да решимо све проблеме, циљ је да живимо у универзуму који је направљен тако да, сваки пут кад решимо један проблем, појаве се нова питања. И то је та игра коју играмо. Ако се плашимо, онда те проблеме нећемо моћи да решимо. Они нас инспиришу.“

Филип Шварм је истакао да је разумљиво интересовање јавности јер, по његовом мишљењу, књига помера границе, а притом је „књига за свакога“, док је Зоран Пеневски оценио: „Можемо мерити научнопопуларну литературу до ове књиге, и од ове књиге надаље. Од ове књиге можемо да причамо о правој доброј научној публицистици код нас“.

„Алхемија бомбе“ описује драматичну историју нуклеарне ере, почев од открића фисије, пројекта Менхетн и бомбардовања Хирошиме и Нагасакија, преко нуклеарних тензија током Хладног рата, све до Чернобиља, Фукушиме и данашње кризе у Запорожју.

Фотографије: Лагуна

Наш колега Данијел Обрић одбранио је у понедељак, 18. септембра 2023. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Т-дуализација бозонске струне и тип IIB суперструне у пристуству координатно зависних позадинских поља“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Маја Бурић, проф. др Воја Радовановић и др Бранислав Цветковић.

Честитамо!

Наш колега Илија Иванишевић одбранио је у петак, 15. септембра 2023. године на Физичком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Курантови алгеброиди у бозонској теорији струна“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Воја Радовановић, проф. др Маја Бурић и др Бојан Николић.

Честитамо!

У среду, 13. септембра 2023. године Институт за физику у Београду посетили су аташе за науку Амбасаде Француске, Франсоа Гзавије Кованди, и Весна Адамовић из Француског инситута, координаторка за мобилност студената и научника.

Посета је организована у оквиру припрема за долазак директора француског FEMTO-ST института, а на састанку је покренуто више тема о могућностима за сарадњу истраживача из Србије и Француске.

Др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду, представио је гостима ову установу говорећи о истраживачима, областима које су у фокусу њиховог рада и о центрима изврсности. Истакао је и иновације, као један од стубова Института, и упознао госте са радом Иновационог центра.

Др Богојевић је истакао значај међународне сарадње за Институт, напоменувши да научне везе са Француском још увек зависе пре свега од појединаца. Аташе за науку се сложио са представницима Института да је потребно ојачати сарадњу и на националном и институционалном нивоу. На састанку су истакнуте историјске везе Србије и Француске у области образовања, уз подсећање да је и оснивач Института, др Александар Милојевић, докторирао у Француској.

У четвртак, 24. августа 2023. године, Институт за физику у Београду је посетио Емилиано Киези са Департмана за физику и астрономију Универзитета у Фиренци. Посета је организована у оквиру Еразмус програма мобилности, а Киези се овом приликом упознао са Институтом и могућностима које нуди истраживачима и студентима.

Госта из Фиренце је најпре дочекао директор Института за физику у Београду, др Александар Богојевић, који му је представио како ова установа функционише, који је њен значај за развој науке у Србији, које су могућности за сарадњу и теме које првенствено окупирају истраживаче.

Киези је током посете обишао неке од лабораторија Института где је имао прилику да разговара са истраживачима и сазна више о њиховим истраживањима и међународним пројектима, а са др Антуном Балажем, замеником директора Института, је говорио о могућностима а сарадњу у оквиру Еразмус мобилности.

Емилиано Киези је обишао и Иновациони центар Института за физику, а посета је завршена разговором са административним особљем одговорним за студентске послове и међународне пројкете.