Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Дејан Симић

10/24/2023

У оквиру семинара Групе за гравитацију, честице и поља Института за физику у Београду, у петак, 27. октобра 2023. године, у 11 часова у сали 360, др Дејан Симић (Институт за физику у Београду) одржаће предавање:

Note on asymptotic symmetry of massless scalar field at null infinity

САЖЕТАК:

Since ten years ago, we have known that the memory effect, soft theorem and asymptotic symmetry at null infinity are mutually equivalent. Any massless field has its soft theorem, including a massless scalar field, so we expect the asymptotic symmetry associated with the massless scalar case to be present also. We will try to understand the asymptotic symmetry of a massless scalar field at null infinity. In order to make sense ofasymptotic symmetry for theory without gauge symmetry, we slightly generalize the notion of asymptotic symmetry. Derivations of the results are done in two different ways, using Hamiltonian analysis and using covariant phase space. Along the way, we will explain the necessary concepts, such as asymptotic symmetry, Hamiltonian analysis and covariant phase space.

Најаве, Новости

СЕМИНАР: др Метју Дулануа

10/24/2023

У оквиру семинара Лабораторије за физику животне средине Института за физику у Београду, у четвртак, 26. октобра 20203. године, у 12 часова у сали „Звонко Марић“, др Метју Дулануа (Универзитет у Лорени) одржаће предавање:

Assessment and reduction of pollutant transfer from environment to animals and human

САЖЕТАК:

The dynamics of pollutants within agro-ecosystems, as well as their transfer to living beings, including humans, is the subject of considerable social demand. This lecture will summarize the research carried out by the Micropollutants and Residues in the Food Chain team in this field. This work has enabled to gain a better understanding of the processes involved in transferring pollutants from the environment to animals, food products and humans, and to better characterize the risks involved. Advances in the assessment of pollutant transfer, focusing on bioavailability, environmental availability and bioaccessibility, will be developed. Techniques for reducing pollutant transfer, including the use of biochar and activated carbons to amend contaminated soils, will be discussed. Finally, current research perspectives aimed at improving assessment of pollutant transfer using novel bioaccessibility methodologies will be discussed. The development of operational tools to assess and reduce the transfer of environmental pollutants to animals and humans will be proposed, by simplifying these methods and making them more accessible. The ultimate goal will be to improve the management of polluted sites and soils, taking into account their multisystem and multi-contaminant nature.

Вести, Новости

ДОГАЂАЈИ: Колоквијум проф. др Јанета Кондева на Институту

10/23/2023

Проф. др Јане Кондев из Мартин А. Фишер школе физике, Брандис универзитета у Сједињеним Америчким Државама, одржао је у понедељак, 23. октобра 2023. године, на Институту за физику у Београду колоквијум под насловом „Emergence of size in living cells“.

Др Кондев је говорио о својим експериментима на ћелијама квасца и теоријском раду у ком настоји да открије опште принципе величине ћелијских органела као појавног феномена у ћелијској биологији.

Вести, Најаве, Новости

СТИПЕНДИЈЕ: Конкурс за доделу стипендије Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић

10/23/2023

Управни одбор Задужбине Николе Коњевића и Ружице Грегорић Коњевић расписује конкурс за доделу три студентске стипендије за студенте акредитованих академских студија физике за школску 2023/2024. годину.

Ове стипендије – чији је Институт за физику један од донатора – додељују се талентованим студентима физике лошег материјалног стања.

Конкурс је отворен од 1. до 15. новембра 2023. године, а право учешћа имају студенти са акредитованих основних студија физике, мастер академских студија физике (који су претходно завршили основне академске студије физике) и студенти акредитованих интегрисаних мастер академских студија физике у Републици Србији.

Више о самом конкурсу можете пронаћи у ОВОМ ДОКУМЕНТУ.

Пратећа документација:
ОБРАЗАЦ 1 – Пријава за доделу Србије
ОБРАЗАЦ 2 – Подношење доказа и овера података о приходу породице
ОБРАЗАЦ 3 – Уверење о просечном месечном приходу по члану породице
ОБРАЗАЦ 4 – Уговор о студентској стипендији
Статут задужбине Коњевић

Вести, Новости

ДОКТОРАТИ: Мирјана Мићевић

10/18/2023

Наша колегиница Мирјана Мићевић одбранила је у уторак, 26. септембра 2023. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду своју докторску дисертацију под називом „Ефекти наночестица CeO2 и ZnO на туморске (HeLa) и нетрансформисане (MRC-5) ћелије in vitro проучавани вибрационом спектроскопијом и микроскопијом на бази атомских сила“.

Комисија за одбрану докторске дисертације била је у саставу: проф. др Душанка Савић-Павићевић (Биолошки факултет Универзитета у Београду), проф. др Марко Даковић (Факултет за физичку
хемију Универзитета у Београду) и др Зорана Дохчевић-Митровић (Институт за физику у Београду). Ментори су др Соња Ашкрабић (Институт за физику у Београду) и проф. др Горан Брајушковић (Биолошки факултет Универзитета у Београду).

Честитамо!

Најаве, Новости

КОЛОКВИЈУМ: проф. др Јане Кондев

10/16/2023

У оквиру традиционалног колоквијума Института за физику у Београду, у понедељак, 23. октобра 2023. године у 12 часова у сали „Звонко Марић“ предавање под насловом:

Emergence of size in living cells

одржаће проф. др Јане Кондев (Мартин А. Фишер школа физике, Брандис универзитет, САД).

САЖЕТАК:

The emergence of macroscopic phenomena from the interactions of its microscopic components has been the focus of condensed matter physics for many decades. Successes include our understanding of phase transitions, while turbulence still remains mostly mysterious. To what extent do these lessons from physics apply to biology is an open question.

In cell biology, for more than a hundred years it has been observed that micron-sized internal structures (organelles) within the cell self-assemble from nanometer-sized proteins to a well defined size. In this talk we will describe our experiments on yeast cells and related theoretical work that seeks to uncover the general principles of organelle size as an emergent phenomenon in cell biology.

Вести

САРАДЊА: Донација ГИЗ-а Институту

10/13/2023

У оквиру Глобалног програма „Миграције и дијаспора“ којим се промовише потенцијал који имају глобалне миграције за одрживи развој, Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) донирала је Институту за физику у Београду вредну опрему. Ова донација намењена је стручњацим који су се вратили у земљу како би овде наставили каријеру.

Донацију је примила др Соња Предин, која је ангажована у Лабораторији за промену рачунара у науци. Др Предин је једна од много истраживача који су провели неко време радећи у иностранству, а затим се вратили у Србију и истраживања наставили на Институту за физику у Београду.

Наиме, након што је завршила студије теоријске физике на Универзитету у Београду, др Предин је уписала докторске студије у Немачкој, на Универзитету у Регенсбургу, где је 2017. докторирала са тезом „Спектар квантне заплетености у графенским системима“.

Затим је наставила рад у области примењених истраживања радећи као научна сарадница у сарадњи са индустријским партнерима на Институту за информатичке системе у Хофу. У јесен 2021. године др Предин се вратила у Србију и истраживања наставила на Инстиутуту за физику у Београду где се бави проучавање суперпроводљивости, квантног Холовог ефекта, као и примене техника машинског учења и анализе података у разумевању сложених физичких феномена.

Опрема коју је ГИЗ донирао др Предин – УПС систем напајања за кластер ПАРАДОКС – обезбедиће аутономност напајања суперрачунара на Институту. Корист од донације имаће сви корисници ПАРАДОКСА.

Фото: др Душан Вудраговић, др Соња Предин и др Антун Балаж са Снежаном Антонојевић из ГИЗ-а испред Парадокса.

Вести

ПОСЕТЕ: Гимназијалци специјализованих одељења нишке гимназије на Институту

10/13/2023

Ученици нишке Гимназије „Светозар Марковић“ који похађају специјализована одељења за ученике са посебним способностима за физику и за математику заједно са својим наставницима посетили су у четвртак, 12. октобра Институт за физику у Београду.

За близу 40 веома заинтересованих ученика на Институту су организована два популарна предавања. Др Дејан Ђокић је говорио о једном од пет Ајнштајнових радова из 1905. године о Брауновом кретању које је играло пресудну улогу у разумевању кинетичке теорије гасова, биолошких система али и неких питања модерне физике.

Др Марко Војиновић је говорио о необичним закључцима и феноменима којима се баве физичари који проучавају гравитацију. Оба предавања су из различитих перспектива осветлила велику заоставштину Алберта Ајнштајна у савременој физици.

Током обиласка Института ученици су посетили Лабораторију за примену рачунара у науци где им је др Антун Балаж заједно са млађим истраживачима говорио о истраживањима из разних области физике где се у изучавању комплексних система користе нумеричке симулације на суперкомпјутеру Парадокс.

Иначе, ученици Гимназије „Светозар Марковић“ из специјализованих одељења за физику и математику  које је у овој посети предводио њихов наставник, др Драгољуб Димитријевић са Природно-математичког факултета у Нишу, похађају наставу по посебном програму у коме се стичу потпунија знања не само из физике и математике него и осталих природно-математичких наука, укључујући и информатику, биохемијске науке и астрономију.

Вести, Новости

IN MEMORIAM: Наташа Чалуковић

10/13/2023

У Београду је 12. октобра 2023. преминула Наташа Чалуковић, угледна професорка физике у Математичкој гимназији. Рођена 1955. године, Наташа Чалуковић је оставила огроман траг у заједници физичара у Србији, па тако и у Институту за физику у Београду. Њен прерани одлазак представља велики губитак како за домаћу просвету, тако и за науку у Србији.

Као једна од најуспешнијих професорки физикe, каријеру је провела у Математичкој гимназији у Београду где је радила од 1978. до 2020. године. Многи њени ђаци су остварили изузетне успехе на домаћим и међународним такмичењима, а бројни су изабрали физику као свој животни позив. Објавила је више од 30 уџбеника и збирки задатака. Добила је бројне награде као што су „Доситеј Обрадовић“ и Награда града Београда.

Њен специфичан рад са даровитим ђацима, али и огромна посвећеност свим ученицима, обликовали су генерације младих људи од којих су многи постали светски успешни истраживачи, инжењери и експерти у бројним областима. Одважни начин на који је Наташа Чалуковић приступала решавању проблема и коме је учила своје ђаке наставиће да живи са њима.

Вести, Новости

ИЗ МЕДИЈА: РТС о термалним камерама развијеним на Институту

10/12/2023

Тим који предводе истраживачи Инситута за физику у Београду, успешно је реализовао пројекат Biological and Bioinspired Structures for Multispectral Surveillance који финансира НАТО у оквиру програма „Наука за мир и безбедност“, преноси портал Радио Телевизије Србије.

Посебну пажњу медија претходне недеље привукла је нискобуџетна инфрацрвена камера коју је тим из Института развио у оквиру овог пројекта.

„Најновија камера је минијатуризована и њене перформансе су знатно боље од већине тренутно доступних (комерцијалних) термалних камера“, наводи се на сајту РТС и додаје да су инспирација за камеру биле микросопске структуре са крила инсеката.

Ове микростуктуре се, према речима др Данице Павловић из Центра за фотонику Института за физику, вође пројектног тима, померају и трепере када се озраче инфрацрвеним зрачењем.

“У овом пројекту смо користили природне и вештачке микроскопске структуре као пикселе за будућу камеру, која ће детектовати инфрацрвено зрачење. Управо је израда пиксела за такве камере најкомплекснија компонента, али и веома скупа за израду, са сталном потребом за побољшањем сензитивности и резолуције“, каже др Даница Павловић за РТС.

Нови тип камере ће бити доступнији земљама у развоју, а камера може бити значајна у индустрији, на пример за праћење квалитета производње, у медицини и праћењу квалитета земљишта и ваздуха.

У пројектном тиму са др Даницом Павловић су др Дејан Пантелић и др Бранислав Саларић из Центра за фотонику Института за физику у Београду.

Истраживачима Института за физику у реализацији пројекта су помогле и колеге са других института и факултета Универзитета у Београду, али и истраживачи Института за физику у Загребу.

О инфрацрвеним камерама развијеним на Институту и о пројекту у оквиру ког су настале, писали су и Политка, Недељник и портал Телеграф Наука.

Фото: Жељко Ковачевић